Митрополит Серафим: Усвајањем ‘Закона против расизма’ држава преварила Цркву

Исти процеси одвијају се у земљама које су се придружиле или чекају придруживање Европској унији: „Закон против дискриминације“ већ је усвојен у Грузији, а сада и „Закон против расизма“ пролази у Грчкој. Њихови садржаји су практично идентични. Црква се противи овим законима, али тешко да ће то нешто променити.peiraios-600

Митрополит Серафим Пирејски из Грчке православне цркве изразио је своју огорченост према грчкој влади, састављеној од представника партија „Пасок“ и „Нова демократија“, које су превариле Свети Синод Грчке цркве, прикривајући од јерархије додатак оригиналном тексту који предвиђа кажњавање оних који вређају људе хомосексуалне оријентације, извештава Атина Трибјун.

Штавише, министар правде цинично је лагао на трећој летњој седници Парламента, рекавши да је Црква наводно пристала на легализацију хомосексуалности и износећи законску одбрану тих права од стране посланика.

Усвајање овог такозваног „Закона против расизма“ драстично трансформише нашу правну културу и мења вредности идеала наше отаџбине“, каже се у митрополитовом тексту објављеном у грчким медијима. „По први пут у модерној историји Грчке, усваја се закон који забрањује слободу изражавања и представља законску одговорност за „критички говор“, који представља једну од основних компоненти пастирске праксе… Истовремено, уводи се правна и законска заштита хомосексуалности, перверзности људске природе и физиологије.“

„Усвојени закон контрадикторан је многим клаузама грчког Устава…“
„У фашистичком маниру забрањује се слобода изражавања и прави искорак ка ограничавању и одузимању слободе мишљења.“

Према митрополитовом мишљењу, усвајањем овог неуставног закона, „стратешки циљ ‘Новог светског поретка’ постигнут је: људи остају без моралног идентитета или заштите од многоструких зала, и уз корупцију и разврат постају безоблична маса којом је лако манипулисати, контролисана од стране лукавих и злих завереника финансијско-тржишне глобалне диктатуре. Оно што је описано у класику „1984“, Џорџа Орвела (1903-1950), сада се обистињује: онај ко контролише људски језик, контролише и мишљење. Измишљени су нови термини: „исламофобија“, „хомофобија“ и тако даље. Усмерени су према посебном типу људи: онима који воле историју, културу и традицију свога народа, тј. према европским хришћанима“.

Митрополит сматра да ће, након усвајања овог закона, Грчка црква бити у обавези да укине Одбор за јереси Светог Синода, јер назвати неког јеретиком може имати за последицу прогоне због „подстицања верске мржње“.

Ми смо потонули тако дубоко да је данас потврђивање очигледног прва дужност интелигентног човека.

-Џорџ Орвел

Извор: pravoslavie.ru

Погледајте такође: УЗДРЖАЊЕ ЈЕ ЈЕДИНА ИСПРАВНА КОНТРАЦЕПЦИЈА

Превод и припрема: екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Објављено под Вести, Грчка Црква | Оставите коментар

Епископ Лонгин (Жар): САД УЖИВАЈУ У КРВОПРОЛИЋУ У УКРАЈИНИ

1410889170541875d2d1ffcВладика Лонгин (Жар), Епископ банченски, викарни епископ Епархије черновицке (Украјинске православне цркве Московског патријархата), кога зову „оцем четиристо сирочића“, одржао је оштру беседу против рата у Украјини и руководства те државе, које је назвао „проклетницима“ и „слугама сатане“. Осим тога, владика је позвао верујуће Украјинце да не шаљу своју децу у смрт, јер то је у супротности са православном вером.

Епископ Лонгин о мобилизацији

Позивам вас да будете уједињени и не шаљете своју децу у смрт. Наша православна вера не дозвољава нам да се убијамо међусобно. Они и желе да наши људи, који су живели у миру и са Богом, гину ради њихових политичких интереса, ради оних који штите свој бизнис и руководеће положаје.

Драги моји, није вам дозвољено да пуцате и убијате. Бог даје живот, Он га и узима. Украјински лидери су изјавили да је „православна вера највећи непријатељ Украјине“. Тако им диктирају странци који не подносе истину, јер су слепи.

О жртвама конфликта у Украјини

Како је могуће да неко узме оружје и пуца у Божију творевину? Они, као и ви, имају мајке, жене, децу. Зашто нас присиљавају да се убијамо? Све тајно биће јавно: погинуле су хиљаде и десетине хиљада људи, а они говоре о стотинама. Не благосиљам одлазак у рат. Позивамо вас на мир.

Убијено је око десет хиљада војника, а њихове мајке не знају да они више нису међу живима. Не занима ме политика, али говорим вам са болом, ово није рат против непријатеља, већ међу нама самима. САД желе да виде како православни убијају једни друге, док они једу, пију, веселе се и радују томе што се на светој земљи пролива крв.

О учешћу САД и Запада у конфликту

Они ће платити за ту крв, која се налази на њиховим рукама и одећи. Све то је дело проклете Европе, за коју су нам свети оци говорили: „Не поклањајте се зверовима“, и Американаца, који где год се умешају сеју мржњу и крвопролиће. Сада су се измакли и уживају у проливању крви наших хришћана.

Браћо, сви осећамо да се налазимо на прагу трећег светског рата. Због тога вам говорим: покајте се! Благодарим свима вама из села Буковине, због тога што сте се пробудили. Томе смо призвани сви: ми нећемо да шаљемо своју децу у смрт!

bogom4

Саветница украјинског председника Порошенка, „Мајка Тереза са Мајдана“, Вера Богомолец, недавно је имала пријем у Београдској патријаршији. Иако је о посети Србији Олге Богомолец дат велики публицитет, фотографије из Патријаршије нису изашле на видело, што се објашњава страхом од негативне реакције у Русији. Илустрација посете је фото-монтажа преузета са Фејсбука.

О садашњим лидерима Украјине

Никада нећу помињати на Божанственој литургији проклетнике који воде ову земљу, те невернике, који немају страха Божијега, који седе у својим фотељама и издају наређења о убијању. Остаје нам само једна молитва: Господе, ако још желиш, просветли их, јер их је обузела тама и преисподња. Њима ништа није потребно осим крвопролића и у томе налазе задовољство. Сатанисти! Слуге лукавога. Ако се не зауставе, зауставиће их Бог, али то ће онда бити велико страдање.

