Господ је стварност а све друго су сенке Његове

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

Gospod Isus Hristos PantokratorБогат је Господ наш, браћо, богат пребогат. Свакоме даје што тражи, некоме на радост и спасеније, некоме на жалост и покајаније.

У старо доба искаху Јевреји од Бога цара, вичући Самуилу, судији народном: Дај нам цара да нам суди… Постави нам цара као што је у другијех народа (I Самуилова 8, 5 -6).

Расрди се Господ и даде им цара, по њиховој вољи а не по својој, даде им га. Јер Господ говораше: „Ја сам цар ваш“. Али не послуша Израиљ него искаше цара. И даде им Господ цара у гњеву својему. Па кад се неразумни на род рђаво проведе са својим царевима, овако му довикива ше пророк: Гдје ти је цар? гдје је? Нека те он сачува… Дадох ти цара у гњеву свом, и узех Га у јарости својој (Осија 13, 10).

Браћо моја, богат је Господ наш и сваком даје што иште; но ако је искање разумно онда је дар на радост, ако ли је искање лудо онда је дар на тугу и жалост.

Израиљци искаше од Бога цара место судија који им до тада судише. Искаху од Бога цара не због тога што им требаше цар него због тога што видеше цареве у незнабожних народа около себе, па пожелеше по сујети човечијој да и они имају цареве као и народи незнабожни. Али то не би право Господу. Јер Господ рече: Ја сам цар твој, Израиљу! Но Израиљ не чу, нити од своје жеље одуста. Хоћемо цара, па хоћемо цара! И Бог им даде цара, али не на спасење него на пропаст.

Но кад говоримо о Израиљу, треба да мислимо о старом јеврејском Израиљу и о новом западном европском Израиљу. Оно је обрезани а ово крштени Израиљ. Но дух је исти код оних и код ових. Исто богоборство. Исто христоборство. Модерна Европа и Израиљ, то су два близанца без различења.

Стари Израиљ је искао цара, пошто пото. И добио је цара, но не с благословом него са гневом Божјим. Јер дарови се Божји деле на дарове с благословом и на дарове с гневом. Нови Израиљ, или Европа, тражила је демократију без Бога или републику без цара. И то обоје било је Господу мрско. Јер ни једно ни друго није се тражило у Његово име. И ни једно ни друго није дато људима без гнева Господњега и без благослова. Авај, браћо, без благослова Божијег значи без среће и напретка!

И демократи и републиканци владаху над народом у име народа. Име Божије је одбачено као да га и нема. Некад су судили народима народни главари у име Бога. После су одбацили Бога, јер је страшан и беспорочан и праведан, па су судили у име народа. Али им је и народ био трн у оку; јер и народ Божији певао је имену Божијем и тражио правду Божију. Због тога је и народ одбачен као и Бог што је био одбачен. Тада су се појавили самозвани на власти: нити у име Бога нити у име народа. Без Божијег печата и благослова. И рука Господња ударила је по таквим царствима и она су се разгубала губом белом као бели гра. Са губом без лека, у теснацу без излаза. Са срцем без љубави. Са главом без памети.

Светитељи и пророци европски говорили су: Чуј и занеми, Европо, занеми да би боље чула! Господ је судија твој и цар и краљ и кнез твој, поглавар и председник твој. Господ је стварност а све друго су сенке Његове. За што се поводиш за сенкама а не држиш се стварности? Цара су хтели Јевреји, па су цара добили али и кажњени били. И ти си добила што си желела. Али жеље твоје осудиле су те на смрт. Лако ћемо за цара земаљског ако ти признајеш Бога као врховног цара. Лако ћемо и за краља и судију и кнеза на земљи, ако ти признајеш Господа као врховног краља и судију и кнеза. Но тешко нам је када ти то не признајеш. Постала си као каћиперка и ветропирка. Ко ће ти стати на пут, кад си пошла распућем? Ко he те усрећити, кад си се упутила друмом несреће?

Ај, Срби, чујте и следујте ономе што ћу вам рећи. Нећу вам ништа рећи од моје личности, јер сам сасвим ништа и ништа и ништа, него од стране Господа Саваота:

He помаже ни цар ни краљ ни кнез ни деспот ни војвода, него помажем само ја, који у рукама држим све крајеве земаљске, говори Господ Бог створитељ твој. Признајте мене, и ја ћу вас признати. Прославите мене, и ја ћу вас прославити. Будите људи моји, и ја ћу вам бити Бог, сада и навек века. Амин.

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Кроз тамнички прозор. Забележите сталну везу.

2 реаговања на Господ је стварност а све друго су сенке Његове

  1. koviljka каже:

    ODLICAN TEKST. ZAHVALJUJEM REDAKCIJI. BOG VAM DAO DOBRO.

  2. SRBin Svetosavac каже:

    Sinovi i kceri Svetog Pravoslavlja, po primjeru Svetih Bogootaca nasih cuvajmo pazljivo sa velikom ljubavlju nasu Svetu vjeru Pravoslavnu, i nase stare SRBske narodne obicaje. Nebojmo se tada kao SRBi: Pravoslavci i Svetosavci duhovno trule i moralno propale Zapadne Evrope. Bog je sa onim narodima koji zive po Zakonu Bozijem u istini Hristovoj i pravdi Bozijoj!

    Gospod nikada nije bio niti ce Hristos ikada biti sa nepokajanim gresnicima koji sada pomocu lukavstva djavolskog zamjenjuju istinu sa lazju, pravdu sa nepravdom, moral sa nemoralom i Zakon Boziji sa sodomskim zakonima ljudskim!

    Zbog toga sto su Evropljani krenuli putem Satane i pomnali se jedan na drugoga, a njihove zene opsednute djavolom jednu na drugu, Zapadna Evropa zbog toga smrtonosnog greha svoga polako izumire i sigurno nestaje sa pozornice zivota ovog svijeta. Zapadna Evropa poput iznurene stare vjestice, ustpa dosadasnje mjesto i bogastvo svoje drugim narodima koji su mladji i moralno jaci, jer zive po Prirodnom Zakonu Zivota ili Zakonu Bozijem!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s