Светогорско исповедање вере (део други): манастир Каракал

„Кандила, свеће и полијелеји осветљавају лице Господње, Пресвете Богородице, првоврховних апостола Петра и Павла, различите светитеље… Сенке и ми међу сенкама, душе огољене у сећању на своја прегрешења и жеђ за васкрсењем и отпуштењем грехова… Хор монаха поје химне, предивно увежбаних гласова. И одмах се ствара чудесна натприродна атмосфера. Канононарх се стара о исправности служења, игуман седи на своме трону, монаси су заузели своја места и поклањају се са дубоком благочестивошћу. Како ноћ пада, у светлом обасјаној Цркви, у хармонији псалмопоја и велељепију свештене службе, наша молитва се топло уздиже ка Матери света и наша вера стоји пред вечном љубављу. Сав овај свети збор – сав овај непојмљиви призор – изгледају као какав сан и велико блаженство.“

89614685.jpg

Манастир Каракал на Светој Гори

Прво које је написано, од шест писама светогорских манастира о предстојећем Свеправославном Сабору, упућених Светој заједници Свете Горе у Кареји, је писмо манастира Каракала.

Манастир Каракал се налази на југоисточном делу полуострва Атос између Велике Лавре и манастира Ивирон. Не зна се тачно када је основан али постоји хрисовуља византијског цара Романа Диогена која сведочи да је манастир постојао у једанаестом веку. Оснивање манастира чак се приписује и римском императору Каракалу, иако је овај био познат по прогону хришћана.

У периодима крсташких похода, најезди Сарацена и гусара, као и други манастири Свете Горе Атонске, Каракал проживљава пустошења и разарања.

Свети Сава је током 1199. год. постао ктитор манастира Каракала, откупивши манастир од Велике Лавре и снабдeвши га свим неопходним потрепштинама.

Манастир је значајан по бројним светињама које чува, и оцима који су се у њему подвизавали. Садашњи игуман, Архимандрит Филотеј Каракалски, сведочи о благу овог манастира, и Свете Горе уопште: „Света Гора је чувар наше Цркве, чувар православља. Овде се чува предање. Света гора је понос православља. Пресвета Богородица – као игуманија овог светог места – одредила је да се овде чувају у њеним најчаснијим манастирима, сва ова блага Свете Горе а највише свете мошти и чудотворне иконе. Сви свештени манастири имају мноштво светих моштију. Тако и наш свети манастир има велики број моштију, малих и великих.“

Capture

Чудотворна икона Светих Петра и Павла

У манастиру Каракал се чувају честице живототворнога дрвета Крста Господњег и моштију светитеља: апостола Вартоломеја, великомученика Меркурија, Јована Милостивог, Јована Претече, Јована Златоустог, Теодора Тирона, новопреподобног мученика Гедеона (који је овде као монах провео тридесет седам година), свештеномученика Харалампија, мученика Ореста, Аверкија Јеропољског, као и свети сасуди, одежде и други црквени предмети. Чудотворна икона Богородице Горгоепикије, као икона првоврховних апостола Петра и Павла, налази се у овом манастиру.

 

Благо Свете Горе су и њени монаси. Данас манастир Каракал броји око 35 монаха. Игуман Каракала, архимандрит Филотеј Каракалски говори о оцима који су се подвизавали у овом манастиру: „…У ову област су долазили оци из манастира Филотеја и Велике Лавре и она је сматрана њиховом облашћу. Ови оци су боравили у многобројним колибама. Они су се веома строго подвизавали царства Христовог ради. Блажени архимандрит Хризостом говори у свом писаном сећању – објављеном 1957. године под насловом „Света Гора Атонска“ – да је један благочестиви свештеник из Ларисе, који је 1950. дошао као поклоник овде на Свету Гору, изненада угледао једног старца који се кретао око манастира Каракала лебдећи на један метар изнад земље! Овај монах манастира Каракала био је најблаженији старац Галактијан, човек строгог подвига и великих врлина.“

Page_33 copy

Отац Кодрат

Архимандрит Филотеј посебно говори о оцу Кодрату, игуману манастира од 1914. до 1940.: „Током периода између два светска рата у нашем манастиру је живео чувени отац Кодрат. Говорили су да онај ко дође на Свету Гору а не упозна старца Кодрaта није видео на Светој Гори оно што је требало. Он је био светла личност, старац који је имао дар расуђивања. Његово присуство је било велики благослов. …Према предању каракалских отаца, његово стално присуство овде се може осетити.“ О свом првом доласку на ово благословено место отац Кодрат је приповедао: „Тек што сам чуо о томе шта је то киновија (општежиће), веома сам се обрадовао. Киновију сам тражио и киновију сам нашао. Старији монаси су ми говорили а ја сам све са пажњом слушао. Све је на мене остављало утисак!“

