МУСТАФА И ТЕОДОСИЈЕ СЛАВИЛИ ЗАЈЕДНО СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ

Представници сепаратиста са Косова присутствовали су литургији и пријему који је приредио узурпатор Епархије рашко-призренске Теодосије Шибалић. Дружење је започето у цркви Светог Ђорђа у Призрену литургијом поводом празника Светог Василија и Српске Нове Године.

TEO MUSTAFA

Литургију је служио епископ Теодосије, који је након богослужења организовао пријем поводом православне Нове године за представнике међународних организација и институција, домаће сепаратисте и њихове помагаче, чланове СНС и осталих марионетских партија, као и представника ислама и папизма на Косову.
Литургији је од представника квинслишке коалиције „Српска“ присутствовао Владета Костић и заменик лидера косовског сепаратистичког премијера Бранимир Стојановић. У беседи након литургије владика Теодосије је верницима честитао празник Светог Василија и Српску Нову годину.

“Богу смо благодарни и срећни што нам је омогућио да можемо у Призрену, у царском граду, и у овом обновљеном храму да се сабирамо и помолимо Господу да нам подари мир, слободу, здравље и благослов у свемо што будемо радили”, казао је Теодосије.

Честиткама се придружио и вођа квислиншке општине Грачаница Владета Костић.

“Свим призренцима честитам Нову годину уз жељу да се врате и да их из године у годину буде све више у овом храму и свом граду”, казао је Костић за инфо службу општине Грачаница.

Пријему поводом Нове године је осим тзв. премијер Косова Исе Мустафе присуствовао и амерички управник у Приштини Грег Делави, а присутан је био и официр за везу Дејан Павићевић. Од верских представника чије су верске групе заслужне за протеривање Срба из Призрена, били су присутни бискуп Дод Ђерђи, као и Велики муфтија Наим Трнава. Верника Православне Цркве готово да није ни било.

teodosijev prijem nova 2016

Теодосије је на почетку свог обраћања бројним гостима изразио задовољство што су се окупили у седишту Епархије рашко-призренске како би обележили почетак ‘новог лета Господњег`.

“На почетку ове 2016. године молимо се Богу да нам подари мирну и благословену годину, као и да све несугласице решавамо дијалогом и разумевањем једних других, а не сукобима. Да чинимо све што је у нашој моћи како би друштво у коме живимо овде на Косову и Метохији било истински дом за све грађане и како би сви били сигурни и могли да имају бољу будућност, посебно млади људи”, казао је Теодосије.

Да подсетимо, епископ Теодосије Шибалић је користећи се политичким везама, после вишегодишње  кампање, у току 2010. срушио са трона Рашко-призренске епархије легалног епископа Артемија и заузео његов трон. У овој акцији рушења, за коју по канонима следи рашчињење, су му на терену на Косову асистирали епископ Атанасије Јевтић и Амфилохије Радовић. Убрзо после тога угашене су и последње општинске институције Републике Србије и београдски режим је потписао Бриселски споразум са косовским сепаратистима, који садржи одредбе о интегрисању остатака десеткованих Срба у институције сепаратиста.

То је душа, то срце Православне Цркве; то њено Еванђеље, њено Свееванђеље. Она тиме живи, и ради тога живи. У томе је њена бесмртност и вечност; у томе њена непролазна свевредност –Покоравати се Богу већма него људима – то је њено начело над начелима, светиња над светињама, мерило над мерилима.

То Свееванђеље је суштина свих светих догмата и свих светих канона Православне Цркве. Ту се не смеју, по цену свих цена, од стране Цркве чинити никакви уступци никаквим политичним режимима, нити правити компромиси ни са људима ни са демонима. Најмање са отвореним црквоборцима и црквогонитељима и црквоуништитељима. (Св. Јустин Ћелијски)

Погледајте такође: ФАЛСИФИКАТ ТЕОДОСИЈЕВИХ ПРИСТАЛИЦА

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Дечани | 1 коментар

ПОРУКА ЗА НОВУ ГОДИНУ РУСИМА – Епископ Питирим

„Када црква греши против истине православне вере,“ Господ попушта рат!

Преносимо делове приче и поруке за нову 2016. Епископа Душанбејског и Таџикистанског Питирима, коју у целости на руском језику можете прочитати на Православие.ру

питирим

Епископ Питирим

  • Звали су га јеромонах Гаврило. Док је служио војску, он и његов колега су били озрачени смртоносном дозом радијације. Саслужилац је умро, а баћушка, у то време још увек само Гриша је пошао да студира на богословији, након чега је остао у Тројице-Сергијевој Лаври, пострижен је са именом Гаврило – у част Светог великомученика детета Гаврила Бјалисточког. И иако је био, као што и бива, рукоположен за ђакона, па онда за свештеника, да служи литургију није могао из здравствених разлога. Имао је благослов да служи молебане за здравље у Михејевској цркви, одакле је често био био позиван у Хитну помоћ. Духовник Лавре, архимандрит Кирил (Павлов) је благословио баћушку на подвиг пустиножителства на Кавказу. Преко 20 година затворништва, многих патњи и искушења ђаволских преживео је искусни подвижник. „Ако би вам све испричао, нећете моћи да слушате“ – поделио би са нама, својом духовном децом. Али много тога је успео да каже. Укључујући и о томе шта нас чека у будућности. У наредној 2016. години завршава се тачно 20 година откако смо први пут чули од њега о тим страшним временима које нас очекују и о томе како је могуће да их преживимо. Даље у тексту требало би, као што је опште прихваћено, написати: „људима са слабом психиком саветујемо да се уздрже од даљег читања.“ Али прво, жанр трилера у даном чланку је неприкладан, и друго, многе детаље ћу пропустити да не бих заиста изазвао панична настројења.

Молити се свуда: у возу, у трамвају, у аутобусу – пред свима, у свакој ситуацији, без стида.

