Не живи човек само о хлебу него и о свакој речи што излази из уста Божјих

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

84848

Кад би сви хришћани читали Стари и Нови завет Божји, више би се Бога бојали и чешће би у цркву ходили да чују реч Божју. Лакше би тада било и свештеницима да проповедају народу и да тумаче вољу Божју и закон Божји. И мене често мучи помисао да ме понеко од слушалаца неће разумети, јер никад није читао Свето писмо, нити има у кући, нити уме да каже шта је Стари завет a шта је Нови завет. Та мучећа помисао нагонила ме је да вам више пута говорим: узимајте Свето писмо. Као што држите икону у кући, тако држите Свето писмо. Икона је светиња у бојама, а Свето писмо светиња у речи. Свето писмо читајте, у икону гледајте. Свето писмо вас учи како треба да живите, а икона вам показује лик некога свеца који је живео по Светом писму. Као што се без сваке друге хране може, а без хлеба не може; тако се без сваке друге речи може, а без речи Божје не може. Поштен хлеб и света реч. Господ Исус говори о хлебу и о речи, па каже не живи човек само о хлебу него и о свакој речи што излази из уста Божјих.

У Старом завету све је пророчанство, у Новом све испуњење пророчанства. У Новом све је стварно и коначно. Такви су на пример и прописи о очишћењу. У књигама Мојсијевим исписани су многи прописи о телесном очишћењу. И Јевреји су држали те прописе строго и буквално, не знајући њихов стварни односно духовни смисао. У Новом завету откривен је тај стварни односно духовни смисао телесног очишћења. У Старом завету говори се о мијењу лица и руку и ногу, о купању тела о прању одела и жбанова и судова и клупа и много другог. У Новом завету говори се о чистом срцу, чистом уму, чистој савести, чистим помислима и речима, чистој истини и правди, па онда о чистоме путу, чистим жељама, па о чистој љубави, чистој мудрости и благочестивости и још много томе слично.

Гневио се Спаситељ наш праведним гневом на затуцане фарисеје онога времена што најстрожије држаху све прописе о телесном очишћењу док су им душе биле прљаве и пуне грабежи и неправде. Фарисеју слијепи, говорио је Господ, очисти најпре изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте. Гле споља као окречени гробови, на изглед лијепи, а унутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће… И ви споља се показујете људима праведним а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња (Мат. 23, 25).

Тако је било код старих Јевреја, тако је данас код појеврејених Европејаца. У чему је суштина европске културе? У телесном очишћењу. Отуда толика употреба воде, водовода, канала, купатила. Култура је спољашња чистоћа. Уколико је год занемаривана унутрашња чистоћа срца, ума, мисли, савести, речи, утолико је већма истицана спољашња телесна чистоћа. То значи уколико се презирала суштина бића човекова утолико се више полагало на символе или слике те суштине, уколико је падала цена унутарњој вредности, утолико се дизала цена спољашњој вредности. Уколико мање злата, утолико се више гомилају хрпе банкнота без златне подлоге.

Ћесари и великаши старог паганског Рима надметали су се у подизању купатила. Њихова модерна купатила била су скупоценија од њихових храмова. У мраку духовном и моралној покварености они су ревновали само за чистоћу телесну, спољашњу, тј. за символ или слику праве чисто ће, која је унутра у човеку. Модерна Европа у свом духовном и моралном назадовању (које она назива напредовањем) пала је не само у фарисејску средину јеврејског на рода него и у безбожну крволочну средину паганскога Ри ма. Ко је близу Кајафе, близу је и Пилата!

Српски народ је од памтивека ценио и телесну у духовну чистоћу. Бити чист телесно и душом то је било правило за мушко и за женско, за старо и за младо. Пуно је мудрих народних изрека о чистоћи телесној и душевној. Умити се и Богу молити – то је јутарњи – почетак само код Срба. Погледати неког у обућу, па га пустити у кућу. Знао је Србин од увек да је важнија чистоћа унутарња. Знао је он да се упрашњено тело може лако опрати водом, али да се грехом упрљана душа може очистити само сузама и молитвама.

Култура воде лакша је од културе суза и молитава. Зашто нас је Бог пуштао толико пута под тешку шибу? Ради нашега добра. Да би остали Божји и своји. Да не би постали површни и празни. Да не би били споља лепи као окречени гробови а унутра пуни грабежи и неправде и похотљивости и дрскости и сујетљивости и себичности. Јер шта вреди сваки дан прати кожу сапуном а унутра у себи носити цело ђубриште од гада и смрада? Зато вам на по четку рекох: Свето писмо читајте а у икону гледајте, да би разумели шта је важно, шта ли важније а шта најважније пред Господом Богом. Амин.

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Објављено под Кроз тамнички прозор | 1 коментар

Бесмртност душе- Свети Максим Исповедник

54510.b

У новије време (крај прошлог и почетак овога века) у животу наше Цркве, како у практичном животу (богослужења, правоживља и др.) тако и у теологији, појавиле су се многе девијације, па и отворене и очигледне заблуде (да не кажемо јереси, иако је то прави назив за многа новачења). Најизразитије, и нешто што је верни и благочестиви народ прво уочио, и против тога се спонтано (и оправдано) побунио било је учење о смртности душе. Велика се прашина дигла око тога. Полемисало се, као у стара времена, како на највишим нивоима (црквене пуноће), међу епископима и свештенством, тако и у обичном народу, по трговима, улицама, пијацама. Свак је у свом мишљењу и веровању упорствовао. Свак је износио доказе и аргументе, како је знао и умео. И, нико никога није успео да убеди у супротно. Стварала се деоба у народу. И продубљивала.
У жељи да допринесемо превазилажењу тог нездравог, и за многе душе пагубног стања, одлучили смо да позовемо у помоћ једног од најпознатијих теолога Свете Цркве Православне, Преподобног Максима Исповедника, који је несумњив и непоречан ауторитет по питањима вере. Стога овде предлажемо читаоцу кратко дело тог Светог Оца: О ДУШИ (трактат), у преводу са грчког оригинала, уверени да ће његова реч затворити уста „измишљачима нове вере“. Ово дело, као и многа друга из пера овог великог Исповедника Цркве Православне написано је пре више од хиљаду и триста година, али ништа није изгубило од јасноће и своје богословске дубине. (Из предговора Епископа рашко-призренског Артемија са сајта манастира Лепавине)

Да ли је душа бесмртна? Ја мислим да ономе што је просто (по својој природи) следује бесмртност.

