Јако сунце ових дана и хладан туш из Ватикана

Док дилетантска, режимска и прорежимска штампа журе да фабрикују још понеки текст у коме улепшавају и представљају Ватикан као сарадника Срба и Српске цркве, римокатолици настављају са својим напором да одузму сваки педаљ Косова од државе Србије. Лицемерна политика Ватикана која свуда подстиче признање Косова, али га сама званично не признаје, заснива се на математици римокатолика, по којој је тренутно вођство Патријаршије у Београду изузетно корумпирано и тиме погодно за успостављање уније са Римом. Услед тога, Ватикан званично не признаје Косово, рачунајући да поједе много већи колач – Српску православну цркву. Због психолошког утиска на Србе, није добар стратешки тренутак да се односи оптерећују било каквом додатном затегнутошћу.

Са друге стране, у строгом уређењу папске верске заједнице, на основу које је створена и хијерархија у диктаторским системима попут нацизма, фашизма и комунизма, било би немогуће да се једна нижа инстанца бори против ставова папе, тј. врха Ватикана. Ипак, римокатоличко свештенство на Косову је у борби за отцепљење централне српске покрајине често екстремније од исламиста. Они имају од почетка сукоба још један простор деловања, а то су историјске кривотворине по којима целокупно духовно наслеђе православних Срба приписују себи, говорећи да су Срби узурпирали римокатоличке илирске цркве и претворили их у православне.

Истовремено, лаж да ће Ватикан радити на одбрани ставова СПЦ по којима у УНЕСКО може да буде само Србија, лансирао је недавно познати екумениста епископ бачки Иринеј Буловић, и поред јасно дефинисане лицемерне политике Ватикана (погледајте линк – Јахјага о Ватикану). Нашто такве дилетантске изјаве? Није ли августовско сунце ударило у главу Иринеја, или испада да су највећи непријатељи Српске Цркве управо српски епископи екуменисти, а не римски папа?

Sunce bulovic

„Мислим да наша влада, у разговорима и преговорима са Унеском, у преговарачку екипу треба да укључи – у својству органских учесника, а не тек неких консултаната – и представнике СПЦ, САНУ, Матице српске и српске дијаспоре, можда и још понеког“, каже архијереј, који је и портпарол СПЦ. Он је истакао да СПЦ овим поводом треба да се обрати, не само свим сестринским православним црквама, већ и Ватикану који не признаје независност Косова, иако, како је оценио, то може изазвати хистерију самопроглашених „челик-Срба“ и „суперправославаца“. „За очекивање је да то изазове хистерију, нарочито оних који никада нису ни крочили на свету и мученичку земљу Косова и Метохије, а поготово је нису бранили, ни оружјем, ни пером: неки су је, штавише, издали или продали“, рекао је, између осталог, епископ бачки Иринеј. (ТАНЈУГ)

 

Преносимо најновију вест са „Интерфејта“, сајта са подршком Британског савета и тзв. „Министарства иностраних послова Косова“, где се римокатоличка заједница уз остале секте и верске заједнице на Косову и Метохији снажно залаже за примање геноцидне „државе“ Косово у УНЕСКО.

Лидери шиптарских верских заједница на Косову удружили су у борби за чланство нелегалне „Републике Косово“ у Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО). Они су послали заједничко писмо генералној директорки УНЕСКО-а, Ирини Боковој, генералном секретару УН, Бан Ки-Муну, и делегацијама земаља чланица УНЕСКО-а.

Писмо су потписали муфтија Наим Трнава, поглавар Исламске заједнике Косова, Др. Дон Луш Ђерђи, генерални викар Католичке цркве на Косову, пастор Дритон Краснићи, вођа Протестантске-евангелистичке цркве Косова, шех Луљзим Шеху, Савез Суфи тариката Косова, Баба Мумин Лама из дервишког реда Бекташија, и Вотим Демири, председник Јеврејске заједнице на Косову.

У наставку преносимо у целини писмо лидера верских заједница на Косову.

Поштована госпођо генерална директорко УНЕСКО,

Обраћамо Вам се у име огромне већине свих верских заједница на Косову, што представља 96 % укупног становништва Косова. Молимо вас да размотрите ово писмо као додатни аргумент за вашу подршку чланству Косова у УНЕСКО.

Косово је увек било раскрсница цивилизација, царстава и религија. И дан данас, иако већина популације сматрају себе сунитским муслиманима, снажно историјско присуство православне хришћанске заједнице, католичке заједнице, муслиманске бекташијанске заједнице, суфи муслиманске заједнице, протестантско-евангелистичке заједнице, јеврејске заједнице и других заједница обогаћује нашу заједничку државу коју ми зовемо Косово. Сматрамо да смо заиста благословени овим благом.

Ми негујемо историјски међуверски склад и сарадњу, иако је сурови рат уништио нашу земљу пре само 16 година. Косово је место где се млада девојка по имену Гонџе Бојаџиу по први пут заложила да постане Мајка Тереза целог човечанства и где су племените албанско муслиманске породице скривале Јевреје и спасиле их током холокауста.

Ово богатство и разноликост се морају чувати и штитити.

Велики део нашег наслеђа је изгубљен кроз историју, нарочито у последњих неколико деценија. Светиње морају остати нетакнуте и да послуже као светионик за будуће генерације. Границе царства долазе и одлазе, али богомоље свих људи морају остати нетакнуте. У ери у којој живимо верске заједнице на Косову су дале велики допринос изградњи мирног и толерантног друштва где можемо живети заједно и да подржавамо једни друге, без обзира на нашу националну или верску припадност. Ови напори верских заједница на Косову су део извештаја Генералног секретара УН, Бан Ки Муна.

Ово је разлог зашто снажно подржавамо чланство Косова у УНЕСКО.

Ми нисмо политичари ни представници политичких заједница. Верујемо да би секуларне власти Косова треба да имају сва средства на располагању, правна, техничка и финансијска, за заштиту нашег заједничког наслеђа – и да ми, као верске заједнице, треба такође да имамо сва средства на распологању да вршимо притисак на данашњу и будуће владе Косова тако да буду свесне и да се посвете заштити светиња, наших традиција, и нематеријалне и материјалне баштине.

Надамо се да ћете дати све од себе да подржите чланство Косова у УНЕСКО. Остављање наших грађана изолованим и без директног приступа УНЕСКО-а неће допринети нашем идеалу у заштити нашег заједничког наслеђа, међуверском дијалогу и свеобухватном приступу свих људи широм света који негују мир. Ви такође треба да узмете у обзир да је становништво Косова веома младо и потребно му је добро образовање, приступ науци и повезивање са светском културом.

Unesko

Погледајте такође: КОНСУЛТАЦИЈЕ ЈАХЈАГА-ТЕОДОСИЈЕ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Вести, Косово, Римокатолици | 2 коментара

Владика – „политичка звер“ чува част фратрима усташама – ТРЕЋЕ УБИСТВО ПРЕБИЛОВАЧКИХ МУЧЕНИКА

Најнепринципијелнији и уједно највећи каријериста међу екуменистима, Епископ херцеговачки Григорије, човек који је недавно изјавио да му ласка то што га Американци називају политичком зверју, осетио се прозван да учествује у апологији усташлука у Херцеговини. Овај скандалозни епископ, познат по својој потреби да учествује у џет-сет догађајима, иако нигде није био јавно прозван, исказао је своје негодовање због подсећања на улогу римокатоличких фратара у геноциду над Србима.

ekum

Отворено херцеговачко издајство Православља. Започео Атанасије, довршио Григорије.

