Бискуп Узинић и епископ Григорије, срамота која се наставља

Бискуп Узинић не заостаје у провоцирању православне јавности за епископом Григоријем. Изјава да се извинио православнима, али да се немају римокатолици чега кајати јер у „ослободилачким борбама“ није ништа лоше почињено, поред обелодањивања детаља о заједничким молитвама са Григоријем могу само да долију уље на ватру у православно-римокатоличким односима. 
9. правило Лаодикијског Сабора
Не може се допустити, да они, који припадају Цркви полазе ради молитве или службе у гробља или у такозване мученичке храмове јеретика, а који то чине, ако су верни, имају бити ван општења за неко време. Покају ли се и исповеде да су згрешили, нека се опет приме.
12.02.2012. у загребачком Јутарњем листу изашао је интервју у коме Дубровачки бискуп Мате Узинић говори о свом извињењу епископу Григорију и заједничкој молитви. 
Преносимо део из интервјуа занимљив за нашу црквену јавност:
Бискуп дубровачки мсгр. Мате Узинић привукао је пажњу јавности недавним организирањем и судјеловањем у екуменском молитвеном сусрету у дубровачкој катедрали на којем је епископ захумско-херцеговачки и приморски владика Григорије затражио опрост од Дубровчана у своје и у име својих православних вјерника. Узинић, некадашњи ректор Централног богословног сјеменишта у Сплиту, за дубровачког је бискупа заређен прошле године у ожујку. Својим бискупским дјеловањем и снажним свједочењем вјере задобива све више симпатија не само у Дубровнику него и пуно шире.

10. правило Св. Апостола Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.

Пружена рука
Како је дошло до идеје о молитвеном сусрету?

– Молитвени сусрет у дубровачкој катедрали догодио се у склопу молитвене осмине за јединство кршћана, а договорен је с владиком Григоријем тијеком једног нашег ранијег сусрета. Мислим да је то први такав екуменски молитвени сусрет након рата. Договорено је да га идуће године поновимо у православној цркви у Дубровнику, а постоји и иницијатива за заједнички сусрет у Требињу, али то би се требало догодити уз сугласност и у заједништву с мостарско-дувањским бискупом Ратком Прћем, који је апостолски управитељ требињско-мркањске бискупије. Владика Григорије назочио је мом бискупском ређењу. Тада је тражио опрост за оно што се догодило Дубровнику. Био је то одговор на моју симболично пружену руку не само православним вјерницима него и исламским вјерницима, као и члановима Жидовске опћине и свим људима добре воље.

Хтио сам нагласити да Дубровник није само католички град, иако су католици у њему већина, него град свих људи који у њему живе и који је увијек био отворен дијалогу и комуникацији с другима.

Тисућљетни контекст
На овом молитвеном сусрету владика није говорио изравно о Дубровнику, иако се и та порука могла открити из његова говора, него је говорио о опросту и тражио опроштење на један дојмљив и промишљен начин који одговара контексту једног прије свега духовног догађаја. На то сам и ја, спонтано, прије молитве Оченаша окупљеним католичким вјерницима казао да морамо, ако смо вјерници и желимо заједнички молити Оченаш, опростити, али и да и сами, у духу владикиних мисли о опросту, требамо питати опроштење за оно лоше што смо ми учинили, а и ми смо чинили лоше и имамо се за што кајати. Зато сам у име окупљених и у особно име од владике и вјерника православне цркве тражио опроштење, изражавајући наду да су и они вјерници и да ће нам као вјерници опростити.

