Иде ли патријарх Вартоломеј „право, ка сметлишту историје“?

У ишчекивању Свеправославног сабора на Фанару наредне године, а знајући да је Константинопољ марионета САД-а, о томе чему може да се нада православни свет говоре два клирика Московске патријаршије, Рус и Енглез.

Иако се не би могли сложити са тим да је Московска патријаршија потпуно независна од државне власти знајући да још постоји скандалозно „Одељење за спољне везе“ коме је на челу митрополит Иларион (Алфејев) и творевина, чир на телу Цркве, коју је створила бивша комунистичка власт, добро је прочитати речи ова два ревносна у проповеди свештеника које потпуно изобличавају лицемерје свештеноначалника Цариградске патријаршије. Епископи Цариградске патријаршије постали су, очигледно је, само чиновници Стејт депармента и његови промотери. Уместо да се покрене црквени суд за њихово свргавање, они се свуда намећу као они који би да папском ароганцијом свуда управљају делима Цркве.

У светлу овога, и с обзиром на марионетски састав Београдске патријаршије, можда треба тумачити и нека од свргавања српских епископа који су били под утицајем русофилства.

КРАЈ МИТА О ФАНАРУ?

 

Након септембарског заседања Локалног синода у Истанбулу , огласио се  патријарх Вартоломеј, осуђујући сарадњу Цркве и државе у Русији, али без помињања речи „Русија „

Да никога у Русији овакав поступак патријарха Вартоломеја није изненадио, потврђује и изјава протојереја Руске православне цркве, Олега Трофимова, чији Вам део преносимо:

Које главне спољнополитичке “духовне” бриге данас пројављује Цариградски Патријархат?

На основу дужности, то би, наравно, било решавање спорова помесних цркава, да буде предводник Цркве – “прве међу једнакима” руководећи орган и самим тим у првом реду бити јеванђелски мисионар светионик, чувар јединства хришћана.

12119097_1091211094231869_5273667886384774522_n

Али при покушају да се реше горе наведени циљеви, у стварности се на жалост добија нешто потпуно супротно. То су екуменистички сусрети, молитве (!) с иноверцима, што је у супротности са канонима Цркве, то је слабљење благочестивости и аскетизма, што се одражава и на моралне и молитвене потребе према пастви и духовенству. Сервилност пред римокатолицима – римским папом. Па чак и приликом лобирања о неопходности одржавања Васељенског сабора, деловање Цариграда добија не баш православне обрисе. То су спорења о диптиху Цркве, о првенству; Претензије на потчињавање њему свих дијаспорних грчких цркава. То је непрекидна борба, претензије и мешање у живот помесних цркава, то се тиче питања канонске територије, њиховог старатељства у свету, то је претензија чак и на ону паству где се нису трудили мисионари Константинопољског Патријархата. И то је једно од најболнијих канонско-историјских питања. Цариград све време мора да доказује своје “васељенство”, излазећи изван оквира фанарског кварта Истамбула, да би преживео у репресивним околностима. Притом се не извлаче поуке из претходних грешака, таквих какав је грчки национализам, да чак и православне црквене општине образоване у Турској не желе да му се потчине, већ желе да буду Турска помесна црква.

Претензије и самоутврђивање “васељенства” понекад, чак и сада, доводе до апсурда. Тако, на пример, Цариградски патријарх тражи од митрополита “нових земаља” (епархије које су 1928. године предате под управу Грчке Православне Цркве) да престану да носе архијерејске митре за време богослужења са учешћем више архијереја. У прошлости се нешто слично тражило од архијереја Критске цркве, али су то они једнодушно одбили. Један од митрополита “старих земаља” Грчке православне цркве коментарише: “Ако патријарх Вартоломеј почне да уводи у дејство тај предлог; премда то питање за њега нема велики значај, него га он једноставно користи као начин да достигне већи одазив митрополита на Фанар; ако се то уведе, онда можемо говорити о литургијској пародији, пошто ће митрополити “старих земаља” носити митре, а митрополити “нових земаља” ће изгледати као архимандрити”.

„А зашто се не би такав црквени потенцијал са “васељенским” претензијама и амбицијама, искористио на “панелу” геополитике?“ – Замислили су се и спровели у дело ЦИА-момци из САД, знајући да трошкови уопште нису велики – пиар патријарха, заштита грчког кварта од исламских фанатика, релативна светска подршка, и понека милостиња да не би фалило за хлеб. Али заузврат се добија такав диван, али већ проамерички глас по целом свету, у корист решавања њихових проблема! И то се активно спроводи.

Како Цариградски Патријарх, тако и расколници у УАПЦ и УПЦ КП – представљају веома пожељан инструмент у геополитици САД по питању деобе канонског православља и Руског света. И уколико је Европа легла под САД придружујући се антируским санкцијама чак и на сопствену штету, то САД очигледно улаже све могуће напоре да оствари своје циљеве у црквеној геополитици. И у томе ће Цариградски патријарх имати своју улогу, јер је он толико залегао на панел геополитике САД.