У скандалозном саопштењу за јавност које је потписала Епархија захумско-херцеговачка и које је, ни мање ни више, пренела званична интернет презентација институције која се крије под светим именом Српске православне цркве, каже се да је:

Новинска агенција Републике Српске (СРНА) у тексту под насловом „У Пребиловцима Бог васкрсава кости мученичке“, објављеном 4. јула 2015. године, користила је дијелове позива епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Григорија, упућеног медијима и свим добронамјерним грађанима Републике Српске, Босне и Херцеговине и региона, поводом Свете архијерејске литургије и освећења храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима, у чију ће крипту, на дан освећења, 8. августа 2015. године, бити положени остаци костију пребиловачких мученика пострадалих у Другом свјетском рату. Кости пребиловачких мученика миниране су заједно са спомен-костурницом 1992, а по завршетку потоњег рата остаци костију су сакупљени и сачувани како би били положени у храм Христовог Васкрсења.

У поменутој вијести Новинске агенције Републике Српске дијеловима позива владике Григорија вјерном народу и свим добронамјерним грађанима да присуствују Светој архијерејској литургији додати су и коментари новинара/аутора вијести, међу којима се, између осталог, налази и сљедећа реченица:

„У масакру је учествовало око 1.000 усташа предвођених локалним фанатизованим херцеговачким фратрима, махом ђацима широкобријешке фрањевачке гимназије.“

Будући да су поменуту вијест Новинске агенције Републике Српске пренијели интернет портали у Републици Српској и Федерацији БиХ, међу њима је било и оних портала и јавних гласила који су цитирану реченицу издвојили из контекста и интерпретирали као изјаву и ријечи епископа Григорија. Епархија захумско-херцеговачка и приморска демантује да је наведена реченица садржана у позиву епископа Григорија, те да је епископ дао било какву изјаву сличне садржине као у цитираној реченици.

УЧВРШЋИВАЊЕ МИРА ЗАБОРАВОМ УСТАШКЕ ПРОШЛОСТИ ФРАТАРА

Познато је како се Србима вратило олако заборављање злочина из Првог и Другог светског рата које су починили Хрвати (у аустроугарској војсци и НДХ) и градња лажног братства и јединства преко костију мученика из ових ратова. Херцеговачко, по свему, Њу Ејџ црквено вођство опет тера народ у братство и јединство кроз заборав. Ово вођство изједначује меру злочина, планираног геноцида који су извршили Хрвати захваљујући идеолошкој подршци Ватикана и злочина који су наводно извршили Срби прекорачујући границу самоодбране. Просто је невероватно да се оваква апостасија дешава у Херцеговини „светог Саве дедовини“, која је некада важила за традиционално православно упориште.

„Епархија захумско-херцеговачка на челу са епископом Григоријем годинама предано ради на учвршћивању мира и добросусједских односа са свим вјерским заједницама и народима у Босни и Херцеговини. Захумско-херцеговачка епархија и епископ Григорије поштују све жртве претходних ратова, ма ком народу или вјерској заједници оне припадале, саосјећајући у болу породица жртава, и све то с једним циљем – да се злочини и злочинства ни на једној страни не понове. Стога никада не говоримо о злочинствима тако што их поистовјећујемо са било којим народом – што се види и из поменутог позива владике Григорије – него акценат увијек стављамо на побједу жртве и на узалудност и бесмисленост чињења злочина.“

ИЗДАЈУ ЈЕВАНЂЕЉА НАЗИВАЈУ ТЕМЕЉИМА ЈЕВАНЂЕЉА

Чиме је погођен прекршитељ свих могућих Канона Свете Саборне и Апостолске Цркве? Није погођен повампирењем усташлука које се, опет, под окриљем римокатолицизма дешава у Херцеговини. Не! Он је погођен могућим кварењем сентименталистичких односа са фратрима и свештеницима јеретичке зборнице.

„Епископ Григорије је цитираним коментаром Новинске агенције Републике Српске посебно погођен јер данас има изузетне односе и поштовање према херцеговачким фратрима и свим свештеницима Римокатоличке цркве; односе који се изграђују на темељима Јеванђеља и хришћанске вјере, а не на паушалним оцјенама новинара и њихових извора.“ (spc.rs)

У кафићу Код поглавника Бранимир Главаш

Неколико дана после саопштења Еп. херцеговачке 19.07.2015, потрудио се и врли сарадник хрватских фратара и бискупа, бизнисмен, политичар, оптуженик за ратне злочине и рођак фратара из Широког Бријега, Бранимир Главаш, да покаже на којим темељима заснива своју идеологију. На званичној страници Бранимира Главаша је објављена фотографија усликана управо у Широком Бријегу.

САМО НЕКОЛИКО РЕЧИ О ЗЛОЧИНИМА ФРАТАРА ИЗ ШИРОКОГ БРИЈЕГА

Што се тиче небивалих злочина које су извршили римокатолички свештеници и фратри, треба напоменути да већ више од пола века римокатолички медији покушавају да их сакрију или претумаче. Организованим уништењем трагова злочина се нарочито бавио ратни злочинац свештеник Крунослав Драгановић, којем је Титова комунистичка машинерија дала одрешене руке да би предводио у уништавању доказа. Овом човеку, који је извукао највеће усташке злочинце и фратре из земље, било је свечано, од Тита одобрено да се врати у тадашњу Југославију и настави са одбраном усташлука. Један од најмоћнијих манира у поништавању злочина је проглашење података о злочинима за комунистичку пропаганду. Највећи проблем усташко-римокатоличким кривотворитељима је био Хрват историчар Виктор Новак који је мноштво злочина разоткрио, и кога су убрзо усташки кривотворитељи прозвали масоном и комунистичким пропагандистом. Све што би овај, некада ревносни римокатолик записао, усташки историчари би називали комунистичком пропагандом. Тиме би својим и Драгановићевим заштитницима узвраћали за сарадњу.

Новак између осталог вели, да су широкобријешки фратри били најогорченији усташки борци Ш. Бријега, при офанзиви партизана на овај град. Цитира извештај партизанскога ратног дописника и вели, да су “шесторица ових фратара пронађени међу погинулима на положају код села Кнез–Поља. Оно што прећуткују римокатолички пропагандисти је да је Новак гро својих података узимао из усташке и римокатоличке штампе. Тако је он из листа »Хрватски народ«, бр. 13 од 4.6.1941. стр.13, чланка под насловом »Усташка борба у Широком Бријегу« нашао да стоји да је након споразума Цветковић-Мачек 1939.г., у самостан у Широком Бријегу…

„дошао млади, енергични фрањевац др. Радослав Главаш, који је започео суставно водити усташку борбу. У прво вријеме фра Главаша је помагало неколико средњошколаца те Иван Зовко, сељак, усташа из Лиса. Нове снаге за рад дошле су 1940. када су кући дошли свеучилиштарци.“

Овај широкобријешки фратар, Главаш, је један од главних сарадника и идеолога усташког покрета Анте Павелића током читавог рата. На крају, као куриозитет, подсетимо се на речи Фрање Туђмана о поменутом проблему, везе римокатоличких фратара и усташлука:

»У ширењу усташког фашистичког поретка поред неких интелектуалаца »франковаца« главну улогу одиграли су католички попови, који су били не само организатори усташког покрета, него често и сами активни оружани усташе. Тако је на примјер поп Матија Жигровић из Горњег Јесења, као активан усташа, имао на торњу цркве пушкомитраљез из којег је и сам пуцао на партизане.116 Поп из Велике Ерпење био је усташки шпијун и дао је поубијати неколико активиста НОП-а. Поп из Лобора имао је у олтару и торњу цркве сакривено оружје. Поп Вукина из Винагоре био је окорјели усташа и организатор »Беле гарде«, који је једном приликом и сам заједно с Нијемцима јуришао на положај партизана на Виногори. Поп из Сибовца увео је ноћу непријатеље у село које је изненадио један батаљун бригаде »Матије Губец« и нанио му тешке губитке. Ово су само неки примјери злочиначког рада припадника католичког клера с овог подручја, који су због свог непријатељског рада у току или послије рата били осуђени од народних судова«
Туђман, Фрањо: Борбени пут 32. Дивизије НОВХ, Загреб, 1959.г., стр. 15

komarica

Док еп, Григорије „чува част“ усташама из Другог светског рата, његов „колега“ бискуп оптужује Србе за геноцид у последњем рату.

