Рашчињење светог Јована Златоустог

Свети Јован Златоусти био је беспрекоран чувар Истине и Цркве Божије. Неустрашив пред царевима и пред црквеним моћницима који су желели да Истину погазе, увучен је у борбу у којој није одступио. Црквени сабор је рашчинио светог Јована, али Бог и пунота Цркве нису никада то рашчињење прихватили. Мир није могао бити успостављен све док се Цариград није извинио светом Златоусту за зла која му је учинио. Сам свети Златоуст, иако је јасно учио против раскола, није могао прихватити на схоластички начин административно рашчињење. Наставио је да служи и последњу литургију је одслужио у Коману, данашњој Републици Абхазији.

Свети Златоуст онда уђе у цркву, заиска светле црквене одежде, промени на себи сву своју одећу, па чак и обућу; затим своју одећу раздаде онима што беху с њим на лађи, а у црквеним одеждама одслужи свету литургију и причести се Пречистим и Животворним Тајнама Тела и Крви Христове; онда узнесе благодарне молитве Богу, благослови све присутне, даде им последњи целив, па прекрстивши се леже говорећи: „Хвала Богу за све!“ (Δόχα τῶ Θεῶ πἀντον ἔνεκεν). – И тог часа предаде дух свој у руке Божије. (Из Житија Светих)

Јован Златоусти – Благодарећи његовој проповедничкој слави, 397. године изабран је за епископа цариградског, где ће ускоро ући у сукоб са Евтропијем, министром двора цара Аркадија, и са царицом Евдоксијом јер је предлагао потпуну реформу начина живота, како у Цркви тако и на царском двору. Под сплеткама Патријарха Теофила Александријског, Свети Јован је збачен са престола 402. године. Поново долази из првог прогонства, а напослетку Евдоксија га прогони у Кукуз (или Коман), где је умро на Крстовдан 14. септембра 407. године. Одавде пише највећи део писама, међу којима и оних седамнаест Писама Олимпијади.

AgiosIoannisChrysostomos05

403.Сабор „Под храстом“. Рашчињен је св. Златоуст. Заседало је укупно 36 епископа а од њих 29-орица су били из Египта — «гласачи» Архиепископа александријског Теофила. Повод за ово гоњење биле су речи св. Златоуста у беседи:

„Опет бесни Иродијада, опет лудује, опет игра, опет тражи од Ирода главу Јована Крститеља!“

Царица се у то време понашала насилнички и наредила је да се изгради њена огромна статуа на најважнијем тргу престонице, недалеко од саборне цркве Свете Софије. Поводом откривања те статуе данима су приређиване бурне свечаности и игре око тог стуба. Вика и бука допрла је до цркве свете Софије и много ометала само богослужење.

Ово је било друго „рашчињење“ св. Јована Златоустог. Под сличним оптужбама, већ је био „рашчињен“ од архиепископа Теофила и царевих људи. Ипак, после првог рашчињења народ је направио прави устанак у граду и цар Аркадије је, уплашен због немира, био приморан да врати Златоустог на његов престо. Сада су св. Јовану међу кривице убројали и то што се, иако раније рашчињен поново вратио на свој престо. Поновила су се дешавања која су пратила и светог Атанасија Великог који је раније био рашчињаван и враћао се на свој престо упркос безаконим одлукама.

Свети Јован је имао, осим Бога, још два помоћника на земљи, којих су се насилнички цар и царица прибојавали. То су били православни народ и тадашњи папа Инокентије. Римски престо је у 4. веку још увек био православан и током дешавања око св. Јована Златоустог није прихватао одлуке безаконих саборовања.

Папи је јавио ο свом суду над Златоустим и ο рашчињењу последњег сам Теофил. Тада, не часећи часа, Златоуст је послао са писмима ο свом случају у Рим три своја епископа: писмо са потписима су послали и 40 епископа који су му остали одани. Протестовао је против безакоња. Такође је писао и аутономним митрополитима: Миланском и Аквилејском. Папа Инокентије I (401-417 г.) одговорио је и Теофилу и Златоусту, одбацујући суд Теофила и тражећи нови сабор епископа Истока и Запада, из кога би били одстрањени сви оштри и пристрасни партијци са обе стране ради пуног беспристрашћа.

Исте идеје је папа Инокентије послао и цару Аркадију, и са аутономним архиепископима Милана и Аквилеје предлагао сабор у Солуну. На Истоку су због подршке Рима, сви приврженици Јована Златоустог почели да се се сматрају као римофили и били су гоњени од цара Аркадија.