Филм о епископу Лонгину и његовом сиротишту

Извор: http://www.taday.ru/

Погледајте такође: ЈЕРАРХИЈА ЦРКВЕ У УКРАЈИНИ ИЗДАЛА НАРОД

Превод и припрема: екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

 

Објављено под Руска Црква | 1 коментар

Ратови европски произашли су од рата Европе против Христа

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

10462591_675764995835743_477427564340262800_n

Јесте ли чули, браћо повест о залуталом?
Залутало дете у шуми. Плаче и тражи. Шта тражи пре свега залутало дете?
Христос би рекао: Пре свега тражиће свога родитеља.
Европа би рекла: Не, него би најпре тражило хлеба.
Христос би рекао: Дете зна да кад нађе родитеље, наћи ће и хлеба и све остало што му треба. Зато оно најпре тражи родитеља.
Европа би рекла: Није тако Христе. Ми то боље знамо. Ти ниси знао за телескоп и микроскоп и магнетску иглу и електрику и биоскоп. Дакле, залутало дете би најпре тражило хлеба и обућу и одећу и преноћиште, а о родитељу не би имало кад ни да мисли.
Христос би рекао: Кад знаш боље од мене, одметницо моја, а ти се управљај према твоме знању. А ја ти кажем, бићеш и гладна и боса и гола и болесна и сумасшедша, поред све шарене гомиле твога несноснога знања. О, браћо моја, како је Христос имао право! Ко то није могао раније веровати, морао је тачно сазнати из последњих лудачких подвига и самртничких трзаја европског човечанства.

Да је којом срећом то човечанство најпре тражило свога небеснога Оца и да је искало пре свега Царства небеснога, све би му се остало дало, и оно би било срећно и својом срећом озаривало би сав нехришћански свет, и певало би славу Божју, тако сложно и громогласно, да би сви народи на земљи одбацили своје идоле и пожурили да се крсте и постану чланови божанскога хора европскога. А овако, како се упутило за својим погрешним мислима и за својом злом вољом, мимо Христа и напротив Христа, оно изгибе мучећи се за хлеб, а увек је гладно; полуде отимајући туђе и никад нема довољно; осрамоти се препирући се о томе шта је срећа, а све бива даље од среће; ослепи читајући књиге, да би дошло до већег знања, но товарећи свој мозак све већим теретом знања, оно је постајало све глупље и мрачније и бедније. Јер је навикло да тражи хлеб и срећу и знање мимо родитеља свога небеснога и напротив путу и методу што је Христос указао. Отуда је јасно да су и ратови европски произашли од рата Европе против Христа; сва глад и јад њен од непримања хране Христом предложене; сва несрећа и сва срамота и све безумље европско од размаженог одречења од Христа и лутања за крушцем соли својих једногрбих и двогрбих философа. И то не од јуче него из давна. Од када? Откад јој је папа учинио Христа мрским а Лутер протумачио Христа погрешно.

Ми се не злурадујемо. Ми желимо од свег срца европском човечанству чисту истину и прави пут. И једно и друго јесте Христос, но Христос не по папском и не по лутеранском. Не тај Христос, него Христос светих прађедова европских, тј. онај Христос како су га прађедови садашње Европе хиљаду година знали и поштовали заједно са нашим православним прађедовима. Читаву и пуну хиљаду година, докле повампирена неман понтификалног Рима Јупитеровог није зажмурила пред истином, погазила стид и почела страхом да влада.

Али Европи смета једно: презрење својих праотаца и прађедова. Заповедио је Бог: поштуј оца свога и матер своју да ти добро буде. Европа је имала много бунтова и револуција. Све стреле тих бунтова и револуција биле су управљене на њене родитеље и прародитеље. А Бог се свети ужасно онима који не поштују своје родитеље. Јер који се одвајају од свога телесног родитеља одвајају се и од Бога. Све не ваља, како су живели наши очеви јуче, мислили су отпадници европски, а све је добро како ћемо ми живети сутра. Од свога Јуче Европејци су се неколико столећа сваки дан отресли као од куге, обећавајући сваки дан своје срећно Сутра. И живот је њихов протицао у једном магловитом Данас, између презрења онога што је прошло и очекивања онога што још није дошло. Историја људска не зна за једну другу расу или један други народ који се вековима хватао за нестварност и живео нереалностима као последњих неколико покољење беле Европе. А баш, та су поколења највише говорила о стварности; викала против „бајки из прошлости“, градила такозване „идеалисте“. У самој ствари нико на овоме свету није био удаљенији од реалности живота него Европа. Јер реалност представља онај који је рекао у лице небу и земљи: Ја сам пут и истина и живот. И јер једино Европа, раскалашна одметница, није ишла у двор Оцу небесном да тражи што јој треба, јавно и отворено, него је обилазећи Њега, домаћина свога, пошла да се шуња по његовом имању и да краде, да се после њени највећи крадљивци славе као највећи генији света.

Зашто је српски народ тако горко настрадао? Зато што се одвојио од својих богоносних отаца и витезова и пошао за безбожницима и јеретицима европским. Кад то знамо пазимо којим путем треба да идемо убудуће. Амин.

Припремила екипа странице „Православље живот вечни“

 

Објављено под Кроз тамнички прозор | Оставите коментар

Грузини прасетом против медресе

10.09.2014. - Грађани приморског места Кобулети у Грузији не дозвољавају да се у њиховом месту гради медреса. Они сматрају да је ово вид насиља и исламског прозелитизма, јер људи који граде исламску верску школу – медресу, су грађани Турске и на волшебан начин су добили грузијско држављанство.

prase

Закована прасећа глава на будућој згради медресе је покушај да се сујеверни страх муслимана искористи како би обуставили планове о оснивању медресе.

Православни грађани Кобулетија окупили су се самоиницијативно у близини зграде која би требало да постане исламска школа за припрему учитеља ислама. Кућа у којој би ова школа била смештена власништво је грађанина Турске, који је под изговором да жели да отвори хотел покренуо оснивање верске школе.

Кобулети је мали приморски град. Током владавине председника Саакашвилија чији је режим од Грузина сматран за марионетски режим којим управљају САД и ЕУ, велики број Турака се населио у приморским областима Грузије. Оно што је неуобичајено је да су веома лако добили држављанство Грузије. Староседеоци Грузије називају овај процес „инвазијом без оружја“, што би по њима могло да буде опасније и од рата.