Међутим, медији су пренијели владикину исприку, али су потпуно занемарили моју. Зато се и догодио неспоразум због којега је, рецимо, патријарх Иринеј изјавио како је добро да се владика испричао, али да би било добро чути и исприку с друге стране. А та се исприка, кажем, догодила, али је медији једноставно нису пренијели. Спомињем то јер је било и наших вјерника из Дубровника који су након тога рекли да се ми немамо за што испричати. Ја се слажем, у случају Дубровника то и јест тако – ми смо овдје потпуно безразложно нападнути, а у ослободилачким операцијама доиста није било злочина с наше стране. Али, желим нагласити једно – када ја као католички бискуп и Григорије као православни епископ тражимо међусобни опрост, онда је то геста која надилази политичка препуцавања и чин који се уклапа у отајство обреда заједничке молитве. То је чин који у себи укључује тражење опроста за све оно што се догодило тијеком тисућљетне повијести раздвојености, за све оно што је ту раздвојеност појачавало.

Хрватска и Хааг
Међутим, те исприке поновно су актуализирале питање о томе коју улогу кршћанске цркве могу имати у даљњем процесу помирења међу народима на овим просторима?

– При томе морамо признати да су у појединим моментима тијеком рата и Католичка и Православна црква и појединци унутар ње били изманипулирани за погрешне сврхе. Мени је жао да се данас у промишљањима о улози Католичке цркве у Домовинском рату истичу ти моменти и ти појединци, а потпуно се занемарују кључне изјаве попут оне благопокојног кардинала Фрање Кухарића који је своједобно у Петрињи позвао све католичке вјернике да не одговарају на мржњу мржњом, да не пале куће онима који су њима палили куће, да не убијају обитељи онима који су њима убили обитељи. Права кршћанска порука коју, нажалост, неки од нас нису послушали. То је била истинско послање Католичке цркве тијеком рата – помоћи људима да се бране не из мржње, него из љубави према властитој домовини. Ако се пријеђе граница те љубави, онда се дјелује из мржње и освете.

Колико је Црква успјела у том послању?

– Негдје више, негдје мање. Вјерујем да би Домовински рат био пуно лошији у том смислу да није било пуно таквих свећеника који су стишавали негативне страсти и осветничке пориве. Рекао бих, учинило се пуно, али не довољно. Често размишљам о томе зашто се морало догодити све оно што се догодило с наше стране након Олује и што нема никакво оправдање. При томе желим нагласити да се не слажем с пресудом Хаага против наших генерала и сматрам је исполитизираном. Међутим, мислим да су се лоше ствари догодиле јер нисмо на вријеме реагирали на поједине случајеве. Да се одмах кажњавало оне који су прешли границу, онда се други не би поводили за њиховим примјером.

Што се тиче помирења, треба нагласити једно – њега неће бити без правде. Ако ви, на примјер, на подручју било које државе легализирате неправедна освајања, ако у таквим подјелама и неправедном миру поједини народ изгуби сва права, онда је то, нажалост, извориште нових сукоба. (Јутарњи лист)

Одлуку о коначном разбијању Титове Југославије Ватикан је покренуо меморандумом државама КЕБС-а, 26. новембра 1991. године. Све је договорено на састанку папе Јована Павла II са немачким министром Геншером. Тог, 26. новембра 1991, државни секретар Ватикана упутио је меморандум са захтевом за признавање Словеније и Хрватске као независних држава, свим чланицама Конференције о европској безбедности. „Света столица“ је тада била мишљења да је дошло време да се међународно признају Словенија и Хрватска, „и то пре божићних празника”.
После тог ватиканског меморандума, Словенија и Хрватска су признате као независне државе, што је изазвало жестоке сукобе и рат, који се, опет уз помоћ „Свете столице“, проширио и на Босну и Херцеговину. Гласноговорници Ватикана тада су говорили да је то рат против „великосрпских идеја”. Дакле, рат који је „Света столица“ директно покренула против српског народа. У прилог овог тврдњи и податак да је у јесен 1995, када је требало бомбардовати Србе у Босни, свети отац подржао Клинтонову политику и тражио да се објави „рат рату”. Многи се добро сећају, да су тада српски положаји у БиХ данима бомбардовани, и да је страдало више стотина Срба. Босански Срби Ватикану то никад неће заборавити.
(извор: Српска.ру)
Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“
Advertisements
Овај унос је објављен под Српска Црква. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s