Вјечнаја памјат Христов војниче, увек си са нама, никада ниси од нас отишао

Screenshot_18.png

Протосинђел Јован (Милојевић)

02.05.1976.-17.01.2016.

 

Протосинђел Јован (Милојевић) је рођен 02. маја 1976 у Нишу, од родитеља Милорада и Биљане. На крштењу је добио име Иван. Завршио је Учитељски факултет у Призрену. У манастир светих Архангела код Призрена је дошао марта 1999. године. У истом манастиру је замонашен 24. новембра 2001. од стране свог духовног оца Епископа Артемија.

Монашко име Јован, добио је по преподобном Јовану, саподвижнику преподобног Варсануфија. Са својом братијом преживео је  мартовски погром 2004. године, када је манастир потпуно спаљен од стране шиптарских терориста.

После екуменистичког погрома, са својом братијом, наставља свој монашки живот у скромној катакомби на Брезовици, почев од 27. децембра 2010. године. Одатле, 21. августа 2013. године, прелази у катакомбни манастир светог Архангела Михаила у Нишу, где обавља послушање настојатеља манастира. У чин протосинђела унапређен је 12. јануара 2014. године у свом манастиру у Нишу.

Отац Јован се одликовао кротошћу, незлобивошћу и, пре свега, правом монашком послушношћу и тихошћу. Никада га нико није чуо да се гневи или љути.

Тон је знао да повиси само када је одбрана вере била у питању. У манастиру је савесно обављао многа послушања. Најдуже је био на послушању гостопримца. Од монашке бројанице се није одвајао. Био је заиста прави Христов монах који зна зашто је дошао у манастир. Вољен је био од свих. Са својим сарадницима уређивао је интернет страницу „Православље живот вечни“. Највећи број текстова на овој страници припада управо њему. Из монашке скромности своје текстове никада није потписивао. Био је веома ревностан у одбрани вере од екуменизма и у борби за Косово. Био је веома крхког телесног здравља.

Верујемо да га је Господ убрао из свог земаљског винограда јер је био зрео за Царство Небеско. Надамо се да и отац Јован сада, заједно са Светим Апостолом, може рећи: Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах. Сад ме чека венац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни судија“ (2. Тим. 4, 7).

Помени Господе уснулог слугу Твога протосинђела Јована и даруј му живот вечни!

Вјечнаја памјат!

14718860_1136818153100144_3250685874594587162_n

Отац Јован и мала Милица у манастиру Св. Архангела крај Призрена

 

Годишњи парастос блажене успомене, игуману манастира Светог Архангела Михаила у Нишу, протосинђелу Јовану (Милојевићу) служиће се 21. јануара 2017. године, у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима са почетком у 12 часова.

Истог дана годишњи парастос биће одржан и у манастиру Светог Архангела Михаила у Нишу (Чамурлијски пут код Горње Топонице) са почетком у 12 часова.

Извор: eparhija-prizren.org

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Старац Рафаил (Берестов) и јеросхимонах Онуфрије: ИСПОВЕДАЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ (2)

„Kао што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу. Да је освети, очистивши је крштењем у води речју. Да је стави преда се, славну Цркву, која нема мрље ни боре, или што томе слично, него да буде света и непорочна“. (Еф 5, 25-27)

Screenshot_14.png

Господ нам je  по великој милости Својој открио дубину отпадништва, тајна безакоња која се дешавају пред нашим очима, и ми смо дужни да вам говоримо о томе, наша драга браћо и сестре у Христу.

На Архијерејском сабору (фебруара 2016.године) и Критском лжисабору одобрена је „саборно“, прихваћена и легализована свејерес екуменизма. Екуменизам је нова лажна религија за завођење православних и целог човечанства – лажна религија антихриста. Њени главни лжедогмати су ти да се све религије клањају истом, једном „Богу“, и да су људи различитих религија – „синови Божији“ и „браћа једни другима“. Екуменизам вас неће присилити да се одрекнете Православља и Господа Исуса Христа, али намеће вам, да су у Истини и да се могу спасити сви јеретици, јевреји, муслимани, будисти и сви неверници, и тако ће вас на лукав начин одвести далеко од Христа и повести са собом ка антихристу. Мешањем истине и лажи, односно брисањем видљивих граница између њих, укидањем појмова као што су јерес, јеретици, лажна учења, лажне религије, „саборном“ потврдом да је екуменизам учење Православне Цркве, отвореним саслуживањем у екуменским молитвама са јеретицима и паганима, екуменисти проповедају лажну „љубав, толеранцију за лажи, и грех, и тако обмањују православне и одвраћају их од њихове оданости Христу. Замагљујући границе између добра и зла, између истине и лажи, екуменисти на лукав начин наводе оне који их следе да се поклоне антихристу, што значи да су се приклонили сатани.

Прихватање екуменизма – је одрицање од Светих Отаца, Светих Мученика и Исповедника!

Прихватање екуменизма – представља поништење свих Светих Сабора, који су осудили јереси и јеретике!

Прихватање екуменизма – је хула на Духа Светога!

Прихватање екуменизма – је признавање свих јереси и јеретика који су сам Ђаво и сужњи његови!

Прихватање екуменизма – је одрицање од Христове Цркве!

Прихватање екуменизма – је одрицање од Светог Православља!

Прихватање екуменизма – је одрицање од Христа Спаситеља, од Свете Тројице! Прихватање екуменизма – је лукавштина језуитских поклоника сатане! Прихватање екуменизма је душепогубно!

Прихватање екуменизма – је вечна пропаст!

Прихватањем екуменизма легализује се нова лажна религија – религија луцифера !

Прећутним усвајањем екуменизма и екумениста, саучествујемо у прихватању богомрског антихриста!

Неки ће рећи: „Одбацујем екуменизам у потпуности, али помињање патријарха Кирила је неопходно.“

Браћо и сестре, нема јереси без јеретика, нема отпадништва без отпадника, нема екуменизма без екумениста, не може се клањати у духу ђаволу, осим ако  то није у духу екумениста! Ако смо до сада схватили или ћемо пре или касније схватити да лжипатријарх Кирил и други екуменисти по духу већ сада не служе Господу нашем Исусу Христа него луциферу, који православан ће се дрзнути толико да се усуди да остане у општењу са њима?! Осим ако нема страх од Бога и гази своју савест.

Браћо и сестре, да ли би сте могли замислити да су Свети Оци анатемисали јерес аријанства, али да су и даље у тишини наставили саслуживати са Аријем и аријанцима, као са својим православним браћом?!

 А данас се баш такав апсурд одвија пред нашим очима. Неки архијереји – учесници Критског лжисабора, архијереји Бугарске Православне Цркве, и други архијереји, свештеници, монаси и мирјани називају одлуке Критског лжисабора јеретичким и сматрају да их не прихватају, али са јеретицима који прихватају свејерес екуменизма, настављају да саслужују, молитвено опште као са православнима?!

 Екуменисти нису само јеретици – они су по језуитском духу слуге антихриста и сатане! Могу ли православни помињати Папа Фрању, Берл Лазара и Далај Ламу? Категорично и увек: НЕ !!!

Да ли нам треба Сабор који би нам потврдио да сатанине следбенике не треба помињемо? Наравно да не! Све је тако јасно и очигледно!

 Да ли је Православнима било нужно да чекају Сабор Цркве како би се оградили и прекинули помињање архијереја потписника Ферара-Флорентинске уније?