У истој области постоји и мали број староседеоца муслимана, који су током раније Турске окупације Грузије били потурчени, тј. под утицајем насиља су издали православље и прешли у ислам. Услед мисионарских напора Грузијске Цркве један део њих се вратио у православље, али су сада изложени пропаганди ислама, где Турска често делећи финансијске олакшице и стипендије покушава да што више Грузина придобије за ислам. На сав овај процес Саакашвилијев режим је благонаклоно реаговао помажући Турцима да економским улагањима у Грузији подстакну исламизацију земље.

Снимак протеста

У Грузији, ово не би била прва верска исламска школа, али би била прва која се гради на територији коју су запосели пословни људи из Турске и у којој доскора није био значајан број муслимана.

Како смо навели, протест у Кобулетију био је спонтано организован од становника овога места. Засада нема званичне изјаве од стране Грузијске православне цркве.

Са друге стране, један део историјске територије Грузије је данас у поседу Турске и тамо су православно становништво и православни верски објекти потпуно девастирани. Грузијска православна црква је чинила напоре да се неки од ових древних цркава обнове као културно наслеђе, али еврофанатични режим у Грузији није подржао напоре Православне Цркве.

 

4751430390_6298e44e07_z

Грузија – древни носилац Православља

На крају, подсетимо да на паралеле између овога што се дешава у Грузији и економског улагања у Србију од стране арапских пословних људи. Да ли ће еврофанатични режим у Србији имати деловати идентично као и Саакашвили, остаје да се види.

Крвави Ислам, браћо и, црно-жуто хијенско хришћанство Запада, то је једна иста вера. (Свети Николај Жички)

Погледајте такође: МУСЛИМАНИ КЛАЊАЛИ У ЦЕНТРУ ПАЗАРА

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Грузијска Црква, Муслимани | 2 коментара

Амфилохије припрема народ за „васељенски сабор“

У недавном обраћању народу у цркви митрополит Амфилохије је на луцидан начин подметнуо идеју о организовању екуменистичког сабора који се планира за 2016. Он је најпре имао монолог о неприхватању папистичких новотарија представљајући себе као зилота против империјализма Ватикана да би акробатским преокретом на крају беседе позвао народ да послушно прихвати неопапистичку политику Цариграда и у том смислу и наречени „Велики свети васељенски сабор“ који није ништа друго до унапред исконструисани пленум ради увођења новотарија и екуменистичке јереси.

Преосвећени Оци Архијереји, не могу да се отмем утиску и убеђењу да иза свега стоји једна једина потајна жеља извесних људи из садашње Цариградске Патријаршије: да се ова прва по части Патријаршија у Православљу данас једном оваквом концепцијом и оваквим понашањем дефинитивно наметне Православним Аутокефалним Црквама и уопште православном свету и читавој Православној Дијаспори, и да то своје неопапистичко наметање санкционише једним „Васељенским Сабором“. (Свети Јустин Ћелијски у представци Синоду СПЦ поводом сазива „Великог сабора православне цркве“, 1977.)

Након Свете архијерејске литургије коју је служио у Доњем манастиру Острогу на светог апостола Вартоломеја Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсетио да је Свети Вартоломеј, чији празник је у протеклу недељу славила Црква, небески заштитник и покровитељ Патријарха васељенског Вартоломеја. „Он је први епископ у Православној цркви.“

amfilohije-i-papaДаље је митр. Амфилохије говорио о заблудама паписта које није назвао јересима, већ их је именовао – „новотаријама“. Још је, рекло би се, направио разлику између појмова „хришћанске цркве“ и „православне цркве“ који би требало да буду идентични.

„У своје вријеме, до 10 – 11. вијека први епископ у хришћанској цркви био је римски епископ,“ наставља м. Амфилохије, „Међутим, римски епископ, који је наследник апостола Петра, скренуо је са правог пута, када је увео новотарије у вјеру, нарочито када је уведено оно несрећно “филиокве“ у Символ вјере. Они су то на Западу увели негдје од 8 – 9. вијека, од времена цара Карла Великога. Увели су лажни додатак, који није истинит, који није еванђелски, који није предан од апостола – “који од Оца и Сина исходи““, објаснио је митрополит. „Тај мали додатак – “и Сина“ изазвао је у 11. вијеку велики и страшни раскол, који ево и до дан-данас траје. Од тада, од 1054. године, наша Православна црква од Истока не признаје римскога епископа као првога у хришћанској васељени, иако се он намеће кроз историју вршећи често пута и насиље на империјалан начин“, казао је митрополит Амфилохије.

Он је додао да је цариградски архиепископ – патријарх одлукама 3. и 4. васељенског сабора добио част да буде други. „Дакле, док је римски био први, цариградски је био проглашен као раван њему. Зато је, када је отпао онај први епископ Рима,  константинопољски добио улогу и част да буде први међу свим епископима хришћанске православне васељене. Тако је то од 11. вијека до данас“, објаснио је Митрополит Амфилохије.

Сав овај увод м. Амфилохије је учинио да би подсетио да ће Патријарх васељенски Вартоломеј 2016. године председавати Великим православним сабором. „Зато је добро да се данас на овај празник помолимо за Његову Свесветост Патријарха Вартоломеја“, рекао је Митрополит Амфилохије.

О „Осмом васељенском сабору“ свети оци су говорили да ће бити јеретички, разбојнички. Између осталих, свети Јустин Ћелијски, којег митрополит назива својим духовним оцем, је катогрично био против овако организованог сабора. Он је упозоравао: „Треба бити искрен: у понашању представника Цариградске Патријаршије последњих деценија осећа се исти онај нездрави немир и болесно духовно настројење које је Цркву у 15. веку довело до Флорентијског издајства и срама.“

„У историји и животу Православне Цркве никада ниједан Сабор, а поготову такав изузетно благодатни, светопедесетнички догађај какав је Васељенски Сабор, није вештачки тражио и измишљао теме за свој рад и заседање; није никада наметљиво одржавао „конференције“, „конгресе“, „просиноде“ и сличне вештачке скупове потпуно туђе и непознате православној саборској традицији, а у ствари копиране од западњачких организација туђих Цркви Христовој… Јер ако до таквог Сабора – не дај Боже! – дође, од њега се може очекивати једно: расколи и јереси и погибија безбројних душа. А гледано из апостолско-светоотачког историјског искуства Цркве, такав Сабор ће уместо лечења већ постојећих створити нове ране на телу Цркве и створити јој нове проблеме и недаће.“ –Св. Јустин Ћелијски