На Божић 403. године цар се не појави у саборној цркви, изјављујући да не може општити са епископом који је од сабора осуђен. А кад 404. године наступи Велики пост, цар по наговору епископа посла светом Златоусту овакву поруку: „Удаљи, се из цркве, пошто си осуђен на два сабора, и мени је немогуће ући у цркву док се ти налазиш у њој“. – На ту поруку Златоуст одговори цару преко изасланика овако: „Ја сам добио Цркву од Христа Спаса мога, и не могу је напустити добровољно, сем ако не будем избачен силом. Град је твој, и тебе ће послушати сви. Желиш ли да ме раставиш са Црквом Христовом, онда пошљи слуге своје, да ме извуку из ње, и ја ћу имати оправдање пред Богом, пошто сам отишао од Цркве не по својој вољи него изгнан царском влашћу“. (Житија Светих)

На Велику суботу за време богослужења Марин, управитељ царичиних имања, је по заповести цара са војницима провалио у цркву, и уз насиље над вернима, и оглашенима који очекиваху свето крштење, и извукли су светог Златоуста из цркве; Тада и сав народ напусти храм. Светитељ Божјем је неко време био држан у патријаршиском двору. Не излазећи из своје келије проведе ту два месеца док не изађе наредба да свети Златоуст иде у заточење.

По изгнанству светога Златоуста, у исти дан изби пожар у саборној цркви у Цариграду, као очигледни израз гњева Божија. Избивши изненада, пожар се муњевитом брзином разли по целој цркви. Притом дуну силан ветар, пламен сукну из цркве, и подигавши се високо у ваздуху, он направи као неки мост, и спусти се на палату у којој су одржавана скупна договарања против светог Златоуста, и сву је потпуно уништи.

При свему томе у народу не погибе ни један човек од тако страшног пожара, те сви говораху да Бог пожаром кажњава град због неправедног изгнанства светог угодника Божијег. Непријатељи пак светог Златоуста тврђаху супротно, говорећи: „Једномишљеници Јованови запалише цркву“. – Због тога многи беху ухваћени од градоначелника, незнабошца по вери, и подвргнути свакојаким мукама, при чему неки и умреше. (Житија Светих)

404. – У Антиохији је скоро столетни архиепископ Флавијан умро (26 сентября 404 г.). 6. октобра те године скончала је и царица Евдоксија, велика потивница светог Златоуста. Партија цара Аркадија је на место скончалог Флавијана поставила непријатеља светог Јована Златоустог, презвитера Порфирија.

Цареви Аркадије и Хонорије су у време гоњења св. Јована били у рату у тадашњем Илирику, тј. на Балкану. На Истоку сy приврженици Златоуста сматрани непријатељима отаџбине, тј. царског режима.

404. је уместо прогнаног Златоуста постављен на архиепископски престо презвитер Арсакије, који се истакао као Златоустов непријатељ, приликом безаконог сабора Под храстом. Након што је проглашен едикт о прогонству св. Јована Златоустог био је изабран, али због противљења народа опозван. Ипак, постављен је некако на архиеископски престо 27. јуна 404. године, али се убрзо упокојио.

Православни народ се са рашчињењем није сложио, и почео састајати на црквеним обредима изван града. И папа Инокентије није признао новог архиепископа. Арсакије није могао успоставити ауторитет ни због своје поодмакле старости.

После Арсакија постављен је Атик, такође опонент св. Јована Златоустог. Он је био патријарх од 406. до 425. године. Приступио је радикалној чистки свих присталица Златоустог. Сви такви епископи и клирици били су рашчињени. Чак и они који су им дали уточиште били су подвргнути конфискацији имања и многи од њих су послани на робију.

саркофаг Комани

Саркофаг св. Јована у месту Комани, Абхазија.

 

Крстовдан 14. септембра 407. 

По заповести Аркадија Јован је преведен из Кукуза, где је имао прилику да општи са познатим људима и да одржава преписку са папом Инокентијем, у месташце које је било изолованије и даље – Питуинт. До Питуинта није стигао, јер је измучен од пута пао са ногу у месту Команди, (Коман, данашња Абхазија) где се у цркви Св. Василиска одслуживши литургију упокојио на Крстовдан.

(На основу текста са sedmitza.ru. Ако Бог да наставиће се)

Погледајте, такође: СТРАДАЊЕ МАКСИМОВО ЗА ХРИСТА НЕ ДА СЕ ОПИСАТИ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Свети људи. Забележите сталну везу.