Морају ли Православни да чекају званичну осуду Сабора Цркве да прекину општење са лажним архијерејима који „саборно“ газе по учењу Светих Отаца, Светих Сабора, хуле на Духа Светога, оних који се одричу Православне Вере, Цркве Христове, Господа Исуса Христа и Свете Тројице?!

 Да ли је неопходно сачекати сазивање Сабора који би наложио прекид заједништва са лажним архијерејима који „саборно“ у језуитском духу, клањајући се сатани воде своје стадо у пропаст и учествују у стварању лажне религије и лажне цркве Антихристове?

Да ли је неопходно да сачекамо Сабор, да би смо имали одобрење да прекинемо општење са оним епископима који настављају „саборно “ да опште са горе наведеним лжиепископима?!

Након „саборног“ прихватања ђавољег екуменизма примарна дужност свих Православних – епископа, свештеника, монаха и мирјана је да се одрекну ове ђавоље лажне религије. Екуменизам мора да се анатемише. Неопходно је анатемисати и Критски лжисабор и Архијерејски сабор РПЦ  из фебруара месеца, на којима је екуменизам био прихваћен „саборно“. Нужно је да анатемишемо ђавоља саборска документа. Неопходно је да се прекине Литургијско општење са свим учесницима тих лжисабора, са свима који су у молитвеном општењу са њима, док се не покају, анатемисати екуменизмам и екуменисте, и оградити се од непокајаних екумениста.

СВЕЈЕРЕСИ ЕКУМЕНИЗМА, ЈЕРЕТИЧКИМ ДОКУМЕНТИМА, И ЛЖИСАБОРУ –АНАТЕМА! АНАТЕМА!АНАТЕМА!

Прећуткивањем следе се  екуменисти и  подрива наша Вера Православна  и несвесно постајемо учесници утемељења лажне религије и лжицркве антихриста и луцифера – сатане. То је разлог због којег је преподобни Кукша Одески пророчки рекао да ће ускоро бити екуменистички сабор под називом ‘свети’. Али, биће то осми сабор, који ће бити сабор безбожних. Тако и јесте – екуменисти не само да су јеретици – они су безбожно и богохулно оруђе у рукама масона- они су слуге антихриста и сатане.

Браћо и сестре, када сазнате за ова тајна безакоња, не одлазите у храмове где се помињу слуге антихриста – екуменисти! Нема, нити икада може бити икаквог сагласја између Христа и сатане, између храма Божјег и демона! Јер ми православни хришћани смо храм Бога живога! (Видети 2 Кор .6, 14-16).

Пророчанство преп. Кукше Одеског:„Долазе последња времена. Ускоро ће бити екуменистички сабор под називом ‘свети’. Али, биће то осми сабор, који ће бити сабор безбожних. На њему ће се све вере ујединити у једну. Потом ће укинути све постове, монаштво ће бити скоро уништено, Епископи ће се женити. Нови календар ће бити уведен у Васељенској Цркви. Будите будни. Гледајте да идете у Божије храмове док су још наши. Ускоро нећете ићи тамо, јер ће се све изменити. Само изабрани ће то увидети. Људи ће наставити да одлазе у цркве, али ми ни у ком случају тамо не треба да идемо. Молим вас, стојте у истинској православној вери до краја ваших дана и спасавајте се.“

После „саборног“ признавања екуменизма – лажне религије антихриста, обавеза сваког православног хришћанина је да прекине молитвено- евхаристијску заједницу са учесницима Архијерејског Сабора РПЦ и лжисабора на Криту, и престане са њиховим помињањем. Овај лжисабор озаконио је лажну религије сатане, што се сматра одрицањем од Православља, од Цркве Христове, од Свете Тројице и Христа Спаситеља. Не сме и не може бити никаквог заједништва православног хришћанина са ђаволом и његовом лажном религијом – екуменизом и његовим слугама – екуменистима!

Данас, испред сваког православног хришћанина је питање не толико да ли помињати или не помињати лжипатријарха Кирила колико питање да ли остаје веран Господу нашем Исусу Христу, одбацивањем лажне религије – екуменизма, лжисабора и лжидокумената, којима екуменисти –језуити желе да преваре и униште нас – православне хришћане. Прекид молитвене и Евхаристијске заједнице са екуменистима је неопходан корак да би народ схватио шта се заправо догодило у 2016. години, ако жели да опстане православље и да се спасе.

На лжисаборима 2016. године догодио се највећи пад епископата, каквог до сада није било у историји Цркве Христове.

Епископи, неки свесно, други несвесно, неки својим ћутањем, одобрили су усвајање лажних догми против Светог Православља, и прихватили лажна учења, што је један од начина да се служи ђаволу.

Саблажњена децо (Матеј 18, 6) – наша браћо и сестре у Христу, слуге антихриста – екуменисти желе да вас заведу кроз очување спољних ритуалних форми православља, али су направили духовну измену – прихватили су и „саборно“ одобрили лажну религију у духу антихриста – екуменизам.

Деловање екумениста – преко њихових лжисабора, лажних решења, лажних докумената су одрицање од Православља, Православне Цркве, од Свете Тројице,од Христа Спаситеља! Свесно или несвесно то је поклоњење сатани!

Православни, остајте добро, имајте страх према Богу, одбаците антихристов екуменизам и прекините свако општење са екуменистима, останите верни нашем Господу Исусу Христу и Његовој Светој Цркви!

– На архипастирима и свештеницима лежи највећа одговорност – ми смо дужни да чувамо Свето Православље више него зеницу ока свога. Својим примером, ми смо обавезни да научимо, утврдимо и ка ревности водимо нашу браћу и сестре – мирјане, а не да их умирујемо, да не раслабе, да се не саблазне, како се не би заразили зловерјем. И ако према мирјанима показујемо снисхођење, јер мирјани у потпуности зависе од служитеља у време богослужења и Литургије,  без обзира да ли свештеник помиње архијереје или не, у односу на свештенство морамо исказати принципијелну строгост. Ми  не саслужујемо са онима који помињу лжипатријарха и екуменисте да би смо их позвали на ревност чистоти Вере, да би почели размишљати и схватили да није исто помињати и не помињати екуменисте и да јеретике не можемо помињати ни у ком случају.

 Пастири Христови , Божји народ вам вјерује и иде за вама!

Свештеници Бога живога, ми смо дужни да заштитимо Христово стадо од вукова јеретика и да водимо нама поверено стадо за самим Христом, а не за лжипатријархом који пропагира религију антихриста и води „мале “ (Матеј 18,6) у лажну цркву сатане.

„А  који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску“. (Матеј 18,6)

Ако пастири данас не схватају куда екуменисти воде народ Божји, они престају да буду пастири и постају лжипастири – лажни епископи и свештеници.

Христов Пастир данас мора да зна шта се дешава, он нема право да не зна!

Обавеза Пастира Христовог данас је да сведочи пред својим стадом, он нема права да ћути!

Христов Пастир је дужан да води ка Христу поверено му стадо а што даље од екумениста, он нема право да прећуткује безакоња лжипатријарха и осталих екумениста!

Ћутање Пастира Христових  чак ако је из незнања  и општење са екуменистима је душепогубно – како за душу Пастира тако и за њему поверене хришћанске душе!

Господе Исусе Христе, молитвама Пресвете Богородице, помилуј и спаси Свету Русију!

