У недавном обраћању народу у цркви митрополит Амфилохије је на луцидан начин подметнуо идеју о организовању екуменистичког сабора који се планира за 2016. Он је најпре имао монолог о неприхватању папистичких новотарија представљајући себе као зилота против империјализма Ватикана да би акробатским преокретом на крају беседе позвао народ да послушно прихвати неопапистичку политику Цариграда и у том смислу и наречени „Велики свети васељенски сабор“ који није ништа друго до унапред исконструисани пленум ради увођења новотарија и екуменистичке јереси.
Преосвећени Оци Архијереји, не могу да се отмем утиску и убеђењу да иза свега стоји једна једина потајна жеља извесних људи из садашње Цариградске Патријаршије: да се ова прва по части Патријаршија у Православљу данас једном оваквом концепцијом и оваквим понашањем дефинитивно наметне Православним Аутокефалним Црквама и уопште православном свету и читавој Православној Дијаспори, и да то своје неопапистичко наметање санкционише једним „Васељенским Сабором“. (Свети Јустин Ћелијски у представци Синоду СПЦ поводом сазива „Великог сабора православне цркве“, 1977.)
Након Свете архијерејске литургије коју је служио у Доњем манастиру Острогу на светог апостола Вартоломеја Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсетио да је Свети Вартоломеј, чији празник је у протеклу недељу славила Црква, небески заштитник и покровитељ Патријарха васељенског Вартоломеја. „Он је први епископ у Православној цркви.“
Даље је митр. Амфилохије говорио о заблудама паписта које није назвао јересима, већ их је именовао – „новотаријама“. Још је, рекло би се, направио разлику између појмова „хришћанске цркве“ и „православне цркве“ који би требало да буду идентични.
„У своје вријеме, до 10 – 11. вијека први епископ у хришћанској цркви био је римски епископ,“ наставља м. Амфилохије, „Међутим, римски епископ, који је наследник апостола Петра, скренуо је са правог пута, када је увео новотарије у вјеру, нарочито када је уведено оно несрећно “филиокве“ у Символ вјере. Они су то на Западу увели негдје од 8 – 9. вијека, од времена цара Карла Великога. Увели су лажни додатак, који није истинит, који није еванђелски, који није предан од апостола – “који од Оца и Сина исходи““, објаснио је митрополит. „Тај мали додатак – “и Сина“ изазвао је у 11. вијеку велики и страшни раскол, који ево и до дан-данас траје. Од тада, од 1054. године, наша Православна црква од Истока не признаје римскога епископа као првога у хришћанској васељени, иако се он намеће кроз историју вршећи често пута и насиље на империјалан начин“, казао је митрополит Амфилохије.
Он је додао да је цариградски архиепископ – патријарх одлукама 3. и 4. васељенског сабора добио част да буде други. „Дакле, док је римски био први, цариградски је био проглашен као раван њему. Зато је, када је отпао онај први епископ Рима, константинопољски добио улогу и част да буде први међу свим епископима хришћанске православне васељене. Тако је то од 11. вијека до данас“, објаснио је Митрополит Амфилохије.
Сав овај увод м. Амфилохије је учинио да би подсетио да ће Патријарх васељенски Вартоломеј 2016. године председавати Великим православним сабором. „Зато је добро да се данас на овај празник помолимо за Његову Свесветост Патријарха Вартоломеја“, рекао је Митрополит Амфилохије.
О „Осмом васељенском сабору“ свети оци су говорили да ће бити јеретички, разбојнички. Између осталих, свети Јустин Ћелијски, којег митрополит назива својим духовним оцем, је катогрично био против овако организованог сабора. Он је упозоравао: „Треба бити искрен: у понашању представника Цариградске Патријаршије последњих деценија осећа се исти онај нездрави немир и болесно духовно настројење које је Цркву у 15. веку довело до Флорентијског издајства и срама.“
„У историји и животу Православне Цркве никада ниједан Сабор, а поготову такав изузетно благодатни, светопедесетнички догађај какав је Васељенски Сабор, није вештачки тражио и измишљао теме за свој рад и заседање; није никада наметљиво одржавао „конференције“, „конгресе“, „просиноде“ и сличне вештачке скупове потпуно туђе и непознате православној саборској традицији, а у ствари копиране од западњачких организација туђих Цркви Христовој… Јер ако до таквог Сабора – не дај Боже! – дође, од њега се може очекивати једно: расколи и јереси и погибија безбројних душа. А гледано из апостолско-светоотачког историјског искуства Цркве, такав Сабор ће уместо лечења већ постојећих створити нове ране на телу Цркве и створити јој нове проблеме и недаће.“ –Св. Јустин Ћелијски
Извор: mitropolija.com
Погледајте такође: „ПРЕВРАТ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ“
Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“
Православље Живот Вечни 
Veoma je cudnovatno zivotno shvacanje i ponasanje sadasnjih Episkopa SPC, koji za sebe javno tvrde da su oni duhovna cada svoga duhovnog Oca Ave Justina Celijskog. Zato njihov dosadasnji rad treba pazljivo preispitati ni po babi ni po stricevima vec po pravdi Boga Istinitog, na osnovu njihovih djela a ne samo na osnovu rijeci koje pricaju po zelji srca svog u duhu stare narodne SRBske mudrosti „usto moja hvalite me sama, kada nece drugi da me hvale“!
Neprestalnim pozivanjem na Avu Justina Celijskog, njegovi stvarni i lazni djaci uspjeli su sebe da uzdignu na najvise polozaje u SRBskoj Pravoslavnoj Crkvi, koju su poceli da preuredjuju po svojim nepravoslavnim latinskim i grckim shvacanjima. Kada su dosli svojom podobnoscu a ne sposobnoscu na visoke polazaje u SRBskoj Pravoslavnoj Crkvi Svetog Save i Gospoda naseg Isusa Hrista, oni su pokazali svoje pravo lice i nalicje. Sta znaju? Koliko umiju, i za koga oni stvarno rade?
Najboljeg medju sobom, koji nije pristao da sluzi Satani umjesto Bogu, koji je ostao i poslije svih progona Bogu vjeran a SRBstvu odan, Preosvecenog Vladiku Rasko-prizrenskog G. Artemija, oni su pokusali na trazenje „Medjunarodne Zajednice“ da ubiju svojim laznim optuzbama ili barem po Gebelsovom receptu da ga poput Hrista razapnu na stub srama, dok oni ne zavrse svoj zapoceti djavolski posao na razbijanju i unistenju SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja i Savine Svete SRBije!
Zbog njihovog takvog nepravoslavnog ponasanja Gospod nije u potpunosti proslavio ni njihovog duhovnog Oca Avu Justina Celijskog. Njegove Svete mosti koje su trebale biti cjele i netrulezne, i tako najbolje svedocanstvo njegove Svetosti, Gospod nije ostavio cjele i netrulezne zbog toga sto se u „djeci nasoj produzuje zivot nas“!
Da li su nevaljala duhovna cada Ave Justina Celijskog toga svjesni ili nisu? To samo Bog zna! Medjutim, sinovi i kceri Svetog Pravoslavlja iz bogoljubivog i slobodoljubivog SRBskog Naroda Svetog Save, svakim danom postaju sve svjesniji da medju njima nesto ne valja. Da se njihovo ponasanje cesto pota razlikuje od njihovih rijeci i ucenja Ave Justina, koji cijeli svoj zivot posveti Bogu i SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju!
Sta je to, sto medju ucenicima i duhovnom djecom Ave Justina sada ne valja? To je njihova prevrtljivost i nedoslednost Svetom Pravoslavlju koja je vidna iz njihovog ponasanja i dosadasnjeg crkvenog javnoga rada. Po misljenju hristoljubivog SRBskog Naroda Svetog Save, pojedini ucenici Ave Justina su prihvatili navodno ekumenizam i priznali Papu za glavu Crkve Hristove, bez njegovog pokajanja, sto nije nista drugo vec IZDAJA Svetog Pravoslavlja, a drugi su poput Ave Artemija sa Svetog SRBskog Kosova ustali junacki da brane osnovne istine Svetog Pravoslavlja!
Tako je doslo do cepanja omofora Svetog Save i podjele Pravoslavnih SRBa po pitanjima veroucenja Svetog Pravoslavlja. SRBi se podjelise na ISTINOLJUBITELJE koji se okupise oko Ave Artemija, i one druge Novosrbe koji svaki dan kad ustanu iz kreveta pozdrave carsiju na sve cetir strane. Oni to cine jer misle prevareni od djavola da su tako puno „mudriji i pametniji“ od svoje brace Pravoslavnih SRBa koji nisu htjeli da sidju sa puta Svetog Save koji vodi u zivot vjecni, ni po cjenu svojih najvecih progona i stradanja.