 

Ниједно од постојећих бића није пропадљиво само од себе

А на који начин долазимо до таквог закључка? Слушај. Ниједно од постојећих бића није пропадљиво само од себе, будући да у почетку тога није било. Јер оно што је пропадљиво пропада деловањем нечега супротног њему. Због тога све што је пропадљиво, то је растављиво. А растављиво је сложено. А сложено је многоделно. Оно што је из делова састављено, јасно је да се састоји из различитих делова. А оно што је различито, то није истоветно. Према томе, будући да је душа проста и није састављена из различитих делова, те будући да је несложена и нерастављива, она је због тога непропадљива и бесмртна.

 

Оно што има способност кретања само од себе, као што је душа самопокретна, никада не престаје да буде

И опет, оно што се покреће од нечег другог, нема у самом себи животно начело, него га добија од покретача, и постоји све док је поседовано од те покретачке силе. А распада се чим престане то дејствујуће начело. Оно, пак, што се не покреће од нечег другог, него има способност кретања само од себе, као што је душа самопокретна, никада не престаје да буде, јер ономе што је самопокретно следује то да је увек покретно. Оно што се увек креће, непрестано је. Оно што је непрестано, бескрајно је. Бескрајно је непропадљиво. А непропадљиво је бесмртно. Према томе, ако је душа самопокретна, као што је горе показано, онда је она непропадљива сагласно приложеном закључку.

IMG_0908a

У СПЦ се кроз преводе уводе новотарије и мења смисао Вере православне. Теолозима склоним Зизјуласовој јереси смета учење о души бесмртној у Православној вери, те се труде да то учење релативизирају разним рационалистичким силогизмима. Тропар ”В тебје Мати извјестно спасесја, јеже по образу приим бо крест, посљедовала јеси Христу, и дјеја учила јеси, презирати убо плот преходит бо: приљежати же о ДУШИ ВЕШЧИ БЕСМЕРТЊЕЈ, тјемже и со ангели срадујетсја преподобна дух твој” (Зборник, Београд, 1991, стр. 80), епископ Атанасије Јевтић преводи на следећи начин: ”У теби се, Мати, тачно спасе боголикост, јер узевши крст следовала си за Христом, и делајући учила јеси не бринути за тело пропадљиво, старати се пак за ЖИВОТ БЕСМРТНИ; зато се с анђелима радује, Преподобна дух твој” (Часослов (превео епископ захумско – херцеговачки Атанасије) , Београд, 2001, стр. 267). Брише се синтагма „душа, ствар бесмртна“ и умеће „живот бесмртни“.

 

Оно што не пропада сопственим злом, непропадљиво је

И још: ако све пропадљиво пропада због сопственог зла, онда оно што не пропада сопственим злом, непропадљиво је. Зло је оно што се противи добру, стога га оно и разрушава. Јер тело нема другог зла осим страдања, болести и смрти, као што су и његове врлине – лепота, живот, здравље и снага. А зла душе су страшљивост, раскалашност, завист и томе слично. Па ипак, све то не лишава њу живота и кретања. Дакле, она је бесмртна.

Погледајте такође: СРПСКА ЦРКВА И ТРИ АЖДАЈЕ

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Објављено под Теологија | 1 коментар

Перверзна Србија

Тренутно се српска јавност заморила од случаја монструозног убиства детета Тијане Јурић и очекује неки нови скандал како би задовољила своју пажњу. Није прошло много од овог убиства, а већ су и друге девојке сличних година нестале и страхује се за њихову судбину.

belo roblje

Још једна нестала девојка. Објављено у шунд-часопису „Курир“.

Што се тиче Тијане и њеног убице, све говори да је убица сексуални манијак који је имао потребу да задовољи своју страст. Српска јавност је деловала одлучно са јединственим захтевом да се убије убица. Тиме би ужаснути српски морализатори решили проблем. Остало је само питање да ли да се убица каменује или набије на колац. Уствари, ништа тиме не би било решено, нити су репресивне мере једини начин да се манијаштво сузбије.

Српска јавност је својим закључком о смртној казни који је први изнео врли министар полиције Стефановић, уствари, решила да уклони последицу, а не узрок сексуалног манијаштва у Србији. Сексуално манијаштво се не лечи појединачним убиствима сексуалних манијака већ уклањањем узрока за израстање српских дечака и девојчица у манијаке.

Стефановић је још рекао да је случај убиства Тијане доказ да нисмо достигли европске стандарде. То је прилично неинтелигентан закључак, ако знамо да је у Европској Унији сексуално манијаштво веома развијено, отмице и остали вид насиља над децом и омладином свакодневна појава. „Злоупотреба деце блудом појављује се често у западном друштву“, каже се у једном извештају. Студија из 2010. говори да су у Великој Британији 5% дечака и 18% девојчица блудно злоупотребљено. Све се може детаљније прочитати у многим публикацијама доступним на интернету. Ових дана је објављена и вест да постоји и тржиште деце из Африке у В. Британији. Али, Стефановић то није читао, већ пожурио да покуди своју нацију да заостаје за светом у манијаштву. Опростите на иронији, али требало је да се радује што смо достигли њихове стандарде, а не да жали.

На крају свега се Влада по ко зна који пут изопачила и показала да су Стефановићеве речи обично саморекламерство, па је у време када требало показати извесну строгоћу према преступницима дошло и до најаве да ће убудуће мање бити кажњавани ако почине силовања и сличне ствари. (Блиц: Влада ублажава казне за силовања )

Да ли је сексуална изопаченост нешто што се промовише у Србији? Ако погледате мале екране, рекламе по градовима и путевима, интернет сајтове, тешко је да можете одговорити одрично. Сваки манијак, пре него што се охрабрио да напада девојке на улици, пре тога се надахњивао Цецом, Мацом, Јецом и осталим непристојно обученим звездама Гранд Шоуа, и био је храњен деструктивним утицајем, пре свега телевизије, дневне штампе и улице. Зар нису гола женска бића у дневним новинама, само реклама за нешто што је остварљиво и у реалном животу? Зар није крајње лицемерје – поставити срцепарајући текст о убиству девојке на једној страни, па онда голу девојку сличних година убијеној на другој? Зашто неко ко је гледао Сулејмана, једног дана не би зажелео да и сам постане султан?  Онда му још само треба харем, а Ваша ћерка је кандидат за то.