 

Јеросхимонах Рафаил (Берестов)

 Јеросхимонах Онуфрије (Стебелев-Веласкес)

29.12 / 11.01.2017. године, на Празник преп. Теодора Студита и преп. Лаврентија Черниговског

 

Извор: 3.rm

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

Објављено под Црква и јерес екуменизма | Оставите коментар

Подршка за Владику Артемија из Грчке – Света обитељ Преподобног Никодима из Гуменисе код Солуна (метох светогорског манастира Симонопетра)

screenshot_11

Обитељ овог светогорског метоха је изашла у грчку јавност са кратким обраћањем (дана 9.1.2017, на блогу Актинес http://aktines.blogspot.rs/2017/01/blog-post_37.html), у којем је подсетила на махинације најпознатијих српских епископа који су учествовали на Критском разбојничком “Сабору“. Овим јавним иступом братија ове свете обитељи је помогла борбу разобличавања екумениста из СПЦ која се ових дана води на грчким православним порталима и блоговима. Из овог обраћања издвајамо закључак, у којем обитељ јасно истиче да је данас једини борац за чистоту вере у СПЦ, али и једини прави ученик светог аве Јустина, управо владика Артемије:

“Сетимо се овде из скорије прошлости, истражујући фотографски материјал доступан на интернету, свега онога што се тиче активности самог Иринеја бачког, као и његових истомишљеника, црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) и умировљеног Атанасија (Јевтића), и свих оних који се позивају на учење светог Јустина (Поповића) ради јачања православља, али стоје далеко од тог истог учења.

Само је један од ученика светог Јустина (Поповића) остао, и остаје веран православној Традицији светог Јустина. То није нико други до свети владика рашко-призренски и косовско-метохијски (сада у егзилу) Преосвећени Артемије.

Из свете обитељи преподобног Никодима, Пендалофос-Кукуш“

Следи пун превод обраћања обитељи овог светогорског метоха:

Како је промакло нашој пажњи?

Много се говори о ставу српских епископа који су учествовали на Сабору у Колимбарију (место на Криту где је Сабор одржан – прим. прев.), а који нису потписали текст под називом: “Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом“.

Одиста се они издвајају као (наводни) исповедници и састављачи егзегетског меморандума,[1] од којих је један и Преосвећени Епископ бачки Иринеј.

Али, да ли је то баш заиста тако?

 

3-200x151

Епископ бачки Иринеј са папом

 

 

У његовом (из јула 2016. године) тексту (Епископ бачки Иринеј: Зашто нисам потписао Критског Сабора у вези односа Православне Цркве “са осталим хришћанским светом“ http://aktines.blogspot.gr/2016/07/blog‐post_69.html#more), Преосвећени Иринеј, правдајући се зашто није потписао спорни документ Сабора у Колимбарију, између осталог наводи:

“Лично мислим, да је прикладно да остане назив Црква само за римокатолицизам (који се, што је чудно, уопште не помиње засебно у тексту, док постоји претерана напомена о Светском савету цркава), јер више од хиљаду година дуг теолошки спор између њега и нас није решен на нивоу Васељенског Сабора, ако не рачунамо лажне Саборе у Лиону и Ферари-Фиренци. У начелу дакле – и барем теоретски – дозвољено је да гајимо наду да ће се неки будући Васељенски Сабор заокупити темом овог раздора и да ће успети да подигне “камен спотицања“, који се састоји у питању Filioque и осталим питањима, као што су претерани примат заједно са чувеном “непогрешивошћу“ Епископа Рима. Из ове визуре може постојати само оправдање за римску Цркву, невезано за њене догматске разлике, тријадолошка застрањења и црквене новотарије, без да су оне релативизоване, али ни занемаране, без да су игнорисане, али ни преузимане. Вредно помена је и да су се, (од Рима одвојене кроз шизму током Реформације) хришћанске заједнице удаљиле, и авај, и данас се из дана у дан све више удаљују, колико од Рима, толико и од наше Цркве“.

 

45-300x190

Епископ бачки Иринеј пали јудејску свећу у синагоги

 

Шта нам овде каже једноставним грчким језиком Преосвећени Иринеј? Нама каже да је један разлог зашто није потписао документ тај, што он сам мисли да не можемо (без обзира на све озбиљне разлике које, како признаје нас деле од папизма и захтевају лек) да не доделимо назив “Црква“ папизму, класификујући га или деградирајући га на ниво осталих јереси…

Преосвећени Иринеј дакле овде постаје “већи папа од папе“, и са разоружавајућом искреношћу (интересантно како је промакло пажњи оних који су саставили текст под називом: “Критски тзв. Сабор у Колимбарију и његово екуменистичко коло“, и који њега још приказују за пример православног јерарха) изјављује да није потписао … да не би увредио папизам.

Он наводи да папизам и његове заблуде нису званично осуђене на Васељенском нивоу (последично он имплицира да не можемо званично назвати папизам јересју док је она као таква номинално неосуђена), иако ми знамо како су на III (431) и IV Васељенском Сабору (451) на најопштијем нивоу, и потом и уже на саборима: још увек православног папе Лава 810 у Риму (осуда филиокве), Фотија Великог 879-880. у Цариграду (који се још назива и Осми Васељенски – осуда филиокве и застрањења папског примата), цариградских патријарха и митрополита 1054 (анатема и брисање папе из Диптиха), у Влахерни Цариграда 1285 (осуда филиокве, лажне Лионске уније и латиномислећег Патријарха Јована Века), Григорија Паламе у Цариграду 1341, 1349, 1351 (који се још назива Девети Васељенски – осуда “створених енергија“), у Ферари-Фиренци 1439-1440 (тачније одбијање св. Марка Ефескког да потпише одлуке овог папског сабора), у Јерусалиму 1443 осуда сабора Ферара-Фиренца), у храму Свете Софије у Цариграду 1450 (осуда сабора у Ферари-Фиренци), у Цариграду 1482 (осуда сабора у Ферари-Фиренци и предуслов за прихватање у Цркву оних који се враћају из латинске јереси), у Цариграду 1593 (поводом формирања Патријархата Русије – осуда новотарије грегоријанског календара), у Цариграду 1722, 1727, 1755 (осуда јеретичког крштења, латинског кропљења и предуслови за крштење западњака), 1838, 1848, 1895 (осуда латинских новотарија) осуђене папистичке преваре, а да не помињемо плејаду Светих Отаца који су осуђивали јерес папизма.

screenshot_12

Геронда Хризостом са монасима у манастиру преподобног Никодима

Сетимо се овде из скорије прошлости, истражујући фотографски материјал доступан на интернету, свега онога што се тиче активности самог Иринеја бачког, као и његових истомишљеника, црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) и умировљеног Атанасија (Јевтића), и свих оних који се често позивају на учење светог Јустина (Поповића) ради јачања православља, али стоје далеко од тог истог учења.

Само је један од ученика светог Јустина (Поповића) остао, и остаје веран православној Традицији светог Јустина. То није нико други до свети владика рашко-призренски и косовско-метохијски (сада у егзилу) Преосвећени Артемије.

 

Из свете обитељи преподобног Никодима, Пендалофос-Кукуш

 

(са грчког превео Марко Пејковић)

Преузето од eparhija-prizren.org

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

МИТРОПОЛИТ ПИРЕЈСКИ СЕРАФИМ КОПТСКОМ ПАТРИЈАРХУ: Ви сте вођа јеретика и својом кривицом страдате од исламиста

 Супротно учењу Православне Цркве међу нашим народом постоји веровање да су Јермени и Копти православни, што је неистина а у чему удела има и деловање Српске Православне Цркве (попут служења парастоса жртвама турског геноцида над Јерменима, на Превлаци, митрополита Амфилохија Радовића). Истина је да Коптска и Јерменска црква исповедају јерес монофизитства и да је свако општење са њима безаконо и душепогубно. Учење које исповедају осуђено је на IV Васељенском сабору као јерес монофизиства. То што себе називају православнима или миафизитима, не значе да то и јесу: служе углавном по новом григоријанском календару, попут римокатолика уместо квасног користе бесквасни хлеб. Одбацују учење о двема природама Христовим– божанској и човечанској, о двема деловањимаи двема вољама. Монофизити држе да је Христос само Бог, а не да је и прави Бог и прави човек. Због тога се и називају монофизитима (1 природа Христа – μόνος — «један, једини» + φύσις — «природа»).