Због наших грехова, или, како је он рекао, „када црква греши против истине православне вере,“ Господ ће попустити рат! Муслимани ће поћи на Русију, и многа зла ће причинити, посебно на југу, где ће „крв бити до коњских узда.“ Убијаће са невероватном суровошћу. Наступиће глад и потпуна разарања, „сви ваши станови са свим удобностима превратиће се у станове са свим неудобностима.“ Неопходно је имати кућу са шпоретом и бунар, залихе хране најмање шест месеци. Чак и за стан Москви на горњем спрату нас је приморавао да купимо пећ „Булерјан“ да се бар за прво време, кад све почне, не би замрзнули…

Али што је најважније, оно чему је учио – је да се молимо. Моли се свуда: у возу, у трамвају, у аутобусу – пред свима, у свакој ситуацији, без срама. „Током рата, преживеће они верници који ће се окупљати по домовима и непрестано, по чреди, буду читали Псалтир. У њиховим домовима разбојници неће ући!“ О непрестаном читању Псалтира, отац је говорио више пута. Сви смо били подељени на двадесетине, а ми до данашњег дана свакодневно читамо по катизму.

На питање да ли продати стан у Москви и купити кућу у селу? – одговарао је: Не, није потребно да се прода стан, али је добро имати кућу у близини манастира, на светом месту. „Код вас ће много људи у кући живети, тако да простора неће бити довољно,“ – предвиђао је баћушка, у време када ни помена о кући није било. И сада је испало, како је и говорио: кућу са шпоретом и бунаром имамо поред Тројице-Сергијеве Лавре, а остао нам је и стан у Москви.

„Морамо да се припремимо за мучеништво“ – помислио сам, ово он говори за мене. Али испоставило се – своју блиску мученичку кончину је прорекао. Кажу да је убијен од стране ловаца, помислили су да је звер, када је крајем октобра 1999. године ишао ка својој келији у планинама Абхазије. Нашли су га тек на почетку јуна наредне године – читаву зиму је под снегом лежао, и звер га није дарнуо. Сахранили су га браћа-монаси на врху планине – на месту где је највише волео да се моли.

абхазија

Абхазске горе

Ако се будемо бојали да грешимо, „оболећемо“ страхом Божијим, и рат у нашем веку неће бити

Биће потребна цела књига да би се описало све оно што нам отац Гаврило рекао о свом животу на Кавказу. И колико тога је скрио, јер „не можемо слушати!“ Али једна фраза коју је много пута са толиком љубављу и болом понављао, врло јасно се запамтила: „Помози вам, Господе, да преживите кроз ово страшно време!“ Сам отац Гаврило се није бојао ничега, а за нас је бринуо више од рођене мајке. Много пута смо сматрали да је дошло време искушења, али је тренутна криза пролазила, и живот се сређивао. У почетку, сви смо делили о откривењима које смо чули, али људи су постајали уплашени, а ми смо се повлачили. Али сада сви причају о рату, Русија је у рату са исламским терористима у Сирији и Ираку, у свету убрзано ниче једно за другим лудило, множе се крвави сукоби, умножавају се варијанте непријатеља. Ипак, постоји нада да наредна година неће бити годином почетка великог рата. Нека буде боље година припреме за њега. Али, ако живимо на такав начин да сваку годину и сваки дан доживљавамо као последњи, ако се будемо бојали да грешимо, сви ћемо „оболети“ таквим првим страхом, то рата у нашем веку неће бити.

Епископ Душанбеа и Таџикистана Питирим

Јануар 13, 2016

Погледајте, такође: ДА БИСМО ГОВОРИЛИ О ВЕРИ, НЕОПХОДНО ЈЕ СХВАТИТИ САГОВОРНИКА

Превод и припрема текста – екипа Фб странице „Православље живот вечни

Објављено под Руска Црква | Оставите коментар

АМОРТИЗЕРИ У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ

Треба да се зна да се југословенски безбедоносни систем базира на западњачкој школи, а не на совјетској. Јосип Броз је од 1948. године одбрану земље и њен развој базирао на сарадњи са Западом. Отуда су у безбедности земље кориштена много софистициранија и препреденија средства од оних у комунистичком Совјетском Савезу где је било допуштеније користити и сирову силу.

Тито је постао парадигма амортизерства. Запад је преко њега и преко Покрета несврстаних амортизовао трећину света. Како пацификовати незгодног непријатеља са којим немамо ниједну заједничку идеју? Како да антикомунисти нађу заједнички језик са комунистима? Никако. Могу их само пацификовати, учинити њихове напоре јаловим, безболним и тако малигни тумор претворити у бенигни, доброћудни. Поставити бунтовницима корумпирано вођство – и прича је готова.

Како да крајње марионете Запада у Србији пацификују антизападни, родољубиви и про-руски део народа, који није само незнатан, већ је можда и већина? Језик заједнички, издајник отаџбине и родољуб, немају. Родољуби у Србији могу једино да се пацификују, да се њихови напори за ослобођење отаџбине од туђинског јарма амортизују, иначе је немогуће напунити затворе са толиким бројем неподобних. Ријалити „Фарма“ је један од начина да се пасивизирају, али недовољан.

Други начин је да им се поставе лидери, жестоког вокабулара, који би их водили и заводили, и тако изморили док се воља за одбраном не би амортизовала и истрошила.

Превише је српски народ неподобан да би се преко њега ишло точковима без амортизера. Зато су се појавили амортизери који служе да народну вољу сведу на естрадни патриотизам без ефекта. Папство је тако, током Другог светског рата, користило мировне конференције да би дезавуисало и амортизовало државе које су ратовале против Немачке (погледати о томе).

