У Србији се одржава миса за ратног злочинца

Алојзије Степинац је ратни злочинац који ће данас, 10.02.2015. године бити прослављен у римокатоличким храмовима и у Србији. У атмосфери националног мазохизма, екуменизма Београдске патријаршије и медијске блокаде, тешко да ће се ико осмелити да учини протест против оваквог чина римокатоличке заједнице. Новина је што је ове године Степинац и канонизован за свеца на сајту нишке римокатоличке цркве, која има већ богату историју свештеника учесника геноцида над Србима.

mise u Nisu

Обавештење о миси на сајту нишких римокатолика.

10. фебруар је велики дан за римокатолике Балкана, јер се тога дана прославља њихов „светац“ Алојзије Степинац, кога рангирају као блаженог. Овај човек, са друге стране, од чланова Цркве Православне рангиран је као мучитељ и сарадник у геноциду над православним хришћанима. У ери јереси екуменизма, стално се тражи модус како да се наркотизованим масама људи објасни да су мучитељ Алојзије и мученик свети Вукашин Клепачки у истом рангу и да би требало да се прослављају заједно.

step serb

Уколико су оваква сведочанства валидна за Ватикан, свако ко је чинио било какве злочине може постати „светитељ“ ове агресивне верске организације.

У низу фалсификата које је користио Ватикан да би Алојзија уврстио у блаженике и мученике користили су се и фалсификовани документи. Недавно је хрватска штампа објавила и документ у коме се каже да српски свештеник из Пожаревца, Андреја Димитријевић, признаје још 1975. године Степинца за свеца, и још каже:

„Sav pravoslavni živalj kome je bilo stalo da se vera hrišćanska održi upirao je pogled i nadu u Njega, jer je On podgrejavao ono, u ono doba što niko od pravoslavnih Srba nije ni mogao ni smeo. Zato Ga s pravom mnogi, kao i ja poštujemo kao velikog sveštenomučenika Crkve Hristove.“

Ипак, по неуобичајеном језику и изразима које наводно православни свештеник употребљава, очигледно је на први поглед да је документ фалсификован. Лажни пожаревачки поп Анреја наводно каже:

„Nadam se da će zagovorom kardinala Stepinca pred Bogom uskoro sinuti sloboda i Hrvatskom i Srpskom narodu kada ćemo slobodno moći o ovome pisati i govoriti.“

Колико људи у Пожаревцу знају шта је то „заговор“ и када је ова реч ушла у српски језик, питање је за лингвисте. Ипак, у Нишу, у коме је пред Други светски рат ординирао један од најмонструознијих злочинаца римокатолика, свештеник фра Срећко Перић, о, ироније, ове године ће бити прослављена миса у част, не само „блаженог“, већ и „светог“ Алојзија Степинца. Тако је објављено на сајту нишке римокатоличке цркве. Овај град је познат по истинском свештеномученику Доситеју (Васићу), епископу нишком, који је страдао и мрцварен 1941. само неколико улица даље од двора Алојзија Степинца, док се истовремено Степинац, који је био викар хрватских усташа састајао са најужаснијим учесницима геноцида над Србима, Јеврејима и Циганима. Степинац није, попут многих римокатоличких свештеника директно убијао Србе, али је имао удео у геноциду над Србима. Он је био један од заступника идеје да се што више Срба покатоличи. На тај начин, био је сарадник у пројекту Миле Будака, НДХ министра за веру и образовање:„трећину Срба побити, трећину покатоличити, трећину иселити“. Степинац, осим што је сакривао дела усташког режима пред светском јавношћу и подржавао односе усташлука са Ватиканом, био је и онај који је у прерасподели геноцидног колача требало да се бави покатоличавањем. Уколико је протествовао код Павелића, протествовао је не због злочина као таквих, већ због тога што се више убија него покатоличава. Уколико је духовно зло и духовно убиство веће од убиства тела, утолико је Степинац већи злочинац од Павелића, диктатора у Независној Држави Хрватској.

screenshot006gp4

Свечана миса, некада у Загребу, данас у Нишу и Београду. Исте вредности.