Screenshot_26.png

У духу учења Православне Цркве и без сентиментализма  митрополит Серафим Пирејски, упутио је писмо Коптском патријарху Тавадросу (Теодору) II, у којем између осталог каже да су Копти јеретици и да су сами криви што су жртве исламиста.

У писму од 20 страна,  грчки духовник који је често присутан у медијима, Коптског патријарха (чија је права титула: Папа Александријски и свега Египта, Нубије, Етиопије, Пентаполиса (у Либији) и Патријарх читаве земље, просвећене од стране Светог Марка), назива лидером злочестивих јеретика који немају Цркву и не могу је имати, и поред ласкања православних екумениста по којима га сматрају наследником Светог апостола Марка.

„Ви нисте никакав наследник Светог апостола Марка, и таква изјава представља богохуљење. Ваша јерес осуђена је на Четвртом Васељенском сабору као и сваки ваш  јересијарх“, стоји у наставку писма.

После ових квалификација Митрополит Пирејски Серафим објашњава Коптском патријарху да је њихова грешка у погрешном тумачењу учења св. Кирила Александријског и указује му на учење о историји монофизита и несторијанаца које се изучава у православним школама.

„Ваш претходник Шенуда III увео је још више јереси“, наставља у истом тону митрополит  „усвајајући римокатоличко учење а газећи светоотачко учење о обожењу човека од благодати.“

Коначно, грчки митрополит наводи узроке крвавих напада на Копте од стране џихадиста: „Ако озбиљно испитате ствари видећете да је јерес монофизиства којој Ви и ваши очеви припадате, одговорна за ширење ислама и за бројне крваве нападе … највише места у учењу ислама заузима Ваша јерес … Ислам је чадо и продужетак монофизитизма. „

„Троједини Бог употребљава против вас иноверни ислам као радикално педагошко средство казне, због вашег одступања од Православне вере како би вас вратио Његовој Светој Православној Цркви.“

Надаље осуђује склапање мешовитих бракова између православних и Копта, „јер се не венчавамо са јеретицима и неверницима.“

На крају он позива Патријарха Теодора да „горко и покајно заплаче , и да ће добити опроштај.“ Смрт је близу и зато Вас позивам да се што пре покајете, пре него што Вам дође крај!

На крају, Митрополит Пирејски Серафим објашњава шта га је је подстакло да напише ово подуже писмо – а то је жеља да појасни коптском патријарху зашто није присуствао службеном пријему у његову част почетком децембра, када је посетио Грчку. Појашњава да није присуствао не из личних разлога, него да су разлози теолошки и догматски.

kasikone-0306

Света Јефимија празнује се у Православној Цркви и поводом спомена чуда које се десило на њеним моштима. Када су учесници IV Васељенског сабора положили монофизитско и православно учење у ковчег са моштима св. Јефимије , видели су православно вероисповедање у десној руци светитељке,  а јеретичко под њеним ногама.

Ово писмо митрополита Серафима, по информацијама из медија, наводно је изненадило чак и његове присталице „антиекуменисте“, који се питају која је сврха овог писма од 20 страна, када узимајући у обзир ситуацију на Блиском Истоку, Коптски патријарх вероватно нема времена ни да отвори ово писмо а камоли да га прочита.

Даље, замерају му што осуђује мешовите бракове Копта, а да при том не жели да призна да је све више младих Грка који се венчавају са јеретицима и иновернима.

Митрополит Серафим Пирејски редовно износи своје мишљење по питању великог броја догађаја, укључујући бројна отворена писма, попут оног енглеској краљици Елизабети II, поводом хомосексуалности Елтонa Џона, масонске ложе и сл. Иако је рукоположен за епископа од Васељенског Патријарха Вартоломеја, у последњих пар година митрополит је изнео јавно сијасет оптужби против њега, између осталог и преко писма које му је упутио, у којем се бави питањем савремене јереси екуменизма која већ деценијама мучи и исцрпљује Цркву, тражећи притом и њену Саборску осуду. Писмо је упутио и папи Франциску, наводећи да његови јеретици служе за прање прљавог новца Коза ностре (итал. Cosa nostra ) и да је под његовим руководством Ватикан једна криминална организација опасна за човечанство: „… Ви нисте ни Римска , ни Католичанска , нити сте Црква. Ви сте прихватили понуду ђавола да му се поклоните како би вас поставио за господара света. „

У истом духу био је коментар митрополита Пирејског на читање Курана у цркви „Св. Софије“ у Истамбулу, током Рамазана прошле године. Он је оптужио патријарха Вартоломеја због недостатка храбрости да заустави ово богохуљење. „Да је човек на месту и да има храбрости, он би позвао два руска авиона на Босфор и окончао ово безакоње“, изјавио је тада митрополит. У последњих годину дана организатор је и учесник широке кампање против Сабора Православне Цркве на Криту и познат као један од водећих теолога, по питању проблема савременог православља и права неправославних хришћана да се називају црквом.

Да подсетимо да је пре непуна два месеца на адресу Грчке Православне Цркве  стигао захтев од Васељенског патријарха Вартоломеја, да се казне митрополит Серафим Пирејски, отац Теодор Зисис и остали чланови Сабора у Волосу, због њихових активности против Свеправославног сабора на Криту. Стални Синод Грчке Православне Цркве није одреаговао на овај захтев.

„Несторију, Евтиху и Диоскору анатема! (Света) Тројица је избацила тројицу!“ (Речи којима се обзнањује анатема на јерес монофизитства на IV Васељенском Сабору.)

Извор: dveri.bg

Види још: Митрополит Пирејски Серафим о исламу

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Монофизити | Оставите коментар

СТАРАЦ РАФАИЛ (БЕРЕСТОВ) И ЈЕРОСХИМОНАХ ОНУФРИЈЕ: ИСПОВЕДАЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

„Kао што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу. Да је освети, очистивши је крштењем у води речју. Да је стави преда се, славну Цркву, која нема мрље ни боре, или што томе слично, него да буде света и непорочна“. (Еф 5, 25-27)

 

screenshot_6

-Ми се спасавамо  Божјом милошћу, искупитељним подвигом Господа Исуса Христа-нашег Спаситеља, благодаћу Духа Светога. Ми се спасавамо непрекидним молитвама и посредовањем Пресвете  Божије Матере  и светих угодника Христових. Милостив, Спаситељ и Судија – је један Свемогући Господ. Ми не треба да судимо нашој православној  браћи и сестрама, ми сведочимо и упозоравамо на  све велике невоље и опасности које сада стоје лицем у лице пред сваким  хришћанином. Да се не би огрешили и  хулили на Благодат Духа Светога, по питању постојања благодати или безблагодатности Тајинстава  која врше данашњи свештеници  и помињања екумениста из незнања, ми их не разматрамо него  предајемо Божјем суду и наредном Православном Сабору.