Можда би се рекло да су Тесла и Пупин највећи српски генији. Они су радили са материјом и од ње направили невероватне изуме. Ипак, шта је теже радити него са људима, са живом душом, и обликовати их као пластелин? Зато би се могло рећи да су, ипак, највећи генији српског народа Амфилохије Радовић и Атанасије Јевтић. Они су успели немогуће, превели су Србе жедне преко воде. Тесла, да их је познавао, тражио би од срамоте да избришу његов лик са 100 динара. Он је у односу на њих другоразредни научник.

Амфилохије Радовић је постигао са Црногорцима оно што нико у историји Срба није успео. Он се просто поиграо са Србима Црногорцима као жонглер Дејан Савићевић са лоптом. Огромну енергију Срба у Црној Гори који су желели обнову своје отаџбине и својег сна о јединственој држави Срба, којем су тежили и владика Његош и краљ Никола он је на волшебан начин амортизовао. Врхунац његове амортизације био је покрадени референдум о независности када се поставио на чело опозиције, позивајући народ да не прави протесте због покраденог референдума „да не би дошло до крвопролића“. Тако је геније Радовић огроман капитал који је стекао запаљивим патриотским изјавама злоупотребио на најефективније погубљење Срба у Црној Гори. Њихов број се од тада драстично смањио, а сада је Црна Гора успешна НАТО држава, која својим антисрпством пркоси у конкуренцији са усташоидним представницима Хрватске и терористима са Косова.

Колики је значај православног свештенства у интегрисању Срба у антихришћанску државу, њихово пацификовање и амортизацију, довољно говоре и речи комунисте Јосипа Броза који је поводом комунистичких попова, посетивши Златибор и проту Михајла Смиљанића који је био председник СУБНОРА-а за Сирогојно, каже: „Добар поп више вреди међу људима него пет политичких…“ (погледати о томе)

prota mihajlo smiljanic intro yugopapir

Михајло Смиљанић, црвени поп. Његов отац, такође свештеник је био министар пољопривреде у комунистичкој влади. Други црвени поп, Зечевић је био први министар полиције у комунизму и неизмерно је заслужан за интеграцију и пацификацију Срба у комунизму.

У последњој фази еутаназије српског народа, вредност и кредит који има свештенство треба се утрошити ради амортизације народних маса у којима постоји савест, порив за родољубље и оданост према Русији. Један од разлога за рушење, ако не и главни, последњих епископа који су смењени (Сава, Константин, Василије, Филарет, Георгије) је тај што су пријатељски расположени према Русима. Западни фактор је усредсређен на слабости руског деловања, као што су дилетантски екуменистички курс митрополита Илариона Алфејева и прилична наивност у односу на препредени и поткупљени црквени врх код Срба.

Српски амортизери морају бити максимално искоришћени да би се стало на чело родољубивог дела јавности. Последњи пример „епископа низ длаку“ Теодосија Шибалића и његово присутство на добродошлици генералу Лазаревићу из Хага у том смеру је управљено.

skimsi

ГАЛЕРИЈА САЛОНСКИХ БУНТОВНИКА

Треба да се зна: свештенство на Косову и Метохији је максимално сервилно према чиновницима из СНС партије. Ово свештенство је прочишћено до степена стерилности од несервилних брзом акцијом два амортизера – Атанасија Јевтића и Амфилохија Радовића током 2010.

Атанасије је свој кредит и углед „патриоте“ и „поганог језика према непријатељима Српства“ искористио током рушења Епископа Артемија, јединог по свему судећи бескомпромисног борца и за Косово и за Православље међу епископатом, не рачунајући хорепископе. Постоје и други борци осим њега, али су компромисни.

Епископ Атанасије је урадио исто оно што је урадио и м. Амфилохије током референдума: у одлучном тренутку за утакмицу промашио пенал. Они који су учествовали у намештању утакмица разумеју о чему говоримо.

Тиме је Атанасије ушао у галерију салонских бунтовника, у којој осим њега још стоје и кипови Вука Драшковића – који је некада најављивао да ће сећи руке које подижу зелену заставу у Новом Пазару, а онда постао подржавалац теорије о сребреничком геноциду над муслиманима, Александра Вучића – који је најављивао убијање 100 муслимана за једног Србина, а онда почео да гради исламски „Београд на води“ са америчким исламистима; м. Амфилохија – по потреби и Србина и Монтенегрина; и наравно Драгана Марковића Палме – који је некада био Арканов тигар, а онда постао подржавалац Бориса Тадића и осталих робова идеја о Евроунијатству, и који би свима њима могао и воштане кипове да излије у истом реду у свом музеју.

У том смислу би могли да се тумаче и ћорци које је умировљени епископ- салонски бунтовник употребио против Александра Вучића, као и лепе речи патријарха Иринеја о Републици Српској, док се њихови свештеници са члановима Вучићеве номенклатуре појављују на свим јавним свечаностима и радовима, здружено и једнодушно. Јалово бунтовништво је преузимање Мојсејевог штапа од стране службеника египатског фараона.

10313492_1092664027419074_5470223247269380773_n

Преузето са Фб странице „Волим Крушевац“. Последњи вид сарадње евроунијатске власти и свештенства.

Све је о томе боље знао Дон Ђерђи, римокатолички бискуп из Призрена и врли подржавалац отимања православних цркви од Срба, и очигледно је да је ово познавање ствари разлог за толику његову радост приликом доласка Атанасија Јевтића у Призрен 2010. када је оно са члановима Демократске Странке Бориса Тадића рушио Српског православног епископа (видети о томе).

zagrljeni-zagrlejni

Свештеник! Првосвештеник! – Сам назив означава и позив и дужност: да буде свештен, свет човек. Свештеник је, пре свега и изнад свега, свети човек. А испред њега – првосвештеник. Он је првосвештен, првосвет. Ако то није свештеник, ако то није првосвештеник, шта је онда један а шта други? И један и други су издајице и свога позива и своје дужности и сврстали су се у ред многобројних Јуда, који безобзирно издају све вечне вредности еванђелске.

