Земунци разоткрили Диану Будисављевић у операцији „трећину покатоличити“

– Срби, више него било који други народ на свету, имају неку чудну, аутодеструктивну црту. (Земунске новине)diana12

Мајско заседање Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве окончано је бројним контраверзним одлукама међу којима и она којом се Митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић делегира за представника СА Сабора СПЦ у дијалогу са римокатоличком Хрватском бискупском конференцијом поводом канонизације усташког викара и кардинала Алојзија Степинца. Циљ овог дијалога треба да буде постизање неког компромиса у погледу историјске улоге Алојзија Степинца у Другом светском рату са крајњим циљем да исти буде признат и од СПЦ као светитељ.

Muzej-zrtava-genocida00501

Српска деца претварана у „јаничаре“

Наиме, последњих година, јачањем унијатске струје међу архијерејима Српске православне цркве, дошло је на ред и питање релативизовања до тада неспорног питања историјске улоге Алојзија Степинца у геноцидној прозелитској политици „Независне Државе Хрватске“. Такође, у међувремену је дошло и до значајног зближавања државног и административног врха СПЦ у погледу „евроатланских интеграција“ како на световном тако и на духовном плану, па је тако и ова контраверзна одлука СА Сабора СПЦ подржавана добила подршку и од „слободних медија“ режимске оријентације са циљем да припреми јавно мњење у погледу предстојећих реформи и својеврсне ревизије историје и то тако што је објављена прича о „херојском подвигу“ Дијане Будисављевић која убрзо потом и одликована највишим државним и црквеним одликовањима. У наставку преносимо делове текста објављеног у Земунским новинама који јасно указују на историјске чињенице у погледу основне политике нацистичке „Независне Државе Хрватске“ и њеног духовног вође кардинала Алојзија Степинца, осветљава другу страну медаље на митску причу о „херојском подвигу“ Диане Будисављевић истовремено разобличавајући и данашње државне и црквене властодршце у погледу њихове спремности да зарад „шаргарепе на дугачком штапу“ и додворавању западним моћницима, како европским тако и ватиканском, пређу и преко милионских жртава хрватске нацистичке геноцидне политике дефинисане начелом министра Будака„трећину побити, другу трећину превести у римокатоличанство, а преостале протерати“.

Прича из текста:

Диана Будисављевић – поглед са друге стране

Српска деца у усташким униформама

Желимо да се подсетимо једног од најужаснијих периода наше историје – Другог светског рата, у који смо гурнути, поново, оном истом глупошћу и аутодеструкцијом са почетка приче. Конкретно, занимају нас неке прилике из Независне Државе Хрватске, којој је Земун био погранични град. НДХ је, одмах по настанку, ставила Србе ван закона – једнако као и савремена Република Хрватска. Славко Кватерник, који ју је 10. априла 1941. године прогласио, само два дана након проглашења примио је у формалну посету надбискупа Алојзија Степинца, чиме је крунисана дотадашња сарадња Римокатоличке цркве и усташког покрета.

Дан касније, 13. априла, Кватерник је узвратио посету, дошавши у катедралу на мису, на којој је од Степинца био благословен. Током формирања државног апарата, Радио Загреб позива све припаднике и симпатизере усташког покрета да се, зарад организовања власти, јаве својим локалним свештеницима, јединој тада, да се изразимо модерним политичким речником, умреженој организацији на развалинама југословенске Бановине Хрватске.

У својој суштини, НДХ и усташки покрет били су класични прозелитски екстремитет Римокатоличке цркве. Усташе су се по мало чему разликовале од крсташа, а угаони камен ове монструм државе била је патолошка мржња према православним Србима – народу коме су, до конверзије у римокатолицизам, припадали блиски преци већине усташа. Политика према Србима могла се свести на једну реченицу- трећину побити, трећину протерати, трећину покрстити.

Превише је сведочанстава о језивим злочинима над православним хришћанима у НДХ, али је, можда, једно од најупечатљивијих, које осликава праву слику политике ове монструм државе о „трећинама“, сведочанство Зорке Скиба, рођене Делић, која је, као сасвим мало дете, неколико пута избегла клање, била заточена у усташком дечијем логору Јастребарско под надзором часних сестара римокатоличке цркве, а потом усвојена од Славка Дасовића, усташе, код кога је, добивши нови идентитет, васпитавана као римокатолкиња, по сопственим речима, учена да мрзи Србе, али која никада није заборавила своје крштено име и националност.

Логор за децу

Њена исповест је нешто најпотресније што смо могли да чујемо, вероватно из разлога што је све догађаје описивала у првом лицу – њој су се и десили. Упокојила се 4. јуна ове године.

