Косовска Митровица (РТС): Владика Теодосије је поводом бриселског споразума оценио да је учињено што је било могуће у тренутку и времену у којем живимо, и да су неки желели више, али да ако „имате пацијента који је у поодмаклој болести, тражи се да се учини што више за њега“. Он је, такође, указао да не треба бити малодушан и да овај споразум није крај.
Свештеник Миломир Влашковић, протојереј Милија, м. Амфилохије, еп. Атанасије и остали свештеници на митингу против издаје Косова
Самоиницијативно гашење својих институција на Косову и Метохији, а да притом држава није ни под каквом оружаном претњом са стране, може се искључиво називати издајом државе. Управо, тројац Вучић-Николић-Дачић ће остати упамћен у светској историји као учесник највећег могућег преседана – укидања државности своје сопствене државе на суштински важном простору, а да та држава није била под икаквом оружаном претњом. О рудном, енергетском и природном богатству које је власништво Србије, које се овом приликом поклања творцима геноцида над српским народом се у медијима на српском ретко говори, а оно није нимало занемарљиво. Стручњаци који познају тематику говоре да је Србија, захваљујући својој лошој политици последњих година дошла у ситуацију да буде зависник о кредитима са запада којим се одржава актуелна власт, те да је то разлог зашто неспретни политичари продају Косово. Са друге стране, појавила су се нагађања да су утицајни политичари уцењени или потплаћени. Једно је сигурно, водећа политичка класа у Србији је заражена идеологијом еврофанатизма, и жели по сваку цену да уђе у Европску Унију, иако су са путем у Европску унију скопчани многи ултиматуми који исцрпљују и економију и српски народ као такав.
Јерархија Српске Цркве је увек у најважнијим тренуцима српске историје изражавала свој став. Може се рећи да су од њеног става зависили многи историјски догађаји. То су добро знали и непријатељи Срба, и тежили су да покоре јерархију. Положај епископа СПЦ био је скопчан са великим опасностима, некада по живот епископа, а некада са опасностима да епископ изда народне хришћанске идеале.
Да ли је Вучић задовољан баритоном о. Милије?
Последње догађаје, везане за издају Вучића, Николића и Дачића, осликава и велика шизофреност у ставовим врха СПЦ. Док је став еп. Артемија недвосмислен оцењујући споразум Дачић-Ештон-Тачи као издају, остали епископи, који су еп. Артемија некада заједно прогонили, сада наизглед имају различите ставове. Најкарактеристичније фотографије које осликавају шизофреност ставова екуменистички настројене јерархије су фотографије протојереја Милије из Косовске Митровице. Он је 10.05.2013. учествовао на митингу «Остајемо у Србији» који су Срби Косова и Метохије организовали у знак протеста против споразума из Брисела, а већ сутрадан је учествовао у дочеку заменика премијера Вучића који фанатично брани овај споразум-издају. Осим Милије, на митингу је учествовао још и свештеник Миломир Влашковић који међу првима виђен у друштву са Иљбером Хисом, шиптарским сепаратистом задуженим, у то време, за интеграцију севера.
Ако додамо и то да су епископ Атанасије и митрополит Амфилохије, који су оштрим речима говорили против представника власти због издаје, највише учинили да се Теодосије Шибалић, који је практично први дао отворену подршку Вучићу у издаји, доведе на управу црквама Епархије рашко-призренске, онда тек ништа није јасно.
Патријарх Иринеј који се све време ограђује, уноси само додатну збуњеност. Да ли се Београдска патријаршија води принципом сервилности, и коме се приклонила – земаљском царству Европске Уније или небеском, за које се још увек боре Срби Косова и сви који их подржавају?
Док један део родољубиве јавности одушевљено велича појаву два епископа на митингу против власти, други их оптужују да су ушли да би разорили национални фронт против еврофанатика. Ови други говоре да су еп. Атанасије и м. Амфилохије били приморани да учествују на митингу као превентива. Чврста одлучност еп. Теодосија да подржи еврофанатике и млака опозиција п. Иринеја продаји Косова би изазвали то да се уставобранитељи окрену епископу Артемију и делу СПЦ који је престао сарадњу са епископима екуменистима. По тој логици, епископи из Херцеговине и Црне Горе су наступили да би родољубиви народ задржали под доминантним окриљем екумениста.
Да ли је пријатељство покварено? М. Амфилохије и еп. Теодосије приликом Теодосијевог безаконог постављања на трон епископа Артемија
Питање Косова и Лазарева клетва ће, несумњиво и у наредним данима бити главно питање опредељења православних. Данас, што се тиче јерархије СПЦ, све подсећа на коло у коме се изводе три корака уназад, један унапред. Вучић-Дачић-Николић сигурно не би могли да спроведу споразум када би га Београдска патријаршија јединствено осудила. Са Теодосијевом подршком отпор издаји је под знаком питања.