2 реаговања на Рашчињење светог Јована Златоустог

  1. SRBin Svetosavac каже:

    Blagodat Svetoga Duha niti se daje niti oduzima parcetom papira. Za novoizabranog svestenickog kandidata koji zivi po Zakonu Bozijem Crkva Hristova se moli Svetoj Trojici na dan njegovog rukopolozenja da Bog Otac, posalje u ime Sina, Duha Svetog koji dolazi po vjeri nasoj da oseni blagodacu Bozijom novoizabranog slugu Bozijeg Oltara, kojeg Crkva zatim preko nadleznog vladike samo uzdize u zvanje svoga svestenika i proglasava za crkvenog Pastira!

    Crkva Hristova ne trazi zato od svestenicki kandidata svetovno znanje da bi oni mgli da postanu i budu Pravoslavni svestenici, vec prije svega njihovu cistu i neuprljanu vjeru u Boga, da su oni Hristu vjerni a Crkvi odani. Crkva ocekuje sa pravom da predlozeni od naroda i prihvaceni od strane vladika svestenicki kandidati budu DOSTOJNI svoga buduceg svestenickog poziva!

    U stara i dobra vremena kada je Duh Sveti zivio medju vjernima Crkva je trazila od svestenicki kanditada da oni znaju bez zamuckavanja da procitaju na crkveno slavenskom jeziku PSALTIR. Ostalo crkveno znanje se sticalo praksom uz pomoc Duha Svetog koji se dobija kroz Svete Tajne na dan krstenja i zatim rukopolozenja. Duha Svetog ne mogu zato DOSTOJNOM PASTIRU nikada da oduzmu svojom samovoljom vukovi u ovcijoj kozi!

    Pravoslavni svestenik blagodat Boziju koju Duh Sveti sa sobom donosi i sa kojom pomazuje na dan rukopolozenja DOSTOJNOG svestenika Bozijeg Oltara, ne moze zato DOSTOJNOM svesteniku niko da oduzme nikakvim dekretom. Duha Svetog jedino moze da otjera od sebe sam svestenik svojim nehriscanskim nacinom zivota. Zato je i receno u Svetome Pismu: „Ne tjerajte Duha od sebe“!

    Crkvena istorija je pokazala da je rascinjene zato samo vanjska forma ili crkveni diciplinski postupak sa kojim neka pomjesna Pravoslavna Crkva Hristova koristeci svoje zemaljske poluge vlasti opravdano ili neopravdano pojedine svestenike i vladike lisava prava da oni i dalje po njihovim hramovima sluzi i propovjedaju kao sluzitelji Bozijeg Oltara!

    Progoniteljima Svetog Jovana Zlatoustog vise se ni za ime nezna, a Pravoslavni duh Svetog Jovana Zlatoustog ostao je vecno da zivi u dusama Svetosavski SRBa i svih Bogu vjerni sinova i kceri Svetog Pravoslavlja. Gospode Isuse Hriste Boze nas, radi molitvi Svetog Jovana Zlatoustog podari nam snage da se nikada ne uplasimo tvojih gonitelja, i da uvijek ostanemo i po cijenu najvecih progona i stradanja dostojne sluge Tvoje: SRBi: Pravoslavci i Svetosavci. Amin. Boze daj!

  2. Љубиша каже:

    Србине Светосавче11
    И ја се слажем са тобом у твоме размишљању.
    И по моме схватању наше Православне вере, мислим да Господс, када некоме Пастиру, пошаље Духа Светога, да тај Дух Свети даје Благодат томе Пастиру, а ако Пастир по наговору непоменутога скрене са правога пута, а Пастири су: Свештеници или Епископи су и даље слуге Божије, а можда ће и даље да имају Благодат од Господа, али ће због свог скретања од правога пута, бити веома јако кажњени.
    Тешко оном Пастиру, који злоупотреби свој положај у Цркви и поведе Божији народ на странпутицу, а у загрљај непоменутом, јер и сам наш Господ казао; Коме је много дано од њега ће се и много тражити.
    Дали се може замислити; Дали има веће зло пред Господом, до овога, да један Патријарх или Епископ или Свештеник, поведе верни народ, који жели спасење, а он га одводи у паклу огњеном.
    То је толико велика жалост, да се не може замислити. Мања је жалост; те људе телесно убити, него их погрешно учити и водити на путу, који води директно у пакао.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s