А ти, Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никада ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и живиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу, и Он ће те осветлити и спасти. Амин. (Св. Николај Жички)

Погледајте такође: Узинић и Григорије – срамота која се наставља

Припрема и превод – екипа ФБ странице «Православље живот вечни»

Објављено под Римокатолици, Српска Црква | 3 коментара

Укратко – ТЕОДОСИЈЕВА ЕПАРХИЈА ПРОСЛАВЉА БАЈРАМ

Како сазнајемо са Фејсбук странице тзв. Амбасаде Сједињених Америчких Држава на Косову, ове године је епархија, тј. раскол кога води Епископ липљански Теодосије (Шибалић) прославила Бајрам заједно са представницима других присутних религија на Косову и Метохији. Место ифтара, тј. прославе овог исламског празника било је управо – непризната америчка амбасада у непризнатој држави.

iftar

Са Фб странице нелегитимне „амбасаде САД“ у Приштини.

Заменик амбасадора (Chargé d’Affaires) Џенифер Бахус била је домаћин косовским религијским лидерима на екуменистичком ифтару, (бајрамској вечери прим. приређивача) у амбасадоровој резиденцији, 15. јула. Том приликом, она је приметила: „Част ми је, и мојим колегама из амбасаде да будемо домаћини лидерима косовских разноврсних религијских заједница у амбасадоровој резиденцији. Као што знате, амбасадор Џејкобсон напустила је Косово прошле недеље, али ме је замолила да пренесем њене личне поздраве вама и захвалим за ваш важни посао у духовном вођењу ове државе напред… Свети месец Рамазана је време сагледавања и преданости, време да се окупи породица и пријатељи у прослављању вере и религијских принципа; то је време неговања старог пријатељства и сусрета са новим пријатељима… Толеранција, саосећање, милосрђе, мир – то су вредности које сви који смо за овим столом делимо, вредности које су централне тачке у верама.“

Оваквим речима је заменик амбасадора нашла заједнички садржалац између ислама и осталих религија и њених представника који су били присутни на ифтарској вечери којом традиционално отпочиње прослава рамазанског Бајрама, која иначе траје три дана.

11752443_1177458608946959_84022961707165112_n

Лидер исламиста на КиМ Наим Трнава, свештеници Станковић и Митрић, слушају реч „заменице амбасадора САД“. Извор Фб страница ове кримогене институције.

Што се тиче Теодосијеве епархије, на вечери је присутствовао високи дужносник ове епархије, свештеник Срђан Станковић, као и свештеник Стево Митрић.

Још фотографија

Нису Срби као што су били,
на три вере оком намигују,
а ни једну право не верују;

(Небеска Литургија, св. Николај Жички)

Погледајте, такође: ХАШИМ ТАЧИ, САВА ЈАЊИЋ И ЏЕФРИ НАЈС НА ИСТОМ ПОСЛУ

Припремила екипа ФБ странице Православље Живот Вечни

Објављено под Косово, Кратке вести | Оставите коментар

Укратко: АНТИОХИЈСКИ ПАТРИЈАРХ ПРЕКИНУО ОПШТЕЊЕ СА ЈЕРУСАЛИМСКИМ ПАТРИЈАРХОМ

Новопечени теолози су поводом прекида општења епископа Артемија са патријархом Иринејем, логиком већине и логиком моћнијег друштвеног положаја, имали обичај да кажу како је Артемије у расколу, а не Иринеј. Како ће у своју логичку машину уклопити нови раскол између две патријаршије које су релативно уједначене по бројчаности и друштвеном статусу остаје да се види. Тек, Антиохијска патријаршија је престала да општи са Јерусалимском.

Бејрут, 2 јула, AsiaNews/Благовест-инфо. Одлука о пуном прекиду општења са Јерусалимским патриархатом била је донешена на заседању синода Антиохијске Православне Цркве, који се одржао 23-26 јуна у Баламанду (Либан). Разлог – назначење јерусалимског епископа за Катар, који Антиохијци сматрају својом канонском територијом.

teofil jovan 10

Јерусалимски патријарх Теофил и Антиохијски Јован 10.

Криза у односима између две суседне помесне Цркве је почела после момента, када је Јерусалим поставио својег клирика архимандрита Макарија за митрополита Катарског. Погледајте о томе у тексту РАСТУРЕНО ВАВИЛОНСКО ЈЕДИНСТВО ПОМЕСНИХ ЦРКАВА

Ситуација око Катара усложена је том околношћу, што апсолутну већину јерусалимског епископата чине Грци, и то државњани Грчке. Антиохијски епископи су у већини Сиријци и Либанци, док се центар патриархата налази у Дамаску.

У контексту супротстављању Катара режиму Башара Асада власти државе подржавају долазак на своју територију грађана Грчке, више него Сирије.

Обе патријаршије су дубоко загазиле у јерес екуменизма.

Ништа тако не гњеви Бога као цепање Цркве… Један свети човек је рекао (Златоуст овде има у виду Св. Кипријана Картагенског) да ни крв мучеништва не може да изглади грех цепања Цркве“. (Омилија 11,4 на Посл. Ефесцима. РG 62,85). –Св. Јован Златоусти

Погледајте такође: ЗАШТО ПРАВОСЛАВНИ ЋУТЕ ДОК ИМ БРАЋА СТРАДАЈУ

Припрема и превод – екипа ФБ странице «Православље живот вечни»

Објављено под Антиохијска патријаршија, Кратке вести | 1 коментар

Ко је хришћанима украо дугу и како су се на Видовдан „гејеви“ самозапалили (ВИДЕО)

И рече Бог Ноју u синовима његовим с њим, говорећи: А ја ево постављам завет (савез) Свој с вама и с вашим семеном након вас; и са свим животињама што су с вама од птица, од стоке и од свега звериња земаљскога што је с вама, са свачим што је изишло из ковчега, и са свим зверињем земаљским. Постављам завет Свој с вама и од сада ниједно тело неће погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. И рече Бог: ево знак завета који постављам између Себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века: ставио сам дугу Своју у облаке, да буде знак завета између Мене и земље, па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима. И опоменућу се завета Свога који је између Мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити воде од потопа да затре свако тело. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати и опоменути се вечнога завета између Бош и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи. (Књига постања)

ноје

Дан 28. јун је неспорно познат и признат као један историјски дан. Потомци св. Саве, православни Срби тога дана сећају се св. кнеза Лазара и јунака битке на Косову 1389. године којима се прибрајају и сви други који животе положише за Крст Часни и слободу златну.

Тако је на достојанствен начин обележена прослава Видовдана традиционалном „Видовданском литијом“ из центра Београда па до Манастира Св. Јустина Ћелијског у Барајеву као и свечаном академијом након Свете Архијерејске Литургије.

Даље, дан 28. јун је познат и по другим историјским догађајима:

  • године 1914. извршен је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда након којег је уследио Први Светски рат,
  • године 1948. настао је разлаз између Совјетског Савеза и Комунистичке партије Југославије,
  • године 2001. догодило се изручење бившег председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића Хашком трибуналу.