„Господ ће судити народу Својему.“ (Јев. 10: 30)

– Прекинули смо  Литургијско помињање лжипатријараха-екумениста Кирила и Вартоломеја. Прекинули смо евхаристијско- молитвено  заједништво са архијерејима и свештеницима који помињу лжипатријархе  и друге архијереје  који су  учествовали на  Критском лжисабору  и екуменисте.

Када је у питању иступање  против јереси  верујемо да смо директно одговорни: прво, да одржимо себе саме и да устрајемо, како ми тако и наша духовна  чада  у исповедању  Светог Православља, свесно прекидајући  општење са јеретицима-екуменистима и онима који их помињу; и друго – да сведочимо  да  православни хришћани морају да се боре против јереси, да разобличују  и осуђују како јеретички зло, тако и јеретике, и да се са њима не успоставља молитвено заједништво. Свети Оци уче да је дозвољена  и нужна осуда. Православне, који из незнања   и даље помињу лжиепископе-екуменисте, ми не осуђујемо, оставићемо то Божјем Суду  и њима на  савест. На крају крајева, чак и  осуде „исправних “ о помињању или непомињању  не могу  да ограниче благодат Божију –

“ Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа.“ (Јован 3, 8)

Буди Исповедник, милошћу и благодаћу  Божијом  – за похвале  многе, јер   част  је бити бранилац Вере Православне, јер  онај који јој до смрти буде веран, добиће од Спаситеља венац живота. ( Видети Откривење 2:10). Наша је обавеза да се оградимо  и осуђујемо  јерес и јеретике, заштитимо, упозоравамо, објашњавамо  нашој православној браћи и сестрама, како би се заштитили од јереси и јеретика, али осуду  народа  Божијег – православног, наше  Руске Цркве, Васељенске  Цркве, оставићемо Судији, јер се само он може пресудити праведно  – „испитујући срце и бубреге.“ Господ ће судити свима: Православнима и јеретицима, онима који помињу и онима које не помињу,  духовно силним Исповедни цима  и Његовим слабим чадима, а сваком по његовим делима .

„Један је Законодавац и Судија, који може спасти и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш?“(Јак. 4:12)

– Ревносне мирјане-исповеднике  благосиљамо  и подржавамо  на исповедничком путу којим ходе непомињањем  лжипатријарха  Кирила, јер је то истински пут Божији. Нашу браћу и сестре који иду у храмове свештеницима  који их и даље помињу, не осуђујемо него их искрено жалимо, трудимо се да им објаснимо о Исповести, Св. Причешћу  и другим Црквеним Тајинствима и  кроз покајање  примамо их као  нашу браћу и сестре у Христу. Исповедајући, кроз разговор појашњавамо зашто се јавља потреба отклона, ограђивања од Литургијског општења са лжипатријархом Кирилом, екуменистима и онима који их помињу.

С тога, наша позиција је – непомињати  екуменисте- јеретике као ни архијереје и свештенослужитеље  који су са њима у молитвеном општењу. Својој духовној деци благосиљамо  само пут исповедништва, јер православни хришћани не би требало свесно  да учествују у  молитвеном општењу са јеретицима, чак и ако су неосуђени.

Нашим духовним чадима и осталим православнима који се обраћају за савет, који по својој слабости (духовној или физичкој) настављају да иду на службе где свештеници помињу јеретике, за то не дајем благослов, али се односим према њима са очинским стрпљењем, и не осуђујем их, и молим се за њих, појашњавам им и препуштам Божијој вољи  и њиховој савести, очекујући  да ће ипак  схватити шта се дешава, и кренути путем исповедништва. Свештенике  и мирјане који помињу јеретике из незнања, не називајте ни јеретицима ни несретницима нити издајницима.

Свима ће нам судити Господ!

– Тражимо опрост од свих браће и сестара, које смо смутили  видео снимком у коме сам дао благослов да одлазе  у храмове у којим се помиње  јеретик лжипатријарх Кирил. Опростите Христа ради!

Обраћају нам се православни из свих крајева света, да је свештеника који не помињу јеретике-исповедника чак и у Русији, Белорусији и Украјини врло  мало. Жалим и саосећам са вама – нашом браћом и сестрама у Христу, у овим веома тешким околностима. Показујући попустљивост и бригу о мирјанима, гледе духовне или физичке немоћи, без права да благосиљамо – да се не одлази у цркву, где се помиње лжипатријарх, разрешили смо и нисмо им то забранили, али никада ни у којим околностима код јеретика-екумениста који су тога свесни. Јасно нам је да ће бити потребно доста времена док о паду епископата  сазна  Божји народ. Јасно нам је да данас нису  свесни ни сви свештеници, каква духовна катастрофа нас је задесила, и да постоје свештеници који служе Богу верно, у простоти срца, и саветовали смо мирјанима да баш код тих истинских свештеника одлазе. После конфузије коју је изазвало наше  претходно видео обраћање и благослов, након замерки наше браће у Христу, поново смо размотрили нашу позицију  и одлучили да су – православни монаси дужни  да говоре речју Истине, отворено и до краја,  „сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо „– како би све немоћне мирјане препустили  Божијој вољи и на бригу  Пресвете Богородице. Можемо и морамо толерисати нашу браћу и сестре који још увек не виде опасност помињања самим тим и заједнице  са лжипатријархом Кирилом, и настављају да иду у те храмове, али нисмо дужни да им то и благосиљамо нити  им тако шта одобравамо. Незнање свештеника и мирјана је једно, али не може бити оправдање нама који знамо о великој и страшној невољи  – јер ми знамо  да је лжипатријарх Кирил јеретик и екумениста , као и да је, заједно са језуитом Франциском  и лжипатријархом Вартоломеомј најактивнији творац  лажне религије и лжицркве Антихриста. Сва тројица  су слуге Антихриста.

Још једном, праштајте нам Христа ради, браћо и сестре!

Господе Исусе Христе, молитвама Пресвете Богородице, помилуј и спаси Свету Русију!

Јеросхимонах Рафаил (Берестов)

Јеросхимонах Онуфрије  (Стебелев-Веласкес)

28.12 / 10.01.2017 године

О празнику  Светих 20000 Мученика Никомидијских

Извор: 3.рм

Види још: Старац Рафаил (Берестов): Непријатељи нашег спасења, непријатељи Божји, кренули су одлучно у напад

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Црква и јерес екуменизма | Оставите коментар

Светогорски скит св. Јована Претече (Продром) прекинуо помињање патријарха Вартоломеја

 

prodromu

Скит св.Јована Претече (Продром)

Добили смо информацију да су атонски монаси, из скита Продром (скит св. Јована Претече у светогорској области Вигла), који припада манастиру Велика Лавра, њих педесет, изгласали да прекину свако помињање патријарха Вартоломеја.

pustinja-vigla

Пустиња Вигла

Вигла једna од тзв. пустиња Свете Горе, тj. места где живе као пустињаци или мале заједнице монаха, није организована у манастирима. Смештенa у северном делу Свете Горе…

pustinja-vigla-2

Братија скита је под огромним притиском светогорског манастира Велика Лавра, и од њих се тражи да не прекидају помињање и да не објављују у свет одлуку коју су донели унутар своје затворене заједнице. Одлука братије овог скита до те мере разјарила је игумана манастира Велика Лавра (којој скит припада), да је на скоро фашистички начин, газећи хиљадугодишњи типик демократске управе рекао да од данас укида (досадашњи) начин управе скитом!

Вреди поменути да је Румунска Патријаршија одмах послала Његово Високопреосвештенство Андреја, Митрополита Клужа, Марамуреша и Сатмараа, да изблиза осмотри ситуацију. Међутим, монаси су му одговорили да неће бити примљен ако не одбаци Критски „сабор“ (епископ Андреј је имао благослов да служи Свету Литургију у скиту).

