(ВИДЕО) Фашистичке методе, предизборне активности п. Иринеја

(Фашизам на српским улицама – Део трећи)

После отворене изјаве у подршку избора за шиптарске сепаратистичке институције на Косову и Метохији, патријарх Иринеј се обрео у Великој Хочи где је на територији (метоху) познатог глобалистички опредељеног манастира Високи Дечани дао још једну изјаву у подршку избора. У својој пастирској беседи, у којој је захвалио на дочеку и поменуо уобичајене фразе о косовском страдању, он се посебно осврнуо на постојање разних партија међу Србима рекавши да је „овде партија народ српски православни».

Патријарх Иринеј у Великој Хочи: – Мени се срце пара када чујем да на овим просторима, где је остало тако мало Срба, постоје некакве косовске партије, неки људи који имају своје партије. Зар данас, када смо остали у таквом броју, да нас може само јединство сачувати на овим просторима, правимо партије – казао је Иринеј пошто је непосредно пре тога позвао Србе да гласају за институције самопрокламоване „државе Косово“.

За неупућене и оне који живе ван Косова и Метохије је ово сасвим прихватљива изјава, међутим, у контексту догађаја на Косову и изборне трке где се жестоко боре за гласове две марионетске листе, јасно је да он даје предност београдским марионетама које подржава и марионетска Влада из Београда.

Две изборне листе српских сепаратиста

Они међу Србима који пристају да учествују у формирању институција монструозне «Републике Косово» су на овим изборима подељени у две основне фракције. Једна је под управом америчких агенција и назива се «Самостална либерална странка», а друга је под управом тзв. Владе Србије и њеног извршитеља на Косову и Метохији и назива се «Грађанска иницијатива «Српска»». Ова друга формација је направљена као псеудо-надстраначка, тј. у њој су припадници свих еврофанатичних партија Србије, као и појединци из партија које се и даље називају патриотским, попут Бојана Савића из ДСС.

Ако би окарактерисали ове две листе – две могућности избора издајства Србије, мора се признати да суштинске разлике нема. И једни и други прихватају коску коју им нуди шиптарски господар из Приштине, одричући свој идентитет и прихватајући фолклорно «Српство». Апстиненција од избора је за многе постала немогућа. Како се то десило? Очигледно да су фашистичким приморавањем многи појединци изгубили моћ да имају карактер.

Самостална либерална партија је типична партија људи који су на рубу прихваћених друштвених норми. Да стање није ратно, ти људи би се вероватно бавили неким ситним или крупним криминалом, пили пиво испред задруге и можда би били локални дрипци. Девојке које су ангажоване у СЛС би вероватно радиле као конобарице и томе слично. Ова партија је партија људи који су били авангарда, први у томе да се друже са окупатором иако је већина народа мрзела окупаторе. Чланови ове партије су свој ангажман (кравату и одело стране марке) заслужили тако што су први радили за окупатора као преводиоци, мајстори и чистачи, неки од њих у Бондстилу, а неки чак у Авганистану.

Профил «Грађанске иницијативе Српска», унеколико је другачији. То су типични климоглавци, остатак комунистичког времена, када се за климање главом надређеном зарађивала функција. Они су београдске марионете, за разлику од СЛС, који су приштинске. Ипак, њихов наступ је јаднији и, мора се рећи, од њиховог лицемерја може и да се поврати. Ево, како им је методе описао гласач СЛС-а:

  …Ипак морао сам наредног дана да питам ове моје упућеније колеге – шта се то у ствари дешава? Један млађи ми објасни: Ви сте били јуче на предизборном скупу Српске и ви сте један од гласача Српске. Рекох у себи – не упуштај се у тему, не знаш ништа. Климнух главом потврдно – дакле ја сам гласач. У данима након тога, из дана у дан, гласач се све више упознавао са темом нове радне обавезе. Чујем – ако не гласам онда нема посла. Ако не гласам, онда могу да се иселим из Штрпца. Ако не гласам, Косово ће бити независно. Рекох себи, е онда ћу да гласам. Након тог четвртог октобра позваше ме на још једну радну обавезу. Рекоше ми – идемо у Клокот, тамо долази главни да нам каже како даље. Успут ћемо и по неки кромпир да извадимо. Опет ме збунише. Шта је сад па ово, питам се? Али, радна обавеза је радна обавеза. И тако ето мене у Клокоту. И дође друг главни, у црној униформи. Препознао сам га. А како и не би, стално је на нашим малим екранима. И стално се нешто дере. И у Клокоту се драо. Мало нејасно, али веома гласно…

Допунимо ову причу информацијом да су, чак, и многи чланови СЛС морали да присутствују јадним митинзима «ГИ. Српске».