Случај Диане Будисављевић
Као један од светлих примера у НДХ наводи се случај Диане Будисављевић – жене која је, по речима њених поштовалаца, спасила од смрти из логора 12 000 српске деце. Диана Будисављевић је постхумно одликована од стране СПЦ (2013.) и Републике Србије (2013.) за дело које је учинила. Ова рођена Аустријанка имала је, по наводима из њеног дневника, читаву мрежу сарадника, инфраструктуру и вишеструку помоћ државних органа НДХ. Но, да кренемо редом.

Досадашње искуство нам је показало да свако кога људи попут патријарха Иринеја или председника Републике, Томислава Николића, похвале, истакну или поштују заслужује, ако не априорно одбијање, а оно макар резерву којом би се преиспитало његово деловање.

Дианин муж – сведок Степинчеве одбране на суђењу

Већ нам је позната ситуација у НДХ и њена политика према Србима. Треба нагласити да је супруг Диане Будисављевић, Јулије, по националности Србин, преживео цео рат неузнемираван од стране усташких власти, задржавши чак, у држави у којој су Срби били потпуно ван закона, професорску катедру и позицију шефа Кируршке клинике на Медицинском факултету у Загребу – што је прилично неуобичајена ствар за једног Србина у НДХ.
Треба нагласити да је Јулије имао везу са напред поменутим надбискупом Алојзијем Степинцем, чак се, код послератних комунистичких власти, пријавио да буде сведок надбискупове одбране на суђењу. Алојзије Степинац је, иако се његова улога у Дианином подухвату делимично прећуткује, био особа без чије сагласности читав подухват не би био могућ- деца извучена из логора била су, пре удомљења у усташке породице, смештана по објектима Римокатоличке цркве.

 

Само Срби католичени под палицом Вулинове „светице“
Битно је рећи да су, по речима саме Будисављевићке, извлачена искључиво српска деца, будући да је за ухапшене Јевреје постојала организована помоћ – тако да су нетачне тврдње актуелних српских министара, попут Александра Вулина који, уз тврдњу да Диана Будисављевић треба да буде проглашена светицом, наглашава како је спасавала „српску, јеврејску и ромску децу“. Дакле, у овом „програму“ циљна група су била искључиво деца српске националности, и доби која је била исувише рана да би она имала чврсто формирану свест о верском или националном идентитету.
Логично је, додаје аутор текста, компактна и организована јеврејска заједница свакако не би дозволила да се толики број њене деце преводи у римокатолицизам на тако организован начин, без накнадне санкције.

Сарадници Диане Будисављевић су били, осим службеника Црвеног крста, државних службеника НДХ и бројних истакнутих појединаца ове монструм државе, а посебно се, у склопу припрема за његову канонизацију у Риму, у последње време наглашава улога Алојзија Степинца.

 

Да ли се Диана стидела Степинца?
Према тврдњама Степинчевих биографа, он је у целу акцију био укључен од самог почетка, док Диана Будисављевић, у свом дневнику, наглашава да се Степинац активније укључио тек од 1943. године – дакле, нема места сумњи у Степинчеву активну улогу у целом подухвату, а поновићемо пређашњу тврдњу: Дианин супруг, Јулије, Србин који је живео у усташком Загребу, нудио је комунистичким властима сведочење у надбискупову корист. Цео подухват и не би могао бити спроведен без благослова НДХ државе и римске цркве – јасно је, и из сведочења Зорке Делић, а и из званично прокламоване политике НДХ о „трећини покрштених“ да је било потребно спроводити активну политику по питању прозелитизма и покрштавања православних- у селима, непоклани народ био је превођен огњем и мачем, а ова, сасвим мала, деца, била су предвиђена да постану најоштрије трње римске отровне руже.

Покрштавање Срба
Зато су и удомљавана искључиво у верујуће, католичке породице, које су могле и имале задатак да им пруже најдубљу могућу верску индоктринацију. А до таквих породица је, организовано, уз сугестију да треба да приме децу народа који су највише мрзели, било могуће доћи само преко црквене организације, исте оне која је, на самом почетку, организационо помогла формирање органа власти усташке државе.

Ми се, због свега напред изнесеног, не можемо отети утиску да је најновија еуфорија код нас, са „откривањем заборављене хероине“ само део кампање за проглашење Степинца римским светитељем- историја нас учи да нам се свака еуфорија обијала о главу. Исто тако, не можемо се отети утиску да је Диана и њен подухват био само један од државних пројеката НДХ, чији је она била експонент.
Није немогуће да је имала добру намеру, иако је резултат – духовна смрт покрштене деце, вероватно гори од оног што су направиле усташе у логорима.
Уосталом, добре намере су често степенице на путу до пакла.