 

Извор: mitropolija.com

Погледајте такође: „ПРЕВРАТ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ“

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Вести, Црква и јерес екуменизма | 1 коментар

Папа позвао на екуменистичко уједињење преко идеологије пацифизма

Бозе, Италија, 3-6. септембар

„Сведочењем Христовог мира превазићи разлике и створити наду,“
поручио је папа Фрањо на екуменистичкој међународној конференцији у Бозеу која је управо завршена. На конференцији је учествовао велики број екумениста из православних цркава. Запажено место имао је и епископ Андреј Ћилерџић који са папистичко-екуменистичким центром у Бозеу одржава присне контакте.

мол бозе

Екуменистичка молитва у Бозеу

Међународна екуменистичка конференција на тему „Блажени миротворци“ одржана је у папистичком центру за екуменизам у Бозеу, Пијемонт, Италија. На самом почетку конференције Државни секретар Ватикана Пјетро Паролин је прочитао телеграм папе Фрање, у коме је наглашено да папа „жели да ови дани учења и дискусије могу послужити да би се схватило да је могуће живети и сведочити мир послан од Христа, преко искреног братства које превазилази спорења, прелази преко неповерења, и ствара наду.“

22. састанак ове врсте одржан је при чувеном манастиру у Бозеу, који је познат по екуменизму и, нарочито, одржавању веза са екуменистичким кадровима у Православној Цркви склоних харизматичком покрету око јересеначалника Зизјуласа. У медијима је представљено да ову конференцију организује заједница Бозе у сарадњи са Православним Црквама. Акценат конференције је на „проучавању Јеванђеља мира које изискује од хришћана да буду савремени квасац у помирењу међу женама и мушкарцима.“
„Хтели смо да причамо о миру и о носиоцима мира,“ објашњава Енцо Бјанки, идеолог манастира Бозе, у интервјуу за Радио Ватикан. „Како каже папа Фрањо, готово да смо доживели трећи светски рат, са страшним жариштем на Средњем Истоку, где источна и западна хришћанска конфесија, православна и католичка живе једна крај друге, али је слично и оно што се дешава на граници Русије и Украјине. То су регије где је тема мира одлучујућа за будућност хришћана.“

„Баш концепт мира,“ додаје монах Бјанки, „има за хришћане посебну димензију и теолошку и откровењску.“ „За нас је Христос мир“, наставља,„и Он је дошао да сруши сваки зид и свако одвајање, и само у Његово име може бити мира. Мир међу људима који није производ „религије“ већ коме је извор сам Христос.“

andrej boze

Епископ Андреј. Са конференције на конференцију. После екуменизма у Бозеу, еп. Андреј је отишао на екуменистичку конференцију у Антверпену.

Осим Андреја и други српски епископи харизматици (Давид, Максим) су недавно прошли кроз школу Бозеа. Делегација Бозеа је била присутна и на недавном устоличењу Андреја у Бечу. Конференција о миру у Бозеу одржава се истовремено док унијатски део папизма снажно подржава милитантне акције украјинских нациста на простору Донбаса. Ни то није сметало познатом екуменисти из Московске Патријаршије митрополиту Илариону Алфејеву да упути у име Московског патријарха писмо подршке овом скупу.

ДОДАТАК, ВИДЕО – Нацистички говор украјинског гркокатоличког свештеника који позива на убијање Руса

Припадник унијата који су настали од Малоруса који су издали Православље и Русију, између осталог каже:

- Ми ћемо то учинити, али супротно – нема земље за њих, њих ћемо дати нашој земљи! Тако волите своје непријатеље… Наша земља шири њедра и прихвата их вјековима. Прихватити ће и ову московску хорду, као једног!

Не радујте непријатеља! Стотину ће пасти – тисућу стасати до оружја!
– Слава Исуса Кристу !
– Слава Украјини! Херојима слава! (То је Бандерин слоган. The Saker.)
– Слава нацији! Смрт непријатељима!
– Слава нацији! Смрт непријатељима!
– Слава нацији! Смрт непријатељима! (Цели превод)

Махнућу руком Својом на становнике ове земље, вели Господ. Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице. И лијече ране кћери народа мојега овлаш, говорећи: мир, мир; а мира нема. Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ (Пророк Јеремија 6, 12-15).

Погледајте такође: УНИЈАТСКИ СВЕШТЕНИК ПОЗВАО ПАСТВУ ДА УБИЈА „МОСКОВЉАНЕ“

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

 

 

Објављено под Вести, Црква и јерес екуменизма | 3 коментара

Господе, хиљаду година је пред Тобом као један дан и један дан као хиљаду година.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

84734

Помоћу газде постаје човек газда а не помоћу просјака.
Помоћу славнога постаје човек славан а не помоћу презренога.
Помоћу мудрога постаје човек мудар а не помоћу лудог.
Помоћу силнога добија човек победу а не помоћу немоћнога.
Помоћу Бога може човек постати бог а не помоћу ђавола.
Држите ово посебно у памети браћо моја: само помоћу Бога може човек постати бог а никако помоћу ђавола.