Да би се у Србији смањио прираштај манијака, треба забранити промовисање промискуитета, а не васпитавати нове манијаке па их после убијати. Питање је, колики проценат оних који су за смртну казну за убицу није на ивици да и он сам учествује у таквим радњама. Наравно, природно би било да се народ сам покаје и сам обнови, али држава би морала помоћи у томе, јер јој је функција да помаже људима, а не да штети. Анархија, на коју у неким сегментима личи тренутно србијанско државно уређење, је најгоре решење. Можда би решење било да се за цензора телевизијског програма постави неки епископ СПЦ? Али, ту тек настаје проблем!

Нека врста цензора телевизијског и радијског програма и јесте епископ СПЦ Порфирије Перић. Ако је тако док је епископ цензор, како ли би било без њега? Или је и он колаборатор моралног урушавања Србије? Тако некако изгледа.

ПАТРИЈАРХ ЖИВИ У СМРТНОМ ГРЕХУ

„Риба смрди од главе“, каже народна пословица, па би сходно томе, требало да потражимо разлог зашто у држави Србији толико смрди на Содом и Гомор. Где је глава, или барем главешине нашега друштва?

„Смртни греси су следећи“, каже св. Игњатије Брјанчанинов: jepec, раскол, богохулство, отпадништво, врачање, очајање, самоубиство, блуд, прељуба, противприродни блудни греси, родоскрвнуће, пијанство, светогрђе, убиство, крађа, лоповлук и свака сурова, нечовечна увреда,“ а верски поглавица у српским земљама је човек који за себе и каже и делом потврђује да је јеретик-екумениста. Ако је тата бескрупулозни лопов, и деца су склона томе, и углавном и превазиђу тату у дрскости. Да не говоримо о томе да је јерес, уствари духовни блуд.

Пошто је дијагностикована болест у једном поглавици, пођимо даље, шта је са грађанским властима у Србији, имају ли они чиме да се похвале или и у њиховом срцу влада блуд, насиље и страх? Владаоци Србије су издали своју земљу предавањем сепаратистима најсветијег дела територије, а од издаје отаџбине нема већег злочина. Све ове чињенице би требало да се узму у обзир као олакшавајуће околности приликом суђењу убици детета Тијане, јер човек живи у међу крајње болесним духовним родитељима.

„Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири,“ каже свети Митрополит Филарет Московски, а Срби на челу свом имају непријатеља Божијег (јеретика) и непријатеља отачаства (издајника). Красно!

d0b8d180d0b8d0bdd0b5d198

Иринеј – патријарх кога нема.

Промицање вредности хомосексуалног лобија кроз геј-параде и друге видове пропаганде је опет позив на слободно задовољење блудне страсти, а то држава Србија (или оно што се представља под тим именом) својски подстиче. Да ли је истина да су већина педофила, пре педофилије имали и хомосексуалне везе, и да се ради једноставно о воајерима? То питање је забрањено у Србији.

На крају, треба бити крајње искрен према себи, погледати се у огледало и размислити, нисмо ли као цело друштво заслужили смртну казну, јер смо ћутали кад су нам се неке туђе, тј. сатанске вредности имплементирале у друштво, државу и цркву, кад смо дозволили да издајници Вере и морала заузму учитељске позиције у цркви и држави. Нисмо ли и сами, због свог ћутања криви за Тијанину смрт? Треба одговорити на ово питање, јер „ћутањем се издаје Бог“ (Св. Григорије Богослов).

Погледајте такође: ПАТРИЈАРХ У ИНДОНЕЗИЈИ,

ФБРепортер: УН УПОЗОРАВАЈУ БРИТАНИЈУ ЗБОГ ПЕДОФИЛСКОГ ТУРИЗМА

 

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Црква и друштво, Црква и јерес екуменизма | 2 коментара

Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

995851_664181500290937_1189368541_n

Света Пречиста, Света Пречиста! To je Богородица којој преци наши посветише најлепше од својих задужбина. Рекао је Господ: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети. Света Пречиста зове се тако што не само да je Бога видела но Бога у телу своме носила. Због тога се не зове Света Чиста него Света Пречиста.

Главно поглавље европске културе говори о чистоћи. Ревност за чистоћом постала је манијом за чистоћом. Но нажалост, и овде је Чивутин умешан. Под чистоћом модерна Европа не разуме неку другу, дубљу, скривенију и битнију чистоћу него само спољашњу. Сасвим подударно са појмом чистоће код јеврејских Христоубица пре две хиљаде година.

Јер и фарисеји су ревновали за чистоћом не мање него модерни Европејци. Тако пише у Јеванђељу. У Јеванђељу Божјем пише како су се фарисеји трудили до брижности модерних хирурга, да чаша и здјела споља буду чисте. Чистунци чивутски оштро су укоревали ученике Христове што неопраних руку узимају хлеб и једу. Јер пише: фарисеји и сви Јевреји не једу док не умију руку до лаката, држећи се онога што им је остало од старих… И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе (Марко 7.). Све чисте водом којом и рубље, ништа сузама и огњем. Заиста прави модерни људи старога доба и прави праоци модерних чистунаца у Европи, који такође знају само за једну врсту нечистоће, a тo је телесна, и за једно вештаство прања, a тo je вода. He бруји ли у нашим ушима и изнад ушију посведневно клика европских јудаиста: воде, воде, воде! водовод, водовод, водовод. Купатила, купатила, купатила! Чистоће, чистоће, чистоће! И сви клонуше од умора перући се и чистећи се споља. И кад их погледаш, видиш их ваздан да иду у чистом оделу и са чистим телом од вечере до јутра. Ујутру се опет сви перу и чисте и купају. И сва та чистоћа с великим трудом стечена, никако им не траје дуже од једнога дана. Па опет из почетка. Опет уживање и купање и прање, и прскање; опет питање водовода и купатила. Јер ако пропусте само један дан да се не оперу и не окупају, они верују да заударају неподношљивим смрадом себи и другима. И стиде се. И код њих; код модерних Европејаца као и код њихових Христоборних јеврејских магистра – не постоји стид од неке друге нечистоте изван телесне, спољашње. Они знају само за смрдљив задах тела, али за смрдљив задах душе ни чули нису. Гробни задах грабежи и злобе од душевне неопраности не осећају.