 

 
Trofimov

Др богословља, прогнаник правде ради, протојереј Олег Трофимов на делу испуњује речи из текста „А КО ЈЕ САЗДАО РУСЕ?“ – Ко је створио Русију, Малу, Белу и Велику? Опет – Православна Црква. Митрополит санктпетербуршки и ладошки Јован о томе је говорио: „Ко је у току хиљаду година ковао и калио несаломиви државотворни дух руског патриотизма? – Црква Православна! Ко је надахњивао одважне и крепио малодушне, освештавајући дело одбране отаџбине као личну религиозну дужност сваког способног да носи оружје? – Црква Православна. Ко је руског човека научио да буде веран – без ласкања, храбар – без суровости, широкогруд – без расипништва, постојан – без фанатизма, снажан – без гордости, милосрдан – без таштине, ревностан – без гнева и злобе? – Црква Православна!

 

Веома сличну оцену о деловању патријарха Вартоломеја чини и уредник блога „Православна Енглеска“, свештеник Ендрју Филипс:

  • Да ли овај неуспели покушај „дељења пацки“ Руској православној цркви треба некога да чуди ако се узме у обзир да је исти окаректерисан као гласноговорник америчког Стејт департмента и неко ко наместо вођенandrej filips Светим Духом, бива вођен упереним прстом америчких политичара. У његовој реторици препознају се прсти уређивачке политике ББЦ-а, како би се послала порука свим својим вазалним западним медијима и како би се дискредитовала Руска православна црква приказујући је марионетом Руске државе. Иста ова осуда изречена од патријарха Вартоломеја, врло лицемерно је пренета у Великој Британији, јер је баш Енглеска црква марионета државе, и у већини масонска. Но, шта је реалност ситуације у Русији? То да Руска црква и држава међусобно подупиру једна другу, а то је веома застрашујуће за запад. За њих религија дође нешто као приватна ствар која не би требало да има никакве друштвене и практичне последице. Жеља антихришћанског америчког Стејт департмента је да се православље одрекне свега што одступа њиховом схватању религије. Како год, Руска држава и Црква сарађују и једна другу подразумевају, а шапа државе није на цркви, као у нека не тако давна времена када је ондашња КГБ инсталирајући се преко својих епископа, покушавала и успевала да цркву дестабилизује.

У ишчекивању Свеправославног сабора на Фанару наредне године, а знајући да је Константинопољ марионета САД-а, чему да се нада православни свет?

Може се испоставити да ће то бити само састанак на коме ће се износити већ раније изречени ставови, са прегршт бесмислених саборских говора. Као такав може бити брзо заборављен, као и многи који су били организовани под јеретичким царевима Цариграда.

Но, можда некога судбина одведе и на сметлиште историје.

Фанар је у искушењу да узме тридесет сребрњака од Ватикана и Вашингтона и да се тако потпуно дискредитује у очима православног света. Да ли ће доћи крај мита о Фанару, старом 562. године , о центру православља који је америчка пропагандна машинерија успешно користила од 1948. године? Значи ли то да ће падом овог мита, коначно бити доступно да се чује права православна истина, и да се центар православља премешта у Русију, где и припада, остаје да се види.

Овако завршава своје виђење о поступцима патријарха Вартоломеја,   свештеник Ендрју Филипс.

 

12096211_1091217724231206_4597362291614961656_n

Да ли ће патријарх Вартоломеј одолети изазову, или ће и даље наступати у интересима САД-а, и само наставити добро утабаном стазом на којој су му снажан ветар у леђа давали и амерички председник Барак Обама и потпредсеник Џо Бајден?

Оно што му свакако не иде у корист и што показује његово право лице је и Атинагорина награда за људска права коју додељује Васељенска Патријаршија свом великом поклонику, америчком потпредседнику Џоу Бајдену, чије се уручење очекује ових дана у Њујорку – видети о томе.

Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима *Мк 14,10; Лк 22,3
И рече: Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребрника.*Јн 11,57,+ Зах 11,12

Извори: Ruskline.ru, Orthodox England Events’ Blog

Такође погледати Патријарх Вартоломеј: ‘ВРЕМЕ ЈЕ ПРОГОНА!’

Припремила екипа Фб странице «Православље живот вечни»

Advertisements
Овај унос је објављен под Грчка Црква, Руска Црква. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Иде ли патријарх Вартоломеј „право, ка сметлишту историје“?

  1. Свештеник Михаило Микић каже:

    Тридесет сребреника је цијена са којом јеврејски првосвештеници процојенише вредност Сина Човјечијег, Старог СРБског Рођака Господа нашег Исуса Христа!

    Торидесет сребреника је цијена коју одредише синови човјечији за издају Истинитог Бога кроз којег су вијековима створени. Тридесет сребреника је цијена са којом незахвални синови људски платише спасење свијета које људима дође кроз личну жртву Сина Човјечијег и Сина Божијег, за страдање и патње на Крсту разапетог Богочивјека Исуса Христа!

    Све друго на небу и на земљи је мање вредно од Жртве Творца, Богочивјека Исуса Христа. Велику Жртву поднесе Стари СРБски Рођак Господ наш Исус Христос ради искупљења и спасења свијета, али опет у очима отпадника од Бога и СРБства пролазна љрпотама овог свијета је много вреднија у очима људи који образа и части немају нити здраве памети од душе људске и вечног живота!

    Резултати погрешног вредновања живота и смрти и догађаја и ствари на земљи код СРБа и други народа су настали као последица људске грешности и силаска са пута Светог Саве који води у живот вјечни!

    СРБи браћо покајте се зато. Једном се живи и једном се мре. Упитајмо се зато као људи Обилића соја са чиме ћемо изаћи пред Лазара и Господа, јер се приближи Царство Небеско!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s