Meni kao SRBinu: Pravoslavcu i Svetosavcu draga je mudrost Obrenovica, ali je meni ipak zbog mog brdjanskog mentaliteta ili dinarskog kako to naucnici zvanicno vole da kazu, bliza i draza hrabrost i junastvo mojih Svetih Predaka: Milosa Obilica, Karadjordja Petrovica, Starca Vujadina, Gavrila Principa i drugih velikana SRBstva koji nisu pravili pogodbe sa njegovim neprijateljima i silazili sa utabane staze vjekovne borbe SRBskog naroda „za Krst casni i Slobodu zlatnu“!
U Crkvi Svetog Save i Gospoda naseg Isusa Hrista, meni su gresnome uvijek bili blizi moji SRBi koji su kao sluzitelji Bozijeg Oltara zivotom svojim posvedocili o svojoj ljubavi i vjernosti Bogu i SRBstvu, poput Hadzi Djere i Hadzi Ruvima, Djakona Avakauma i Sedam stotina hiljada Jasenovacki Svetih Novomucenika, ciji Sveti Broj nasa Majka Crkva koja postade sada gora od macehe na trazenje rimskog Pape izbaci iz svog Kalendara u zemlji; ili kao sto je bio Sveti Vasilije Ostroski za kojeg je istorija zapisala da je dvije kubure nosio ispod svoje mantije u borbi za SRBstvo: Pravoslavlje i Svetosavlje, pa mu Bog to nije uzeo za zlo; nego je Vasilija posvetio za primjer nama Bogotraziteljima kojim putem trebamo da idemo u svome zivotu ako zelimo Bogu svome, Starom SRBskom Rodjaku, Gospodu nasem Isusu Hristu, da ugodimo ovde na zemlji!
Sta cete! Takav sam, kav sam! Kada bi bio drugaciji i poput pojedinih djaka Ave Justina snalazio se na svoju korist, a ne u korist SRBskoga Naroda, ja tada nebi bio SRBin: Pravoslavac i Svetosavac, vec ekumenista i pacifista koji se poput naseg ostarelog Patrijarha Irineja i njegovih slebdenika hvalim sa svojim“mudroscu“ i izdajstvom Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja!
GOSPODE POMILUJ I OPROSTI I MENI I DRUGIMA! MENI STO NISAM U SVEMU DOSTOJAN POTOMAK SVOJIH SVETIH PREDAKA „ZA KRST CASNI MUCENIKA, ZA SLOBODU ZATOCNIKA,“ A DRUGIMA STO PRODADOSE SRBSKU VJERU ZA VECERU I IZDADOSE BOGA HRISTA I SRBSKI NAROD SVOJ POPUT JUDE ZA TRIDESET SREBRENIKA!
A otkud znate da će baš taj predstojeći Sabor (ako do njega uopšte dođe) biti onaj „jeretički i raskolnički, lažni sabor“ o kome govore neki Oci? Nije li uputnije sačekati da se Sabor održi (ako se uopšte održi) i videti kakve su mu odluke, pa tek onda iznositi sudove i, u krajnjoj liniji, odlučiti o prihvatanju ili neprihvatanju tih odluka?
Знамо, јер је то све лепо написао и објаснио св. Јустин Ћелијски – о методама на који се припрема, о духу који га припрема и о прекршајима који га прате. Очекивати да ће му одлуке бити православне, исто је што и очекивати да ће Хашим Тачи да се обрати од зла на добро и поврати Косово и Метохију у састав Србије. Није упутније сачекати да се Сабор одржи (па тек онда да плачемо), већ говорити о злу које је посејано међу нама, не би ли један део верника одбио зло семе и сачувао душу.
Nikada u svojoj istoriji Crkva nije UNAPRED osudila neki skup (lažni sabor, ili tome sllčno), nego je donosila svoj sud pošto bi videla kakve su odluke dotičnog skupa. Ja bih radije sačekao da se najavljeni Sabor održi, i da vidim njegove odluke. Ako odluke tog skupa budu antikanonske i antipravoslavne, lepo će se pokazati „ko je postojan u veri“, po rečima Sv. apostola Pavla. A to nije razlog za plakanje, naprotiv. Ako, pak, odluke budu nemušte, razvodnjene, nejasne, dvosmislene, zbunjujuće, itd, one takve zapravo neće ni moći da budu obavezujuće. To će onda više biti nekakva konferencija, sa izdatim zvaničnim, a neobavezujućim saopštenjem na kraju. I konačno, uvek je u svojoj istoriji Crkva potvrđivala odluke prethodnog Velikog Sabora na sledećem Velikom Saboru – tek je priznavanje na sledećim saborima donosilo atribut „Svetog i Vaseljenskog“ saborima iz prošlosti. Tako je Prvi vaseljenski Sabor priznat za Sveti i vaseljenski na Drugom, Drugi na Trećem, itd. (Sedmi je priznat na Velikom Fotijevom Saboru iz 879/880. godine, pošto Osmog Sabora nije bilo) Tako će biti i u ovom slučaju – kakav god bio ovaj Sabor, koji se inače priprema duže od pola veka, on će morati da bude priznat od nekog budućeg Sabora kao „Sveti i vaseljenski“. Ili da bude odbačen.
Boro, bolest treba spreciti a ne samo leciti! Zato je duznost Crkve Hristove da osudi na lokalnom nivou sve negativne pojave u Crkvi Bozijoj, do odrzavanja Vaseljenskog Sabora. Osim toga, sve jeresi nasih dana vuku svoje poreklo iz starih vremena, i one su kao takve vec osudjene od Vaseljenskih Sabora. Odlukama Vaseljenski Sabora nema vise nista da se dometne ili oduzme!
Svaka odluka koja bude donesena na nekom novom OSMOM VASELJENSKOM SABORU, i koja bude protivrecila ranije donesenim odlukama SEDAM VASELJENSKIH SABORA nece biti biti donesena Duhom Svetim, nego od djavola. Takve odluke ce biti najbolje svedocanstvo za vjerni narod Bozji, da OSMI VASELJENSKI SABOR na kome treba da se promjeni bogosluzenje, skrate postovod i na taj nacin izmjeni ucenje Crkve Hristove nece biti sazvan Duhom Svetim, vec duhom necastivog ili Antihrista!
SRBine, ovde uopšte nije reč o „dometanju ili oduzimanju“ odlukama Svetih vaseljenskih Sabora. Niko i ne pominje promenu dogmata koji su već odavno formulisani, ili bilo kakvo protivrečenje Svetim vaseljenskim Saborima. I potpuno je razumljivo da bi bilo kakva eventualna odluka ovog novog Sabora suprotna dogmatima Crkve bila anticrkvena i nevažeća, odbačena od najvećeg dela same jerarhije i vernog naroda.
Što se tiče promene bogosluženja i promene dužine postova – to se sve već menjalo više puta tokom istorije Crkve. Na primer, u vreme Svetih vaseljenskih Sabora (dakle, u prvih hiljadu godina Crkve) uopšte nije bilo Gospojinskog posta – on je uveden vekovima kasnije, a postojeći postovi su bili kraći nego danas, sa izuzetkom Velikog. I bogosluženje se menjalo, a neke liturgijske himne su uvedene tek posle vremena Svetih vaseljenskih Sabora (napr. himna Presvetoj Bogorodici „Dostojno jest“ potiče tek iz desetog veka).
I još jednom – niko od nas ne zna kakve će biti odluke tog novog Sabora, i savim je neuputno osuđivati ih unapred. Šta mi tu zapravo osuđujemo? Odluke koje ne samo da još nisu donete, nego se i ne zna da će ih Sabor uopšte doneti?
Boro, zivimo u vremenu kada se u ime ljudski prava i sloboda pod uticajem izopacenog ljudskog uma perfidno vrsi zamjena izmedju Zrtve i dzelata, Istine i lazji, Pravde i nepravde, Hrista i antihrista, Boga i djavola. Zamjena dobra sa zlom se planski i sistematski vrsi od neprijatelja Hrista Boga i izdajnika naseg voljenog SRBstva, prema suludim ili izopacenim misljenjima gresnog covjeka otpalog od Hrista i Zakona Bozijeg. Kao prvo, bezakonje ljudsko ne trazi od covjeka nikakva odricanja u ime bilo koga i bilo cega, vec prepustanju nasim telesnim strastima koja se bore protiv duha. Gresnom covjeku sve je dozvoljeno i sve mu je slobodno iako njemu ne ide sve na dobro. Zato je greh privlacniji i blizi zemaljskom covjeku od nase Svete vjere Pravoslavne. Ona trazi radi naseg istinskog dobra kroz post i molitvu ljudsko uzdrzanje u ime Boga od smrtonosnog greha zemaljskog. Zato ne treba nikoga da cudi sto mnogi bezboznici pomucenog uma javno govore: „Jedimo, pijmo i veselimo se uzivajuci u svojim pohotama jer sutra cemo i onako mozda umreti!“
Zao duh koji se nesmetano siri sada po cijelome svijetu kroz globalizam u ime ljudski prava i sloboda, zavladao je sada i Crkvom Boga Zivoga. U Crkvi sada mnogi neprijatelji Hrista Boga i otpadnici od naseg voljenog SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, pod plastom „vjere“ skrnave i ruse sve tekovine Svetih Bogootaca nasih. Ekumenisti, pacifisti, novotarci i globalisti pokusavaju da prodaju po bilo kojoj cijeni sve sto se prodati moze. Ne prodaju oni nista svoje, jer oni nista i nemaju. Sve sto danas SPC ima jesu suze, znoj i muke Svetih Predaka nasih. Oni su stvarali i svojim nedostojnim potomcima u nasledje ostavili nasu Svetu vjeru Pravoslavnu i Svetosavlje kao vrhunac hriscanske pravoslavne ideologije i SRBskog nacina zaivota, koje njihovo odrodjeno potomstvo nije vise sposobno ni da sacuva ni da umnozi, vec ga poput bludnog sina u bescenje prodaje svetstskim mocnicima!