Во времја оно приђоше фарисеји и књижевници – праоци модерних шовиниста и лепописаца – приђоше ка Исусу те Му прекорно рекоше: Зашто ученици твоји не живе онако како нам је остало од старијех него једу хлеб неумивенијем рукама? Одговори им Месија у праведном гневу своме (исти одговор даје фарисејима пре 2000 година и модерним Европејцима): Сад ви фарисеји споља чистите чашу и здјелу а унутра вам је пуна грабежи и злобе. Безумни, дајите милостињу од онога што је унутра и гле, све ће вам бити чисто.

Но ове речи Христове нити су разумели јерусалимски фарисеји нити их могу разумети модерни интелектуалци. У свом фанатичном бесу за спољном чистоћом, они не могу да трпе човека чија кожа није изрибана и лице добро умивено. Само постоји једна разлика и не мала, између обрезаних Јевреја и необрезаних Европејаца: Јевреји су били робови спољашње чистоће у име Бога Јехове а Европејци у име биологије. Јевреји су мислили да се спољашњом чистоћом бране од незнабоштва, а Европејци (у корену безбожни) мисле да се спољашњом чистоћом бране од микроба, од заразних невидљивих црва. Ни Јеврејима ни Европејцима није ни на ум падало, да спољашњом чистоћом постижу неки други циљ изузев да не смрде пред носом својих гостију. А кад Христос каже: Блажени чисти срцем јер ће Бога видети - то је један позитиван програм, не одбрамбени него визионарски. Они који чисте своје срце не чине то да не би видели демоне као Јевреји нити микробе као Европејци, него да би видели Бога.

О, Христе, хималајска висино над смрдљивом баруштином! Стрпи се и отрпи се. И нареди слугама твојим да не сустану проповедајући чистоћу унутарњу, чистоћу срца. Просте масе народне разумеће и прихватиће њене руке, прихватиће се онога што је теже, a тo је очишћење душе и срца од злобе и пакости, и зависти и немилости и безбоштва и сваког злочинства. Док ће меке руке увек тражити само воде да се споља оперу од смрада да би могле вршити смрадна дела.

Христе благи, помози нам очистити срца своја, и по молитвама Свете Пречисте спаси нас! Амин.

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Објављено под Кроз тамнички прозор | 1 коментар

(Прећутана вест) КОСОВАРСКИ ВЕРСКИ ЛИДЕРИ УЈЕДИЊЕНИ У АПЕЛУ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

Док су београдски режимски медији листом подвлачили како Теодосије није примио Јахјагу пре неколико дана, иако јој је он омогућио званичну посету манастиру Грачаници, скоро да ниједан од тих медија није објавио о заједничком апелу Теодосија са осталим косоварским верским лидерима. Кажемо „косоварским“, јер сва три представника раде на стварању новог јединственог идентитета Срба и Шиптара потребног за јачање лажне државе „Косово“. Свештенство актуелног Епископа рашко-призренског Артемија није учествовало на овом скупу.
kfori

Косовски муфтија Трнава, узурпатор трона епископа рашко-призренских Теодосије и римокатолички бискуп Ђерђи састали су се 16.08. са командантом Кфора, генерал-мајором Салватореом Фарином у кампу ‘Филмски град’ и осудили оне који су чинили злочине у име Бога.
Како се наводи у саопштењу Кфора, поглавари трију вероисповести, исламске, православне и католичке, „признају право свих народа да славе своју културну и верску баштину и подржавају цивилну и мирну кохабитацију међу припадницима различитих вера“.

Са састанка је упућена порука осуде оних који користе име Божије да чине злочине против човечности.

„Религије никада не смеју оправдавати мржњу и насиље. Бог је мир“, пише у саопштењу.

Последњих дана, како се указује, вођена је дебата о верском екстремизму и радикализму, па је са састанка поручено „да је присуство више верских заједница у региону – ресурс друштва.“

„Верске заједнице су духовни водичи који уче да треба живети у миру и поштовати различитости. Позивамо све вернике да се дистанцирају од сваке врсте екстремизма или насиља, и да подрже мир ради боље будућности наших породица и наше деце“, наводи се у саопштењу.

На крају, нагласимо да су све три верске заједнице, које представљају ови лидери, учествовале у прогону православних Срба са Косова и Метохије. Муслимани су пре свега учествовали насиљем и уништавањем православних цркава, римокатолици у фалсификовању историје и присвајању православних објеката, а теодосијевци у прогону епископа Артемија и пацификовању и уклапању преосталих Срба у терористичку творевину названу „независна држава Косово“. Последњи апели се пре свега односе на велики број бивших чланова УЧК који тренутно учествују у терористичким акцијама у Сирији, Ираку и на другим подручјима.

Постоји још један порок близак идолопоклонству, а то је лицемерје – када неко спољашња дела побожности, (…) користи да би стекао уважавање народа, не мислећи на унутрашње исправљање свога срца (Мт. 6, 57). -Св. Филарет Московски

Извор: Бета, Нови Магазин

Погледајте такође: САЛОМИЈА ПЛЕСАЛА ТЕОДОСИЈУ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Дечани, Косово | Оставите коментар

ЕКУМЕНИСТИЧКА ЦРКВА ПОШТУЈЕ АУТОНОМИЈУ НАЦИОНАЛНИХ ЦРКАВА

Грчке новине „Ортодокс Типос“ недавно су објавиле текст о томе како је Светски савет цркава (ССЦ) на кoнвенцији у Бусану, Јужна Кореја,  донео одлуку о укидању аватона, чиме би се омогућило женама да посећују ово свето место.