-Св. Јустин Ћелијски

Погледајте, такође: СЛУЧАЈ ЕПИСКОПА БЕЗ ОБАВЕЗА

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Пацифизам као ратна техника | 78 коментара

Опет миса за Павелића (ВИДЕО)

28.12, N1, Index – На дан када Римокатоличка црква слави Невину дечицу, у препуној базилици Срца Исусова у Загребу у 19 сати почела је миса задушница за усташког поглавника Анту Павелића. Уочи мисе дошло је до физичког сукоба између профашиста-римокатолика и хрватских левичара међу којима су доминирали атеисти.

misa za pavel 2015У шизофреној потреби да одржи и популарност међу Хрватима, као и екуменизам и унијаћење са Србима Ватикан није могао да избегне годишњи спомен Анти Павелићу, човеку који је много учинио да читава Хрватска постане римокатоличка методом „трећину побити, трећину иселити, трећину покатоличити“.

Представници Београдске патријаршије који покушавају да нађу заједнички језик са фашистима из Другог светског рата, још ће имати посла око објашњавања око тога да су римокатолици и православни „браћа по Вери“ како то тврди лидер патријаршије Иринеј Гавриловић.  Напори да се рехабилитује Степинац и његова сарадница у покатоличавању српске деце Диана Будисављевић нису довољни да се изједначи жртва и злочинац (видети о томе). Зато ће, вероватно, и ове године Иринеј као и режимски медији у Србији прећутати мису за монструма.

Левичари против мисе


“Елементи фашизма нису нипошто нестали. Дапаче могло би се рећи да је 2015. показала да су само још јачи. Доласком нове владе у неким стварима можемо бити сигурни да ће се овај тренд само наставити“, рекао је представник левичара Марко Милошевић.

Испред базилике се уочи почетка мисе окупило неколико десетина хрватских левичара који су узвикивали пароле попут “Усташе и четници, заједно сте бјежали“ изједначавајући југословенске антифашисте са хрватским фашистима, док су им приликом уласка у цркву поједини римокатолици одговарали нацистичким салутирањем и узвицима ‘Зиг хајл’ те окупљене левичаре називали Србима певајући усташке песме.

У споменутој базилици која припада језуитском реду који је и изнедрио и папу Франциска већ годинама се одржава миса за усташког поглавника, а тек задњих неколико година левичари су почели реаговати демонстрацијама против рехабилитације његовог лика и дела те продаје календара и осталих производа с усташком инсигнијом.

“Ту сам да се помолим за његову душу. Анте Павелић је највећи Хрват свих времена. Само је покушао Хрватску остварити кривим методама”, рекао је један од молитеља за злочинчеву душу.

casna_vodi_civila_u_inspekciju_logora

Иронија судбине – Римокатолици славе заједно невину дечицу пострадалу од Ирода и мучитеља такве деце Анту Павелића. Призор из Јастребарског где је децу са Козаре, по наводима римокатолика смештала Диана Будисављевић ради католичења.

Анте Павелић, усташки поглавник који је извршио геноцид над Србима је умро на овај дан у Мадриду 1959. године. Сви лекари који су под сенком Франциска Франца радили у болници „Оспитал Алеман“ нису му могли помоћи. Четрнаест година након завршетка Другог светског рата душу је испустио један од неосуђених злочинаца.

Православни догмат, уствари сведогмат о Цркви је одбачен и замењен латинским јеретичким сведогматом о првенству и непогрешивости папе, човека.

А из те свејереси изројиле су се, и непрестано се роје друге јереси: Filioque, избацивање „епиклезе“, увођење тварне благодати, азима, чистилиште, благајна сувишних дела, механизовано учење о спасењу, и тиме механизовано учење о животу, папоцентризам, „света“ инквизиција, индулгенција, убијање грешника због греха, језуистика, схоластика, казуистика, монархистика, социјални хуманизам…

-Св. Јустин Ћелијски

Погледајте такође: ВЛАДИКА ЧУВА ЧАСТ УСТАШАМА

Припрема и превод – екипа ФБ странице «Православље живот вечни»

Објављено под Римокатолици | 8 коментара

Потрага за идиотима међу Србима

Колико год да екуменизам као савремена глобална заблуда, идеологија или јерес напредује, он се све више срозава. Последње фазе ове болести су забрињавајуће. Екуменизам се више не обраћа просечно интелигентном човеку, већ медиокритету и човеку ометеном у развоју. Последњи покушаји да се уведе нови григоријански календар су до инбецилности примитивни. Рачунске операције које врше новинари из Србије који радо клече не би могле да поднесу ни испит зрелости у млађим разредима основне школе.

После патријарха и председника државе који су медиокритети могло је и да се очекује да ће се за народ којим владају и који им је потребан да би њихове функције имале легитимитета тражити идиотска или барем идиотизована маса.

idiotluk

Нови идиотлук, да се иза њега не крије операција унијаћења Срба, био би само једна епизода неписмених и надобудних новинара. Ипак, уколико се употреби ради формирања свести да се увођењем григоријанског календара враћамо на „старо“, „исконско“ имаћемо једну нимало доброћудну појаву.

Наиме, већ у неколико чланака се афирмативно пише о новом григоријанском календару, који носи име по папи Григорију 13. (1502-1585) који је променио календар. Папа Григорије је датум померио за 10 дана унапред, те је у његово време 25. децембар „преко ноћи“ постао 4. јануар. Временом ова разлика је порасла на 13 дана.

Православна Црква није ништа мењала. Те је 25. децембар, по њој, и дан данас остао 25. децембар. Државе су временом прихватале нови григоријански календар а напуштале стари јулијански. У Русији се на државном нивоу прешло на григоријански после комунистичке револуције. Занимљиво је да и Србија никада није прешла на григоријански календар, већ су утопљавањем у масонску творевину Краљевину Срба Хрвата и Словенаца датуми од 1919. почели да се обележавају по григоријанском календару.