Припремила екипа ФБ странице «Православље живот вечни»
Православље Живот Вечни 
Није јасно много тога, али избистриће се хвала Богу!
Нама са Косова и Метохије је све јасно. Врх СПЦ сада игра разне игре и „перформансе“ како би испунили задатке истих налогодаваца којима су сервилне и власти у Београду. Они који су учествовали у уклањању Владике Артемија, громког браниоца и чувара светог Косова и Метохије и великог критичара власти и њиховог односа према Косову и Метохији као и екуменистичких тежњи појединих епископа СПЦ, сада се постављају као браниоци Косова и Метохије. Митрополит Амфилохије и умировљени епископ Атанасије су били предводници прљаве кампање против епископа и брата им Артемија али и растурачи монашки најбројније епархије, јер је познато да је у већини манастира на КиМ остало један или два монаха. Ти преостали монаси, као и један број свештеника на челу са епископом Теодосијем су главни предводници у интеграцији у косовско друштво и корисници косовског -Тачијевог буџета и тако нису никаква потпора србском народу да се одупре тешкоћама и издржи велике притиске које Срби на КиМ имају. Сви они монаси и монахиње који нису хтели да буду спроводиоци политике издаје Косова и Метохије, убрзо након протеривања Владике Артемија са КиМ, напустили су своје манастире. Ми, народ смо их разумели. Ко је од њих могао да дозволи да им надлежни епископ буде издајник и оцеубица Теодосије, којег је лично Владика Артемије, као његов духовни отац произвео у чин епископа.
Да би једном просечном Србину ствари биле јасније морао би да се врати кроз хронологију догађаја назад у 2010. када Владика Артемије није дозволио посету америчког подпредседника Бајдена (шиптарског лобисте и заговорника бомбардовања Србије) Епархији рашко -призренској, а којег је са благословом Синода СПЦ тада примио Сава Јањић, садашњи игуман Високих Дечана и један од мозака операције „Интеграција Срба у косовски систем“ и водећа фигура у припреми велеиздаје Косова и Метохије. Замислите како је нама на КиМ са таквим „духовним пастирима“, а како јадном и разбијеном србском народу широм васељене са оваквим недостојним епископима и Патријархом. Ипак то нас наравно не тера од наше Свете Цркве, коју ни врата пакла не могу надвладати. Ми верујемо снажно у њену обнову.
Ево извора на интернету где се, уколико желите можете додатно информисати:
http://www.bogotrazitelj.com/?p=1776
http://www.eparhija-prizren.org/episkop/tekstovi.html
Srbe sada vode i prestavljaju izrodjeni Srbi ili Novosrbi. Oni su djeca komunizma i potomci Vuka Brankovica. Kao izdajnici Boga i Srbstva oni zbog toga Boga se ne bojeci a srbskog naroda ne stideci javno prodaju vjeru za veceru, a nase Sveto Srbsko Kosovo za saku dolara i prazna obecanja neprijatelja Boga i Srbstva. Medju njima ima puno „Srba“ koji poticu iz mjesanih brakova. U njima zbog toga ne tece Sveta srbska krv Svetih Bogootaca nasih, neimara i zaduzbinara, za Krst casni mucenika za Slobodu zatocnika. Ne!
U zilama mnogih crkvenih i narodnih vodja ne tece vise cista krv Svetih predaka nasih: Svetog Save i Sv. Simeona Mirotocivog, Vasilija Ostroskog i Petra Cetinjskog, i Svetih srbskih junaka i Mucenika poput Milosa Obilica, Kosancic Ivana,Kraljevica Marka, Hadzi Dzdere i Hadzi Ruvina, Djakona Avakuma, Karadjordja Petrovica, Gavrila Principa, Cestitoga Kneza Lazara, Cica Draze i bezbrojnih drugih Srbskih velikana koji nisu Slavnu istoriju srbsku pisali perom i mastilo vec krvljau i kostima svojim. NE!
U vecini sadasnjih vodja Srbskoga naroda tece prljava i pogana krv jugoslavenskih naroda i narodnosti. Zato nam sada ovako sve naopako ide, jer ne moze se Bogu i djavolu zajedno sluziti. To bi trebao da zna najbolje Sava Janic kao iguman Visoko Decana, jer on nije cisti Srbin ni duhom ni tijelom, zbog toga sto u njemu kao djetetu iz mjesanog braka ne tece Sveta krv Svetih predaka nasih nego necista krv iz drugih naroda!
Neka nama Srbima zato Gospod bude u pomoci, sto smo zaboravili zapovjest Boziju: „Da sinove svoje ne zenimo kcerima tudjim i da kceri svoje ne udajemo za sinove tudje“ jer ko god tako cini gad je pred Gospodom“! Amin! (2.Moj.34,16; 5.Moj.7,3;22,5;3.Moj.19,29;Jezd.10:10-11;9,1)