BUSAN1

Бусан, Кореја. Асамблеја Светског савета цркава чији је Београдска патријаршија органски део.

Новине пишу да је потписано 16 споразума међу „хришћанским црквама“, од којих сетри (седми, осми и шеснаести) односе на Свету Гору на  Халкидикију у северној Грчкој. „Шеснаести споразум односи се на укидање аватона на Атосу и на свим другим местима у свету.“

Ипак, из ССЦ је, у мејлу послатом на адресу часописа „Грчки репортер“, саопштено да ова вест просто није истинита.

ССЦ ПОШТУЈЕ АУТОНОМИЈУ НАЦИОНАЛНИХ ЦРКАВА

„Ниједно управљачко тело није тражило да се укине забрана уласка женама на Атос, нити је Скупштина одржана у Бусану, у Јужној Кореји 2013. године, нити Централни одбор који се састао у јулу“, рекао је Марк Бич, директор за односе са јавношћу ССЦ. „ССЦ се неће мешати у одлуке националних цркава“, додао је он.

Светски савет цркава и екуменистичка организација која промовише уједињење разних хришћанских јереси. Састављен је од 340 верских организација, од којих су 157 чланице, и представљају преко 550 милиона људи у преко 100 земаља.

ССЦ је основан 23. августа 1948. године. Међу оснивачима овог савета налази се и Васељенска патријаршија у Константинопољу, и друге цркве које су у то време биле на подручју на коме је доминирао западни блок. Нешто касније су се овом савезу прикључиле и Цркве под комунистичком диктатуром.

Осим „православних“ екумениста, она обухвата и протестанте, лутеране, методисте, баптисте и пентакосталце. Римокатоличка заједница, иако није „црква-чланица“, тесно сарађује са ССЦ.

Аватон

Више од 1000 година женама је забрањено да посећују Свету Гору. Многе феминисткиње протестовале су против забране, говорећи да је њихово право да посете манастире. Европски парламент је резолуцијом из 2003. године критиковао ову забрану, сматрајући је кршењем једнакости полова и грађанских верских слобода.

Грађански гувернер Свете Горе, Алексис Касмироглу, одговорио је: „Света Гора припада њеним становницима и нико не може тамо отићи  мимо њихове дозволе, нити да мења њихова правила“, истичући да аватон није регулисан међународним конвенцијама.

У БУСАНУ

У Бусану су, иначе, учествовали и чланови Српске православне цркве, епископи Максим Васиљевић и Иринеј Добријевић. На скупштини је представљен и „Православни приручник о екуменизму“, у коме су св. Јустин Ћелијски и св. Николај Жички представљени као екуменисти у духу релативистичког тумачења епископа Атанасија Јефтића.

busan

На маргинама асамблеје у Бусану је одржана је и „радионица“ која се бавила потребом да се омогући једнакост хомосексуалцима и њиховим потребама под видом изједначавања људских права.

Јерес екуменизма је на крају исповеђена у документу названом „Изјава о јединству“: 

Боже живота,
води нас у правду и мир,
да напаћени људи открију наду;
уплашени свет да нађе излечење;
и подељене цркве да постану видљиво једна црква,
преко онога који се моли за нас,
и у коме смо ми једно Тело,
твога сина, Исуса Христа,
који је с Тобом и са Светим Духом,
достојан да се слави, једним Богом,
сада и увек. Амин.

Тако су учесници у једној сентименталној завршној молитви исповедили да је Православна Црква један део подељене екуменистичке цркве и она је, по екуменистичким јеретицима међу којима су се нашли и епископи Максим и Иринеј, у невидљивљивом јединству са разноразним хришћанским сектама, што је у директној супротности са учењем Православне Вере. О каквом јединству и истоветности између православних и јеретика може да буде говора, када св. Теодосије Печерски каже за римокатолике:

-Мртви сте, о Латини, мртву жртву служите.

А, свети Јустин Ћелијски:

…Нема хришћанства ван Цркве, ван Богочовечанског тела Христовог… Зато је у Цркви све — чудо, све — тајна, „паче смисла“ = изнад разума. Ту ништа није просто, ништа једноставно, ништа споредно, ништа малозначајно, јер је све богочовечанско, све небоземно, све благодатно, све органски повезано у један богочовечански организам, у једну свеобухватну богочовечанску „велику тајну“ — светајну = Цркву Православну.

Погледајте такође: ПРЕТВАРАЊЕ СПЦ У КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Црква и јерес екуменизма | Оставите коментар

Укратко: АТИФЕТИНА ШТИКЛА ДАНАС ГАЗИЛА ГРАЧАНИЦУ

Сепаратисткиња Атифете Јахјага је уз благослов узурпатора Рашко-призренске епархије господина Теодосија Шибалића, а уз пратњу локалних марионетских политичара српске националности указала посету десеткованом сестринству манастира Грачанице.

10485013_947138608636008_7490904318690206875_n

уторак, 12. август 2014.
НАТО-инсталирана „председница Косова“ Атифете Јахјага боравила је данас у Грачаници, где је посетила и истоимени манастир. Тамо није био владика-пучиста  Теодосије Липљански који упркос честим сусретима са шиптарским нацистима не уобичајава често појављивање у јавности са истима. Јахјага која је у Грачаници била с америчком тзв. „амбасадорком“ Трејси Ен Џејкобсон је у центру Грачанице попила кафу са Бранимиром Стојановићем кога су НАТО власти уз помоћ Вучићевог режима поставили за тзв. градоначелника села Грачанице.

„Градоначелник“ села Грачанице и високи званичник Листе „Српска“ Бранимир Стојановић, иначе политичар-почетник скромних интелектуалних могућности, примио је данас Јахјагу и Трејси Џејкобсон и обавестио их „о изазовима са којима се суочава та косовска општина“, како јављају режимски медији у Србији.

Млађани Стојановић је монотоно издекламовао лекцију пред незаинтересованом Јахјагом о успеху његове марионетске власти и борби за људска права.

