Најнепринципијелнији и уједно највећи каријериста међу екуменистима, Епископ херцеговачки Григорије, човек који је недавно изјавио да му ласка то што га Американци називају политичком зверју, осетио се прозван да учествује у апологији усташлука у Херцеговини. Овај скандалозни епископ, познат по својој потреби да учествује у џет-сет догађајима, иако нигде није био јавно прозван, исказао је своје негодовање због подсећања на улогу римокатоличких фратара у геноциду над Србима.
Отворено херцеговачко издајство Православља. Започео Атанасије, довршио Григорије.
У скандалозном саопштењу за јавност које је потписала Епархија захумско-херцеговачка и које је, ни мање ни више, пренела званична интернет презентација институције која се крије под светим именом Српске православне цркве, каже се да је:
Новинска агенција Републике Српске (СРНА) у тексту под насловом „У Пребиловцима Бог васкрсава кости мученичке“, објављеном 4. јула 2015. године, користила је дијелове позива епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Григорија, упућеног медијима и свим добронамјерним грађанима Републике Српске, Босне и Херцеговине и региона, поводом Свете архијерејске литургије и освећења храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима, у чију ће крипту, на дан освећења, 8. августа 2015. године, бити положени остаци костију пребиловачких мученика пострадалих у Другом свјетском рату. Кости пребиловачких мученика миниране су заједно са спомен-костурницом 1992, а по завршетку потоњег рата остаци костију су сакупљени и сачувани како би били положени у храм Христовог Васкрсења.
У поменутој вијести Новинске агенције Републике Српске дијеловима позива владике Григорија вјерном народу и свим добронамјерним грађанима да присуствују Светој архијерејској литургији додати су и коментари новинара/аутора вијести, међу којима се, између осталог, налази и сљедећа реченица:
„У масакру је учествовало око 1.000 усташа предвођених локалним фанатизованим херцеговачким фратрима, махом ђацима широкобријешке фрањевачке гимназије.“
Будући да су поменуту вијест Новинске агенције Републике Српске пренијели интернет портали у Републици Српској и Федерацији БиХ, међу њима је било и оних портала и јавних гласила који су цитирану реченицу издвојили из контекста и интерпретирали као изјаву и ријечи епископа Григорија. Епархија захумско-херцеговачка и приморска демантује да је наведена реченица садржана у позиву епископа Григорија, те да је епископ дао било какву изјаву сличне садржине као у цитираној реченици.
УЧВРШЋИВАЊЕ МИРА ЗАБОРАВОМ УСТАШКЕ ПРОШЛОСТИ ФРАТАРА
Познато је како се Србима вратило олако заборављање злочина из Првог и Другог светског рата које су починили Хрвати (у аустроугарској војсци и НДХ) и градња лажног братства и јединства преко костију мученика из ових ратова. Херцеговачко, по свему, Њу Ејџ црквено вођство опет тера народ у братство и јединство кроз заборав. Ово вођство изједначује меру злочина, планираног геноцида који су извршили Хрвати захваљујући идеолошкој подршци Ватикана и злочина који су наводно извршили Срби прекорачујући границу самоодбране. Просто је невероватно да се оваква апостасија дешава у Херцеговини „светог Саве дедовини“, која је некада важила за традиционално православно упориште.
„Епархија захумско-херцеговачка на челу са епископом Григоријем годинама предано ради на учвршћивању мира и добросусједских односа са свим вјерским заједницама и народима у Босни и Херцеговини. Захумско-херцеговачка епархија и епископ Григорије поштују све жртве претходних ратова, ма ком народу или вјерској заједници оне припадале, саосјећајући у болу породица жртава, и све то с једним циљем – да се злочини и злочинства ни на једној страни не понове. Стога никада не говоримо о злочинствима тако што их поистовјећујемо са било којим народом – што се види и из поменутог позива владике Григорије – него акценат увијек стављамо на побједу жртве и на узалудност и бесмисленост чињења злочина.“
ИЗДАЈУ ЈЕВАНЂЕЉА НАЗИВАЈУ ТЕМЕЉИМА ЈЕВАНЂЕЉА
Чиме је погођен прекршитељ свих могућих Канона Свете Саборне и Апостолске Цркве? Није погођен повампирењем усташлука које се, опет, под окриљем римокатолицизма дешава у Херцеговини. Не! Он је погођен могућим кварењем сентименталистичких односа са фратрима и свештеницима јеретичке зборнице.