Православне помесне цркве су одолевале промени календара мање или више. Саборна одлука о промени календара никада није донета. Утицајем Цариградског патријарха Мелетија кога су поставили Британци, Грчка Црква je променила календар, али су после те промене настале побуне у земљи и изазван је раскол. Захваљујући овој промени дошло је до велике мржње између Грка који су остали верни старом календару и оних који су увели нови. Дешавале су се свађе, туче, проклињања, па чак и убиства и силовања. И дан-данас, после скоро једног века ране нису исцељене и пометеност у народу није престала.

Дакле, православци и данас славе Божић 25. децембра по јулијанском календару, што се по григоријанском мери као 7. јануар. Римокатолици и они који су прихватили њихов календар, Божић славе 12. децембра по јулијанском, када старокалендарци славе светог Спиридона Тримитунтског. По григоријанском мерењу, ово се пада 25. децембра.

kalendarcic

Ради бољег разумевања, Српска црква у свом издању календарчића, поставља оба датума и нови (григоријански) и стари (јулијански). Опет ради разумевања, често кажемо да „Божић славимо 7. јануара“, како је по календару у држави, иако је де јуре то 25. децембар по јулијанском календару и Срби славе Божић у децембру по јулијанском календару. Ипак, ова математика није јасна куварима жабе и спамерима у српским медијима, па периодично објаве као вест да ће се тек следеће године када почне да се слави са римокатолицима почети да се слави децембра. На тај начин се у народу расправља о томе да ли Божић славимо у децембру или јануару, уместо да се питање постави јасно -Да ли да Божић славимо по римокатоличким прорачунима или одвојено од њих.

kurir spam

Новинарске патке овог типа могу временом да допринесу до отупелости по овом питању, тако да се проценат народа који је већ отупео од „Фарме“ и „Парова“ додатно идиотизује по питању потребе очувања своје вере, и постаје равнодушан на свакогодишњу објаву да ће баш следеће године да дође до промене календара.

Западни Срби који живе на територијама где је некада владала Аустроугарска су питање календара озбиљније доживљавали јер су имали искуства са сваковрсним преварама Ватикана у циљу унијаћења. Глајшалтунг, тј. спољашње изједначавање, је једна од метода унијаћења. Други тип глајшалтунга је изједначавање у архитектури цркава (присутно у Војводини), и у начину богослужења (присутно код новотараца).

На крају подсетимо: Бугарска црква, увела је нови (папски) календар 1968. са образложењем да нови календар погодује екуменизму.

Званична Црква, дужна је да себе најпре ослободи од две анатеме под које потпада. Једна је анатема Седмог васељенског Сабора, која одређује: „онај ко било које предање писано или усмено одбацује – нека је анатема“.

Свети Први Васељенски Сабор од 318 Богоносних Отаца, предао нам је стари календар. Нови је предао папа Григорије и масон Мелетије Метаксакис. Званична Црква га је прихватила без тешкоћа, презрела је и преступила предање Првог Васељенског Сабора, дакле, потпала је под горњу анатему Седмог Васељенског Сабора, и под следећу Анатему истога Сабора: „свима противно учењу и примерима Преславних Светих Отаца новотаријама или учењима, или која ће после овога бити учињена, анатема три пута.“

-Старац Филотеј Зервакос

Погледајте такође: РАЧУНСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ У СПЦ

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

 

 

Објављено под Црква и јерес екуменизма | 49 коментара

Још једна светица-србомрзац у римокатоличком календару

-Сви су изгледи да ће икона шиптарског тероризма постати „светица“ у Ватикану

Степинац није једини србомрзац кога римокатолици славе као посебну величину. Папа Франциско, језуита кога ипак сви воле, је ових дана дао одобрење да се и она која је наводно махнула заставицом за почетак бомбардовања Србије 1999. године прогласи за свету. Овај исход глобалне пропагандне грознице је сасвим очекиван, уколико знамо да су и најжешћи промотери независности Косова међу Србима, јеромонах Сава Јањић и Епископ липљански Теодосије (Шибалић) већ давали инфантилне изјаве које величају ову петоразредну хуманутарку (погледати) коју и на самом западу упоређују са обичном естрадном звездом која је послужила одређеним политичким потребама.

dalaj tereza

ВАТИКАН, 18. децембра (Ројтерс, Хуфингтонпост) – Мајка Тереза ​​од Калкуте, добитник Нобелове награде која је посветила свој живот да помогне најсиромашнијима међу сиромашнима, ће бити светица Римокатоличке цркве, изјавио је у петак званични Ватикан.

Папа Фрања је отворио пут за проглашење њене светости одобравањем уредбе којом се признаје чудо приписано њеном посредовању пред Богом.
Мајка Тереза, која је умрла 1997. у доби од 87 година, била је проглашена блаженом 2003. године од стране покојног папе Јована Павла. Беатификација, која захтева једно чудо, је последњи корак пред проглашење за свеца.

Друго чудо приписано залагању Мајке Терезе, које је потребно за канонизацију, према католичким медијским извјештајима, тиче се необјашњивог исцељења једног Бразилца који је патио од вишеструког тумора мозга.
Рођаци су се молили Мајци Терези и он се опоравио, остављајући докторе без објашњења како.

Позната као „светица сиротињских четврти“, очекује се да ће сићушна монахиња бити канонизована почетком следећег септембра. Није јасно да ли ће се церемонија одржати у Риму или ће папа ће отпутовати у Индију да председава овом церемонијом.

Мајка Тереза ​​је рођена као Ањеза Гонџа Бојаџиу од албанских родитеља у Македонији 1910. у тадашњем Отоманском царству.
Она је основала Мисију милосрђа за помоћ сиромашнима на улицама Калкуте и верски ред је касније проширила широм света. Освојила је Нобелову награду за мир 1979. године.