10592797_947139078635961_4550277533178004778_n

„Председница Косова“ је са своје стране рекла да је изузетно задовољна данашњом посетом Грачаници и нагласила да ће учинити све што је у њеној моћи да пројекти као што је здравствени центар добије финансијску помоћ. Иначе, здравство се у резервату Грачаници последњих година ужурбано преводи на сепаратистичку мрежу здравствених установа.

10550952_947139171969285_2355389848235187278_n

Јахјага је овом приликом ограђивала од шиптарских терориста са Косова, бивших припадника УЧК, који сада ординирају и врше злочине у Ираку рекавши: „Косово неће бити уточиште радикалних и екстремних групација“.

Иначе, шиптарска сепаратисткиња Јахјага и најмоћнија жена на Косову Трејси Џејкобсен су данас посетиле седиште шиптарске општине Грачаница, потом савремену лабораторију за пацијенте којом се замењује здравствени систем Србије, манастир у Грачаници, Спортски центар и на крају здравствени центар који треба да добије финансијску подршку из буџета шиптарске „Републике Косова“.

10527836_702751109798830_8489021217158022988_n

Марионета Атифете, свуда добродошла код екумениста.

 

На крају посете, Јахјага је у центру Грачанице попила кафу са Стојановићем.

(Срна-Бета, фото Н. Зејак)

Али ми, данашњи Срби – шта би од те Свете Србије? – Почели смо да је сахрањујемо, почели смо да је умртвљујемо са свих страна, јер гонећи Господа Христа из своје душе, ми гонимо њу – Свету Србију. (Свети Јустин Ћелијски)

Погледајте такође: ЈЕСУ ЛИ СРБИ ПОСТАЛИ ПОТУРИЦЕ?

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

 

 

Објављено под Косово | 2 коментара

Нека праведник чини правду, а освету нека остави Богу.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

 7 (2)

Небо се свети за праведника. Нека праведник чини правду, а освету нека остави Богу. Јавиће се Бог, али неће одмах. Најпре ће кушати стрпљење страдалника и даће времена тиранину да срче сласти из чиније неправде своје. A y часу последњем, кад праведник предаје душу своју Богу и кад неправедник ликује као победилац, одједном јавља се Осветник правде. И улоге се мењају: што је горе пада доле а што је доле диже се горе. Праведник се диже као победилац са заставом Бога осветника, а неправедник остаје постиђен и ударен.

Страдање Христово светли нам као пример изнад свих других примера. Док је Христос суђен, јеврејске су се старешине држале охоло. Они су изгледали пред невештим оком као кедри ливански а оптужени Христос низак и мален и неизгледан као купина. Чак и пандури господе јеврејске гледали су са презрењем на Исуса Христа. То се могло видети и на Сиону, у двору Кајафином. Исто то и пред Пилатом у судници римској; исто то и пред Иродом, а најочигледније све то и тако на Голготи. Кад је Господ распет, његове неправедне судије испод крста бацале су увреде и грдње у лице Његово, смејали се и подсмевали. Тако и руља коју су они плаћали да иде уз њих и да виче на уста оно што им они туре у уши. Тако чак и један од прикованих разбојника.

Ко је могао слутити да ће се све то прекратити у једном минуту! Све глупости које људи чине долазе од погрешног људског разума за који они мисле да је тачан, и од погрешне им логике за коју држе да је сигурна као стена.

Јер кад Господ Исус викну на крсту: Оче у руке твоје предајем дух свој, и кад издахну, догоди се оно неочекивано што помрси све рачуне сионских мудраца и баци људску логику у прашину. Шта се догоди? Сунце мркну, земља се потресе, стене попуцаше, гробови се отворише, завеса на храму расцепи се од врха до дна. Бура, ужас, страх, мрак, земљотрес. И сав народ који се бијаше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси. Замукоше уста која су дотле бљувала јед и гад против Сина Божјега. Затресоше се колена и зацвокоташе зуби од страха. Свак је журио да умакне са тога страшнога места. Свак је осећао, да се Бог Осветник изненадно умешао у овај догађај. Свак је себе прао и правдао у мислима говорећи: нисам ја крив, они ме наговорише! Заједно с капетаном страже многи су тврдо поверовали да је Онај Човек заиста Син Божји.

Но нико од њих није то видео ни признао пре свих оних јављених страхота. Ко је то могао видети и признати гледајући на светломе дану величину фарисеја и маленкост Исусову! Док је сунце као и обично сијало с неба и осветљавало подједнако и добре и зле, и док је земља стајала мирно и непокретно, и докле су стене ћутале и гробови мучали и завеса висила на храму у свој красоти својој, ко је могао не видети величину јеврејску и маленкост Исусову? Али кад је природа проговорила својим страшним језицима по наредби Божјој онда су и људи променили своја мишљења и своја мерила.

То се догодило пре две хиљаде година у Јерусалиму. То се догодило и у овом нашем веку.

Док су се Европејци шалили с Богом и док су заједно с Јеврејима исмевали Христа, био је дубок мир на земљи и над земљом. Кад су почели без стида и страха вређати Христово име, Христову цркву, а Христове следбенике презирати, гонити и убијати, онда су они (не знајући ни сами како) заратили међу собом. Земља се тресла од тога рата; стене су распрскаване, гробља преоравана оловом и гвожђем; сунце је изгубило свој сјај за људе, и светло његово нити им је светлило нити их грејало. Црни облаци од барута покривали су Европу, а изнад тих облака виси ли су црни облаци грехова и безакоња европског човечанства.

И сви крштени народи осетили су да се догодило нешто неочекивано. Бог је пружио своју руку на земљу да освети погажене законе и попљуване светиње своје. И сви прави људи погледали су и увидели самообману у којој су живели. Европски великани постали су им на очи као кепеци, а Христос као Бог Саваот. Сва култура европска учинила им се као циганска ковачница, а правда и љубав Христова као стубови на које се наслањају звезде. Све речи европских сумасшедших философа и песника звучале су им као папагајско блебетање, а речи Христове јечале су као звуци арханђелских труба. Све богатство Европе било им је као ђубриште; сва лепота као шарена кожа змије шарке; сви универзитети као тамнице пуне мемле и мртвачких костију. Беспомоћни, очајни, погледали су у густе облаке који су притискивали сву земљу и видели су јединога који може помоћи. Нису видели своје философе ни песнике, ни богохулнике ни лудаке, за којима су ходили, него су угледали Сина Човечијега гдје иде на обла цима небеским са силом и славом великом.

Браћо моја, тако ће бити на крају времена. Но тако бива кад год залутали људи изгубе пут и вођство и мир и разум. Онда се само Христос види, и нико више. Најневидљивији у доба грешнога мира, постаје највидљивији у време крвава рата. Кад је тама најцрња, Христос је осветљује. Кад је невоља најтежа, Христос даје утеху. Кад је кривопутица најстрмија, Христос изводи на прави пут. Кад коса смрти откосима односи људе, Христос долази као Животодавац. Нико то није у већој мери искусио, осетио и сазнао него Срби. У овоме су они могли бити учитељи Европи. Амин.

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Објављено под Кроз тамнички прозор | 1 коментар

Бугарска између живота и смрти

Испред тебе и испред мене, испред сваког човека букте само два питања: смрт или живот. Бирај – то је сав живот наш. Ништа друго: или смрт или живот, или умирење или живљење. И човек у овоме свету зато је у овоме свету, да одговори на то питање себи, себи, себи… А тебе је Бог спустио у овај свет земаљски да то учиниш. Ни за шта друго те Бог није дао у овоме свету. Ни за шта друго. Знај: имаш иза себе смрт или живот. Ти си увек или у смрти; у капији смрти, или си у животу, у бесмртности божанског живота. Мисли како хоћеш и смишљај шта хоћеш. (Свети Јустин Ћелијски)

Црква је у агонији и данас је пред Њом питање живота и смрти. Падање у јерес (екуменистичку) значило би да је Црква изабрала за себе смрт. Проповед Православља значи да је Црква изабрала живот. Иако знамо да ће Црква Православна постојати до краја времена и да је врата пакла неће надвладати, питање је у ком виду ће Црква опстати. Да ли ће то бити у сјајним храмовима или у земуницама и катакомбама? Уколико читамо Свето Писмо и Откровење св. Јована Богослова, биће нам јасно да ће у последња времена доћи до свеопште отпадије и да ће се тек гоњена мањина одржати као верна Богу и Цркви Његовој.

Када се ђаво, дејствујући у антихристу, кроз њега наоружа против Цркве, тада ће изабрани и најдостојнији (најпревасходнији, κορυφαιοτατοι), презревши грађанске почасти и овоземаљска задовољства, према речима великог Методија побећи у пустињу, којој је страна свака злоба и која је плодоносна за врлине, где ће избећи нападе демона и злих људи. (Тумачење Откровења св. Андреја Кесаријског)

655-402-posreshtaneto-na-novoizbraniia-patriarh-kiril-v-plovdiv-maj-1953-g

Први патријарх обновљене Бугарске патријаршије Кирил, 1953.

Борба за то да пуноћа једне помесне Цркве остане у Православљу је веома важна за спасење народа. Српска Црква се борила за свој опстанак у својим храмовима, и та борба је трајала негде до упокојења патријарха Павла и незаконитог и безвредног свргнућа епископа Артемија. После тога су и они који су до тада говорили против екуменизма и новотарства утихнули. Дивни храмови су опустели, и борба за Српску Цркву се пренела у катакомбама које су још у недовољно великом броју никле по Србији. Књиге које се баве Православљем се ужурбано укидају, и идеологија јеретика Зизјуласа постаје доминантна. Православни пастири или одлазе у катакомбе или им израстају длаке на језику јер желе да остану у храмовима у којима доминира екуменизам. Уопште, забрањен је у храмовима дојуче јасно православним говор против јереси. За највећу јерес, екуменисти су прогласили борбу против јереси.

Бугарска Црква је ових дана још једном доказала да њени храмови још увек нису престали да чувају Православље. Ова, најубогија и најсиромашнија од свих Цркава, по чудном Божијем промислу је показивала последњих година извесне знаке православног етоса који се данашње време кукавичлука рачуна у херојство.

Бугарска Црква је једва „претекла“ да остане православна. У време ослободилачких ратова ова је Црква пала у јерес етнофилетизма. Тај пад су једва дочекали противници Православља и подржавали су њен отпад који је трајао седамдесетак година. Како се пад у јерес и раскол одсликава на живот народа, најбоље су осетили суседни народи Бугарима, јер су у ратовима Бугари били изузетно сурови према дојучерашњој православној браћи. Ипак, после Другог светског рата је Божијим промислом БПЦ приступила поново православној васељени уз прихватање услова да нема више претензије на територије ван државе Бугарске. Комунисти су спроводили сурови прогон током своје владавине у овој држави, те се Црква није довољно опоравила. Манастири су испражњени а свештенство није имало адекватну припрему и бројчано је десетковано.

Позитивни процеси у овој Цркви везани су за отворено супротстављање екуменизму као еклисиолошкој јереси. БПЦ је још у време раскола, пре Другог светског рата имала високо котиране екуменисте и била је члан екуменистичких савеза. На своју срећу, у Бугарској су свој избеглички статус проводила два запажена епископа Руске Цркве – Серафим Соболев и св. Теофан Полтавски под чијим утицајем се православна свест пробудила из летаргије и започела своју борбу у очувању Православља.

Православна Бугарска је изашла из екуменистичког савеза 1998. 2008. је одбацила Равенски споразум о папском првенству који су високо котирани српски јерарси прихватили.

img0038

Повод за овај чланак су недавно објављене нове књиге архимандрита Јоана (Филипова) из Белочерковског манастира Пловдивске митрополије. Отац Јоан је веома плодан аутор и преводилац. У свом манастиру служи са благословом свога митрополита по старом календару. Ово није једина црква у БПЦ где се служи по старом календару. И познати свештеник, борац против модернизма и јереси и главни уредник сајта „Буди веран“ Борислав Главев, бивши рок-музичар служи по старом календару.

Овом приликом ћемо само веома кратко рећи о новим књигама оца Јоана. Најновије његове књиге су:

- Како православни екуменисти греше против Господа и против Православне вере, и

Ко је разбио јединство Православне Црква кроз римокатолички календар.