Ове године, биће запамћен и по самозапаљивању хомосексуалаца у Тајвану:

 

Исте 2001. године, о Видовдану, десио се и неуспели покушај одржавања „Параде поноса“. Наиме, након петооктобарског државног удара и политичких промена у Савезној Републици Југославији започет је процес „транзиције“ по мери Запада и то како у економској тако и у културној сфери. Резултати транзиције постали су видљиви релативно брзо – није било дана да медији нису извештавали о свакодневним светковинама на међународном нивоу, па је тако временом постала пракса да се по узору на прилике у Америци и Западној Европи обележава „Ноћ вештица“ као и разни неки други „међународни дани“ неких споредних детаља из живота. Ипак, врхунац овог својеврсног културолошког рата (продужетка агресије НАТО из ’99) био је покушај наметања обележавања „Дана поноса“ која подразумева дефиле разних хомосексуалних група са заставама „дугиних боја“. На жалост организатора као и неколицине амбасадора западних земаља, покушај „парадирања“ наишао је на оштру реакцију омладине и неких навијачких група и остао је упамћен по знатној материјалној штети у граду као и бројним повређеним особама. И наредних година било је покушаја да се манифестације тог типа одрже у Београду. Каснијих година уследили су покушаји да се дефиле ипак одрже накнадно током године – раније са мање успеха, а последњих година, под патронатом државе осокољене „моралном подршком“ појединих амбасадора са Запада, са знатно више успеха. Стиче се утисак да је после толико времена „жаба“ ипак „скувана“ као и да су ранијих година тензије ипак вештачки појачаване. Наиме, за разлику од ранијих година, када су „параде“ најављиване унапред, а поједине групе на исте одговарале организовањем контра-скупова, ове 2015. године, без неке посебне најаве и уз знатно слабију медијску кампању,  у организацији неколико про-западних невладиних организација, без много еуфорије, у Београду је обележен „Међународни дан поноса ЛГБТ особа“. У контексту ове приче занимљиво је напоменути да је иста пропраћена вестима о одлуци Врховни суд Сједињених Америчких Држава да легализације „истополне“ бракова у Америци у којој је до сада „брак“ особа истог пола био дозвољен у 37 савезних држава док је у преосталих 13 био забрањен, као и најавом да је нацртом новог Грађанског законика Републике Србије наведено, поред дефиниције брака као заједнице живота мушкарца и одредбе којом се изједначавају брачна и ванбрачна заједница, да ће „заједница живота двоје људи истог пола“ бити уређена посебним законом као и могућност истих да усвајају децу.
И ове године, у склопу прославе „Међународног дана поноса ЛГБТ особа“, уз сећање на 28. јун 1969. године који је познат као „Стоунволска револуција“, којом приликом су се припадници хомосексуалних организација успротивили полицијској рацији у немирима, одржане су прославе широм света. Међу њима, једна од тих скандалозних прослава биће упамћена како по инциденту који се том приликом догодио тако и по потврди о медијској цензури упркос декларацијама о медијским слободама у Сједињеним Америчким Државама.

Реч је о концерту у организацији Омладинског удружења „геј-прајд“ покрета на којом је приликом покушаја вештачког стварања „дуге“ услед реакције честица дошло до повређивања већег броја људи који су том приликом задобили озбиљне опекотине по телу. Из разлога политичке коректности, медији нису показали интересовање за извештавањем о овом догађају, док су поједини ипак известили јавност о инциденту али без навођења да је реч о организацији која промовише идеологију хомосексуализма.

Содомија је сексуална перверзија која се састоји у противприродном разврату. У српском језику је синоним за зоофилију, скотолоштво, мада у великом броју језика то није случај, већ содомија означава хомосексуалност, неприродне блудне односе и слично. За оне који учествују у оваквом разврату, каже се да су содомити.

Содомија носи назив по граду Содому. Содом и Гомор су познати као „градови у равници“, су по Књизи постања били смештена су на реци Јордан у јужном делу Ханана. Долина Јордана (који одговара данашњем Мртвом мору) је поређена са рајским вртом, као земља богата водом и зеленилом, погодна за испашу стоке. Божанска пресуда је била да се Содом и Гомора, заједно са два друга оближња града, униште ватром и сумпором. Суседни град Бела/Зоара је једини поштеђен током судњег дана.

Содом и Гомор су постали синоним за окорели грех, а њихов нестанак са испољавањем Божијег гнева. Содом и Гомора су такође коришћени као метафора за пороке, блуд, содомију и хомосексуалност. Неприродни блуд и хомосексуалност су грехови због којих су кажњени становници Содома и Гомора.

Најзад и пропаст Содома не може се ничим другим објаснити него оним чиме га Библија објашњава, тј. неваљалством људи и казном Божјом. Исти тај морални узрок мора се признати и у објашњењу пропасти Помпеје и Херкулане, Мартиника, легендарне Атлантиде као и још неких градова и насеља на планети земљиној. (Св. Николај Жички)

Мада се геј-прајд идеологија и застава у дугиним бојама често тумачи као борба за толерантност другачијих, сама ова идеологија не трпи оне који другачије мисле. Од почетних невиних шетњи и стидљивог пипкања на њима „параде поноса“  постају параде богохулства. Свој врхунац идеолози геј-парада виде, не само у разврату на сред улице, што се већ дешава на парадама у САД, већ у исмевању крста и хришћанских симбола.

c13 Господ је дугу дао као симбол завета између Бога и човека и доказ тога да потопа до Страшног Суда више неће бити. Геј-идеологија се труди да цели свет прикаже као Содом и Гомор, те је она и претеча Страшног Суда. Отета застава дуге од хришћана је покушај и отимања наде. Перверзија Запада је, засада, први корак у прекидању дијалога између две цивилизације – источне православне и западне која релативизује Истину у корист сваковрсног промискуитета. Извраћеност Запада је готово немогуће обуздати, али потребно је побринути се за свој дом.

lia-liam

Петогодишњи Лиам, кога родитељи, уверени да је девојчица заробљена у телу дечака, подвргавају хормонском третману ради промене пола. Правно гледајући, он је већ девојчица, јер су родитељи променили његово име из Лиам у Лиа.

Доћи ће једном време и људи ће постати болесни. Када виде онога ко није подвргнут општој болести, устаће на њега говорећи: ти син најболеснији, јер ниси као ми. (Свети  Антоније Велики)

Погледајте такође: ДОКТОРКА СА ОКСФОРДА ТРАЖИ УБИЈАЊЕ НОВОРОЂЕНИХ БЕБА

Припремила екипа странице „Православље живот вечни“

Објављено под Црква и друштво | 1 коментар

ЗАБРАЊЕНА ИСТИНА О ТРАГОВИМА ЕКУМЕНИСТА НА КОСОВУ ИЗАШЛА НА ВИДЕЛО

 

Kоме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом! (Митрополит Петар II Његош)

Послушајте следећи снимак. Изнешена истина о неделима екумениста ће се чути од 2:35:58.

Шешељ је недавно примио одликовање од м. Амфилохија Радовића, што баца сенку на Шешељево залагање против јереси екуменизма и борбе за српско Косово. Митрополит важи за човека познатог по специфичној величини главе. Каже се, наиме, да му одговарају све капе, и по томе је спецификум Балкана. (Погледајте: Шта то вреди, кад ће Тито да победи)

Деда за репу, баба за деду, деца за бабу, мачка за децу, миш за мачку… ишчупаше репу. Отприлике, овако антиекуменисти тумаче прилике после одликовања које је политичар Војислав Шешељ примио „за косовско рвање“ од водећег екуменисте и гурача Срба у тзв. „косовске институције“. Да ли је Шешељ само део посткосовске елите у Србији где се свако са сваким дружи, пријатељују и левичари и десничари, каубоји и индијанци, шути и рогати или је у питању мудри или лукави политички прагматизам са једне или са обеју страна?