Почетак трагичне историје рода људског био је онда кад су Адам и Ева, односно Ева и Адам лакомислено поверовали да могу постати богови помоћу ђавола. Поверовавши ђаволу Адам и Ева су погазили заповест Бога Створитеља да би постали богови. Али, авај, судбино љута, нису тада постали богови него лешине. Одмах су им се очи отвориле и увидели су да је све божанско здерано с њих; остали су сами гадни костури.
То је било кад је било. Зар ћемо ми и време рачунати, кад и модерна наука сматра да је време ствар растегљива и релативна а прастари пророк говори о времену: Господе, хиљаду година је пред тобом као један дан и један дан као хиљаду година.
То је било, кажемо, кад је било. На самом почетку страшне трагедије човечанства; то јест кад је први човек са својом женом појмио да помоћу ђавола постане бог. Но није постао бог но гола и смрадна лешина.
То је било кад је било, но то је било и јуче у Европи. Европско човечанство, интелектуализирани човек, то јест са забрљаним срцем и умом и са развијеним чулним разумом, направио је уговор с ђаволом, прастари адамски пакт, да испуни вољу ђаволу а да помоћу ђавола постане бог. Наиме, да европски крштени људи повинују се ђаволу, одрекавши се Христа, а ђаво да их све одликује орденом божанства; тако да сваки Европејац који се одрекао Христа, и пљунуо на крст и поклонио се ђаволу, одмах добија ђавоље племство и титулу ђавољег кнеза, грофа, барона, велможе, великаша, генерала, војводе, капетана, воина.
Од своје стране Европејци су до савршенства испунили своје обавезе према ђаволу одрекавши се Христа. Али од стране ђавола није испуњено ниједно обећање. Јер ђаво никад не прима никакву обавезу према људима, само тражи обавезу а даје обећање. Бог чини завет с људима својим, а ђаво се боји завета и не чини завета него само даје обећања и тражи обавезе. Лажно обећање даје ђаво богоодступној Европи да ће Европејце учинити боговима, али да му се Европејци поклоне. Европејци су се поклонили и учињени су од ђавола не боговима него ђаволима. Ту је превара ђаволска.
Заиста није сасвим бесмислена тежња људи да постану богови и синови Божји. Има нешто дубоко скривено у њима, као метал у руди што их гони да траже своје изгубљено божанско достојанство. Божји дах живота је у њима. Живи су не од земље него од неба. И живот њихов је залог и печат божанства. Кад човек има здравље не мисли и не говори о здрављу; кад га болест савлада онда говори о здрављу, јадикује за здрављем, тражи изгубљено здравље. Кад је Адам изгубио своје божанско достојанство, онда се осетио го, потражио га обнажен од свега небескога. Обичан кип од пепела и од Адама па надаље, преко Каина, Ламеха, Неврода, Канана, Амалика, Едома, Кајафе и других тражило је грешно потомство Адамово преко ђавола да изгубљено поврати. Али узалуд. Све је било узалуд и све наопако, где се изгубљено хтело добити мађијама ђаволским. И све тако док није Бог постао човек да човека богом учини. Као што пише у Триоду. Јер је у Старом завету писано а у Новом поновљено: богови сте и синови Божји.
Бог је постао човек да човека учини Богом – то је браћо моја зенит историје људске, то је свршетак дуго трајне ноћи кроз коју је род човечији путовао! Лутајући и не знајући ни одакле ни куда иде; то је зора великога дана, која је људима дошла блага небесна вест: Синови смо светлости и дана. И људи су од тада почели да постају богови помоћу Бога. То је почетак препорођаја човечанства. Нов пут; нов метод, Нови завет. Нове обавезе и ново обећање. Богови сте и синови Божји.
И милиони су у току 2000 година постали мали богови или синови Божји. Помоћу Бога, вером, добротом, милостињом, правдом, подвигом, сузама, мучеништвом, пожртвовањем. Многи и многи милиони. То је највећа војска која је сабрана – војска Христова у ономе свету то је најмногобројнији народ – народ Христов у ономе свету.
Али, авај, браћо моја, модерна Европа окренула се од дрвета живота и пошла змији на разговор као наша прабаба Ева. И ухватила је веру са ђаволом и створила пакт са ђаволом. Дала је обавезу и примила обећање. Обавеза гласи: одрећи се Христа и скренути с пута јеванђелског; красти, лагати, отимати, уживати, блудничити, убијати, чинити сва безакоња и стварати све направде. А обећање гласи: Ако тако будете чинили бићете богови. И Европа наших дана увелико понавља пропали покушај бабе Еве, Каина, Јуде и осталих звучних слугу сатанских. Амин.

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Објављено под Кроз тамнички прозор | 1 коментар

Буда је по националности Украјинац

(или) АНТИЧКИ НАЦИЗАМ И ЊЕГОВА БЕЗБОЖНА ДЕЦА

Званично издање Врховне Раде (парламента) Украјине „Голос Украини“ објавило је још 2009. чланак, у коме украјински научник Валериј Бебик доказује, да је Буда имао украјинске корене. По мишљењу овог научника, Буда је припадао скитском/сакском народу Будина, који је живео у ІІ-І вековима пре наше ере на територији „Древне Украине“.

Изузетан патриотски набој у Украјини. И бркови се фарбају у националне боје.

„Име тог народа се сачувало у именима насеља Середина -Буда (Сумска област), и Буда (код Чернигова)“, – пише научник. По његовим речима, потомци Будина до данас живе на територији Сумске и Черњиговске области, а такође и у блиским њима белоруским и руским земљама.

Како примећује информативна кућа „Нови регион“, то није први подобни материјал Бебика, објављен у новинама „Глас Украјине“. Раније, на пример, он је тврдио, да је Исус Христос по пореклу такође био Украјинац.

По подацима историчара, Сидарта Гаутама (Буда), који је живео у VII-VI веку пре Христа, происходио је из познате индијске породице – његов отац је био цар на јужним падинама Хималаја. У преводу са санскрита „буда“ значи „онај који се пробудио“.

www.lenta.ru

Тако су Украјинци још једном доказали тезу да национална облапорност мора имати своје теоретско оправдање. Већ је превазиђена теорија о надраси, која се базирала на Дарвиновој теорији еволуције и која је послужила Хитлеру за убијање милиона људи. Нови нацизам базира се на античкој историји појединачног народа.

Античка историја је, уствари, простор за безграничну манипулацију и због оскудности података може се све повезати и начинити свакаква теорија. Бавећи се античком историјом, научници или псеудонаучници могу дати машти на вољу и измаштати најфантастичније закључке.

Античку историософску интепретацију своје историје имају обично нације трифртаљке, тј. нације које су јуче настале, или немају неку своју историју да се похвале. Наравно, одлучну улогу овде игра комплекс ниже вредности, и осећај инфериорности према својим суседима. Као последица тога јавља се и комплекс више вредности, када нација без историје убеди себе да је баш она најстарија нација на свету.

Сви знате причу о Ерику и банани. Ерик (тј. Кире) је обичан просечан дечко којег нико у његовом крају и не примећује. Али, када Кире (Ерик) поједе банану јавља се невероватна промена, и Кире (Ерик) постаје Бананамен, способан да преврће солитере, руши планине и лети брже од боинга.