Тереза Клинтону: „Синко мој, учини нешто за мене!“

Идеолог шиптарског нацизма Исмаил Кадаре недавно је изјавио да је Терезин утицај био одлучан у покретању Клинтона да бомбардује Србију.

Мајка Тереза је затражила од бившег председника САД Бил Клинтона, да уради нешто за њу да би зауставио терор Србије на Косову, написао је велики албански писац Исмаил Кадаре, како подсећа публициста Лис Букуроца.

-Мајка Тереза је позвала телефоном и рекла је Клинтону: „Мој синко, уради нешто за моје Шиптаре!“ Није било лако да се да налог да се бомбардује нека друга земља. Нама данас изгледа лако да као Албанци кажемо: „добро су ово направили Србији, сјајан посао!“ – Али то није било лако …
Она је прекршила закон вере због својих људи, закон вере за своје Албанце. Овим она пере све. Наша заједничка срамота је кад се вређа Мајка Терезе!“, написао је Исмаил Кадаре. (Портаљи-онлајн)

Истовремено, домаћи верски аналитичар Милан Чворовић тврди за наш портал да је Нобелова награда и популарност коју је Тереза стекла преко мејнстрим медија, кредит који је Ватикану дат од стране глобалиста као награда за модернизовање римокатоличке цркве и учествовање у стварању Новог светског поретка на челу са САД.

-Папа Јован Павле 2, као Пољак и Тереза као Албанка били су само инструменти које је САД истрошио ради разбијања Совјетског Савеза (папу Јована Павла) и популаризовања албанског народа (Тереза). Папа Франциско, део је исте приче. О њему се гради фама као о великом срцу и хуманитарцу, све у циљу формирања једне религије која би била у сервилном положају у односу на једну глобалну државу са центром на Западу.

Да подсетимо на крају да је тобожња светица била критикована због неадекватног односа према болесној деци од многих лекара од којих је најпознатији Аруп Чатерџи који је рођен у граду Калкути, у Индији, и који је написао књигу о њеном несавестном раду.

hillary-clinton-meets-with-mother-teresa

У књизи оптужује Мајку Терезу за неправедно оштећивање репутације града Калкуте. Чатерџи тврди да је Мајка Тереза преувеличавала службу коју је вршила међу сиромашнима, да није искористила правилно огромне своте новца који су јој били донирани у сврху помоћи сиромашнима и да је медицинска нега давана у објектима с којима су руководили њене Сестре Милосрђа била крајње неадекватна. Осим ових оптужби познато је да је ради финансијске помоћи сарађивала и са крволочним диктаторима.

Београдска патријаршија се са своје стране укључила у канонизацију ове неуспешне медицинске сестре преводећи афирмативне вести о томе на свом званичном сајту (погледати).

Сам Клинтон својом ранијом изјавом потврђује Кадареове тврдње: „Мајка Тереза је била прва она која ме је учинила да волим народ шиптарски. И сада се осећам веома поносан што сам испунио моралну дужност према њој и према вредностима слободе.“

Албанска сага о „Милосрдном анђелу“ и „Анђелу пакла“, како Терезу називају њени критичари:

„Господо, све се ове чињенице саме сливају у један неодољиво логичан закључак: на Западу нема Цркве, нема Богочовека, зато нема ни правог богочовечанског друштва; друштва, у коме је човек човеку бесмртни брат и вечни сабрат. Хуманистичко хришћанство је у ствари најодлучнији протест и устанак против Богочовека Христа и свих еванђелских, богочовечанских вредности и мерила…“ -Св. Јустин Ћелијски

Погледати такође: УЧЕШЋЕ ТЕОДОСИЈА У ПРОСЛАВИ „МАЈКЕ ТЕРЕЗЕ“

Припремила екипа ФБ странице «Православље живот вечни»

Објављено под Римокатолици | 3 коментара

Велика вест: КАНОНИЗУЈЕ СЕ СВЕТИ СЕРАФИМ (СОБОЛЕВ)!

Заједничка комисија Руске и Бугарске православне цркве потврдила је да нема препрека за канонизацију Архиепископа Серафима Соболева.

Екуменизам неће осећати тријумф своје победе, док он не закључа све Православне Цркве у свој екуменистички васељенски прстен. Немојмо му дати такву победу! Сећајући се његове суштине и његових циљева, свецело одбацимо екуменистички покрет, јер овде је — одступништво од православне вере, издаја и напуштање Христа, чега смо дужни да се свецело чувамо…

Свети Серафим (Соболев)

sobolev
Ваведење, 4. децембар 2015, Бугарска патријаршија
Након дводневног рада, 4. децембра 2015. заједничка комисија духовника и богослова Руске и Бугарске православне цркве, сазвана у вези са започетим од стране РПЦ поступка канонизације архиепископа Серафима (Соболева) донела је једногласну коначну одлуку: “ … не постоје препреке за прослављење архиепископа Богучарског Серафима (Соболева) у лику светих.

У име чланова Комисије документа су потписали  Њихова  високопреосвештенства  митрополити Иларион Волоколамски и Митрополит Варне и Великопреславски Јован. / Документ у целини. /

24. децембра 2015. се очекује званичан став по том питању од стране Св. Синода РПЦ. Коначна одлука се очекује 2. и 3. фебруара 2016, када ће се састати Сабор епископа РПЦ, у чијем је правомоћју да доноси одлуке за канонизацију.

Учесници у заједничкој бугарско-руској црквеној комисији са задовољством истичу да сматрају одлуку комисије, као важан корак ка остваривању тежњи хиљада православних хришћана – „да доживе прослављење владике Серафима, стуба чистог Православља, брзог помоћника на животном и духовном нашем путу, светлом примеру подвижништва и вечног спасења у Христу!