Уколико је то прагматизам да се Шешељ сусреће „и са црним ђаволом“ да би задобио бољу политичку позицију, онда се може рећи да је Шешељ кренуо, донекле, путем којим је ишао неко кога је управо због тог прагматизма Шешељ критиковао.

Епископ Артемије се, наиме, држао принципа да се ради користи народне сусреће и са „црним ђаволом“ (Клинтон, Олбрајт, Тачи) све док црвене линије нису погажене, тј. док ови сусрети не буду на штету народа. Ипак, еп. Артемије није примао одликовања од непријатеља.

За разлику од Артемија, Амфилохије се састајао са „шутим и рогатим“ на штету народа. Његов сусрет са човеком који је на челу шиптарског одељења за интеграцију севера био је симболични почетак урушавања институција Србије (које сада и не постоје) на северу Косова и Метохије. Дакле, тирјанство Амфилохијево -рушење легалног епископа Епархије рашко-призренске, смрди нечовештвом -рушењем институција Србије на КиМ. које је потом уследило као и затупљивањем српског народа на КиМ. Најзначајнији трагови м. Амфилохија на Косову су Сава Јањић и Теодосије Шибалић о коме је косовски Србин Драган Поповић говорио у емисији „Снаге народа“.

amfilohije i hisa

Сусрет м. Амфилохија са Хисом – кредибилитет институцији сепаратиста за интеграцију северног Косова.

Амфилохије Радовић није само подржао долазак Бајдена у Дечанима, он је учествовао у устоличењу Теодосија Шибалића, човека косоварског идентитета за вођу косовског раскола. Шта то (или ко) може да споји и папу са Шешељем? Да није одговор -Амфилохије Радовић?

Медијски магови и њихови мигови

Писац Данило Киш, завештао је да му се на опелу не држе беседе. Када је м. Амфилохије чуо да је Данило умро, пожурио је да се он појави на сахрани славног писца. Иако је знао за завештање, на опште запрепаштење, прекршио је ову последњу Данилову жељу.

Амфилохије је човек са потребом да буде вољен од свих и сваког, медијски маг и редак манипулатор, не само у оквирима Балкана, већ и света. Када он путује Косовом, за њим иду фотографи и камермани, јер посетити српске паћенике на КиМ. а то не снимити, то је исто као и да их ниси посетио.

„Свима сам био све, да бих како ког спасао“, говорио је св. апостол Павле. М. Амфилохије је био свима све на језуитски начин – да би кога упропастио. Све је то постало јасно када је народ био очигледно покраден на референдуму за отцепљење Црне Горе од Српства. Тада су политичарске душе и унесрећени народ погледали на м. Амфилохија као светило које би једино могло да обједини Србе у Ц. Гори и да их супротстави издајничком режиму. Време је било за одстојавање правде и истине. Амфилохије се умешао, али, не као бранитељ принципа правде и истине, већ као жалосна врба, пацифиста који ће умртвити народни отпор „да не би дошло до крвопролића“.

Крвопролићем су плашене црногорске жене, Срби су опструирани, а антисрпски режим у Црној Гори је могао да узликује због тријумфалне издаје Српства. Рођак Амфилохијев, Коштуница, се мрштио, али због својих моралних скрупула, прихватио је ово безакоње.

На референдуму у Црној Гори је гласао велики број Шиптара са Косова који су преко ноћи добијали црногорско грађанство. Касније ће то своје гласање добро наплатити јер ће државна власт Црне Горе велеиздајнички признати геноцидну творевину „Републику Косову“.

Конзервативни медијски маг митрополит Амфилохије је спасао од дављења и сајбер-монка Саву Јањића. Сава Јањић је познат по свом ставу да су радикали нуспродукт комунизма, атеизирани и вулгарни национализам радикала, је по Сави само преобучени атеизам Титових комуниста. Како је националиста Амфилохије прешао пут од Шешеља до Саве Јањића за само један дан? Некако је успео, јер, после доделе одликовања Шешељу, Амфилохије је дошао на Косову да омирише трагове свога нечовештва из 2010. Сајбермонк га је угостио у светињама које он држи под кључем захваљујући том нечовештву.

amfitМагови су се срели. Шешељ није био на састанку. Такође, Џомић који је некада растеривао радикале са полицијом, није био на састанку. Није био ни народ. Народ ће бити само у функцији „лајкања“ Савиних објава и вучења за нос од стране ових медијских господара.

Да би се избегла манипулација и да би се прогледало, да би се сва ова збрка решила, мора доћи до свенародног покајања и повратка на немањићки национализам који се разликује од шешељевског. Главна парола немањићке идеологије је:

„Све за Христа, Христа низашта,“

и она поставља главни принцип да је сродство нације по борби за правду, истину и Крст часни, а не по крви и језику. Без Вере и борбе за Веру, немогуће је угодити Господу, и дати добар одговор на Страшном Суду, макар опело држао и сам м. Амфилохије.

amfilk

Погледајте, такође: АГИМ ЧЕКУ И САВА ЈАЊИЋ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

 

 

Објављено под Вести | 3 коментара

Курири европске Србије – шампиони у замени теза

Савремена Србија, тј. Србија без светога Саве и Господа Христа, своје егзистирање заснива на методу замене теза. Лаж је њена суштина, обмана јој је храна, превара јој је мајка рођена. Савремена Србија је опустошена од НАТО бомби, не зато што су јој бомбе побиле новорођенчад, већ зато што су јој дух убиле променом свести.

И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте оног који може и душу и тело погубити у паклу. (Јеванђеље од Матеја)

Заиста је савремена Србија мртва, док Света Србија живи по катакомбама, барикадама и дечијем незлобивом срцу, дакле, на маргинама савремене Србије.

Како би другачије могла савремена Србија да оправда себе, своје издајство светости, осим заменом теза. Лаж, тенденциозност и медијско насиље горе и од прозелитизма су њена средства хипнозе, психозе, наркозе и некротизације народа Свете Србије.

Господари савремене Србије су срце заменили за мозак а мозак употребили за харакири. О свему томе је говорио свети старац Гаврило Грузијски:

gavr

Истинска вера се налази у срцу, не у разуму човека. Људи који имају веру у својем разуму ће постати следбеници Антихриста. Али, они који је имају у свом срцу ће га препознати. -Свети Гаврило (Ургебадзе)

Ових дана, били смо сведоци да та сила, Света Србија, и нема тако занемарљив глас у окупираној Србији. Фактор дечије незлобивости, мада може да буде и дезавуисан умом детињим, тј. умом неотпорним преварама, ипак се пројавио на улицама главног града и показао своју реалну снагу. Та снага је била толико велика, да је савремена Србија (читај режимски РТС) морала да утиша пренос прославе шампионске титуле фудбалера омладинаца и да га сасвим прекине.

У манифестацији тријумфалне пројаве духа Свете Србије детињи незлобиви ум је за свој успех захвалио Богу, а не Вучићу; певао је о Светом Косову, а не о Европској Унији; називао је диктатора Србије колоквијалним називом за хомосексуалца, а није клекао да му се поклони.

хулиг

Иначе, колоквијални назив за хомосексуалца се међу Србима користи не само за означивање нечије „сексуалне орјентације“, већ и као ознака за неког који је склон преварама, забијању ножа у леђа пријатељу, издаји и потпуној аморалности.