Do sada je svako SRBsko pokolenje prema svojim mogucnostima i okolnostima sa necim ukrasilo Crkvu Hristovu, a ovi sadasnji ekumenisti, pacifisti, komunisti, novotarci, globalisti u „ime Boga“ javno ruse SPC, propovjedajuci „promjenu bogosluzenja i promjenu duzine postova“ pod izgovorom da „se to vec menjalo kroz istoriju Crkve“. Nece djavo sa slugama svojim pravu istinu da kaze, da su bogosluzenja i postovi kroz istoriju Crkve Hristove menjala se tako sto su ona produzivana a nikada skrcivana kako to sada zele da urade po savjetu satne sinovi pakla. Zbog svega toga, radjte se ljudi! Sve to mora biti! Sve su to znaci znaci sa neba, koji nama govore o poslednjim danima. Ne padne snijeg da pokrije brijeg, vec svaka zvjerka svoj trag da pokaze. Isto tako kroz sadasnja iskusenja koja su zahvatila SPC i cijeli svijet najbolje se vidi ko zaista sluzi Bogu kao sluga Hristov, a ko djavolu kao zrec paloga andjela Lucifera ili Satane. Oduvjek je bilo puno zvanih a malo izabranih. Zato se ne bojte neprijatelja Boziji koji vas mogu staviti na muke i protjerati iz zvanicne Crkve Hristove, vec se bojte samo Gospoda Boga svojega. Hristos je nasa nada i nas spas!
Boro, covjecanstvo zivi svoje poslednje dane u kojima ljudi poput tebe zbog greha svoga Crkvu Hristovu kao cuvara istine i pravde Bozije pokusavaju svojim ogranicenim ljudskim umom da objasne i prilagode svojim potrebama, umjesto da svoj razum i cijeli zemaljski zivot kroz Crkvu Hristovu prilagodjavaju vecnome Bogu Hristu. Kao sto je Hristos uvijek isti: juce, danas i sutra, isto je tako i sa ucenjem Crkve Hristovo. Ono se nikada ne menja. Crkveno ucenje je uvijek isto: juce, danas i sutra poput svoga Ucitelja Boga Hrista!
Menjaju se samo zemaljski clanovi Crkve. Mnogi od njih su bili Sveti Bozji ljudi. Oni su prozivjeli svoj zemaljski zivot sa cvrstom vjerom da je Crkva Hristova „stub i tvrdjava istine koju ni vrata paklena nece nadvladati“. Zbog toga su Sveti Oci Pravoslavlja i po cijenu najvecih stradanja sledili Hrista i cuvali crkvi red i poredak, jer oni nisu smatrali sebe poput sadasnjih otpadnika od Boga i SREBstva vecim i pametnijim od Svetih Bogootaca svojih. Oni nisu u srcu svome sumnjali u ispravnost crkvenog ucenja i nisu zato crkveno ucenje menjali i prilagodjavali poput sadasnjih NOVOTARACA i EKUMENISTA svojim prolaznim zemaljskim shvacanjima i svojim licnim zivotnim potrebama. Zivjeli su skromno i povuceno u postu i molitvi po osvestanom Crkvenom Predanju i Zakonu Bozijem!
Zbog toga je Gospod mnoge vjerne slebdenike svoje posvetio, i njihove Svete Mosti ostavio vjernom narodu Bozijem kao svedocanstvo njihove Svetosti i svoje bozanske slave i moci. Sveti Bozji ljudi svojim Bogo ugodnim zivotom su ugodili u svemu Gospodu nasem Isusu Hristu. Oni su tako postali Ziva Crkva Bozija na zemlji. Sveti Oci Pravoslavlja za vreme svog ovozemaljskog zivota su bili prosveceni Duhom Svetim i zato Glas Bozji na zemlji. Oni nisu poput sadasnjih neprijatelja i izdajnika Svetog Pravoslavlja u Crkvi Hristovoj nista menjali, nego su sami sebe ugradjivali u neprolazne bozanske vrednosti i ljudske dragocjenosti Crkve Hristove. Na taj nacin, svojim Bogougodnim zivotom po Zakonu Bozijem, Sveti Bozji ljudi su ukrasavali Crkvu Hristovu kao njegovu najljepsu Nevjsetu!
Sveti Oci Pravoslavlja nisu poput sadsnjih ekumenista, pacifista, novotaraca, papista i drugih otpadnika od Hrista Boga menjali crkveno ucenje i crkveni red i poredak. Oni nisu dvosmisleno kao danasnji jeretici govorili i pisali, vec prosto i jednostavno. Zato su njihove besjede, pouke i poslanice pisane prostim svetootackin narodnim jezikom kojeg razumije svaki covjek: pismeni i nepismeni. Sveti Oci Pravoslavlja su bili prosveceni Duhom Svetim, i oni su zato u svakom vremenu i pokolenju Crkvu Boziju dalje podizali i gradili nad vec podignutim i zatecenim cvrstim temeljima kojima je ugaoni kamen sam Hristos. Sveti Oci Pravoslavlja nisu Crkvu Hristovu ukrasavali kao danasnji ekumenisti svojim zemaljskim mudrovanjem, vec prije svega svojim Bogo ugodnim zivotom po Zakonu Bozjem i svojom Zrtvom iz ljubavi prema Bogu koja se ogledala u ljubavi i sluzbi prema bliznjem svome. Oni nisu poput sadasnjih otpadnika od Svetog Pravoslavlja Crkvu Hristovu rusili svojom zemaljskom pamecu i ucenjem, da se postovi i bogosluzenja trebaju skratiti, a sve vjerske zajednice u ime ljubavi bez istine i pravde Bozije ujediniti u jednu „crkvu“ koja nece biti Crkva Bozija, vec crkva Antihrista. Na taj nacin u nasem vremenu neprijatelji Boga i covjeka predvodjeni Knezom ovog svijrta kroz promjenu Pravoslavnog veroucenja sacuvanog u bogosluzenju, Svetom Predanju i osvestanom crkvenom julijanskom Kalendaru od Crkve Hristove prave ZBORNICU SOTONSKU!
Ekumenisti smrtno grese kada kazu da pitanje Kalendara nije od posebno velike vaznosti za nase spasenje. To je najveca satanska laz i prevara. Julijanski Kalendar je sastavni i nerazdvojni dio Svetoga Predanja. Zato se po Kalendaru sa kojim se neko sluzi nalakse moze vidjeti i saznati ko sacinjava Crkvu Hristovu, a ko zbornicu sotonsku? Novokalendarci su od Boga prokleti kao izdajnici Svetog Pravoslavlja!
Anatemu protiv NOVOKALENDARACA su mnogo puta do sada javno izrekli najpoznatiji Oci Svetog Pravoslavlja. Prosveceni Duhom Svetim oni su svojim Poslanicama donesenim na pomjesnim Saborima iz Crkve iskljucili sve „hriscane“ koji su prestali u Crkvi Hristovoj da koriste stari osvestani julijanski crkveni Kalendar, i prihvatili novi jereticki rimokatolicki grigorijanski svetovni kalendar. Koliko je pitanje julijanskog crkvenog Kalendara i drzanje Svetog Predanja vazno za zivot Pravoslavnih hriscana najbolje se vidi iz cinjenice da pravoslavne „crkve“ koje su napustile osvestani julijanski crkveni Kalendar i prihvatile novi rimokatolicki grigorijanski kalendar posle toga nemaju vise Svetitelja sa netruleznim Svetim Mostima sa kojima je Gospod posvedocio njihovu Svetost. U isto vreme poslednjih deset godina su otkrivene Svete Mosti dvojice Episkopa Ruske Zagranicne Crkve koji su javno potpisali anatemu ili proklestvo protiv novokalendaraca!