Извор: Земунске новине

Погледајте такође: ГЛАВНА КАРТА СИНОДА ЗА КАНОНИЗАЦИЈУ СТЕПИНЦА

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Римокатолици. Забележите сталну везу.

5 реаговања на Земунци разоткрили Диану Будисављевић у операцији „трећину покатоличити“

  1. СРБин Светосавац каже:

    Римокатоличка „црква“ од почетка свог постојања је била више световна и државна институција западног римског царства које се налазило на заласку своје славе и моћи него вјерска организација.

    Због тога нетреба никога да чуди што је после пораза њемачке армије под Стањинградом почетком 1943 године римокатоличка „црква“ у Хрвата окренула ђурак наопако и као политичка организација по угледу на КРСТАШЕ покушала да спаси што се спасити могло пред долазећом катастрофом која је задесила под Стањинградом силе Тројног пакта.

    Спасење НДХ је било још раније припремљено усташко комунистичком Договором склопљени у Сремско Митровачком затвору са којим су чланови КПЈ и усташе били обавезни ма међусобну сарадњу и подршку против СРБског „империјализма“. Комунисти и усташе током Другог свјетског рата су поштовали тај свој ДОГИВОР о сарадњи у њиховој заједничкој борби против СРБског Народа Светог Саве што се најбоље види из чињенице да током рата партизани никада нису покушали да ослободе Јасеновац у коме је била поред усташки кољача из логора стационирана још само једна усташка чета у граду. Те усташке снаге могла је лако разбити и уништити свака партизанска бригада којих је било неколико у близини Јасеновца на босанској и славонској страни. Поједини комунистички функционери којима су као СРБима сметало усташки злочини над СРБским народом су предлагали партизанским комесарима који су већином били хрватске народности напад на Јасеновац и ослобађање логораша али су они после тога на мистериозни начин изгинули у борби.

    Зато је илегални рад Гђ. Будисављевић на спасавању СРБске дјеце из усташког логора у Јастребарском био договорен измећу партизана, усташа и римокатоличке „цркве“. Спашена дјеца из логора у Јастребарско требала су послужити после рата као „доказ“ да усташе и НДХ нису били толико крволочни колико је народ оправдано причао о томе. По плановима римокатоличке „Цркве“ на крају би испало да су СРБи, Јевреји и Цигани сами себе полако у јасеновцу а број од преко једног милиона поклатих логораша био би смањен као данас уз помоћ СРБске Православне Цркве на свега седамдесет а затим тридесет хиљада људи жена и дјеце. Партизани су пред крај рата у договору са римокатоличком „цркбом“ ослободити преживјели дјецу из усташког логора у Јастребарском више због својих политички потреба него због дјеце. Логор у Јастребарском је био једини логор такве врсте у наци фашизмом поробљеној Европи. Катастрофални пораз најприје Италије а затим и Њемачке донекле је променио подмукле планове римокатоличке „цркве“ о спасавању НДХ и њезино глорификовању али се она никада није одрекла прекрајања историје према својим потребама.

    СПЦ никада није била политичка институција већ вјерска установа СРБског Народа и она због тога никада није имала великог искуства у борби против римокатоличког прозелитизма лукави латина. Међутим то више неможе да правда њезино издајство Бога и СРБства, Православља и Светосавља као врхунца хришћанске православне националне ИДЕОЛИГИЈЕ и СРБског начина живота до којег је дошло сада због екуменизам као свејереси нашег доба са којом су заражене већина СРБски владика и свештеника.

    На изјаве комунисте Вулина нетреба уопште обраћати пажњу јер он као кадар Мире Марковић по ничему осим по своме пореклу није СРБин: Православац и Светосавац. Такви су „СРБи“ попут Вулина и њему слични СРБском Народу највише зла нанијели јер они се окрећу попут сунцокрета. Марксисти разних боја и идеолошког опредељења ујутро гледају на Исток према Мајци Русији а увече на Запад од којег добијају помоћ и савјет како најлакше да униште СРБство и Савину Свету СРБију!

    Молитвама Седам стотина хиљада Светих СРБски Новомученика из Јасеновца чији Свети број Мајка Црква избаци из свог календара на срамоту и вијечну осуду своју, Господе Исуса Христе Сине Божији као Стари СРБски Рођак помилуј и спаси и зрачак свјетлости у нама не угаси због издаје Бога и СРБства од стране лажних владика и свештеника који продадоше за вечеру нашу Свету Вјеру Православну, и наше мило и Теби драго СРБстбо и Светосавља као врхунца хришћанске православне националне ИДЕОЛИГИЈЕ. Амин!