ШКОЛСКИ ПРИМЕР ЗАМЕНЕ ТЕЗА

Један од режимских листова савремене Србије je и крајње аморални „Курир“. Тако, лист Курир није курир Пете чете, већ пете колоне. Овај лист је под насловом „MUP: Grupa huligana napravila niz incidenata i vređala premijera“, пренео оно што су сви остали курири, тј. режимски листови морали да пренесу као образац за разумевање ствари из режимског Танјуга. Замена теза гласи овако:

„Grupa huligana iz organizacije Četnička omladina na dočeku mladih fudbalera ispred Skupštine grada napravila nekoliko incidenata

BEOGRAD – Grupa od desetak huligana, dolazeći na doček mladih fudbalera ispred Skupštine grada, napravila je nekoliko incidenata protiv javnog reda i mira, saznaje večeras Tanjug u MUP-u.

Osobe mlađe starosne dobi, koje pripadaju organizaciji „Četnička omladina“, od ranije su poznati policiji po nasilničkom ponašanju, naveli su u MUP-u.

Ista grupa mladića večeras je, na kraju dočeka mladih fudbalera, uzvikivala pogrdne reči upućene premijeru Srbije, rekli su u MUP-u.“ (Танјуг/Курир)

хулигани

Народни геније је својом илустрацијом показао шта мисли о оваквом извештавању, а ми, са наше стране, погледајмо само неколико примедби на којима се заснива ова замена теза.

Танјуг/Курир: „Grupa od desetak huligana…“ – Дакле, глобална пројава антирежимског духа се минимизира на неколицину „губавих“ и користи се одговарајућа етикеција.

Танјуг/Курир: …napravila je nekoliko incidenata protiv javnog reda i mira…“ – Дакле, „губави“ праве злочине против целине, тј. адекватних и општеприхваћених грађана (javnog reda i mira).

Танјуг/Курир: „Osobe mlađe starosne dobi, koje pripadaju organizaciji „Četnička omladina“, od ranije su poznati policiji po nasilničkom ponašanju, naveli su u MUP-u.“ – Дакле, да би се утврдило градиво, Танјуг/Курир понавља етикецију, уз навођење незрелости, и навођење и поузданог извора (од кога могу и леђа да боле) и изолацију „губавих“ – „Четничка омладина“. Овде недостају само Булајићеви пропагандни филмови са „четницима-кољачима“ са ножем у зубима и прљавим прстима да би утисак био потпун.

Сетимо се да се од режимских медија и званичника европске Србије сличан метод користи и за православне који одбацују савремену јерес екуменизма и не помињу патријарха-екуменисту. Употребљава се етикетирање: „секта“, „расколници“ уз гебелсовско понављање, минимизира бројност малог стада, наводи да су одувек били „зли“, и то да се само та њихова урођена особина сада пројавила у пуном замаху, изолују се непостојећим именом „Српска истинска православна црква“ са којом немају никакве везе. Притом, режимлије и њихови курири се не баве аргументима православних, тј. побијањем 15. Канона Цариградског сабора, већ тенденцозно понављају своје етикете.

 

СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ: О КУКАВИЧЛУКУ

Кукавичлук је страст слабе душе коју је обузео страх. Кукавичлук је малодушност, нерешеност, недостатак ратничке храбрости, непостојаност душе сметене ужасом и стрепњом. То је малодушност у очекивању опасности, неумешност за борбу, неприсебност у опасностима, одсуство одважности, неприправност духа, недостатак моралне снаге, слабост духа, поводљивост према злу. Кукавичлук поробљава човека, чини га издајником отачаства, заводи га у беславље и бешчашће, клони га да презире законе отаџбине и покреће га на непоштовање божанског, свештеног и светог. Кукавица је немужествен, подао, недостојан, низак, јадан, ропска и ситна душа, себичњак и самољубац. Своје спасење и избављење од опасности он ставља изнад свега, те и изнад саме славе и слободе свога отачаства. Кукавица је покора за своју отаџбину. (Св. Нектарије Егински)

Овим светим речима светог Нектарија Егинског објашњава се и дух и метод савремене Србије, тј. режимских и институционалних магова и њихових портпарола у борби са Светом Србијом. Курири ће и даље преносити глас замена тези, али ће молитвом, постом и послушношћу Богу овај дух бити и даље разоружаван и побеђиван у душама људи Свете Србије.

Јер Света Србија се не боји „оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.“ Боји се само „Оног који има власт пошто убије бацити у пакао;“

…да, кажем вам, Оног се бојте. (Јеванђеље од Луке)

Погледајте такође: ПОСЛУШНОСТ, СЕРВИЛНОСТ И БУНТ У ЦРКВИ

Превод и припрема: Екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

Свети Митрофан и његови наследници (04/17. јун)

icon_1974_bigУ време Првог Васељенског Сабора (325. г.) свети Митрофан већ беше старац од 117 година, па не могавши због престарелости и телесне немоћи узети учешћа у пословима Саборским, он одреди за свога заменика свог хорепископа Александра, човека честитог, светог и старог, који беше много труда уложио око црквеног мира у Тракији и Илирији (области Балкана). Он на Сабору замењиваше свога патријарха Митрофана и бораше се против Арија.

Установу ову (хорепископа) проузроковале су саме прилике у Цркви оног доба. Да се што више хришћанство распространи и да се противстане ширењу особито гностичког (јеретичког) учења у прво доба Цркве, постављали су се свуда и у најмањим местима православни епископи, који би имали дужност да проповедају Христову веру и да народ у тој вери учврсте, да православни клир храбре у борби са јеретицима и да свугдје постављају презвитере и остале клирике. Постојали су према томе епископи градски и епископи сеоски (тј. хорепископи). -Еп. Никодим (Милаш)

По завршетку овог Васељенског Сабора благочестиви цар Константин Велики замоли све саборске Оце, да заједно с њим пођу у Константинопољ и посете болесног патријарха Митрофана који се налазио на самртном одру. И једне недеље сви они са царем дођоше к патријарху Митрофану, и дуго разговараху с њим. Том приликом цар рече светитељу:

-Свечасни оче, видим да си изнемогао од старости и од болести, па те молим, реци нам, ко је достојан да буде твој наследник?

Свети Митрофан радосна лица одговори цару: -Заиста Дух Свети говори сада кроз твоја уста. Јер када пре седам дана размишљах о томе, Господ ми откри да ћу после десет дана отићи из овог света; а после мене ће доћи на престо мој саслужитељ Александар – ваистину достојан избора и дара Духа Светога; после пак Александра наследник престола биће Павле, који је сада чтец. – Затим, погледавши у божанственог Александра, патријарха Александријског, рече му: -Брате, и ти ћеш после себе оставити изврсног наследника. – Па, узевши за руку архиђакона његовог Атанасија, изговори: -Ево храброг војника Христовог; он ће наследити тебе; и он ће не само јуначки устати, заједно са мојим братом Александром, против аријанског безбожја, него ће и у велике подвиге ући, и њега, са срчаним Павлом, очекују многа страдања.

Заиста, после св. Митрофана патријархом цариградским постаде његов хорепископ св. Александар (од 325. до 340. год.), а после њега св. Павле, који је са извесним прекидима патријарховао од 341. до 350. године.

Овај свети Александар потом молитвом својом умртви и злочестивог Арија. Јер јеретик Арије, неколико година после Првог Васељенског Сабора, позван у Цариград, препредено превари благочестивог цара Константина, када га овај упита, да ли верује онако како утврдише веровати свети оци на Сабору у Никеји? А Арије, имајући у недрима својим хартију на којој беше исписано јеретичко зловерје његово, ударајући себе по прсима рече: Тако верујем! – На тај начин овај јеретик привидно и преварно изрази сагласност са вером утврђеном у Никеји, док у уму свом он говораше да верује онако како је руком својом написао на хартији што је у недрима његовим. И кунијаше се пред царем да „тако верује“.

Цар Константин заповеди да се Арије прими у црквену заједницу. Александар, знајући да се јеретик Арије само притворно приказује као православан сву ноћ се мољаше Богу да Бог спречи приступање Цркви јеретика Арија.