Можда вас ово не подсећа на фашизам, јер човек у црној униформи није Мусолини, него комуниста (или социјалиста) Александар Вулин. Овај момак из партије Мире Марковић је одједном постао и добар верник, свуда је руку под руку са утицајним Теодосијем Шибалићем који се на КиМ. понаша као сицилијански кум, и дели шаком и капом својим послушницима. Вулин је ишао толико далеко да је косовске државопоклонике привео и у сам Хиландар на предизборно сликање. О фашистичким методама, ипак, говоре и прва (али педагошки поучна) отпуштања са посла неподобних. Први који је «признао» да је отпуштен због политичке неподобности је Милан Аритоновић, отпуштени професор физичке културе.

Можда отпуштања са посла нису довољна угњетавања да би глобалистички систем Вучић-Дачић-Вулин назвали «фашистичким»? Шта је то, онда фашизам? Каже се негде:

«Фашизам је државно уређење екстремне деснице које радикално ограничава људска права ради веће стабилности и бржег напретка.»

Постоје још нека објашњења која указују да је у фашизму допуштено драстично угрожавање права појединца ради добра државе. Оном Аритоновићу су само посао одузели, нису га убили. Да убију, покушали су Небојшу Марића и супругу његову Милицу, што можете погледати на следећем видеу:

А, где да уденемо, овде, патријарха Иринеја?

Патријарх Иринеј је од почетка подржавалац расколничког епископа Теодосија који је постављен поред живог и легалног Епископа рашко-призренског Артемија. Њих двојица, Иринеј и Теодосије, су тачка преклапања где се сусрећу СЛС и партија владиних полтрона. На безаконом устоличењу у Призрену 2010. биле су присутне обе фракције. Нешто уљуднији су били ови из СЛС, док се Дачићевим Косоварима десило, чак, и да се исповраћају на самом догађају устоличења (господину Будурићу је било мука). Чланови  СЛС су на устоличењу били уштогљени, али су, истог дана после устоличења прославили новог епископа уз трбушни плес, где их је забављала Шиптарка за шта постоји и видео снимак (Братислав Николић).

Говоримо ово, не да осудимо, јер свакоме се деси да се напије или учествује у неприличној забави, већ да укажемо да марионете нису хероји како их неко приказује и да деловање већине државних и црквених функционера не личи на хришћанство. Можда су чланови СЛС-а попут блудница и цариника који ће пре лицемера ући у Царство Небеско, и ми им то желимо да покајањем и учине. Господ воли сваког, али је неопходно покајање.

Ако се питате, откада Срби издајници користе фашистичке мере, одговор је –од прогона владике Артемија. Молотовљеви коктели су бацани на катакомбу у близини Звечана, где живе и служе монаси који су остали одани легалном епископу ЕРП, и први учесници у оваквом застрашивању су били свештеници – следбеници епископа Теодосија. Уопште, свештенство са КиМ. је у великој мери прихватило нови концепт организације и прихватили су свој удобни клерикални класни положај за који су дужни да безрезервно климају главом онима на власти.  Свештенство које учествује у фашизму није новина. Пре ових са КиМ. у фашизму су учествовали и припадници бугарске расколничке Егзархије која је постојала у време Балканских и Светских ратова.

Патријарх Иринеј, да будемо јасни, после отворене подршке шиптарских нацистичких избора, није био потпуно отворен приликом свог наступа у Хочи. Дипломатске алузије су, ипак, довољан знак за застрашени народ да зна за кога да гласа. Оно што је најапсурдније је да ће неки људи који се гаде на методе београдске власти, из револта, гласати за отворене марионете, тј. СЛС, а не ове лажне патриоте из «Српске».

Религијски лидери јереси су увек покушавали да суптилно подржавају тоталитарне режиме. И Ватикан је, дуго, суптилно подржавао Мусолинијев фашизам као што данас неуспешно чини патријарх Иринеј, који је превише провидан. Православни, пак, никада нису и не могу да прихвате ни режим који убија грешника ради државе, нити издају отаџбине. Православни су и данас на испиту, и ради своје душе њима преостаје једино пут Небојше Марића. А, таквима је сам Господ Христос помоћник.

-Најмање је Он (Христос) равнодушан према угњетачима и завођачима народа Божјег. Он брани стадо своје од опаких старешина народних, лицемера, варалица и пијаница; против вукова у овчијој кожи, који немају љубав према народу, нити ишта осим презрења и апетита. Иако бивају постиђени његовим одговорима у свакој препирци са њим, они продужују до краја несавесно плести му замке служећи се лажима, подмићивањем и насиљем. Најзад га убијају и навлаче проклетство на себе и своје потомке за навек.

Али Он зна, да ће победити смрт и да ће вечно живети и живот давати. Пред своју смрт Он даје својима тело и крв своју као вечни печат неразлучне љубави. И обећава бити с њима до краја времена. То јест: Он ће и по одласку из овог света ипак бити у овоме свету као једини савршени и свесилни Домаћин света. Сви који хоће да живе као људи а не као зверови морају гледати у њега, Домаћина, следовати њему и бити запојени и одушевљени његовим домаћинским духом. (св. владика Николај)

Погледајте, такође: Прослава 4. јула на КиМ.

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“