  2. prolaznik каже:

    Potpisujem sve.Briljantan,jezgrovit,istinit tekst !

  3. Trebalo je još više da nas pobiju! Mi smo naopak, do srži iskvaren narod. Ne shvatamo da su Hrvati, Albanci i Bošnjaci bič kojim nas Bog kažnjava. Zasluženo smo osuđeni na propast!

  4. СРБин Светосавац каже:

    Екуменије Унијатићу, нису СРБи мудри попут Јевреја који су пронашли Хитлера да спали у логорима све Јевреје у Европи до којих је могао доћи, а кој нису подржавали јеврејски ционизам и који су били напустили или били на путу да напусте својом женидбом са туђинкима или својом удајом за туђина вјеру Мојсијеву. Мало је познато да ЛАСТ СОЛУШЕН или ПОСЛЕДЊА ОДЛУКА није значило уништење Јевреја већ њихово преселење из Европе у данашњи Израиљ или Палестину. Иза тога плана о преселењу Јевреја из Европе у Нови Израиљ којег је требало створити на темељима и Светој земљи Старог Израиља је стајала позната јеврејска породица Ротшилд са својим сарадницима који су због тога и помагали новчано са зајмовима Хитлера када је нацистичка странка на челу са Адолфом Хитлером у Њемачкој легалним путем дошао на власт!

    Ционисти су сваку јеврејску породицу која би напустила Њемачку и Европу са намјером да се пресели у Палестину, преко њемачке народне банке помагали новчано њезино преселење у обећану земљу према броју њених укућана плаћајући њезине трошкове око преселења. Многи Јевреји узели су паре за иселење али се никада нису хтјели иселити у Палестину. Било је и таквих случајева да Јевреји крену возом за Турску и затим успут остану у сусједној држави као што су урадли наши шабачки Јевреји. Они су возом дошли у Шабац умјесто у Палестину и ту су остали све до окупације Југославије када су Нијемци једног дана опколили Шабац и све Јевреје похапсили. Један дио Јевреја Нијемци су одмах побили у Шабцу а други дио су отјерали у концентрационе логоре. Није ми познато и зато незнам колико је шабачки Јевреја успјело да преживи њемачке прогоне у време Другог свјетског рата!

    Замисли Екуменије Унијатићу када би СРБи Светог Саве могли све своје “СРБе“ који немају СРБско име попут тебе, или све Југославене и комунисте СРБског порекла да побију исто тако на лијеп начин у рукавицама преко неког другог (на примјер шиштара и Хрвата) и тако СРБски Народ да очисте од РАСРБЉЕНИХ СРБа и својих домаћих фукара и издајника. Мили Боже како би СРБсто наше тада засијало попут сунца на СРБскоме Небу, јер више неби било кукуља у његовим СРБским редовима већ све пшеница бјелица која би могла духовно да храни поред СРБа цијелог свијета и све људе добре воље којима на срцу лежи правда и слобода. Размисли о томе. Немој зато више да будеш ЕКУМЕНИЈЕ УНИЈАТИЋ. Можеш због тога једног дана главу да изгубиш већ буду СРБољуб СРБљаковић са којим ће да се понсе сви СРБи свијета. Ја само кажем Унијатићу шта би било за тебе боље по моме мишљењу а ти опет ради по својој савјети. Од воље ти СРБство твоје као шокцу пост!

  5. Zlatko petrović каже:

    Kanonizacija Stepinca ide svojim tokom. To čak ne zavisi ni od pape Franje koji samo DA osnivanjem komisije sa SPC želi da SPC prevede žedni preko vode. Kao eto pitana je itd.dok se ne ravodni najsvirepiji zločin u ljudskoj pisanoj istoriji od kojeg su se i Nemački fašisti zgražavali.
    Katolička crkve neka radi što je naumila.OVO JE JEDINSTVENA PRILIKA DA IH U TKZ.DIJALOGU NADMUDRIMO I KAŽEMO ISTINU DA JE SAMO U JASENOVCU UBIJENO VIŠE OD 700 000 SRBA JEVREJA I ROMA PLUS OSTALI LOGORI GOLUBNJAČE CRKVE SVAKO SELO I GRAD ŠIROM NDH UBIENO JE PREKO MILION NEVINIH SRBA. Navodeći Nemačke izveštaje Hitleru koga sigurno nisu sneli da lažu Jugoslovensku komisiju podatke muzeja Holokausta iz Izraela I dr.
    DRUGE PRILIKE NEĆE BITI.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s