А кад свану и приближи се време свете литургије, Арије са великом гордошћу крену из царских палата, окружен царским великодостојницима, присталицама његове јереси, и мноштвом оружника. А кад се Арије приближи месту званом „Константинов трг“, где стајаше стуб са царевим кипом, Арија обузе страх од гриже савести, и од тог страха потера га нужда, и он стаде тражити неко заклоњено место. Недалеко одатле налазио се народни нужник; Арије уђе у њега, али га изненада спопадоше силни болови у стомаку, и препуче му утроба, као у Јуде, те му сва црева испадоше. И тако бедно издахну јеретик, изригнувши горко душу своју.

После св. Александра, који се налазио на александријском престолу од 312. до 328. године, св. Атанасије стварно постаде патријарх александријски, и био је на александријском престолу од 328. до 373. Он је многа гоњења поднео од аријанаца и аријанствујућих царева. Неколико пута се скривао из града, и спасавао на Западу и у пустињи; понекад су га аријанци изгонили из Александрије. Исте судбине са њим био је и св. Павле, патријарх Константинопољски.

afanasiy велики_560

Погледајте такође: Гаврило, Христа ради јуродиви: «ЕКУМЕНИЗАМ ЈЕ НАДЈЕРЕС!»

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“  

 

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

На Богословском факултету одржан фестивал унијатства

Ако је неки човек пао у напаст, и десило се да је пао у искушење, пружи му руку, и подигни га из тога, али ако је пао у јерес, и нема вољу да се врати након убеђивања, одвојите се од њега одмах, јер ако се дуго трвете са њим, одвући ће и вас, и потонућете доле у највеће дубине. -Авва Теодор

„Теологија незамерања“ – Тим речима се може објаснити сва суштина екуменистичких акција. Метод уједињења неспојивог се базира на мелтинг поту (котлу за претапање). Православни су, често, на саборима расправљали са јеретицима, и сви такви сусрети су имали полемички карактер. Због таквог полемичког карактера ових „препирки“ неки од јеретика су се обраћали у православну веру, други су били обелодањени као јеретици. На сусрету у Флорентини где је потписана унија је, такође, преовладавао полемички карактер сусрета. Унија је могла бити потписана тек када су полемичари, тј. свети Марко Ефески били ућуткани.

За разлику од православних исповедника, ново унијатство тражи оне теологе који би знали да не помену неке истине које ће „увредити“ иноверног. Оно тражи стављање истине „под тепих“ и тражење најмањег заједничког садржаоца између Истине и лажи. Разлике могу да постоје, али се своде на модни детаљ.

По речима св. Максима Исповедника, „човек се исповедањем православне вере, освештава“, те, и данас се православље корени на полемичарима, тј. онима који говоре „откривене главе“ о заблудама јеретика. Насупрот томе унија се корени на „теологији незамерања“, тј. не-превише-гласном уочавању разлика. Мелтинг пот је добио своју наследницу, а то је „чинија салате“.

Kотао за претапање (енгл. melting pot) метафора је за хомогенизацију хетерогеног друштва. Различити елементи се „стапају“ у хармоничну целину са заједничком културом. Користи се првенствено да опише асимилацију имиграната у САД.

После 1970. године, поборници мултикултурализма су довели у питање пожељност асимилације и модела котла за претапање, тврдећи да су културалне разлике унутар друштва драгоцене и да би их требало сачувати. Стога су предложили алтернативне метафоре: културолошки мозаик, чинија салате или амерички калеидоскоп – различите културе се мешају, али чувају своју особеност. (Са Википедије)

Жалосно је што се овај принцип меша и у Цркву. Црква може да се поистовети са медицинском науком, јер, као што је у медицини императив спасити нечије здравље, тако је у Вери императив спасити нечију душу. Уколико би правили салату од медицинске науке и врачања, тј. псеудолекарства, уништили би медицину. Тако је и чинија салате коју проповедају водећи чланови јерархије, и коју уводе у теолошке школе отров који ће само православље истребити из душа православних Срба.

Преносимо текст о недавном скандалном симпозијуму на Београдском теолошком факултету из кога се види да више и нема разлике између римокатолика и православних екумениста, већ заједно чине једно тело. На скуп је „зазвао благослов Курт Кох. Очигледно је да се сатанистички ритуали не врше само у музеју Николе Тесле, већ и на Богословском факултету Универзитета у Београду.

Beogradska nadbiskupija, 29.05.2015. 

Ekumenizam ima svoju budućnost

Beogradska nadbiskupija u suradnji s Pravoslavnim bogoslovnim fakultetom Univerziteta u Beogradu organizirala je „Međunarodni simpozij – studijski ekumenski dan“ u povodu 20. obljetnice smrti teologa Yvesa Congara i objavljivanja njegove knjige „Devet vekova kasnije“ u četvrtak 28. maja 2015. Simpozij je održan na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu na temu: „Jedna sveta, opšta i apostolska Hristova Crkva: Kongarovi pogledi u prošlost – otvaranje perspektiva budućnosti“. Moto simpozija bijaše „Koračajmo zajedno“. Predavači na simpoziju su bili s bogoslovnih fakulteta u Beogradu, Sarajevu, Đakovu, Zagrebu, Ljubljani i Rimu. Congarovu knjigu „devet vekova kasnije“ objavila je Beogradska nadbiskupija, a preveli su je Zoran i Suzana Đurović.

Simpozij su otvorili beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar i dekan Pravoslavnog bogoslovnog fakulteta prof. dr Predrag Puzović.

Mons. Hočevar je između ostalog, nakon pozdrava i zahvale sudionicima, naglasio kako najveću odgovornost za prošlost, sadašnjost i budućnost svijeta imaju upravo vjernici. Beogradska nadbiskupija želi živjeti vjeru koja traži jedinstvo, zajedništvo i gleda u budućnost. Ima osjećaj za sve ono što razdvaja u Crkvama, te želi sudjelovati u traženju putova razumijevanja prema jedinstvu. U tom duhu je prevedena Congareva knjiga i organiziran simpozij. Posebno ga je obradovao dolazak i sudjelovanje na simpoziju kardinala Kurta Kocha, predsjednika Papinskog vijeća za promicanje jedinstva kršćana. Zazvao je Duha Svetoga na sudionike simpozija. Zahvalio se dekanu prof. Puzoviću za gostoprimstvo i suradnju i don Aleksandru Kovačeviću, tajniku nadbiskupije koji je najviše podnio tereta u organiziranju simpozija.

Zatim se svim prisutnima obratio dekan prof. Puzović i poželio dobrodošlicu svima na Fakultet te uspješan rad na simpoziju. Istako je kako je tema simpozija vrlo važna jer se  posljedice raskola iz 11. stoljeća i danas snažno osjeća. Rekao je da osobe koje su sudjelovale u 11. stoljeću na razjedinjenju Crkve nisu bile sve svjesne što će se dogoditi. Zadatak svake generacije je da jaz u Crkvama umanji i da se ide putem jedinstva Kristove Crkve. Predstavio je sudionicima Pravoslavni bogoslovni fakultet, koji je osnovan 1905., a počeo je raditi 1920. Posebno ga raduje suradnja koja postoji između teoloških fakulteta u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.

Nazočne su pozdravili u ime teoloških fakulteta prof. dr. Ivica Raguž, prof. dr. Niko Ikić i prof. dr. Jure Zečević.

Dekan prof. dr. Ivica Raguž je pozdravio u ime Katoličkog bogoslovnog fakulteta iz Đakovu. Rekao je kako Bog kršćana nije sam ni usamljen. Vjera u trojedinog Boga je put ekumenizma.

Prof. dr. Niko Ikić je pozdravio u ime Katoličkog bogoslovnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Istaknuo je sličnosti Vrhbosanske i Beogradske nadbiskupije te suradnju među njima. Istaknuo je kako ga raduje što beogradska nadbiskupija njeguje dijalog i ekumenizam. Svima je poželio plodan rad.

Prof. dr. Jure Zečević je pozdravio u ime Katoličkog bogoslovnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Čestitao je organizatorima na prijevodu knjige i organiziranju simpozija.

Simpozij je imao dva bloka. Prvim blokom „Pogled unazad-vizija unaprijed“ predsjedali su dr. Jure Zečević i dr. Zoran Đurović, a izlagali su: profesor dogmatske teologije na Katoličkom bogoslovnom fakultetu u Sarajevu dr. Niko Ikić, umjetnik, teolog i pravoslavni svećenik dr. sc. Zoran Đurović, vojni biskup u BiH prof. dr. mons. Tomo Vukšić, profesor ekumenske teologije na Katoličkom teološkom fakultetu u Ljubljani dr. Bogdan Dolenc,  tajnik subotičke nadbiskupije mr. Mirko Štefković, izvanredni profesor na Katoličkom bogoslovnom fakultetu u Zagrebu dr. Jure Zečević i protođakon i viši asistent na Pravoslavnom bogoslovnom fakultetu u Beogradu mr. Zlatko Matić.

Prvi dio završio je pitanjima i diskusijom na temu o „uniji“, i da li je rimskom biskupu primat ograničen na bilo kojem polju na Drugom vatikanskom saboru? Slijedila su pitanja o odnosima između nacije i Crkve.

U drugom bloku pod naslovom „Kongarove smjernice“ u kojem se govorilo o Crkvi, predavanje prof. dr. Mate Zovkića pročitao je mr. don Aleksandar Kovačević, a izlagali su docenti s Pravoslavnog bogoslovnog fakulteta u Beogradu dr. Rade Kisić i dr. Zdravko Jovanović, asistenti s Katoličkog bogoslovnog fakulteta u Đakovu dr. Davor Vuković i dr. Antun Japundžić, mr. don Aleksandar Kovačević. Presjedali su dr. Niko Ikić i dr. Zdravko Jovanović.

Završnu riječ na simpoziju imao je predsjednik Papinskog vijeća za promicanje jedinstva kršćana uzoriti kardinal Kurt Koch. On je istaknuo i predstavio trenutno stanje na polju ekumenizma te o važnosti ekumenizma.

Simpozij ja završio konferencijom za novinare. Na konferenciji su sudjelovali uzoriti kardinal Kurt Koch, nadbiskup mons. Stanislav Hočevar, apostolski nuncij u Srbiji mons. Orlando Antonini, dekan prof. dr. Predrag Puzović. Konferenciju je vodio prof. dr. Iko Skoko. On je novinarima iznio bitne točke sa Simpozija. Novinari su postavljali pitanja kardinalu Kochu u svezi proglašenja svetim blaženog Alojzija Stepinca i koliko bi taj čin zaustavio proces ekumenizma, te i o mogućnosti dolaska Svetog oca Franje u Srbiju i patrijarha Irineja u Vatikan.

Kmc/fra Iko Skoko

Једном речју, прилагођавањем и уједначавањем бавили су се јеретички богослови још од отпада Запада од Истока, а најинтензивније за последњих 150 година. Прилагодили су небо земљи, Христа другим „оснивачима вере“ а Радосну Вест осталим верама, израиљској, муслиманској и паганској. Све тобож у име „толеранције“ а „у интересу мира“ међу људима и народима. Међутим, ту је баш почетак и зачетак ратовима и револуцијама нечувеним у историји света. Јер се истина не да никако уједначити са полуистинама и са лажима. -Св. Николај Жички

Погледајте такође: КРОТКИ ЛАФОВИ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“  у сарадњи са ФБРепортером

Објављено под Римокатолици | 2 коментара

ЕВРОПСКИ МАСОНИ У БЕОГРАДУ ОДРЖАЛИ НАЈВЕЋИ ГОДИШЊИ СКУП

Изгледа да датум 6. 6. 2015. неће бити упамћен као срећан за Србе. Осим папе који је одржао свој ритуал у Сарајеву, и секта масона је за своје активности и ритуале изабрала српску престоницу, Београд. Ова полујавна организација, коју често оптужују за политичко сплеткарење и врбовање утицајних верских и политичких лидера да би се идеје масонства имплементирале у све поре друштва, имала је свој највећи годишњи састанак на европском нивоу у Београду.

6 6 bg

2015.06.06 Serbia, Belgrade. European Grand Masters Conference.

 

Ова верска секта, коју оптужују да је идејни творац екуменизма, обично негира да се бави вером, иако у својим ритуалним обредима користе различите верске књиге. Поводом састанка у Београду, на друштвеним мрежама се дели похвална песма масонима извесне Јагоде А. Маринковић, која довољно говори о томе колико се они не баве вером:

И искујте сат нови сат новог доба Светог Вида
Са кога језде копита векова на уздама минуте
У мракоблесне даљине што виде али не слуте
И старе очи да први пут стварно виде без стида

Век зграбио узде зауставите бесмислену кочију
Одведите Светицу у свет Бога сунца који oде
Оздравите Старог знанца што мокрим путем иде
Точкови криви већ бол-јауцима курјака шкрипе

Јагода А Маринковић

1375248_10151891971149349_10978275_n

Символ вере масонства

Јасно је да су масони добро котирана секта која на неформалан начин жели да све верске покрете подвргне реформи и прилагођавању себи. Грчка и Руска Црква су јасно осудиле ову препредену секту анатемишући је. Нажалост, Београдска патријаршија тренутно проклиње и анатемише само православне вернике, док се са сектама заједно моли и подржава их. Тако је и са масонима.

Бугарски архимандрит Јован Филипов је у својој најновијој књизи оптужио патријарха Иринеја да служи интересима масона. Код нас се овим антихришћанским покретом бавио св. Николај Жички који је критиковао утицај ове секте на људе у Цркви. Тако поводом новог часописа Монашког удружења, он каже:

– Има код нас неких листова са чисто православним називом, но по садржини су то или лутеранске или масонске новине. Ја сам недавно у рукама имао свеску једног нашег „црквеног“ листа, који једном половином дуректно негира не само Православље, као један ненадмашан систем живота, него и јасне јеванђелске истине… Као разлог за уплив масонства у црквене часописе он наводи – каријеризам „тврде српске главе“.

11392856_419463064899895_6313487017395773002_n

Масони у Београду. Састанак без медијске пажње.

Овај велики састанак европских масона, којима припада и велики део тренутног режима у Србији, протиче без уобичајене медијске пажње за овакве скупове. Потпуно је несхватљиво да моћници овог покрета не завређују пажњу медија.

11393162_828778270543108_4408592635609015875_n
Ставља се у дужност црквених пастира да оне који приступају исповести питају нису ли они у масонским организацијама и не деле ли та учења, те ако се покаже да јесу или да деле, онда таквима да објасне да је учествовање у наведеним организацијама неспојиво са звањем хришћанина – члана Христове Цркве, да су они дужни или да се коначно одрекну масонства и њему сродних учења, или да се, ако то не буду испунили, неће удостојити Светог Причешћа, те да ће при даљој непокајаности бити одлучивани од Свете Цркве.

15/28. августа 1932. године.

Сабор архијереја Руске заграничне цркве, на дан Успенија Божије Мајке. Сремски Карловци. Југославија.

Погледајте такође: О МАСОНИМА, И ШТА ОНИ ТРАЖЕ У БЕОГРАДУ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под глобализам | 1 коментар