У првој књизи се представљају манифестације јереси екуменизма као и погубне последице за Православну Цркву због ове многовидне савремене јереси, као и  жалостан крај неких од стубова „православног‟ екуменизма. Занимљиво је да су на насловној страни представљени цариградски и московски патријарси као вође екуменизма

У другој књизи се храбро улази у представљање новог календара као извора хаотичности у поретку разних помесних Цркава, као и средстсва за спровођење плана о уједињењу Цркве (православне) и разних јереси отпалих од хришћанства. Ово питање је увек актуелно за БПЦ која прати нови календар.

Тумачећи изопачено речи Спаситеља, екуменисти разумеју за „веру у Исуса Христа” свако богохулно и неправилно учење о Њему, шта уствари представљају јереси, праведно називане од светих Отаца Цркве „зловерија”, тј. зле, вере погибељи. (Архимандрит Јоан Филипов)

(Ако Бог да, наставиће се)

Погледајте такође: МИТРОПОЛИТ ЈОАНИКИЈЕ: СПОМЕНИК ПАПИ ЈЕ УВРЕДА ЗА ПРАВОСЛАВНЕ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Бугарска Црква | 2 коментара

ПОГИНУО ЈЕДАН ОД ГЛАВНИХ ЗАСТУПНИКА СТВАРАЊА СВЕТСКЕ РЕЛИГИЈЕ ПОД ПАПОМ (видео)

Oсим са православнима, папа чини велике кораке и у уједињавању са разним протестантским сектама. Велики моменат у том процесу је представљало обраћање почетком 2014. године харизматичкој пентакосталној заједници ТВ-проповедника и бизнисмена-милијардера Кенета Коупленда, када су папа и Коупленд преко младог бискупа једне од англиканских секти Тонија Палмера дошли у контакт и остварили значајно заједништво. Тони Палмер није дуго уживао у „благодетима“ заједничке глобалне религије, јер је пре неколико дана, крајем јула 2014., погинуо у саобраћајној несрећи возећи моторцикл.

Видео обраћања папе Кенету Коупленду и пентикосталцима:

„Различитост је божанствена. Подела је ђаволско дело.“ -проповедао је англиканско-ирски бискуп Тони Палмер харизматицима позивајући их да се уједине са папом, упркос Христовим речима које кажу:

- Мислите ли да сам дошао да мир дам на земљи? Не, кажем вам, него раздјељење. (Лука 12,51)

„Кажите то,“ у свом наступу је довикивао његов духовник и познати ТВ проповедник и милијардер Кенет Коупленд: „Моје очи су благословене! Моје уши су благословене!“ припремајући своје следбенике за вести које ће бити, можда, почетак једне нове револуције.

„Рукујте се са две-три особе око себе и реците им: „Ваше очи и уши су благословене… Ми смо блааааааагословени! Халелуја!!!“ викао је овај популарни проповедник и ТВ звезда.

Тони: „Вечерас је кулминација онога што се дешавало последњих десет година. И, ми имамо веома важну поруку.“

Тони је у свом обраћању на годишњој конвенцији TВ проповедника изјавио и да је и папа Бенедикт рекао: „Ви харизматици, ви сте нада Цркве!“

Тони Палмер каже да му је папа један од три духовних отаца: „Имам три духовна оца – Роберт Вајз који ме је рукоположио за свештеника пре 10 година, Кенет Коупленд, и Марио Хорхе Берголио.“

engl

Римокатолички бискуп најављује могуће римокатоличко причешће за англиканце без обзира на разлике. Код англиканааца постоје и бискупине и венчања хомосексуалаца.

„Када је моја жена схватила да неко може да буде католик и у исто време да припада харизматицима и евангелистима и пентекосталцима и да Католичка црква то безусловно прихвата, рекла је да би желела да поново успостави везу са својим католичким коренима. И то је и урадила… Тако смо подигли и нашу децу да буду: католици, харизматици, пентакосталци, евангелисти… Исус је био све то, да знате… Да ли желите једну деноминацију да има Исус? Скочите. Узмите то све!“ – смело је Палмер позивао харизматике.

Многобројна публика је гласно аплаудирала а он је наставио: „Браћо и сестре, Лутеров протест  је завршен. Је ли ваш протест завршен“?

Он је објаснио да су 1999. године римокатолици и лутерани постигли споразум о томе како се човек спасава, тј. да ли својим делима или Божијим милосрђем, и по њему нема више разлике између протестаната и римокатолика.

Папа је са своје стране, послао видео поруку Коупленду и осталим протестантским пасторима у којој је рекао да је носталгичан за временима када су били у јединству. Благословио је ове пентакосталце и затражио да га они благослове. Пентакосталци су се тада великодушно помолили за папу и „благословили“ га. Кенет Коупленд се молио на „језицима“, тј. по обичају пентакосталне заједнице, глумио је да се Свети Дух излио на њега и да је у тренутку добио дар знања страног језика. Касније је његова молитва дешифрована и тумачи кажу да представља обичну бласфемију у којој, између осталог, каже и да је „јео чизбургер“.

pope-francis-with-evangelicals

Посета Тонија Палмера (први слева), Кенета Коупленда и других пентакосталаца папи Фрањи само неколико недеља пред погибијом Палмера.

Оно што је за православне значајно посматрајући уједињавање римокатолика и секти пентакосталаца, је то да је процес стварања глобалне религије присутан и тамо где се од јеванђелске вере и формално далеко отишло и да се римокатоличка јерес ни милиметар не приближава Православљу, већ настоји да њен лидер буде и лидер глобалне лажицркве. Васељенски сабор који је најављен међу православнима иде са истим дневним редом и измишљеном потребом да се прилагоди глобалној лажицркви и да православни постану интегрални њен део.

Поставља се питање -шта су „православни“ екуменисти постигли својим дијалозима са римокатолицима, ако су они све даље од Православља. Нису ли својим бацањем бисера постали слични свештенику Илије из Старог Завета који је својим благим укорима само помогао да његови синови развратници буду још преданији у својем безакоњу?

 

Погледајте такође: ЧАСНА СЕСТРА – ПЕВАЧИЦА

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Објављено под Црква и јерес екуменизма | 1 коментар