Ово је уједно и радосна вест која даје наду да се Митрополит Иларион, утицајни епископ, који се донедавно бавио пре свега екуменистичким активностима и дилетантском штетном дипломатијом за интересе Русије, а разорном за РПЦ, враћа на пут Православља.

соболев гроб

Реке поклоника већ годинама одлазе на поклоништво на гроб св. Серафима у Софији и траже молитвено заступништво.

Што се тиче екуменистичког питања, ми не смемо да испуштамо из вида, да на самом првобитном извору екуменистичког покрета пред нама стоје не само исконски непријатељи наше Православне Цркве, но стоји отац сваке лажи и погибије – ђаво. У ранијим вековима, подстрекавајућиу Цркви свакакве јереси, он је желео да погуби Свету Цркву кроз мешање православних с јеретицима. То он дела и сада кроз исто то само мешање посредством екуменизма уз његов неисцрпни масонски капитал.

-Свети Серафим Соболев

Погледајте, такође: ПРОРОК ЗА КОГА НЕМА МЕСТА У КАЛЕНДАРУ

Превод и припрема: екипа ФБ странице Православље живот вечни

Објављено под Бугарска Црква, Црква и јерес екуменизма | 3 коментара

Папа Франциско: „НЕМА ВИШЕ ПРЕПРЕКА ЗА ЕВХАРИСТИЈСКО ОПШТЕЊЕ“

„…Сада постоје услови неопходни за поновно успостављање „пуног заједништва вере, братског споразума  и светотајинског  живота који је постојао међу њима током првих хиљаду година живот Цркве.“ – Папа Франциско патријарху Вартоломеју.

Screenshot_30

Објављена је вест о сензационалном обраћању папе Франциска константинопољском патријарху Вартоломеју у којем саопштава да „нема више препрека за евхаристијско општење“. На крају посланице, папа Франциско уверава патријарха Вартоломеја да ће да се моли за успешно окончање Свеправославног сабора, наводи Радио Ватикан.

Дана 30. новембра 2015. године, након одржане мисе у Банги (Африка), папа Франциско обратио се посебним поздравом патријарху Вартоломеју.

Такође, папа Фрања I послао је посебну поруку, коју је у истог дана је прочитао кардинал, председавајући Папским саветом за унапређење хришћанског јединства, пред патријархом Вартоломејем у патријаршијској у Цркви Светог Георгија на Фанару.

У том писму, како преноси „Радио Ватикана“, каже се: „Од тог времена, када су папа Павле VI и патријарх Атинагора започели пут ка потпуном јединству, потписивањем 1965. године Заједничке католичко-православне декларације, нису биле превазиђене све разлике између две Цркве.“

Међутим, папа Фрања даље наводи да је сигуран, да „после обнове односа љубави и братства, те слањем болних успомена у заборав, у духу узајамног поверења, поштовања и љубави више нема препрека на евхаристијском општењу, који неће другачије наступити осим кроз заједничку молитву, очишћење срца, дијалогом и утврђењем истине.“

ТЕРОРИЗАМ – ДОБАР КОНТЕКСТ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ ЦРКВЕ СА ПАПСКОМ ДРЖАВОМ

Даље папа наводи да  односи између католика и православаца  морају одисати љубављу  јер  љубав  не оставља простор за дух ривалства.

Заједно, он инсистира, морамо понудити свету  веродостојност и истински на делу  посведочити Христа поруком помирења – поготово у светлу толико крви која је проливена у последњих неколико терористичких напада.

На крају посланице папе Фрање I уверава патријарха Вартоломеја да ће да се моли за успешно одржавање Свеправославног сабора.

Заједничка католичко-православна декларација, о којој пише папа Фрања I, поред осталог, довела је до тога да су на Светој Гори неки манастири прекинули молитвено општење са Цариградским патријархом Атинагором, који је својевољно укинуо анатему са паписта, о чему је Свети Кинот Свете Горе подсетио патријарха Вартоломеја у писму упозорења поводом зближавања са Ватиканом.

Папизам је заиста најрадикалнији протестантизам, јер је пренео основу Хришћанства са вечног Богочовека на пролазног човека. И ово је проглашено као највиша догма, што значи: највиша вредност, највише мерило свих бића и ствари у свету.

-Свети Јустин Ћелијски

ukrajina

Слика папске љубави, разорени православни храмови у Украјини са папским благословом.

ПИСМО У ЦЕЛОСТИ, ускоро очекујте на нашем блогу.

Погледајте, такође: „ПРАВОСЛАВНИ“ ЕКУМЕНИСТИ СЕ ДОГОВОРИЛИ СА РИМОКАТОЛИЦИМА

 Припремила екипа Фб странице «Православље живот вечни»

Објављено под Црква и јерес екуменизма | 8 коментара

Јерес се шири по Србији: ПОСЛЕ ПАЛМЕ И ЖИРАФЕ, ЈАГОДИНА ДОБИЛА И ПРВОГ ЖУПНИКА

ЈАГОДИНА ДОБИЛА НОВОГ ЖУПНИКА

Како са одушевљењем јавља Инфоцентрала.рс, 29.11. на миси у 17.00 сати у жупној цркви св. Леополда Мандића у Јагодини београдски надбискуп Станислав Хочевар увео је у службу новог жупника Ивана Полета. Уз вернике, пријатеље и канцелара Дон Александра Ковачевића били су присутна и „браћа сестринске Православне цркве“.

ZUPNIK
„Велечасни Иван Полет од пре две недеље постао је наш суграђанин који ће трајно бити жупник у јагодинској жупи којој припадају Ћуприја и Параћин. Ово је иначе новооснована жупа која има значајан број верника римокатоличке вероисповести. До скоро Јагодина је припадала жупи Равна Река, али доласком новог свештеника постала је посебна жупа – парохија.“

Инфоцентрала ће, како је најавила, више информација „о велечасном Ивану Полету, одакле долази, какав је његов животни пут и шта га је привукло да изабере баш Јагодину за место боравка“ објавити наредних дана у интервјуу са Иваном Полетом.

poleto

Злобници би рекли -после зоо-врта, музеја за воштане фигуре и екуменизма, још недостаје геј-парада да би Јагодина постала светска метропола.

Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15). – Св. Јустин Ћелијски

Погледајте, такође: РИМОКАТОЛИЧКЕ ЖУПЕ СКУПЉАЈУ ПОТПИСЕ ЗА УКИДАЊЕ ЋИРИЛИЦЕ

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Објављено под Римокатолици | 6 коментара

Нова офанзива деструктивних секти на Србију уз водитељку Војтеховски

Да је Србија земља у којој ће се православна самосвест убијати не тако кратко, показују и нови догађаји присутни уз јавну сцену. Случај „Качавенда“ и серијал „Живот прича“ који је послужио за линч над Црквом, штампање поспрдних текстова и унижење Цркве, тек следећом емисијом као да доказује своју недобронамерност. Наиме, водитељка Татјана Војтеховски је у следећој емисији после емисије о еп. Василију Качавенди (погледати о томе) позвала припаднике праве секте Сашу и Светлану Ивановић, који своју индоктринацију врше преко центра за лечење наркоманије „Раскршће“. Током емисије није се чула ниједна ружна реч о секти коју представљају, нити је Војтеховски запитала колико имају педофила у својим редовима као што је то чинила у емисији о епископу Василију.

vojte

Војтеховска са секташком литературом на националној фреквенцији

IMG_1692

Позив на предавање

Лидери Београдске патријаршије могли би ових дана да кажу да је шестогодишња мисија коју врше откако се упокојио патријарх Павле слично успешна оној коју је вршио Степан Месић као последњи председник СФРЈ, када је рекао: „Задатак сам извршио. Југославије више нема!“ Додуше, они не би могли да потврде да Цркве у Срба већ нема, али су све учинили да је нестане.

Буловић, Радовић, Гавриловић и остали папофили су почели погром над СПЦ изјавом да је онај који не прихвата њихов прокатолички курс постао „секта“. Својим привилегованим положајем у медијима и простором који су добијали промовисали су идеологије екуменизма, пацифизма и сервилности према властима. Ипак, тај привилеговани положај им није дао ухлебљење, већ је власт која нема ни веру ни нацију издала своје саучеснике у злочину пуштајући преко режимских медија емисије које расклимавају престо горе поменутих. Уосталом, то није никакво чудо. И на западу, џет-сет истовремено промовише приче о величини Мајке Терезе и папе Франциска, док ужива у причама о педофилији римокатоличког клера. Тактика штапа и шаргарепе има своју дуготрајну историју.

IMG_1691

„Потрага“ – предавање адвентистичке секте у елитној сали у граду. Улаз бесплатан, или не?

Иринеји су принципијелног борца за Православље епископа Артемија прозвали „сектом“, па им се ових дана догодила права најезда секташа. Тешко да ће се због тога много узнемирити, јер најезда секташтва погодује екуменизму, те ће патријарх Иринеј имати могућност да опитује у пракси своју екуменичност и пацифистичност. Своје ашиковање са секташима је први пројавио Епископ шабачки Лаврентије, који им је писао и један предговор за књигу пентакосталне секте “Књига живота“ (видети о томе).

Управо је ова секта, уз незаобилазне адвентисте, једна од оних који су ових дана направиле још једну офанзиву на Србију. Ова офанзива се десила управо око емитовања емисије Татјане Војтеховски о еп. Василију. Као да им је Војтеховска учинила одступницу и као да су се договарали.

putin gasi sekte

Путин потписао допуне на закон ‘О слободи савести’ које подразумевају контролу секти које су финансиране из иностранства. Тако ће и „шпијунски верски сектор“, како се говори о овим организацијама, доћи под контролу Русије. Америчке секте су у нашој земљи доживеле свој процват у време Броза, када је Југославија имала добре односе са САД.

Да ли сте ових дана у свом сандучету нашли летак који Вас позива изучавање Еванђеља? Није ли и Ваш град излепљен плакатима о некаквој „Потрази“ у којој ће Вас повести популарни суботари? Да ли сте добили књигу на поклон од милосрдног непознатог шетача? Све ове акције, као из нафталина су поново присутне на српским улицама.

IMG_1693

Секташки пропагандни материјал на српским улицама 2015.

Опет је „оживео“ и чувени секташки маг Симо Ралевић из Пећи, члан америчке секте која му није помогла да га Американци и Шиптари не протерају из Пећи. У новом издању, коалиција од неколико секти се крије иза лица јеромонаха Доситеја Обрадовића, који је заиста био богохулитељ и борац против Православне Цркве у своје време. Летци са његовим ликом се убацују у поштанске сандучиће. Срби ће морати да плате цех због поштовања које су исказивали овом рушитељу Цркве.

За скуте Доситеја Обрадовића се држи и млада снага секташтва Ивица Стаменковић (Стаменковићев Фб профил), који је изузетно активан на друштвеним мрежама и Фб профил му је преплављен, гле случајности, причама о Качавенди, монаху Серафиму у режији Татјане Војтеховски.

Ivica sektas

Профил секташког агитатора Ивице Стаменковића

Каква је разлика између светлости и таме, таква је и измећу православног причешћа и јеретичког. Православно просвећује, јеретичко помрачује. Једно сједињује са Христом, друго са ђаволом. Једно оживљује душу, а друго је убија. Причешће из јеретичких руку јесте отров, а не прост хлеб.-Свети Јустин Ћелијски

Погледајте такође: МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ШАЉЕ ОМЛАДИНУ У СЕКТУ

Припремила екипа Фб странице Православље живот вечни

Објављено под Српска Црква | 4 коментара