Уско повезана са овом темом је и СМС порука која је стигла са Свете Горе прошле недеље:
…“Најновије информације са Свете Горе: у скиту Продром (скит Св. Јована Претече) ситуација је без преседана. Јуче по подне, после 5 сати разговора, игуман манастира Велика Лавра, (манастир комe припада скит Продром), рекао је да је Сабор скита распуштен и да од сада он води скит, уместо досадашњег управитеља скита јеромонаха Атанасија. Монаси румунског скита Продром који подржавају непомињање патријарха ће морати да га напусте. Чини се и да отац Јулијан (Лазар), духовник овога скита подржава непомињање.“

%d0%b0%d0%b2%d0%b2%d0%b0-%d0%b8%d1%83%d0%bb%d0%b8%d0%b0%d0%bd-%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%b4%d1%80%d0%be%d0%bc%d1%81%d0%b3%d0%be%d1%80%d0%b0

Oтац Јулијан (Лазар), духовник Скита св. Јована Претече (Продром)

 

…Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења. ( из 46. правила св. Никифора Исповедника)

 

 

Извор:sinodultalharesc

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

Објављено под Вести, Румунска Црква, Црква и јерес екуменизма, Uncategorized | 1 коментар

Сабор Православних Монаха и Свештеника у Волосу – грчка реч у одбрану Румуна који су прекинули помињање јерархије и о неканонском прогону Исповедника

Сабор Православног Свештенства и Монаштва, одржан 14. децембра 2016. године у Волосу, у Грчкој, изражава подршку румунским манастирима, испосницама, свештеницима, монасима, јеромонасима и монахињама који су прекинули помињање епископа због прихватања такозваног „Светог и Великог Сабора Православне Цркве“, и на тај начин званично одобрили усвајање јереси екуменизма у православној цркви.

hamilton-1

Узевши у обзир чињеницу да су се многи свештеници, монаси, монахиње и мирјани у Румунији оградили од канонске јерархије цркве, учесници Сабора у Волосу (на челу са протопрезвитером професором Георгијем Металиносом, протопрезвитером професором Теодором Зисисом, старцем Евстратијем Лавриотом, архимандритом Атанасијем- проигуманом манастира Велики Метеори, архимандритом Саранди Сарандуом и игуманом Хризостомом из манастира Светог Никодима (Гумениса)), у насталој ситуацији поступиће на следећи начин: одлучено је да ће светогорски оци, пуноправни чланови Сабора у Волосу, они који су прекинули помињање Васељенског патријарха Вартоломеја, начинити писмо подршке оцима и браћи у Христу који се налазе у немилости екумениста, у којем ће бити скренута пажња и јерархији Румунске Православне Цркве да су предузете казнене мере и прогон правоверних (отаца, јеромонаха, монаха, монахиња и мирјана) у потпуности лишени канонске основе.

Даље, вођени својом догматском свешћу, они који су прекинули литургијско општење са екуменистима, сматрају то исправним начином, што он и јесте. Тиме су у прилици да се сасвим канонски ограде од критског псеудосабора, а на тај начин и од јереси екуменизма, не водећи у раскол, како је то у више наврата тумачено од стране присталица и учесника Критског сабора. Овакво чињење сматрају и једним од најефикаснијих лекова који доводи до исцељења од јереси и спречава даље поделе.

Иако су на Сабору у Волосу присуствовали оци који су прекинули помињање својих епископа и они који још увек нису применили ту канонску меру, то им не представља сметњу да сарађују у савршеној хармонији, а све Христа Господа ради, и у међусобном су литургијском општењу.

Потписали:
Старац Евстратије, јеромонах, игуман манастира Богородице Достојно Јест, метоха манастира Велика Лавра на Светој Гори
Старац Сава Лавриот

Напомена:
Имајте на уму да је старац Евстратије Лавриот најавио да од данашњег дана, престаје са помињањем Васељенског патријарха Вартоломеја на богослужењима, као старац светогорског манастира Велика Лавра и игуман манастира Богородице «Достојно јест» (метоха манастира Велика Лавра). Исто тако, протопрезвитер професор Теодор Зисис најавио је да ће, након одржавања Међуправославног симпозијума о критском псеудосабору и престанку помињањања архијереја, а којем ће присуствовати велики број епископа, истакнутих теолога, свештеника и мирјана, престати са помињањем архиепископа Антима солунског, јер се није изјаснио да је против псеудосабора.

Чувамо непроменљиво и неповредиво све што су Сабори и Оци установили. Прихватамо све што они прихватају и осуђујемо све што они осуђују, а клонимо се општења са онима који новаче у стварима вере.

ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ против екуменизма,
Сабор Православних Свештеника и Монаха,

Април, 2009. године

Извор: Graiulortodox

Види још: Забрана богослужења у Румунији свештенику који не прихвата одлуке Критског сабора

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Грчка Црква, Румунска Црква, Црква и јерес екуменизма | 2 коментара

Стални Свети Синод Цркве Грчке неће чак ни одговорити на захтев Васељенске патријаршије

Нека нас ипак прекомерно и нагло неверништво (отпадништво) многих не погађа или узнемирава, већ нека рађе ојача наша вера јер се обистињује оно што је наговештено. Јер као што су неки постали овакви како је раније казано, нека се тако остала браћа чувају таквих, јер је и то раније предсказано када нас Господ подучава и говори: „Али ви се чувајте; ево све сам вам казао унапред“ (Мк 13,23). Свети Кипријан Картагински

ips-serafim-de-pireu-kir-bartolomeu

Пре неколико недеља на православном порталу romfea.gr, непосредно пред заседање Светог Синода Грчке Православне Цркве на којем је требало да се расправља о одлукама Сабора на Криту, објављена је информација да је патријарх Вартоломеј написао претеће писмо архиепископу Јерониму, инсистирајући на прихватању одлука тог срамног сабора.

Суштина писма садржана је у поруци: “Не слушај твоје архијереје, слушај мене и заштити одлуке Критског  Сабора!”

По истом извору, јересијерах Вартоломеј претио је „сечом” архијереја који инсистирају и даље се држе једногласних одлука Сабора Грчке Цркве из маја прошле године, и скренуо пажњу, односно упозорио архиепископа да се и сам не преобрати, у односу на оно чему се обавезао на „Светом и Великом Сабору“. Васељенски патријарх „узео је на зуб“ два архијереја,  митрополита Амвросија Калавријског и митрополита Серафима Пирејског, који су на „листи за одстрел“.

Да ли свестан онога што се „крчка у кухињи“ екумениста или не, митрополит Серафим је недавно писао архиепископу и свим архијерејима Грчке Цркве упозоравајући их да би на следећем Сабору Грчке Цркве као гажење саборности , требало осудити одступање делегације са Крита од једногласних одлука архијереја. Том приликом митрополит Серафим Пирејски позвао је још једном је епископе да одбаце документ “Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света” и сугерисао да срамно критско сабрање гледају као на евентуалну предсаборску конференцију а ни у ком случају као на „Свети и Велики Сабор″.

Потврда да „где има дима има и ватре“ и да се заиста Васељенска патријаршија меша у унутрашње ствари једне помесне цркве (Грчке Православне Цркве) објављена је на грчком порталу pentapostagma.gr и румунском порталу sinodultalharesc.tk. Наиме оба портала објавила су снимак где отац Николај Манолис упозорава да ће Синод Цркве Грчке казнити односно рачшинити протојереја, професора Теодора Зисиса, на захтев патријарха Вартоломеја.