Ako to nisu dovoljni dokazi ekumenistima da grese, i da Crkvou Hristovu ne treba prilagodjavati duhu vremena, vec duh vremena da treba prilagodjavati duhu Hristove vjecnosti, onda takvi sluzitelji Bozjeg Oltara nisu djeca Hrista Spasa, vec ZRECI palog andjela Lucifera ili Satane!
СРБине, видим да си прилично озбиљно схватио свој позив спасиоца Православља. Срећно, шта друго да ти кажем.
Boro, mnogi lojudi prevareni i obmanuti od djavola ne mogu da shvate i razumiju veliku tajnu ljudske propasti do koje dolazi zbog nehriscanskog nacina zivota. Isto tako oni ne mogu da shvate i razumiju ni veliku tajnu ljudskog spasenja do koje dolazi miloscu Bozijom nasim zivotom po Zakonu Bozijem u Pravoslavnoj Crkvi Hristovoj!
Svaki hriscanin koji revnuje za vjeru Svetih Bogootaca svojih veoma dobro zna da niko od gresni ljudi na zemlji nije spasioc Svetog Pravoslavlja ciju punocu ima samo Crkva Hristova, vec da Crkva Bozija kroz Pravoslavlje spasava vjernike koji duhom i istinom kroz pravdu Boziju slede u zivotu svome Starog SRBskog Rodjaka, Gospoda naseg Isusa Hrista!
TO ZNACI, DA PRAVOSLAVNA CRKVA HRISTOVA KROZ SVETE TAJNE SPASAVA SLEBDENIKE HRISTOVE KOJI ZIVE PO ZAKONU BOZIJEM, A NIKADA ONI NE MOGU DA SPASAVAJU CRKVU BOZIJU. ONA JE STUB I TVRDJAVA ISTINE KOJU NI VRATA PAKLENA NECE NADVLADATI!
SRBin Svetosavac је свештеник сто посто, зато и познаје тако добро веру. Оче, нека вам је на спасење, наставите да пишете и отварате људима очи. Нека би Господ дао да пређете код грчких старокалендараца јер познајете њихову историју веома добро, али не идите код владике Артемија јер он не зна куда иде, нити остајте ту где јесте! Мислим да сте близу одлуке да постанете исповедник, последња су времена и времена више неће бити. А, владики Артемију желим да нађе пут до Истине, пре него што истекне време.
СРБине, ако већ Црква спасава људе, а не они Њу, зашто се ти толико трудиш да Је спасеш од Њених епископа? Ако архијерејски Сабор признаје све оне архијереје које ти означаваш као „екуменисте, новотарце, новокалендарце“ за своје законите епископе, да ли то значи да сматраш да је и цео Сабор у заблуди (у прелести, а можда и нешто горе!) и да више није вођен Духом Светим?
Boro, koliko je danas Crkva Hristova vodjena Duhom Svetim najbolje se vidi iz nedostojnih djela njezini lazni Episkopa koji su bludnici i homoseksualci, ekumenisti i pacifisti, saradnici drzavnih vlasti i progonitelji sviju onih koji zele da zive pobozno PO UCENJU I PREDANJU SVETOG PRAVOSLAVLJA!
Ako su za tebe Boro homoseksualci i bludnici, lopovi i jeretici dostojni da budu svestenici i episkopi u Crkvi Hristovoj, po nasem misljenju i vecine Pravoslavnih SRBa Svetog Save koji idu Svetosavskim i Hristovim putem u zivot vjecn, takva mracna „lica“ nisu nisu dostojni ni ljudima da se nazovu a kamo li da budu svestenici i episkopi Crkve Bozije!
Znas li ti Boro uopste kakav licni moralni i bogoslovski autoritet trebaju da imaju svestenici a posebno episkop Crkve Hristove, i kakav asketski nacin zivota oni trebaju da vode kao sluge Bozijeg Oltara? NEZNAS! Jer kada bi znao nebi tako pisao Boga se ne bojeci a naroda ne stideci. Mislim Boro da ti nisi imao prilike u svome zivotu da vidis i upoznas prave hriscane koji Gospoda propovjedaju prije svega svojim bogougodnim i blagocestivim hriscanskim zivotom. Zato i jesi takav kakav si. Da si bolji bolje bi i znao!
Boro, nasa je vjerska duznost i obaveza kao Pravoslavnih hriscana da Crkvu Hristovu kao kovceg nasega spasenja ocistimo od svih svestenika i episkopa koji zbog svog antihriscanskog nacina zivota nisu DOSTOJNI cina kojeg nose niti da se nazovu slugama Bozijeg Oltara!
U Boga treba vjerovati ziveci po Zakonu Bozijem; u Crkvu ici duse svoje radi, a popove i vladike provjeravati da bi se znalo od koga su oni poslati: od Boga ili od djavola koji se pretvara u andjela svjetla da bi tako prevario ako moze izabrane!
СРБине, за разумевање твог менталног склопа мислим да је кључна ова твоја реченица:
„… наша је вјерска дужност и обавеза као Православних хришћана да Цркву Христову као ковчег нашега спасења очистимо од свих свештеника и епископа који због свог антихришћанског начина живота нису ДОСТОЈНИ чина којег носе нити да се назову слугама Божијег Олтара!“
Ако си заиста свештеник, како те овде представљају (у крајњој линији, није битно јеси ли или ниси), онда би требало да добро знаш да једино архијерејски Сабор одлучује о томе ко ће бити, а ко више неће бити епископ. А ако са Сабором (тј. епископима који га чине) нешто није у реду, требало би да знаш Ко је једини надлежан да га поправља. Свим запенушаним „ревнитељима“, у које очигледно и ти спадаш, заједничко је једно – почињу тиме што им лично Дух Свети саопштава ко треба, а ко не треба да буде свештеник и, поготово, епископ, па без зазора пришивају карактеристике коме стигну, почев од пароха, па до партијарха. А завршавају тиме што на крају они Њему саопштавају шта Му је чинити.
Boro, suvise visoko letis i zato moras nisko da padnes, da se razbijes i tek onda da shvatis sta je zivot. Ideali su jedno a stvarnost zivotna je nesto sasvim drugo. Ja sam ocevidac i svedok izbora pojedinih episkopa SPC od strane nekadasnje UDBE, a sada od strane DRZAVNE BEZBJEDNOSTI SRBIJE!
Takodje sam svjedok nemoralnog zivota pojedinih episkopa i svestenika. Umjesto da budu od strane Episkopa nemoralni svestenici kaznjeni zbog svog nehriscanskog nacina zivota oni bivaju na zaprepascenje naroda protezirani od strane episkopa. Takvi svestenici sve sto su gori na cudjenje vjerni sve vise napreduju u crkvenoj sluzbi.
Poznajem „svestenike“ koji su razorili po svojim parohijanima mnogim ljudima njihove brakove, i kao „kaznu“ od vladike dobili premestaj u drugu vecu i bolju parohiju. Takodje poznajem „episkope“ homoseksualce koji su napadali svoje eparhijane i koji nikada nisu zbog takvog svog nehriscanskog zivota od strane Crkve bili zbog toga ukoreni a kamo li kaznjeni. Slucaj vladike Vasilija Kacavende je samo vrh ledenog brijega koji sada slobodno morem plovi sto se SPC zove. Osim toga on nije smenjen sa Trona svoje Eparhije zbog njegovog muzolovstva. To je bio samo povod, a pravi razlog je bio politicke a ne crkvene prirode.
Svako ko je normalan u Crkvi sa pravom se pita, zasto se nemoralnim svestenicima od strane vladika daju najbolje parohije i odlikovanja? To je zbog sto vladike traze sebi a ne Hristu odane i poslusne svestenike koji zbog svojih grehova moraju bez podgovora slediti njihova jereticka ucenja!
Svestenici koji su cisti pred Bogom i narodom sledice vladike i slusati njihova naredjenja samo onoliko koliko koliko oni slede i slusaju Gospoda Boga svoga. Gospodu Bogu nisu potrebni ZAMBI svestenici i vladike koji cineci greh svoje bezakonje pravdaju ljudskom mudroscu umjesto da se kaju za grehe svoje!
Sada ja Boro tebe moram nesto da pitam. Da li je to Crkva? Kada u njoj javno caruju i sa crkvom vladaju najgori od najgorih. Za tebe mozda jeste, jer ti za bolju neznas, ali za mene i ovakve kao sto sam ja to nije Crkva Hristova vec zbornica sotonska!
Boro, ja te zamoljavam imenom Gospoda naseg Isusa Hrista da ubudece vise ne pokusavas kao do sada da mi poturas rijeci koje ja nisam napisao, i da mi izokreces i podmeces ideje koje ja nisam zastupao. Tako samo rade sinovi tame i pakla kojima je otac djavo i koji slasti oca svojega zele da cine!
U djecu palog andjela ubrajam i one „pametnjakovice“ koji puseci marihuanu i uzimajuci druga opjna sredstva pocinju javno da buncaju. Poznato je od starine da se bolesnim, drogiranim, pijanim, i od djavola prevarenim prividjaju razne utvare koje normalni i zdravi ljudi ne mogu da zamisle a kamo li da vidi. Od Boga ti zdravlje i spasenje!
Превиђате чињеницу да је по 15 канону Цариградског сабора дозвољено и похваљује се чак прекидање општења са епископом или свештеником који проповеда јерес и пре одлуке сабора. Да ли је Бенедикт Краљевић био осуђен од сабора када су га Срби прогнали?
Ко ће да рашчини епископе јеретике, ако су сви јеретици, односно ако су већина јеретици, а она мањина се ништа не буни? Данас само слеп не може да види да су епископи СПЦ у јереси. Не треба већег доказа од оног кад је патријарх упалио свећицу у јеврејској синагоги. Да ли се неко од њих иједном покајао за своје поступке? Није. Једна ствар су нечији лични грехови типа преједање, оговарање и остало, а друга ствар су јереси, погрешна јавна учења и поступци у складу са тим. Брига мене да ли се неко вози у аудију или мерцедесу и колико му коштају ципеле и да ли једе кавијар, али кад се моли са јеретицима католицима и јеврејима и свима осталима и кад ради на уједињењу, али не у Истини, него у јереси, е то ме је брига, јер је у питању спасење моје душе. Кад је у питању спасење моје душе, имам право пред Господом да тражим епископа који није у јереси, без осуде Сабора епископа који је у јереси. Као што рекох, Сабор СПЦ неће осудити ни једног од јеретика, јер да хоће учинили би то одавно. Ствари су сада кристално јасне.
СРБине, мени је добро познато да је неке епископе (а како сам чуо од једног иначе добро обавештеног човека, чак и патријарха Германа!), што поставила, што заврбовала Удба, па ме то, за разлику од тебе, не наводи на помисао да им ја „пресуђујем“. Исто важи и за епископе-хомосексуалце – њихов грех, њихов проблем. Шта ја имам с тим? Хоћу ли ја одговарати за њихове грехе? Хоћеш ли ти одговарати? Хоће ли Дух Свети престати да претвара Часне дарове у Тело и Крв Христову ако пред Часном трапезом служи епископ-удбаш, или епископ-хомосексуалац? Нисмо ни ти, ни ја криви због грехова неког епископа. Зашто се ти онда толико узбуђујеш око њихових грехова? Твоја страствена жеља да „спасеш“ Цркву од недостојних епископа и свештеника далеко превазилази твој „мандат“ – то је посао Духа Светог. Таквим неразумним понашањем можеш само да завршиш у расколу. Наше је да се искрено молимо за своје архипастире (поготово ако су толико грешни!), а Дух Свети је тај Који уређује Цркву по Својој вољи. Али ти као да у то не верујеш. Ти сматраш да је твоја „света“ дужност да подигнеш глас и „разобличиш“ недостојне епископе и свештенике! Јер ако то не урадиш, пропаде Црква! Изгубисмо спасење! И још мени пребацујеш да „сувише високо летим“. А куда си ти „одлетео“…
Православље, а да ли си приметио да се нека помесна Црква забринула због стања у СПЦ, у којој су на власти, како ти кажеш, већином јеретици (забринуте су једино разноразне секташке групице од којих свака себе представља као једину одбрану Православља; ваљда немају својих грехова, па их брину епископски греси…)? Да ли је нека помесна Црква издала макар званично саопштење о „жалосном стању“ у СПЦ? Да ли је нека помесна Црква престала да помиње српског „јеретичког“ патријарха на архијерејским литургијама? Да ли је нека помесна Црква прекинула литургијско општење са „палом у јерес“ СПЦ? Да ли то значи да су и у осталим помесним Црквама на власти већином јеретици, пошто им уопште не сметају јеретици код нас? То што је патријарх Иринеј упалио свећу у синагоги је жалосно и погрешно, иако верујем да је имао добре намере, и то није смео да уради. Али је то урадио само тад и никад више, због чега верујем да је схватио да није поступио исправно. Да ли је због тога патријарх Иринеј постао јеретик? Ваљда се саглашавамо око тога шта је јерес, а шта није?
Православље Живот Вечни, ако је Ваша опаска упућена мени – знам веома добро за тај канон, и уопште га не превиђам. Међутим, изгледа ми да Ви нешто превиђате у вези с њим. Наиме, канон допушта верном народу да прекине општење са епископом који јавно проповеда јерес (дакле, оно што је некад раније већ осуђено од Саборâ и Отацâ) и пре него што помесни Сабор донесе одлуку о дотичном епископу, али не намеће то као обавезу – народ може, а не мора да прекине општење пре одлуке Сабора. Кад би верни народ заиста носио кривицу што трпи епископа-јеретика, сигуран сам да би Прводруги цариградски Сабор заповедио да се са таквим одмах прекине свако општење, не чекајући одлуку помесног Сабора. Пошто канон допушта и другачије поступање верних, јасно је да присуство епископа-јеретика не може бити узрок пропасти оних који би да ипак сачекају одлуку помесног Сабора. А како Сабор СПЦ, упркос општим очекивањима, још ниједног од „епископâ-јеретикâ“ („екумениста-паписта-новокалендараца-новотараца“) није прогласио за јеретика и предао анатеми, то може да значи само две ствари – или је цео Сабор у јереси (цео, или већим делом; у том случају погледајте, молим Вас, претходни пасус), или у нашој Цркви нема епископâ-јеретикâ, упркос силном причињавању истих. Можда оно што Ви сматрате за јерес ипак није јерес?
Свети Оци су већ осудили екуменизам. Међу Свете Оце убрајамо и св. Јустина Ћелијског, зар не? Заиста, канон допушта и другачије поступање верних, али се бојимо да мало има наде да било где већина епископа помесне Цркве, у условима општег одступништва, скупи снаге да, попут РПЗЦ осуди екуменизам. Ако Ви, заиста, не видите већ погибију многих верних у овом нерешеном стању агоније, то не значи да сте озбиљно погледали око себе. Није довољно само теоријски посматрати проблем.
Боро,
Наравно да ни једна од помесних цркава није забринута за стање у СПЦ, а разлог је то што је и у другим помесним иста ситуација, па ко онда да их осуди? То што је патријарх упалио свећицу у синагоги, је само један пример. А, да ли се покајао? Није, доказ за то су снимци cа осталих ханука након те, где епископи изнова учестују у том злу.
Пошто доказа да су некадашњи православни епископи (уколико су икад били православни) у јереси, има на претек, немам шта даље да се расправљам и да доказујем. Ситуација је очигледна, за они који то не виде, могу само да се помолим и то је све што могу да учиним. Вероватно ћете рећи да сам у прелести, да мислим да сам зилот, не ја сам обичан лаик, али видевши да брод тоне, а бринући се за спасење, мој задатак пред Господом је био да научим своју веру и да знам зашто сам члан Цркве. Грехова имам, али учим од Светих Отаца и од свог духовног оца који је исповедник био пре мог рођења и који је знао те владике чије су тела данас нетрулежна и који су светитељи, а такође је и следбеник и велики поштовалац Светог Јустина Ћелијског и Светог Николаја Жичког. Свако добро од Господа и спасење Вам желим.
Boro, Boro! Djavo te vara naveliko a da ti toga nisi ni svjesta. Zardjala i isprekidana zica nikada nece moci sprovoditi elektricnu struju, kao sto ni svestenici i episkopi koji ne zive hriscanskim zivotom po ucenju Svetog Pravoslavlja nikada nece biti ispunjeni blagodacu Duha Svetog. Zbog toga „svestenici i episkopi“ koji nisu primili pravilnim rukopolozenjem Duha Svetog na sebi, ili oni svesetenosluzitelji Bozijeg Oltara koji svojim nehriscanskim nacinom zivotom otjerase od sebe blagodat Duha Svetog i tako padose u jeres ili neko drugo ljudsko bezakonje ne mogu da vrse Svete Tajne u Pravoslavnoj Crkvi Hristovoj. To je osnovna razlika izmedju Pravoslavlja i protestantizma u kome je svaki protestan „svestenik i episkop“ prema moci svoga vjerskog saznanja!
Nedostojno svestenstvo: popovi i vladike koji ne zive po Zakonu Bozijem su izgubili moc Tajne svestenstva. Oni su svojim nehriscanskim zivotom otjerali od sebe blagodat Duha Svetog kojeg su dobilo na dan svog rukopolozenja ili hirotonije. Zato se u Svetom Pismu i kaze: „Ne tjerajte Duha od sebe“. Kako Pravoslavni hriscanin tjera blagodat Duha Svetog od sebe? Prije svega svojim nehriscanskim nacinom zivotom. Zato nedostojno svestenstvo nema vise blagodati Bozije na sebi. Oni su blagodat izgubili svojim nehriscanskim nacinom zivota sa kojim su otjerali od sebe Duha Svetog, i tako izgubili blagodat ili moc svestenstva da Duhom Svetim mogu na Liturgiji da pretvaraju Svete Darove u Tijelo i Krv Hristovu!
Bez blagodati Bozije na sebi jereticki svestenici i vladike nisu sluge Bozijeg Oltara. Ne! Oni su sluge palog andjela Lucifera ili Satane. Zato slediti u svome zivotu nedostojne svestenike i vladike jeste duhovno samoubistvo koje vodi u pogibao i smrt vjecnu. Njihov greh nije vise samo njihov licni, vec zajednicki. To je greh svih „vjernika“ koji zbog svog neznanja prihvataju i slede nedostojne svestenike i vladike. Zato Sv. Apostol Pavle i kaze „da izadjemo izmedju njih, i da se odvojimo od njih“ (2. Kor. 6,17;1 Kor.5:1-10; 2 Sol.3,14) da nebi tako imali udjela u njihovim zlim djelima!
Sledeci zapovjesti Svetih Apostola zapisanim u Svetome Pismu ili Bibliji, SRBski REVNITELJI ili BOGOTRAZITELJI zato javno ukazuju na greske i propuste svestenika i episkopa u SRBskoj Pravoslavnoj Crkvi. Na su obavezni da tako rade kao sinovi i kceri Svetog Pravoslavlja. Znaju oni Boro bolje od tebe da „na svestenike ne treba primati tuzbe osim ako imaju dva ili tri svedoka“. (1 Tim.5,19) Sveto Pismo dalje naredjuje da se moze samo: „Na svedocanstvo dva ili tri svedoka da pogubi onaj koga valja pogubiti“.(5.Moj.17,6)
Zbog toga Boro ako ti mislis da oni nekome zaista sude treba da znas da je „sud njihov pravedan“. „Sud“ ili bolje i tacnije receno javna kritika nedostojni svestenika i vladika se vrsi po ucenju Svetog Jevandjelja u duhu istine Hristove i pravde Bozije. Zato takav „Sud“ nije ni po babi ni po stricevima vec po pravdi Boga istinitog. Ako Sveti Apostol Pavle naredjuje vjernim da pred svima karaju svestenike koje grese, da bi tako „i drugi imali strah“ (1Tim.5,2) tko si onda ti Boro da SRBskim REVNITELJIMA I BOGOTRAZITELJIMA zamjeras samo zbog toga sto oni doslovice ispunjavaju svoju hriscansku duznost i obavezu?
Boro, „svjedocanstvo je ovo istinito. Zbog toga karaj ih bez postede, da budu zdravi u vjeri, Da ne slusaju judejske bajke ni zapovjesti ljudi koji preziru istinu“. (Tit 1,13-14) Kako treba karati svestenike koji su zaboravili na Boga od kojeg zive, mozes da procitas u Poslanici Svetog Apostola Pavla Galacanima 2 glavi od 11 do 14 stiha. Zato Boro, budi revnosan u Pravoslavnoj vjeri svojoj a ne bljutav i mlak, i kao sto rece Sveti Apostol Pavle svome uceniku Titu, „ne slusaj jevrejske gatalice niti zapovjesti ljudi koji se odvracaju od istine“ Hristove i pravde Bozije!
Православље Живот Вечни, познато ми је да су неки Оци осудили екуменизам, као и да га је осудила Руска Православна Загранична Црква. Ипак, РПЗЦ се вратила под окриље московске Патријаршије, а она је, беше, у власти „јеретикâ“? Ако они (РПЗЦ) једно говоре, а друго раде, колико је озбиљна та њихова осуда екуменизма?
Екуменизам је лош и наопак ако му је скривена тежња и крајњи исход – „уједињење“ свих хришћана (а можда и још понеких приде) на било којој другој основи осим на Христу, где су и антиканонске, заједничке молитве православних и неправославних подразумевана успутна појава. Ипак, ја се не бих усудио да било ког православног епископа који је активан у екуменистичком покрету, чак ни оног ко се већ молио са неправославнима, прогласим за јеретика. Јер и сами свештени канони праве разлику између заједничких молитава и јереси – то није исто, ни по суштини, ни по предвиђеним казнама.
СРБине, ту се никако нећемо сагласити. Твоја тврдња да су неки епископи и свештеници „отерали“ од себе Благодат Духа Светога коју су стекли приликом рукоположења и да су Свете Тајне које они врше зато „неваљане“ (невалидне, које не производе никакакво дејство) нема никаквог утемељења у Св. Јеванђељу, нити у Св. Предању. То је твоје произвољно тумачење, које је апсолутно погрешно. А ево због чега:
Када су припадници неких јереси приступали Православљу, Црква је, веровао ти или не, прихватала да су они крштени, па се над таквима вршило само миропомазање. Онима који би из неке христолошке јереси – аријанцима, македонијанцима, аполинаријевцима, несторијанцима, монофизитима, итд – приступали Православљу, Црква је одређивала, уз писано одрицање од свих јереси и анатемисање њихових вођа, само миропомазање. Наравно, то није важило за све јереси. Ако су у питању биле тријадолошке јереси (наопако учење о Светој Тројици) – где су спадали евномијевци, монтанисти, савелијанци, манихејци, итд – такви би били најпре крштавани, па затим и миропомазивани, као кад незнабошци приступају Цркви.
Ако ми не верујеш, прочитај 19. канон Првог васељенског Сабора, 7. канон Другог васељенског Сабора, 95. канон Трулског (Петошестог васељенског) Сабора, 1. канон Св. Василија Великог, при чему и још неки канони помесних сабора говоре о томе.
Према томе, ако је Црква одувек прихватала да је чак и крштење обављено од неких јеретика ваљано, па га није потребно понављати, како ти можеш да тврдиш да се кроз грешне (али и даље православне, а не јеретичке!) епископе и свештенике не излива благодат Светог Духа? Одакле ти помисао да верни народ може да пропадне због грешности и недостојности свештеника? Због тога ће он пропасти, а не народ! Чак и да је неки свештеник или епископ најгори и најнедостојнији на свету, опет се кроз његове руке благодат раздаје верном народу, и то не због њега, него због вере оних који приступају.
Из твојих цитата Св. Апостола Павла, тачније речено из твог тумачења истих, јасно се види твоја духовна заблуда. Типично за секташе, ти изврћеш речи Светог Писма да би оправдао своју заблуду. На твоју жалост, најјасније те разобличавају речи које сâм наводиш у своју одбрану:
„Ако Свети Апостол Павле наређује вјерним да пред свима карају свештенике које греше, да би тако „и други имали страх“ (1. Тим 5, 2) тко си онда ти Боро да СРБским РЕВНИТЕЉИМА И БОГОТРАЖИТЕЉИМА замјераш само због тога што они дословице испуњавају своју хришћанску дужност и обавезу?“
„Тко“ сам ја потпуно је небитно кад ти овако накарадно тумачиш јасне речи Светог Апостола – он није рекао верном народу да кара свештенике, него свом ученику, Св. Апостолу Тимотеју, коме је ова посланица и упућена. Сасвим разумљиво, Св. Тимотеј је, као апостол, био дужан да рукополаже епископе и свештенике, али и да надгледа њихову службу и исправља их ако примети да у нечему греше. Њему је то била превасходна обавеза – њему, а не народу! – и Св. Апостол Павле га на то подсећа.
Исто тако грешиш и кад цитираш посланицу Титу – и ту су Павлове речи упућене једном од светих апостолâ, а не верном народу.
Треба ли рећи да грешиш и кад се позиваш на Посланицу Галатима (2, 11-16)? Ту Св. Апостол Павле говори о свом супротстављању Св. Апостолу Петру, „јер беше за осуду“. О свом супротстављању, а не о супротстављању верног народа! Али, ти ионако видиш оно што желиш, а не оно што пише. А то је типично секташки.
Покушај да одговориш себи – зашто изврћеш речи Светог Писма? Да би оправдао своје речи (а изгледа и поступке)? А ови који ти се диве и готово да те убрајају међу „исповеднике“ чине ти ужасну услугу.
Boro, kada porastes u blagodati Duha Svetog mnogi crkveni problemi o kojima sada razmisljas objasnice se tebi sami po sebe. U Starom Zavjetu imas mnogo primjer koji govore i svedoce o tome kako neduzni narod strada i ispasta zbog greha svojih vodja koji su otpali svojim zivotom od Boga Zivota!
Nemam obicaja da raspravljam sa Pravoslavnim hriscanima koji nepoznaju vjeru svoju koja se zasniva prije svega na Svetome Pismu kojeg mnogi SRBi nazalost danas nepoznaju ili ga tumace poput tebe kako ga „usi svrbe“ prema svojim vjerskim predubedjenjima.
Sveti Apostol Pavle je pisao svojim ucenicima Titu i Timoteju koju su bili ucitelja naroda u Crkvi Bozijoj. Nisu oni bili vanzemaljci vec dio vjerujuceg Hristovog naroda na zemlji kojima Sveti Apostol Pavle objasnjava kako trebaju da se ponasaju u svome crkvenom radu. Objasnjavajuci njima kako trebaju da se ponasaju i vladaju u svome crkvenom radu, Sveti Apostol Pavle preko njih objasnjava takodje svima nama koji sledimo Hrista duhom i istinom a ne ljudskim praznoslovljem. Sveti Apostol Pavle u svojoj poslanici Galacanima (2:11-12) na svome licnom primjeru nas uci kako se treba suprostaviti radi istine Hristove i pravde Bozije i starijima od sebe po cinu i zvanju!
Sto ti Boro neces zbog greha svoga koji ti je pomutio cist razum i moc pravilnog razmisljanja tu istinu da vidis to je tvoj problem. Zbog njega ces ti Boro pred Gospodom odgovarati, a ne oni koji te posavjetovase Hrista radi sa istinom Bozijom koja drzi zemlju i gradove. Sto ti Boro istinu Hristovu zbog greha svoga ne mozes da prihvatis smatrajuci da su nedostojni svestenici i vladike sluge Boga svevisnjega imaces prilike da se uvjeris u suprotno, ali se plasim da saznanje istine za tebe ne dodje suvise kasno!
Istina Boro nije u ljudskom umovanju vec u Hristu Gospodu koji je sazidao Crkvu svoju cije ucenje svako ljudsko bice po slobodnoj volji svojoj mozes da prihvati ili da odbaci. Ucenje Hristovo je sacuvano samo u nasem Svetom Pravoslavlju i zato sve Crkve zakone treba prihvati u duhu istine bez zalbi i protivljenja. Pravoslavni hriscani koji Crkvu Boziju prihvate kao Nojev kovceg svoga spasenja imaju tada nado na svoje spasenje ako zivi po Zakonu Bozijem!
Crkvu niko ne moze da prilagodjava svojim potrebama i svojim shvacanjima niti duhu vremena u kome zivi. Pravoslavni hriscani i jesu Pravoslavni samo zbog toga sto cijeli svoj nacin zivota: um i umovanje prilagodjavaju vjecnosti Hristovoj u Crkvi Njegovoj. Hristos je uvijek isti: juce, danas i sutra!
Boro, koliko je ozbiljna osuda ekumenizma od Ruske Zagranicne Crkve najbolje govore i svedoce Svete Mosti njezine dvojice Episkopa koji su izrekli sa drugim Arhijerejima Ruske Zagranicne Crkve i bacili anatemu ili proklestvo na ekumeniste. Sto su pojedini njezini sadasnji svestenici i vjernici zajedno sa vladikama koje su prihvatile Mosokovsku Patrijarsiju potpali dobrovoljno pod svoje proklestvo o tome neka oni razmisljaju. Radi se o njihovom spasenju koje se dobija po zaslugama zivotom po Zakonu Bozijem cuvanjem Svetog Pravoslavlja!
Nas crkveni stav prema duhu vremena u kome zivimo je oduvjek bio kristalno jasan. To je stav Svetih Bogootaca Crkve koji su sluzili i sluze u duhu Svetog Predanja po odlukama Sedam Vaseljenskih Sabora i osvecenom crkvenom julijanskom Kalendaru, a ne novom rimokatolickom. Zato STAROKALENDARCI ne ulaze u rasprave o tome koja crkva ima sada na sebi blagodat Duha Svetog a koja nema. Zemaljska djela svake pomjesne pravoslavne crkve najbolje svedoce o tome kome ona sluzi Bogu ili djavolu?!
SRBski Revnitelji sa drugim SAROKALENDARSKIM CRKVAMA slede zivotom svojim ucenju Svetih Bogootaca. Oni zato ne uzimaju udjela u nicijim zlim djelima, i zbog toga ne saluzujeu sa svestenstvom onih crkvi koje se nalaze u KALENDARSKOJ ILI NEKOJ DRUGOJ JERESI. SIROK JE PUT KOJI VODI U PROPAST I VJECNU SMRT, I MNOGI NAZALOST PO NJEMU IDU, A UZAK JE PUT KOJI VODI U CARSTVO NEBESKO I MALO JE HRISCANA KOJI PO NJEMU IDU. ON JE POSUT TRNJEM I KAMENJE DA NEBI MOGLA SVAKA SUSA PO NJEMU DA IDE, JER HRISTOV PUT VODI NA GOLGOTU, U STRADANJE I SMRT, ALI I A SLAVNO VASKRSENJE SA VJEROM U VASKRSLOG BOGOCOVJEKA, GOSPODA NASEG ISUSA HRISTA!
ZATO BIRAJ AGO STO JE TEBI DRAGO! PRAVOSLAVLJE ILI SMRT!
Кад „порастем у благодати Духа Светог“ бићу СРБин, ваљда. Са „духовних висина“ до којих си се ти подигао, СРБине, лако се виде и Свети Оци, и Свети Анђели, и греси других људи, и јереси епископâ и свештникâ, и свашта друго. Само се не виде сопствене заблуде и греси. Људи упали у прелест то не виде, то им се не уклапа у мишљење о себи.
Твоје позивање на Стари Завет је тако разумљиво – тамо ћеш наћи готово све оно што оправдава твоја уверења и поступке. Ако једном одлучиш да је, на пример, каменовање јеретика богоугодно – и то ћеш наћи у Старом Завету! Једино, упоришта за твоје идеје нећеш наћи тамо где их и не тражиш – у Новом Завету. Твоја тврдња да се благодат Светих Тајни не излива на верни народ ако је свештеник или епископ својим нехришћанским животом „отерао“ од себе Духа Светога, потпуно је без упоришта у Јеванђељу. Таквих примера на које се позиваш можеш наћи тушта и тма у Старом Завету, али их, гле чуда, у Новом Завету нема!
Твоји упорни покушаји да представиш речи које Св. Апостол Павле упућује својим ученицима, Св. Апостолима Титу и Тимотеју, као да су упућене свима верујућима, као да сваки верник има право да „кара без поштеде“ свог епископа (за кога он, верник, дакле лаик, сматра да у нечему не иде јеванђелским путем), трагикомични су. Такође, Св. Апостол Петар није био старији по чину и звању од Св. Апостола Павла, како ти покушаваш да потуриш, настојећи да оправдаш свој врли „обрачун“ са старијима по чину и звању – они су били и онда, а и сада су, једнаки. Погледај било коју њихову заједничку икону, па ћеш видети о чему говорим. Св. Павле се обратио Св. Петру као апостол апостолу, као раван равном.
Бојим се да ће те твоја секташка упорност и духовно слепило напослетку одвести у раскол. Уколико већ ниси у њему.
Boro, slepome ne vredi govoriti o ljepoti dana niti gluvom saputati na uvo. Tako isto ni tebi ne vredi govoriti o Bogu i SRBstvu, Pravoslavlju i Svetosavlju. Svojim „mudrovanjem“ poput mnogi drugi novotaraca i ekumenista otpao si od Boga i SRBstva, i krenuo sirokim putem ljudskog umovanja koji vodi u propast i smrt vjecnu!
Ti prije svega Boro nisi upoznat sa ustrojstvom i ucenjem Crkve Hristove. Nije Crkva sastavljena od mrtvi zgrada i hramova koje Sveto Pismo naziva „domom molitve“ Ne! Crkvu Hristovu cini Sveti narod Boziji koji nema mane na sebi. Crkva je sastavljen od pojedinaca u svakom pokolenju i vremenu koji su zivjeli i zive po Zakonu Bozijem i ucenju Svetog Jevandjelja kao ZIVA I ISTINITA CRKVA HRISTOVA!
Za tu zivu Crkvu Hristovu Sveti Apostol Pavle svedoci da je ona: „sveta i bez mane na sebi“! Prema tome bezumnice kada je Crkva Hristova „Sveta i bez mane na sebi“ po kojoj to logici, ucenju i tvome misljenju nedostojni mirjani, svestenici i vladike mogu da budu Crkva Boga Zivoga? Po nikome. Nedostojni „hriscani“ nisu Crkva Hristova i nikada nece ni biti dok se ne pokaju za grehe svoje. Do svog pokajanja nedostojni hriscani koji se kaju za svoje grehe nisu punopravni clanovi Crkve Hristove. Ne! Oni su samo POKAJNICI, A TO SU ONI HRISCANI KOJI SE KAJU ZA GREHE SVOJE!
Da POKAJNICI nisu punopravni clanovi Crkve Hristove najbolje se vidi iz cinjenice da pokajnici dok traje epitimija ili kazna koju su dobili od svog duhvnog Oca ne mogu da pristupaju Svetoj Tajni Pricesti. Ovoj najvecoj Tajni Crkve Hristove pokajnici pristupaju poslije izdrzane epitimije kada pokajnike na ispovjesti njihov duhovni Otac razresava i oslobadja kazne i daje blagoslov da su dostojni da pristupe Svetoj Tajni Pricesti. Pricescivanjem pod vidom hleba i vina sa istinitim Tjelom i istinitom Krvlju Hristovom oni ponovo postaju punopravni clanovi Crkve Bozije!
Novotarci i ekumenisti su ovu duhovnu drevnu diciplinu izbacili iz SPC da bi mogli lakse malovjerne da prevedu zedne preko vode. Novotarci zato Crkvu prilagodjavaju ljudskom grehu, i oni Boga se ne bojeci a naroda ne stideci javno uce da se Carstvo Bozije po „ljubavi Hristovoj“ svakome daje bez licnog podviga: bratoljublja i covekoljublja, posta i molitve i zivota po Zakonu Bozijem. Takvo „hriscanstvo“ nije od Boga Hrista vec od palog andjela Lucifera ili Satane. To je u stvari lazno „hriscanstvo“ bez duhovne snage u sebi. To je izmisljeno „hriscanstvo“ bez blagodati Duha Svetog na sebi. To je prazno „hriscanstvo“ bez Hrista u sebi!
Prije nego sto zavrsim sa tobom za vecita vremena zelim Boga radi samo da ti kazem, da je Crkva Hristova iz svoje velike ljubavi prema gresnom covjeku priznavala krstenje svojih otpadnika, ali ona nije priznavala krstenja onih jeretika koji nikada nisu bili Crkva Bozija. Po crkvenim potrebama u velikoj nuzdi krstiti moze i mirjanin, ali samo PRAVOSLAVNE VJEROISPOVJESTI. Ne moze Pravoslavno krstenje izvrsiti musliman ili pripadnik neke druge vjerske zajednice kako to propovedaju i smatraju danas ekumenisti, vec samo PRAVOSLAVNI HRISCANIN. Takvo iz nuzde obavljeno krstenje zavrsice poslije svetenik MIROPOMAZANJEM!
Boro, sve sto dodje to i prodje. Tako je proslo i vreme nasega druzenja na ovome sajtu. U Svetom Pismu stoji napisano da brata koji gresi i koji nece poslije treceg savjeta da poslusa Crkvu treba odluciti kao bezboznika i svojim druzenjem sa njime ne uzimati udjela u njegovim zlim djelima. Od Boga ti zdravlje i spasenje. Kako budes vjerovato tako ces zivjeti. Kako budes zivio tako ces umreti i od Gospoda po djelima svojim platu primiti!? A m i n!
При чему, наравно, теби и твојима припада ексклузивно право да просуђујете ко је достојан, а ко недостојан хришћанин. Срећом, нама недостојнима ће судити Бог – кад би нам ти судио, нико се не би спасао.
Све је то лепо Боркане и разумно изречено док се не пређе граница! Житије Стефана Првовенчаног назива Римску Цркву СВЕТОМ чак штавише каже да се изволе Духу Светом да Отац наш Немања од Свете Римске Цркве Крштен Буде…итд.итд… Владика Николај је са англиканским капеланима литије правио итд итд… Сви ти повременми испади појединих Епископа или чак Патријараха кроз векове су ипак задржавали границу..Да су они ОНИ а ми МИ!!! Данас ,међутим,ствари се отимају контроли и граница се ОПАСНО прелази … Уводи се насилно КАТОЛИЧКА МИСА у наше Православно Богослужење-Отвара се пандорина кутија насилним увођењем говорног језика уместо Црквенословенског као јединственог Богослужбеног језика..То значи да ће патријаршија ускоро морати да штампа поповске књиге на Црногорском,бошњачком,,македонском,шиптарском,циганском,влашком и Бога питај чијем све не назови језику! О појединачним испадима да ни не говоримо а пред Масонским инагурацијама у Српским храмовима ОСТАЈЕМО НЕМИ!!!!!! Нико није овде ни луд ни зилот ни толико екстреман али ,бојим се ,што је много много је!
Могуће је да сам недовољно обавештен, али бих ипак морао да знам за „насилно увођење католичке мисе у наше православно богослужење“? Где се то догодило, или догађа?
Свуда где се насилно ,тј. под претњом и уценом слања на лошију парохију или рашчињења монахиња или насилна смена игуманије или забрана служења без образложења или писмене кривице итд итд… Док се са друге стране они који пристају на увођење католичке мисе награђују, постављају на боље парохије ,постављају за настојатеље манстира итд итд … Кад се из Богослужења избаци Црквенословенски језик,Црквенословенски служебник ,скрати се иконостас,скине,завеса,служитељ се окрене ка западу,молитве се читају ,наглас,избаци се сваки појам о души како из Богослужбених текстова тако и из црквених песама и тропара,Двери нон стоп отворене итд итд… То више није Православна служба него Католичка миса! Кад се изузме први део Мисе где и девојке читају апостол -онај други део кога ми зовемо канон евхаристије је мање више идентичан осим што се разликује симбол вере и што они обавезно помињу Папу а ми Патријарха односно Епископа! Они ваљда немају наглашену епиклезу … СВЕ ОСТАЛО ЈЕ МАЊЕ ВИШЕ ИСТО!!! Ми смо као чланови хора певали чак на Црквенословенском Мису у Цркви Криста Краља уз Оргуље и колико се сећам упоређујући и једно и друго Новотарије нису ништа друго него на мала врата увођење КАТОЛИЧКЕ МИСЕ у Православље!!! Губи се онај основни Православни Богослужбени Дух и полако уводи Католички!
Тешко да би се све ове појаве које наводиш могле означити као увођење мисе „на мала врата“. Ако нас од католика разликују само иконостас, црквенословенски језик и још понеки детаљ, онда смо им много сличнији него што смо спремни да признамо.
Што се тиче „новотарија“, Сабор СПЦ је пре неколико година донео привремену одлуку о служењу Литургије према „вековној традицији“, до доношења „коначне одлуке“ (коју би донео неки будући Сабор). Дакле, Сабор је одлучио да се Литургија и даље служи са затварањем Царских двери (кад је за то време), са неким молитвама које се читају тихо, итд. То што се неки оглушују о саборску одлуку није добро, јер испада да су одлуке Сабора необавезујуће за њих!? Зашто тако чине, не знам, али нисам склон „теоријама завере“. Ипак, шта год да је разлог, саборска одлука је обавезујућа за све, па и за њих.
Свети Оци говоре да се треба чувати латинске подмуклости под којом се подразумева прозелитизам јеретика, а Ви нисте склони „теоријама завере“ и у свему видите њихову добру вољу да се врате Православљу?
Не можешм то тек тако рећи само иконостас завеса и још по неки детаљ! Ми смо скоро 1000 година били једна Црква и логично је да канон евхаристије буде идентичан јер то је најважнији део Свете Тајне…Али, Иконостас,завеса,двери,квасни хлеб,Оргинални Богослужбени језик,тајне молитве ,Причешћивање са припремом и то искључиво Агнецом,Бодослужење само недељом и Празником,Свештеник окренут према истоку, итд итд…То није још по неки детаљ то је превише детаља који мењају Православни Дух нашег Светог Богослужења и претварају га у католичку Мису! Нисам ни ја склон неким теоријама завере али бесомучни прогон свештенства и монаштва које не пристаје на Мису сведочи да овде није реч само о пуком другачијем Богословско-Литургичком схватању или помодарству! Овде се на очиглед верника ,монаштва и свештенства насилно уводи нека Полу-миса којој само још фали да и Папу помене!
Саборска одлука није обавезујућа за Епископе јер су они аутономни и који прописују Богослужење у својој Епархији! Као Нестворени и бесмртни по природи … Син и Дух Свети што су аутономни у односу на Бога Оца на Предвечном сабору Св. Тројице! На исти начин су и Епископи БЕСПОЧЕТНИ у односу на Сабор који их је Изабрао и Хиротонисао!!! Пост је боље да се уједем за језик..много причам!!!
Уопште не видим њихову добру вољу да се врате Православљу, откуд такав закључак? То што нисам склон теоријама завере не значи да не видим како ствари стоје у њиховом односу према нама. Не могу да стрпам православне епископе међу ватиканске плаћенике зато што служе са отвореним Дверима, гласно читају све молитве и учествују у екуменским скуповима. А ако се ко од њих моли са католицима (и осталима), то је већ тешко кршење свештених канона и морало би да доведе до свргавања и рашчињења дотичног. Што се то већ није догодило (а могуће је да се ни у будућности неће догодити) није последица привлачне моћи Ватикана, него „либералнијег“ (а заправо, погрешног) тумачења тих канона. С чиме никако нисам сагласан.