Наравно, прича о Бананамену је само прича за цртани филм, и ако би неки Кире заиста помислио да је Бананамен вероватно би завршио на психијатрији где би испитивали какве то „банане“ он једе. Тешко изводљиво би било ако би цела једна нација морала да се подвргава психијатријској анализи зато што је умислила да нахранивши се својом псеудоисторијом може да лети.

Комплекс више вредности је један од начина којим особа са комплексом ниже вредности може покушати да побегне од сопствених тешкоћа. Та особа претпостави да је супериорна онда када није, и овај лажни успех представља компензацију за осећај инфериорности који она не може да поднесе. Нормална особа нема комплекс више вредности; она чак нема ни осећај више вредности. Она има тежњу да буде супериорна на тај начин што покушава да буде успешна; али дотле док је ова тежња исказана радом, то не води ка погрешним проценама, које стоје у корену менталне болести. (По Алфреду Адлеру)

Није, дакле, чудно што је украјински нацизам нашао за сходно да се наслања на античку историософску концепцију која иде дотле да Христа и Буду назива Украјинцима. Античка историософска концепција је присутна, и те како, на балканским просторима, па отуда и опасност да се њене теоријске поставке искористе за стварање нацизма на Балкану у 20. и 21. веку.

Античка историософија постаје званична државна историја када се нека теорија претвори у аксиому. Како је антика, због недовољног броја података подесна за разне теорије и манипулације, аксиоме створене из тих теорија могу бити и погубне. То нам на делу показује стварање македонске и албанске нације. Македонци би пре да се турче него да се србе, а проблем је настао у моменту када је неки Србин из Скопља појео банану коју су му понудили из Ватикана или из Берлина и постао Александар Македонски. Исти проблем је настао када је неки Љатиф из Качаника појео исту банану и постао древни Илир.

Македонци, који као народ нису постојали до Штросмајера и мешетарења језуита у Привардарју и унијатства Гоце Делчева и браће Миладинов, и до заседања Комунистичке Интернационале, и Илири (тј. Шиптари) којима су Аустрија и друге западне земље у 18. веку почеле да имплантирају у главу мисао да су баш они напрасно Илири, сада, имају, по теорији да су они древни народи Балкана, апсолутно историјско право да широке просторе, који су, опет по њима, узурпирани од „дошљака“ присвоје само за себе.

Ова уображеност је данас највећи непријатељ Православља, основ за нацистичку мржњу према другим народима. Она се огледа са једне стране, у дивљању „древних Илира“ тј. Албанаца, над православним светињама и народима који га окружују, а са друге стране, у аутистични етнофилетизам и самоуништење Македонаца који мрзе све који им не иду уз длаку и не признају њихову античку супериорност. Резултат те уображености је да нова нација Македонаца постаје мањина у својој сопственој држави и пресеца своје родбинске везе са својим народом и са народима који би им по дефиницији требало да буду пријатељски, а у којима виде свог највећег мрзитеља.

Код Албанаца се теорије о Илирима као Шиптарима завршавају сном о „етничкој Албанији“, која фигурира као политичка идеја и у првој фази би требало да буде Албанија са деловима територије Црне Горе, Србије, Вардарске Македоније и Грчке, а касније би то могло да иде и до Токија.

Последице античке историософије се овде не завршавају. Постоји још једно поље античке историософије где неки аутори Србе представљају као доминантну нацију света, Исуса Христа као Србина, а Православље као инфериорну религију која је настала под утицајем древног српског паганства. Последице оваквог нацистичког става су, опет, омаловажавање Православља и славне хришћанске и мученичке историје свога народа.

На крају, запитајмо се да ли у стварању једне нације постоји потреба за Божији благослов или је нација заједница људи која треба да прождире заједницу других људи, другу нацију? Српска нација није само крв и месо, већ је благословена својом Црквом. Да је Божији благослов на њој показали су и многи свети Срби – родољуби, све до св. Николаја Охридског и Жичког и св. Јустина Ћелијског. Тако је и са руском нацијом. Огроман број светитеља Руса је учио и проповедао како се брани руска земља не делећи је на Кијевску и Московску Рус. Истовремено, не постоји ниједан светитељ Македонац који је говорио о националној посебности Македонаца, нити постоји иједан светитељ Украјинац који је говорио о националној посебности Украјинаца.

10620591_939027109446791_5589232829967642473_n

Борци за „троједину Рус“ у области Донбаса. Маргарита Зејндлер, православна Немица која се бори у Новорусији за јединство руског света. Одбрана Русије, по њој, одбрана је Православља.

Украјинску и македонску нацију као и црногорску, неоспорива је чињеница, као посебне нације подржавали су Ватикан и Комунистичка Интернационала, тј. све сами Божији противници. Ипак, и данас има „православних хришћана“ који желе да им пре Буда буде саплеменик и унијата Гоце Делчев него свети Јустин Ћелијски, Лаврентије Черњиговски и остали Божији угодници.

Погледајте такође: РУСИ У СЛАВЈАНСКУ: -ДРЖИМО СЕ РЕЧИ ПРОРОКА, ПРОТИВ НАС РАТУЈЕ ВАТИКАН

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Вардарска Македонија, Руска Црква | 12 коментара

Антиекуменизам и његов ћорсокак: РУКАВИЦА ЈЕ БАЧЕНА

После почетка фронталне борбе између екумениста-новаторца и антиекумениста у оквиру Епархије рашко-призренске у егзилу, један део Цркве се нашао у небраном грожђу, немајући смелости или дрскости да се определи ни за једну од страна. Један део верних људи остајао је у јединству са екуменистима пратећи окоштале анти-екуменистичке ставове који би се могли да се именују формалистичком конзервативношћу. Као што је папизам (први протестантизам) изродио његово рационалистичко чедо – лутеранизам, тако су формалистичка конзервативност и екуменистичко новотарство изродиле једну другу, тј. аномалије једног покрета су подстицале стварање аномалија код његовог противника. Новотарци су се формалистима подсмевали као затуцанима, а формалисти су се саблажњавали о новотарцима као о онима који страха Божијег немају и тиме сличнима аморалним атеистима.