Просто је незамисливо да се Хитлер прославља у Израелу, али је могуће да се злочинац кога је Раселов Међународни трибунал за ратне злочине обележио као једног од главних инспиратора злочина током Другог светског рата прославља у некада антифашистичкој Србији.

И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте оног који може и душу и тело погубити у паклу. (Јеванђеље од Матеја)

Погледајте, такође: ЗАБОРАВЉЕНИ СВЕТИТЕЉ И ЗАБОРАВЉЕНИ НИШКИ УСТАША Припремила екипа Фб странице «Православље живот вечни»

Advertisements
Овај унос је објављен под Вести, Римокатолици. Забележите сталну везу.

6 реаговања на У Србији се одржава миса за ратног злочинца

  1. vlada i каже:

    Да ли је неко очекивао нешто друго у периоду од петог октобра до данас?Они су убијали тело а ови душу.

  2. SRBin Svetosavac каже:

    Postovani u Gospodu brate Vlado,
    Sto rimokatolicka lazna crkva preko svojih hrvatskih krizara skoro hiljadu godina bioloski unistava Narod Svetog Save, a ekumenisti i pacifisti, novotarci i DEMONokrati sto sada svojim jeretickim ucenjem cine duhovni genocid nad dusama Pravoslavnih SRBa, najvecu odgovornost snose nazalost sami SRBi. Oni poput Prote Andrije Dimitrijevica iz Pozarevca umjesto da jedinstvo svoje grade sa Bogom i Svetim Savom, sa djavolom savez prave!

  3. SRBin Svetosavac каже:

    Jeste! To je Protosindjel O. Dionisije, najmladji sin Prote Andrije Dimitrijevica. On je prvo zavrsio dvogodisnju bogosloviju Svetog Save u Manastiru Nova Gracanici kod Cikaga. Jedno vreme posle toga o. Dionisije je boravio u manastiru Tronozi u SRBiji, kod Vladike Sabacko-valjevskog G. Lavrentija. Poslije toga o. Dionisije se vratio u Ameriku i pohadjao ponovo kod Rusa njihovu bogosloviju, a zatim se prikljucio zagranicnim Rusima koji nisu priznali Moskovsku Patrijarsiju. Za o. Dionisija mnogi govore da „iver ne ide daleko od klade“ ali koliko je nama poznato on do sada sa nicim nije pokazao da odobrava raskolasan zivot svoga oca alkoholicara i da sledi njegovu politiku rimske „crkve“. Iz provjerenih izvora znamo da je o. Dionisije cesto puta dolazio u sukob sa svojim ocem kada bi on za vreme raspusta od Rusa iz bogoslovije dolazio kuci kod roditelja u posjetu!

    Mislimo da je Crkva napravila veliki greh sto je o. Dionisija kao veoma mladog i bolesnog covjeka zamonasila, i zatim kao i mnoge druge svoje monahe prepustila njegovoj sudbini, pustajuci da ga voda nosi i da on u nabujaloj rijeci zivota pliva kako najbolje zna i umije!

    Prota Andrija Dimitrijevic je posle svoga odlaska iz Kanzas Sitia u Kanzasu, sluzio jedno vreme u crkvi Svetog Arhandjela Mihaila u Hat Springu u Arkanzasu. On je tokom 2010 godine na trazenje Gdj. Desanke Krstic samovoljno presa u Toronto, u crkvu koju ona vodi i koja se nalazila pod jurizdikcijom grcki starokalendaraca. Po nekim infomacijama Gdj. Desa Krstic kao doktor medicine je trazila od Prote Andrije Dimitrijevica da se on leci od alkohola. Da li je lecenje od alkohola Prote Andrije Dimitrijevica uspjelo u Torontu ili nije – NEZNAMO. Prota Andrija Dimitrijevic se tokom 2013 godine iz Kanade vratio nazad za SRBiju. Poslije njegovog povratka za SRBiju ubrzo je usnula u Gospodu Protinica Dobrila, tako da je on ostao sada sam. Zaboravljen od SRBa, a prihvacen od rimokatolicke crkve u SRBiji!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s