 

Старац Кодрат је веома волео светог Гедеона, који се овде подвизавао и чији параклис постоји у манастиру. Једном приликом је браћи кроз сузе рекао: „Велики је херој био свети Гедеон. Одрекао се Господа речима својим али Га је исповедио крвљу својом!…“ Свети Мученик Гедеон Каракалски живео је у време турске окупације. Као дете био је присиљен да се одрекне своје вере. Побегао је на Свету Гору и замонашио се. Будући да је чезнуо за мученичком смрћу, отишао је у Велестинон и Трново, где је ватрено и одважно исповедио хришћанску веру. Пострадао је тако што су му секиром одсецали један по један део тела, најпре руке а затим и ноге, све док није, изговарајући молитву, предао дух.

aaa19726_greece_halkidiki_mount_athos_holy_monastery_karakallou

„Кao што Хиландар и данас одише духом средњовековне Србије тако у манастиру Каракалу на чудесан начин сваког јутра, тачно у четири, васкрсава дух Ромејског царства. Тада у тами храма почиње јутрење, а само два пламичака у кандилима трепераво осветљавају лица Христа и Богородице. Док певајући глас на старогрчком понавља библијску причу, очи се саме фокусирају на светло једне једине свеће у дубини олтара, симбола наде верних.“

Дана 6. марта ове године, отпочетим оваквим јутрењем, настало је и ово писмо:

Писмо манастира Каракала, на Светој Гори, у вези са Свеправославним Сабором.

СВЕТИ МАНАСТИР КАРАКАЛ, 6. март, 2016. год.

УВАЖЕНОЈ СВЕТОЈ ЗАЈЕДНИЦИ[1] У КАРЕЈИ

Нашу преосвећену (Свету заједницу) братски у Христу поздрављамо.

Овим писмом нашег манастира, одважујемо се да вам представимо следеће у вези са Светим и Великим Сабором.

За неколико месеци, у јуну ове године, Свети и Велики Свеправославни Сабор састаће се и донети значајне одлуке које ће бити одлучујуће за будућност православља.

Уважени јерарси, свештеници и теолози, бројних помесних православних цркава, изражавају своју забринутост и нелагодност због текстова који су одобрени на предсаборној конференцији и који ће бити достављени на разматрање и усвајање на предстојећем Великом Сабору.

Ми смо мишљења да Света Гора, која, заједничким исповедањем, представља бедем и барку православља, не може остати изостављена код овако важне ствари.

Као што произилази из проучавања претходно одобрених текстова, изјаве у вези са еклисиолошким питањима су непуздане и двосмислене и омогућују тумачења која одступају од православне догме.

Такође, у поменутом тексту се наводи да ће одлуке Сабора бити обавезујуће за пуноту тела Цркве, то је нешто што делује угрожавајуће на православну свест.

У вези са овим, онда, наше скромно мишљење је да ми као светогорци, а у складу са примером Отаца пре нас, морамо да се позабавимо овим питањем и Света заједница треба да изда одговарајућу изјаву о Светом и Великом Сабору.

Изразивши забринутост, и молећи се из срца за просветљење у вези са овим црквеним питањем од великог значаја од нашег Господа, завршавамо са братском наклоношћу и љубављу у Христу,

Игуман светог манастира Каракала,

+ Архимандрит Филотеј, са својом браћом у Христу.

13015676_10156859608075026_1985921490279643619_n

„Ја хоћу и молим вас да будете потпуно оштри и непомирљиви са јеретицима само у погледу сарадње са њима или било какве подршке њиховом безумном веровању. Јер то сматрам човекомржњом и удаљавањем од Божије љубави – пружати подршку заблуди, да би они који су њоме захваћени могли још више да се раслабе.“

Св.Максим Исповедник

Подсећамо да ће се ванредно заседање Свете заједнице, са игуманима и представницима манастира, одржати убрзо након прославе Васкрса, у недељи после Томине недеље, да размотри који ће став Света Гора заузети у вези са Свеправославним Сабором.

 

10.JPG

Оригинално писмо манастира Каракал на грчком

 

[1] Врховна административна власт Свете Горе.

Извор: epomeni tois agiois patrasi, Светогорац

Припремила екипа Фб странице «Православље живот вечни»

Погледајте такође: Оштра реаговања светогорских манастира поводом Свеправославног Сабора (део први)

Advertisements
Овај унос је објављен под Црква и јерес екуменизма. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s