Други вид неспоразума, постоји између ових истих формалиста и оних који прате курс епископа Артемија. Формалисте боли то што се еп. Артемије не уклапа у њихов конзервативни рационализам. Сваки део њих се аутистично хвата за понеку фикс-идеју и труди да је истакне као „једину спасавајућу“. Један број формалиста се хистерично држи борбе против биометрије, иако и духовници који су некад говорили против биометрије итекако „шурују“ са онима који биометријске личне карте поседују држећи се тако шизофрене политике. Други део формалиста, као што ћемо видети, практично проглашава новокалендарске Цркве (Грчку, Румунску, Александријску…) јеретичким, тј. саблажњава се општењем са њима, само због Новог (григоријанског) календара који су прихватиле. Да ли је ово довољан разлог да би неко био одсечен од Цркве одговара протосинђел Максим (Новаковић) који служи у Епархији рашко-призренској у егзилу.

Одговор брату Мирославу Павловићу из Љига од протосинђела Максима из ЕРП у егзилу

„НИ ЈЕДАН НОВОКАЛЕНДАРАЦ НЕ МОЖЕ БИТИ ПРОТИВ ЕКУМЕНИЗМА, ЈЕР ЈЕ ЦИЉ НОВОГ КАЛЕНДАРА ЕКУМЕНИЗАМ!
Ви из ЕРП из егзила имате проблем да одговорите директно на питање:“ Да ли је нови календар у служби екуменизма, или не?“ Ако кажете да јесте, онда сте у проблему зашто узимасте подршку од њих и служисте литургију по новом календару у Грчкој, а ако кажете да није, испљуваће вас народ, јер народ зна да нови календар је у служби екуменизма. Најбоље је да кажете НЕ ЗНАМО, као што су рекли првосвештеници кад их је Господ Исус Христос питао:’Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи?’.“ (Мирослав Павловић)

10656500_10152611445242649_120712335_nПре свега, помаже Бог!
Мера православности је често повезана са мером пристојности и васпитања, ако ово применимо на ову Ваш упадицу (јер не знам како друкчије окарактерисати ово Ваше писамце), тешко да ћете бити у ситуацији да пишете о православљу, брате Мирославе. Шта је Господ упитао првосвештенике, видим знате, зато претпостављам да знате шта су и на који начин првосвештеници питали Господа. Питали су га са истим настројењем са којим је и ово Ваше питање постављено, недобронамерно, кушачки, навијачки. Ове Ваше речи имају исти призвук као и њихове, крајњи ехо оваквих Ваших и њихових питања завршава се истим смислом: распни га, распни. Моје лично мишљење је да на овакве провокације, а не питања, не треба одговарати, но зарад братског поштовања према оцу Иринеју и наде да ћете исправно схватити тематику, ипак, одговарам на ово несувисло питање, иако, није баш јасно коме је постављено, пошто се односи на множину нас, ко год ми били, клирици или лаици. Питање је тенденциозно, са шићарџијском рачуницом, да ћете нас ухватити у речи и имати разлога да нас по Вашем закону осудите, иако је очигледно да сте нас већ осудили, али, као и фарисејима и првосвештеницима, тако и Вама мањка разлог, па покушавате да га пронађете, претпостављам, ако затреба и измислите.

Ми следимо предање нашег духовног деде, оца Јустина, који је 1926. (1923.је уведен нови календар) докторирао у Атини, наравно и те како саслуживао са новокалендарцима, па ипак био и остао „правило вјери“ Српске цркве, осим, очигледно за Вас православце „ревносније“ од оца Јустина. Мера љубави према Богу мери се мером страдања и прогона које хришћанин трпи у овом свету, ако ко жели побожно да живи у Христу Исусу, биће гоњен. Ако премеримо овом мером оца Јустина, као и владику Артемија, резултат је очигледан. Међутим, ако премеримо овом мером страдања Ваше цењене духовнике, који Вас инструишу и усмеравају у погрешном смеру, а који су се кукавички улогорили у своје мала царства, манастире, и под изговором чувања зидина (нека се сете пророчанства светог Анатолија Оптинског), а заправо материјалног иметка и комфора, немају храбрости да исуку своје духовне мачеве и изађу на фронт борбе са истиснком јересју, званом екуменизам, онда је боље да ћуте и они и Ви. А ако они, пак, неће, барем Ви престаните бити испоставе њиховог уображеног кукавичлука, који не жели да спозна самог себе, него тражи трун у оку владике Артемија, како би им тај трун послужио за изговор њиховом кукавичлуку. Нови календар је велико зло, али је екуменизам веће и нови календар, скупа са богослужбеним реформама, јер је и он својеврсна богослужбена реформа, је само део те сатанске грађевине зване екуменизам. Да појасним, ако Цркву упоредимо са кућом, док екуменисти руше темеље Цркве (екуменистичким гажењем догмата) дотле се ви паштите око спасавања прозора Цркве (календара, који није догмат већ канонска одредба, а канони извиру из догмата, не обрнуто, зато ако чувате воду у кофи, а не марите за извор са ког сте захватили, остаћете свакако без воде). Уместо да схватите да док чувате прозоре, оде цела кућа, те Вам ни прозори без куће неће требати, Ви се упорно држите прозора. Ето, то је наш одговор. Ако сачувамо и одбранимо темеље куће, свету веру православну, нови календар, као један вид спољашњег екуменског приближавања богоотпалом Западу, ће се лако вратити на стари. Међутим, Ваше површно схватање Вас доводи у положај да мислите да учествујете у некаквој ревносној борби за веру, а заправо не препознајете бојно поље и место где се води одлучујућа битка за веру, а то је супротстављање екуменизму, и његовим носиоцима патријарху Иринеју и осталима. Ако се са тим злом изборимо, ако то зло сасечемо, онда ће његови изданци: нови календар и богослужбене реформе (које ван екуменизма немају смисла) саме се сасушити и пропасти.

10376087_663184803760429_7496355693093312976_n
Ето, паметноме доста, покарај мудрога и биће још мудрији, желим да верујем да ће тако и са Вама бити. Ми не одобравамо нови календар, али ни не одбијамо браћу антиекуменисте из новокалендарских Помесних цркава, јер их ни отац Јустин није одбијао од себе, нити сматрао јеретицима, како Ви то погрешно чините, ми такво предање нисмо примили. Довека остајемо, уз Божју помоћ, верни целокупном светом Предању Цркве, а самим тим и држању старог календара, ако и цела Српска црква прими нови календар, ми немамо намеру да се саображавамо тој новотарији.
Од Бога Вам желим мудрост и спасење, јер су у овом времену неодвојиви, пазите каквим путем ходите и какве људе узимате за вође, јер слепац слепога ако води, оба ће у јаму упасти. Нисмо на фудбалском терену, већ у Цркви Христовој, зато се треба држати предања апостола, које каже, ко жели да се свађа ми таквог обичаја немамо нити Цркве Божје. Чувајте ову апостолску меру, те са више поштовања и смерности упућујте оваква питања, јер озбиљна питања траже озбиљан приступ. Треба ревновати за веру, а не глумити богослове у навијачком маниру, знамо куда иду епископи-фудбалери и њихови навијачи.
Срдачно, протос. Максим

Погледајте такође: ЕКУМЕНИЗАМ И РАСКОЛНИЧКИ ЗИЛОТИЗАМ

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Објављено под Теологија | 24 коментара

Зографски монах разобличио папу и патријарха Вартоломеја

 

Јеромонах Висарион са својим игуманом – ретки свештеници који говоре јавно против јереси екуменизма.

Није много прошло од најновијих књига архимандрита Јоана Филипова против екуменизма, а већ нам из Бугарске стижу нове лепе вести о борби православних против екуменистичке јереси.

Како извештава „Стандард“, пре недељу дана појавила се нова књига јеромонаха Висариона. „Одбрана православног хришћанства од замки екуменистичког синкретизма“ може се пронаћи у већим храмовима Бугарске православне цркве, као и у појединим већим књижарама. Повод за настанак ове књиге био је сусрет папе Франциска и патријарха Вартоломеја у Јерусалиму 2014. године и њихова декларација у којој се говори о уједињењу Источне и Западне „цркве“. Чињеница  да није било никакве званичне реакције у црквеним круговима изазвала је јеромонаха Висариона, првог епитропа бугарског манастира Зограф, на Светој Гори, да изнесе свој став о овом питању.

Било је реакција појединих људи, а многи монаси на Светој Гори дубоко су погођени оним што се десило. Међутим,  овај догађај је остао некако незапажен у широј јавности“, рекао је за „Стандард“ јеромонах Висарион. Према његовом мишљењу, уколико погледамо целу људску историју, видећемо да, како време пролази, расту покушаји да се Божија истина разводни разним људским заблудама. „Оно што се дешавало од Мојсија до доласка Господа Исуса Христа, то се дешава и са хришћанством и данас. Истина, дата нам од Христа пре 2000 година, све више почиње да се мења и квари“, додаје отац.

У овој књизи од 220 страница отац Висарион износи свој страх због намера црквених великодостојника који теже механичком уједињењу Православне Цркве са Римокатоличком „црквом“, без обзира што не постоји јединство у истинској вери. „У декларацији се јасно говори о тежњи ка евхаријстијском јединству и пуном уједињењу, али се не говори о томе да је јединство потребно у православној вери- вери коју нам је предао Господ, а Свети Оци сачували неизмењену“, каже отац Висарион.

Отац, такође, наводи чињеницу да су за православну веру животе дали многи светогорски исповедници, а међу њима и 26 зографских мученика, који нису хтели да се уједине са римокатоличком јереси. Све ове исповеднике и мученике Господ је прославио дивним чудима, која јасно показују да су они поступали исправно. Један од стубова православља, свети Марко Ефески, такође је био против уједињења између православних и римокатолика базираног на компромисима у вери.

„У последњим годинама смо сведоци једног засиљеног покушаја за уједињење које није засновано на истини, већ на сентименталности која не спасава“, тврди јеромонах Висарион. По њему, да би уједињења постало истинско, римокатолици треба да се врате правој вери, којој су и сами припадали током првих хиљаду година од Христовог рођења. У супротном, уједињење би било лажно и довело би до нестанка истински верујућих. „Треба да чувамо православну веру, коју у нам предали наши оци. Ту веру су чували и свети Седмочисленици*, и свети Јован Рилски Чудотворац, и свети патријарх Евтимије Трновски, и свети Георгије Софијски. Сви свети су чували православну веру, а Бог их је прославио због тога“, додаје отац.

 Пут ка лажном уједињењу

 -Оче Висарионе, са чиме се Ви конкретно не слажете?

-Овакав пут ка јединству је лажан. Зато смо и поставили питање куда нас то воде наши црквени великодостојници. Они нас воде ка једном лажном уједињењу.

-Шта се тачно догодило између папе и васељенског патријарха?

-Приликом тог сусрета изнет је један грандиозан план за уједињење, али уопште није речено да ће то уједињење бити у истини, а то није у реду. Нигде се не говори о разликама у вери, само се говори о љубави, миру и братству, користе се уобичајене фразе.

bpc visarion -Ви критикујете поступке патријарха Вартоломеја?

-Књига је критика и његових поступака, али и свеопштег ћутања, чињенице да нико не реагује на донету декларацију. А то је покушај за промену смисла целе историје Цркве, претумачење вере. Ћутимо о тако важним питањима и на крају ће нас довести пред свршен чин и рећи: ево, ујединили смо се, ми се много волимо. Да ли је то заиста љубав?! Зар не треба да се волимо у Истини? Да ли заиста желимо спасење? То је као да постоје два пута, први исправни, и други кроз трње. А онај који хода кроз трње, говори: „Хајде да се сви ујединимо и заједно да газимо кроз трње“. Ако хоћемо да се ујединимо, треба да се ујединимо на правом путу и њиме да идемо! Ово сада што раде није тражење јединства у православној вери, већ јединства у трњу.

-Како сте за тако кратко време успели да прикупите аргументе за своје тврдње?

-Уз помоћ Божију! Имао сам много интересантних материјала, трудио сам се да емоције оставим по страни, и да све буде поткрепљено аргументима, чињеницама и сведочанствима из црквене историје. Потрудио сам се да покажем како су писали свети оци, а не како наши црквени великодостојници модернисти мисле. Треба се придржавати светих, а не погрешне црквене политике.

*Свети Седмочисленици- У Бугарској православној цркви овим именом се називају свети Кирило и Методије и њихови ученици Климент, Наум, Горазд, Сава и Ангеларије (прим.прев.)

Преузето са сајта symvol.org

Погледајте такође: БУГАРСКА ИЗМЕЂУ ЖИВОТА И СМРТИ

Превод и припрема: екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Објављено под Бугарска Црква, Вести | 1 коментар