Убрзо, потврда те информације да се од Цркве Грчке тражи некакво санкционисање антиекумениста, објављена је на ФБ профилу оца Матеја Вулканескуа, где је протопрезвитер и Свеправославни секретар Пирејске  Митрополије објавио:

Стални Свети Синод Цркве Грчке одлучио је да се на захтев Васељенске патријаршије  да буду кажњени (екскомуницирани, опоменути) митрополит Серафим Пирејски, отац Теодор Зисис, отац Матеј Вулканеску и други учесници Сабора у Волосу, због њихових активности против Сабора на Криту, неће давати никакав одговор, него ће се исти у потпуности игнорисати, јер то представља још једно мешање у унутрашње ствари једне аутокефалне цркве (Грчка Православна Црква) од Цариградске патријаршије, на које нема потреба да се одговори.

Претпоставка је да се Васељенској патријаршији жури да одлуке Критског сабора стави “ad acta“ и заврши што пре причу око њиховог усвајања, те да јој на том путу, митрополит Серафим Пирејски и његови истомишљеници представљају велику сметњу. Конференцијама одржаним пре Сабора и свим реаговањаима и изјавама након самог сабора, увек добро аргументованим, ова свита антиекумениста, изнова „узбуркава воду“, док је Васељенској патријаршији потребно мирно море како би упловила у луку коначне издаје православља.

screenshot_20

 

 

“Не бој се мало стадо! Јер би воља вашега Оца да вам да Царство.“ (Лк.12, 32)

 

 

Извор: krotkilafovipentapostagmasinodultalharesc

Види још: Архијереји Грчке Цркве уједињени пред Свеправославни сабор

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

Објављено под Грчка Црква, Црква и јерес екуменизма | Оставите коментар

Екуменисти по угледу на тајну полицију Народне Републике Румуније: прогон монаха из манастира Петру Вода

Они људи који сведоче о истини у заштиту Вере налик су на апологете из прошлих времена. То је доказ смелости и самопожртвовања оних који сведоче. Јер у наше време, када истину свe време теже да сакрију помоћу различитих лукавстава, ризик је веома велики: може се изгубити посао, бити избачен на улицу, отићи у затвор, бити растрижен (избачен из монаштва).

старац Јустин (Парву)

hariton

Архимандрит Харитон (Негреа)

Положај монаштва у Румунији се у последњих шездесетак година неколико пута мењао. Након Другог светског рата па до 195о. године све више људи је долазило у манастире, желећи да се подвизавају у монаштву. Број монаха и монахиња нагло је порастао, што беше довољно властима да почну са притисцима на верујући народ и монахе, те их је велики број бачен у тамнице. Наредних петнаестак година био је најтежи период у историји монаштва, захваљујући пре свега комунистичком режиму. Због „одбране демократских постигнућа и гаранција безбедности Румунске Народне Републике од унутрашњих и спољашњих непријатеља“, затворен је велики број манастира а много монаха је протерано.

Обавештајна служба и тајна полиција Народне Републике Румуније (Секуритатеа) укинута је 1989. године, падом диктатора Николаја Чаушескуа, међутим чини се да има своје наследнике у екуменистима, који јој умногоме, због метода којима се користе, наликују. Прогон монаха у Румунији се наставља.

Некада су неистомишљеници режима одвођени у затвор Питешти, где су су бивали подвргнути демонском експерименту “преваспитавања”. Подвргавани су константном мучењу како би постали нови комунисти и како би се одрекли свега у шта верују и онога што воле: породице, Бога, народа.

Ових дана метода „преваспитавања“ опет се помиње у Румунији, понајвише захваљујући архимандриту Харитону (Негреа), игуману манастира Петру Вода, који између осталог управо овом методом прети монасима и монахињама који након Критског сабора, применом 15. правила Двократног Сабора Константинопољског, одбијају да помињу надлежног архијереја јер исповеда јерес (у конкретном случају реч је о Високопреосвећном Теофану (Саву), митрополиту Молдавије и Буковине).

Некадашњи духовник манастира Дурау, по жељи архимандрита Јустина (Парву) након његове смрти бива постављен за игумана манастира Петру Вода. Он и њему слични, показали су своје право лице и „вредност“ када су изашли из сенке великог духовника. Манипулацијама и застрашивањем, јеромонаси и монаси су „преваспитавани“ да поступају по директиви Духовног сабрања обитељи манастира, под диригентском палицом архимандрита Харитона, а по налогу митрополита Теофана.

Они који се нису повиновали одлукама данас више нису у манастиру Петру Вода, са неколико изузетака.

Прогон јеромонаха Тихона из манастира Петру Вода

o-sava-i-o-tihon

Јеромонах Тихон из манастира Петру Вода  и отац Сава Лавриот

Међу изузецима је јеромонах Тихон, који је после Сабора на Криту одбио да помиње надлежног архијереја, свејересијарха Теофана (Саву). Сада, отац Тихон служи само у капели манастира, јер по својој савести слуша глас „милитантних струја“ у Цркви, као што су Његово Преосвештенство Епископ банченски Лонгин, старац Јулијан Продромит, отац Симеон из скита Воздвижења Часног Крста (скит манастира Сихастрија), оца Антима који је био приморан да напусти манастир Бистрица, и све оне који су имали храбрости да не буду у заједништву са јерархијом издајника. Одувек је називан шизматиком, од стране псеудо-монаха Филотеја (Балана) из истог манастира, познатог „академика“ и штеточине.

Након што је са јавношу поделио видео снимак у којем о. Симеон (Захарија) објашњава да су му на превару потурена на потпис документа којима негира веродостојност петиције са преко четири хиљаде потписа и износи своје искрено мишљење називајући сабор на Криту отпадништвом, о. Тихон пада у немилост архимандрита Харитона (Негреа), који по инструкцијама јересијарха Теофана сазива сабор манастирске обитељи, са циљем да се изгласа његово искључење из манастира. Од 80 монаха изгласавању искључења присуствовало је само њих 45. Од тога седам је било за искључење, 5 уздржаних, а 33 сматра да је потребно да о. Тихон настави да служи уз обавезно поштовање епископа који су потписници докумената Сабора на Криту. У случају да отац то одбије, и настави износити „своју истину“, забранити му богослужења и искључити га из манастира.

На све то, о. Тихон је изјавио да је спреман на то да га избаце, и да буде прогоњен, и да ће поднети све зарад очувања чистоте православне вере свих седам Васељенских сабора. Жртвоваће све за Христа и Свету Веру Православну.

„Прогоне ме јер сам бранитељ истински чисте Православне вере, онакве какву су нам оставили архимандрит Илије (Клеопа), јеросхимонах Онуфрије Фрунцат, игуман и велики исповедник и духовник, старац Јустин (Парву). Тако ми Бог помогао, и мој отац игуман, архимандрит Јустин и сви оци пострадали у комунистичким затворима”, рекао је исповедник, јеромонах Тихон.

Подршку о. Тихону изразио је и о. Сава Лавиот: „Молим вас, наставите са борбом против екуменизма, против јереси, уз Вас смо, шта год да вам треба. Помените. Бог нека је са Вама, оче Тихоне. Молимо се Господу и Мајци Божијој да вас укрепе у борби против јереси екуменизма. Нас, остале оце, посебно радује када видимо да постоји неко ко се бори попут Вас. Спремни смо да поново дођемо у Румунију, ако то од нас затражите и пружимо помоћ која би Вам могла бити потребна.“

Двојица старијих свештеника манастира Петру Вода због терора и изолације којима су били подвргнути, од стране игумана Харитона, а због тога тога што су отворено говорили о издаји епископа, напустили су манастир. То су јеромонах Ксенофонт и јеромонах Спиридон, обојица добро познати верницима који су посећивали овај манастир.