„Епископ Григорије је цитираним коментаром Новинске агенције Републике Српске посебно погођен јер данас има изузетне односе и поштовање према херцеговачким фратрима и свим свештеницима Римокатоличке цркве; односе који се изграђују на темељима Јеванђеља и хришћанске вјере, а не на паушалним оцјенама новинара и њихових извора.“ (spc.rs)
Неколико дана после саопштења Еп. херцеговачке 19.07.2015, потрудио се и врли сарадник хрватских фратара и бискупа, бизнисмен, политичар, оптуженик за ратне злочине и рођак фратара из Широког Бријега, Бранимир Главаш, да покаже на којим темељима заснива своју идеологију. На званичној страници Бранимира Главаша је објављена фотографија усликана управо у Широком Бријегу.
САМО НЕКОЛИКО РЕЧИ О ЗЛОЧИНИМА ФРАТАРА ИЗ ШИРОКОГ БРИЈЕГА
Што се тиче небивалих злочина које су извршили римокатолички свештеници и фратри, треба напоменути да већ више од пола века римокатолички медији покушавају да их сакрију или претумаче. Организованим уништењем трагова злочина се нарочито бавио ратни злочинац свештеник Крунослав Драгановић, којем је Титова комунистичка машинерија дала одрешене руке да би предводио у уништавању доказа. Овом човеку, који је извукао највеће усташке злочинце и фратре из земље, било је свечано, од Тита одобрено да се врати у тадашњу Југославију и настави са одбраном усташлука. Један од најмоћнијих манира у поништавању злочина је проглашење података о злочинима за комунистичку пропаганду. Највећи проблем усташко-римокатоличким кривотворитељима је био Хрват историчар Виктор Новак који је мноштво злочина разоткрио, и кога су убрзо усташки кривотворитељи прозвали масоном и комунистичким пропагандистом. Све што би овај, некада ревносни римокатолик записао, усташки историчари би називали комунистичком пропагандом. Тиме би својим и Драгановићевим заштитницима узвраћали за сарадњу.
Новак између осталог вели, да су широкобријешки фратри били најогорченији усташки борци Ш. Бријега, при офанзиви партизана на овај град. Цитира извештај партизанскога ратног дописника и вели, да су “шесторица ових фратара пронађени међу погинулима на положају код села Кнез–Поља. Оно што прећуткују римокатолички пропагандисти је да је Новак гро својих података узимао из усташке и римокатоличке штампе. Тако је он из листа »Хрватски народ«, бр. 13 од 4.6.1941. стр.13, чланка под насловом »Усташка борба у Широком Бријегу« нашао да стоји да је након споразума Цветковић-Мачек 1939.г., у самостан у Широком Бријегу…
„дошао млади, енергични фрањевац др. Радослав Главаш, који је започео суставно водити усташку борбу. У прво вријеме фра Главаша је помагало неколико средњошколаца те Иван Зовко, сељак, усташа из Лиса. Нове снаге за рад дошле су 1940. када су кући дошли свеучилиштарци.“
Овај широкобријешки фратар, Главаш, је један од главних сарадника и идеолога усташког покрета Анте Павелића током читавог рата. На крају, као куриозитет, подсетимо се на речи Фрање Туђмана о поменутом проблему, везе римокатоличких фратара и усташлука:
»У ширењу усташког фашистичког поретка поред неких интелектуалаца »франковаца« главну улогу одиграли су католички попови, који су били не само организатори усташког покрета, него често и сами активни оружани усташе. Тако је на примјер поп Матија Жигровић из Горњег Јесења, као активан усташа, имао на торњу цркве пушкомитраљез из којег је и сам пуцао на партизане.116 Поп из Велике Ерпење био је усташки шпијун и дао је поубијати неколико активиста НОП-а. Поп из Лобора имао је у олтару и торњу цркве сакривено оружје. Поп Вукина из Винагоре био је окорјели усташа и организатор »Беле гарде«, који је једном приликом и сам заједно с Нијемцима јуришао на положај партизана на Виногори. Поп из Сибовца увео је ноћу непријатеље у село које је изненадио један батаљун бригаде »Матије Губец« и нанио му тешке губитке. Ово су само неки примјери злочиначког рада припадника католичког клера с овог подручја, који су због свог непријатељског рада у току или послије рата били осуђени од народних судова«
Туђман, Фрањо: Борбени пут 32. Дивизије НОВХ, Загреб, 1959.г., стр. 15Док еп, Григорије „чува част“ усташама из Другог светског рата, његов „колега“ бискуп оптужује Србе за геноцид у последњем рату.
А ти, Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никада ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и живиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу, и Он ће те осветлити и спасти. Амин. (Св. Николај Жички)
Погледајте такође: Узинић и Григорије – срамота која се наставља
Припрема и превод – екипа ФБ странице «Православље живот вечни»
Православље Живот Вечни 
Imala je ta Srbija dušu do 1944 kada je okupirana od onih koji su došli kao osvajači i rušitelji svega domaćinskog. Uglavili su se na razne funkcije po principu plemenskih i bratskih veza a Srpski narod to i dan danas gleda i ne reaguje.A tek kako nam ti isti dođoši ruše Crkvu,proteruju Episkope i monaštvo klevetajući ih,ruše crkveni poredak a mi naivni Srbi ih smatramo braćom jer se i oni,vukovi u jagnjećoj koži,tako predstavljaju ne bi li nas zavarali i u tome,nažalost,uspevaju kod jednog dela naroda! Srbija ima Svetog Savu,Svetog vladiku Nikolaja,Sv.avu Justina Ćelijskog… pa se nadamo i molimo Bogu da nas prosvetli i otvori nama Srbima oči.
Senioren, moram da te upitam na koju SRBiju mislis kada kases da je SRBija imala „dusu do 1944 godine“? Da li je to SRBija beogradskog Pasaluka iz vremena turskog robstva, ili mozda Nediceva SRBija iz vremena Drugog svjetskog rata, ili mozda danasnja AVNOJSKA SRBija iz vremna komunistickog robstva? Koja od tih SRBija je imala „dusu do 1944 kada je okupirana od onih koji su dosli kao osvajaci i rusitelji svega domacinskog“?
Meni se cini da vecina danasnji „Srbi“ nezna ni gde je suplja dok prstom ne napipa, a kamo li razliku izmedju danasnje SRBijice male, silovane, opljackane i upropascene u svim pogledima od ISTINSKE SRBije Svetoga Save, cije se SRBske zemlje spominju u Svetosavskoj Himni. Zali Boze, ali istine radi moram da kazem da vecina danasnjih SRBijanaca nebi ni znali da su oni SRBi svojim poreklom da nisu iz SRBije Male koju svode na svoje vodoplavno selo pored Morave!
Braco SRBijanci! „Otrijeznite se vec jednom“ (1.Kor. 1533-34) Biti SRBijanac i biti SRBIN: Pravoslavac i Svetosavac su dva razlicita pojma koja medjusobno mogu a i ne moraju da imaju bilo sta zajednicko. Biti SRBijanac to znaci da si iz SRBije. To je pokrajinska pripadnost. Zato svaki Siptar, Turcin, Bugarin, Madjar, Ciganin i svaki gradjanin danasnje SRBije za sebe slobodno moze da kaze da je SRBIJANAC. Ali to nije nejgova narodnost, vec samo pokrajinska – drzavna pripadnost.
Medjutim kad neko kaze da je SRBin, to znaci da je to njegova nacionalna pripadnost ili narodnost bez razlike odakle on bio. To znaci da je on duhovno cado Svetoga Save, i poreklom svojim potomak SRBski Careva i Kraljeva, hajduka i uskoka „za Krst casni mucenika, za Slobodu zatocnika. To znaci biti COVJEK koji cvrsto stoji u istini Hristovoj i pravdi Bozijoj. To znaci biti srodnik Satrog SRBskog Rodjaka Gospoda naseg Isusa Hrista. To znaci biti junak a ne kukavica i sicardzija koji pozdravlja carsiju na sve cetiri strane. To znaci imati zdravu i pametnu glavu a ne suplju i ludu. To znaci da si pripadnik Svetog Naroda Bozijeg, jer rec SRB jeste skarcenica od reci Svjati Rabi (Narod) Boziji!
U zelji svojoj da doprinesemo pobjedi Istine nad lazju treba da pogledamo Istinu u oci i da sagledamo sa sadasnje istorijske udaljenosti koliku veliku odgovornost za stradanje Pravoslavnih SRBa tokom Drugog svijetskog rata osim hrvatskih nacifasista koji su bili iz vjerski razloga izvrsioci genocida nad SRBskim Narodom po zelji i planu rimokatolicke „crkve“ snosi takodje i Kralj Jugoslavije, i mason Aleksandar Karadjordjevic. Naturajuci unitarno Jugoslavenstvo po svaku cijenu sa kojim su SRBi rasrbljeni dok su Slovenci i Hrvati i dalje ostali da budu ono sto i jesu, i sto su oduvjek bili: Hrvati i Slovenci, Kralj Aleksandar je takvom svojom suludom jugoslavenskom i masonskom politikom samo uspio kod rasrbljenih SRBa da da otupi njihov zivotni instikt da u Hrvatima koji su bili proglaseni za „bracu“ na vreme prepoznaju svoje prirodne vjerske neprijatelje. Tako je kroz jugoslavenstvo jos u miru izmedju dva velika rata pogresnom politikom Kralja Aleksandra pripremljen put za klanje i biolosko unistenje SRBa!
Veliku odgovornost za stvaranje Jugoslavije na stetu SRBskog Naroda snose takodje i SRBijanski politicari. Oni kao Kraljevske udvorice nisu imali moralne snage, znanja i odlucnosti da Kralju Oslobodiocu po planu masona skrenu paznju na vreme na veliku opasnost koja SRBima preti njihovim ujedinjenjem sa rimokatolickim Slovencima i Hrvatima. Nesposobnost SRBijanski politicara da oni na vreme vide sta se iza brda valja vidi se po tome sto oni nisu uspjeli na Mirovnoj Konferenciji u Zenevi da zastite zivotne interese SRBskog Naroda. Zbog njihove nesposobnosti izgubili smo Temisvar i cijeli Istocni Banat u to vreme naseljen vecinom SRBskim Narodom, iz kojeg je nasa Slava ovencana SRBska Vojska morala zbog toga da se povuce. Za svojom SRBskom Vojskom krenuo je i SRBski Narod iz Istocnog Banata. O tome iseljenu i stradanju SRBa poslije Drugog svjetskog rata u Rumuniji danasnji korumpirani istoricari nece da govore i pisu!
Tako je zbog nesposobnosti SRBijanski politicara koji su bili zarazeni pohlepom i skloni mitu, slavom ovencana vojnicka pobjeda SRBskog Naroda na bojnom polju ostala bez nagrade u miru jer SRBijanski politicari nisu uspjeli kroz diplomatiju da SRBsku POBJEDU na bojnome polju krunisu i politickom pobjedom za zelenim stolom. Kralj Aleksandar je ostao najbolji primjer kako jedan narod moze da nastrada ako on bez razmisljanja poput SRBa sledi svoje slepe narodne vodje. Kralj Aleksandar je svojom jugoslavenskom polltikom za racun masona kojima je pripadao SRBe planski skrenuo sa njihovog Svetosavskog puta koji vodi u zivot vjecni i zaveo za Goles planinu da budu na zvjerski nacin pobijeni od rimokatolicki Hrvata. Sledeci tako govnara cijeli narod je upao u govna iz kojih jos uvijek ne moze da izvuce!
Jugoslavija je bila i ostala masonska tvorevina i grobnica SRBstva. Ona SRBima nije bila potrebna u nikom pogledu. Kralj Aleksandra Karadjordjevic da je samo malo vise u sebi imao SRBskog Bogoljublja i SRBskog Rodoljublja, da je bio SRBstvu odan barem toliko koliko i masonjeriji prozreo bi na vreme opasnost i podvalu koju tajni vladari iz senke spremaju SRBima Svetog Save. Ovako je on zbog svoje politicke naivnost i velike odanost masonima koji su imali plan da preko Jugoslavije satru i uniste SRBstvo, i njegove licne zelje da bude Kralj velike zemlje koju niko osim SRBa nije zelio, i za koju se niko osim SRBa nije zrtovao svoju zabludu i veliku gresku platio svojom glaom. Ubijen je u Mrselju za vreme svoje posjete Francuskoj 9. Oktombra 1934 godine, od strane hrvatski ustasa za koje se zrtovao zajedno sa svojim narodom da bi tako kroz more prolivene SRBske krvi od Hrvata i Slovenaca koji su bili Austro-ugarski robova napravio slobodne ljude!
Tako je tragicno zavrsio svoj zivot Kralj Aleksandar Karadjordjevic, kojeg mnogi SRBi i drugi Jugoslaveni smatraju najvecim i najiskrenijim pobornikom jugoslavenske ideje i narodnog i drzavnog jedinstva Juznih Slavena, ali oni nece da kazu da je on bio u isto vrijeme kao Jugoslaven i MASON i najveci izdajnik Boga i SRBstva, Pravoslavlja i Svetosavlja. Zbog Jugoslavije Kralj Aleksandar je izgubio svoju masonsku glavu. Njegova smrt je ohrabrila i podstakla sve neprijatelje Boga i SRBstva da oni ubrzano rade na pripremama za unistenje SRBskog Naroda cim se bude zato ukazala pogodna prilika. Ona je dosla tokom Drugog svjetskog rata kada je u Zapadnim SRBskim zemljama Svetog Save pobijeno preko milion ipo SRBa od strane hrvatskih ustasa sa blagoslovom rimokatolicke „crkve“ koju sada „Patrijarh“ SRBski G. Irinej i njegov hercegovacki biskup Grigije Boga se ne bojeci a SRBskog Naroda ne stideci nazivaju „sestrinskom crkvom“!
GOSPODE BOZE NAS, POMILUJ I SPASI, I SACUVAJ GRESNI SRBSKI NAROD OD EKUMENISTICKI I PAPISTICKI VLADIKA I POPOVA, A OD NEPRIJATELJA BOGA I SRBSTVA, PRAVOSLAVLJA I SVETOSAVLJA SACUVACEMO SE I SAMI!