Прогон јеромонаха Памва из скита Св. Параскеве, Радени, округ Њамц

schitul-radeni-jud-neamt

Отац Памво из скита Радени у округу Њамц

Јеромонах Памво, из скита св. Параскеве у Раденију (који припада манастиру Петру Вода), не помиње јересијарха Теофана након издаје на Криту. У више наврата архимандрит Харитон је посетио скит, како би извршио притисак на о. Памва да одустане од примене канонске мере која је од светих Отаца препоручена  у оваквој ситуацији. Сваки пут, скит је напустио „подвијеног репа“.

У овај скит недељом и празницима долази велики број људи, да деле Реч Божију неупрљану компромисом.
Већ увелико под притиском, очекујући скори, поновни долазак архимандрита Харитона, братија скита одлучује да у недељу 20. новембра, Света Литургија буде служена у поноћ. Дошло је на стотине људи, иако ником није упућен званичан позив. Разочарање архимандрита Харитона који се појавио ујутру, очекујући да ће служити Свету Литургију, било је више него видљиво. Иако о. Памво и даље на све притиске одговара да са пуним правом примењује 15. правило Двократног Константинопољског Сабора, екуменисти не одустају. И наредне недеље појавио се исти архимандрит и пред народом запретио оцу да ће га повести у манастир Петру Вода на „преваспитавање“. Народ је стао у очеву одбрану. Није се на томе завршило, уследиле су претње да ће наредног пута у скит доћи са полицијом, која ће одвести оце.

 

varatec_maicute_la_rugaciune - Copy.jpg

Монахиње манастира Варатек

Четвртак, 24. новембар ове године, беше црни дан за православље у округу Њамц. Око 13 часова, архимандрит Харитон, игуман манастира Петру Воде и архимандрит Никифор (игуман манастира „Света Три Јерарха“ у Јашију и егзарх Архиепископије Јашија), изрекли су ултиматум монахињама из манастира Варатек (њих шеснаест), да у року од десет дана напусте келије манастира, ако не одустану од непомињања критског издајника, митрополита Теофана. Том приликом речено је монахињама да размисле о томе да екуменизам јесте Божанско провиђење, а да се оне супростављају Богу. Из тога следи да ови епископи подржавају екуменизам, да је признат сабором на Криту, да је догма. Наравно, у јавности се претварају и нигде јавно то нису рекли, него на сва уста понављају како Критским сабором није признат екуменизам и да нису створене нове догме.

 

Након посете манастиру Варатек, задовољни и осиони, Никифор и Харитон, Еуген Цуркан и Александру Николши (мучитељи у доба комунизма у Румунији) екуменизма „, упали су у скит у Раденију, да се још једном објасне са оцем око непомињања епископа. Након бројних претњи и притисака, попут оних који су заживели у казаматима у Сучеви и Питештију, ипак нису уплашили ни поколебали овог Богом вођеног јеромонаха.

Одлазећи, викали су: „Ми смо господари православља, уништићемо вас све до једног“, парафразирајући џелате који су тако вриштали и претили пре 64 године: „Ми смо сада Јеванђеље“.

Питање за оне који тврде да још није време за прекид помињања архијереја и оне који и даље иду у цркве у којима се јеретици помињу – како објашњавате и чиме оправдавате ово насилничко понашање према свештеницима, монасима и монахињама који одбијају да прихвате екуменизам?

Све више и више видим говора против екуменизма, и све више и више ова света опозиција долази до ушију верних.

                                                                                  Отац Гјорге Калчу – Думитрјас

 

Извор: apologeticum

Види још: Исповедање вере снажно одзвања на северозападу Румуније

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Црква и јерес екуменизма | 2 коментара

РУСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ СПРЕМАЈУ СМЕНУ НАСТОЈАТЕЉА МАНАСТИРА ОПТИНА ПУСТИЊА!

Према најновијим информацијама добијеним из Оптине Пустиње, питање умировљења настојатеља-архимандрита Бенедикта већ је практично решено. У Оптину је већ допутовала група из Патријаршије, ради извршења најновије кадровске одлуке на лицу места.

palomnichestvo-v-optinu-pustyn1_51eb6

Подсећамо да је један од чланова манастирске обитељи – јерођакон Лазар (Демин) у недељу 13. новембра изнео проповед у којој је позвао на заједничке молитве и богослужења са папистима (Свету Литургију). Користећи се чињеницом да су се клирици у то време налазили у олтару храма преподобне Марије Египатске (где се одвијала служба) спремајући се да причесте народ, јерођакон је развио целокупну апологију ратоборног екуменизма, недвосмислено алудирајући на то да су римокатолици на исти начин хришћани као и православни, а да је раскол тек плод људске немоћи и црквено-политичких омашки. То што је он изговорио није раније било договорено са клиром. То што се догодило је крајње болно примљено од стране огромне већине братије и ходочасника, с обзиром да на телу Цркве још нису зарасле ране од самовољног и тајно припреманог сусрета у Хавани патријарха Кирила и лидера латинских јеретика – папе римског, насупрот црквеној пуноти и Архијерејском Сабору. Понашање јерођакона је доживљено као следовање талогу екуменистичке политике из последњих година, која све до недавно није имала карактер честих и распрострањених акција сличног типа.

Духовно сабрање обитељи манастира је лишило јерођакона Лазара права да носи монашку одећу, лишило га је права да помаже у богослужењу и одредило му строго послушање. Текст проповеди јерођакона је био послат председавајућем одсека Синода за питања манастира и монаха – архиепископу Теогносту.
Међутим, архиепископ Теогност је подржао јерођакона Лазара и наредио је настојатељу и духовном сабрању манастира да укину своју одлуку! Тада је о. Бенедикт рекао да он не може више да управља манастиром и затражио умировљење. Већина братије је потписала обраћање патријарху Кирилу у виду подршке настојатељу обитељи, у којем се није ниподаштавала улога архиепископа Теогноста, али у којем се налазила молба да се отац Бенедикт не смењује.

Али, по свему судећи, ова молба неће бити услишена. У својству највероватнијег кандидата за местобљуститеља помиње се архимандрит Мелхиседек (Артјухин) који је много година служио у Оптиној, а тренутно је настојатељ подворја Оптине у Москви. У фебруару ове године, након хаванског сусрета папе и патријарха, арх. Мелхиседек је пред парохијанима у храму наступио са тезом да је чуо “поуздане информације“ како се папа тобоже покајао и да жели да се врати у православље.

Према нашим информацијама, јерођакон Лазар је већ дуго времена корисник неких медицинских препрата који могу да изазову тешке психичке поремећаје са манијакалним синдромом. Сведоци немилог догађаја потврђују како је манијакално бранио своје екуменистичке тезе у храму током свог наступа.

Од тренутка кад неки члан Цркве који заузима било који положај у њеном телу падне у злославље или општи – заједничари с неким од оних који су пали у јерес, престаје бити њеним чланом. Нити може бити патријарх, нити архиепископ или епископ, нити свештеник или монах, нити обичан члан Цркве, нити се може звати хришћанином!…

Св.Филарет Исповедник

Извор: Амин

Превод:  Истина је само једна – владика Артемије

Припремила екипа Фб странице «Православље живот вечни»

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар