НЕ ЗОВИТЕ СЕ УЧИТЕЉИ; ЈЕР ЈЕ У ВАС ЈЕДАН УЧИТЕЉ ХРИСТОС

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

Блажен је онај човек који се не намеће никоме за учитеља, ни за вођу. Таквога човека прате три небесне красавице: једној је име Ирина, другој име Софија, трећој име Евдоксија. А то ће рећи: Мир, Мудрост и Слава.

Рекао је Господ својим ученицима: Не зовите се учитељи; јер је у вас један учитељ Христос (Мат. 23, 10).

Ви који редовно читате Свето писмо можда ћете осетити тешкоћу да ову јасну и изричну заповест доведете у склад са оном другом заповести Идите, проповедајте и казујте, или са оном: Идите, дакле, и научите све народе. Шаље их да уче а забрањује им да се зову учитељи ма, како то може бити? Заиста би то тешко било разумети, да није на крају рекао: јер је у вас један учитељ – Христос. А то значи: Ја сам учитељ и наука је моја. Ја сам јединствени Учитељ јединствене науке а ви сте само проносиоци те моје науке. Ја сам донео ту моју науку с неба, и ја сам је вама открио. Нисте је ви пронашли нити смислили, него сте од мене чули и примили. Ја сам учитељ. Ваше је да моје речи постављате пред људе као што сте постављали оних пет хлебова што сам ја благословио и умножио. Онда сам ја био Домаћин, а ви послуга око трпезе моје. Сада вам кажем: Ја сам Учитељ, а ви сте служитељи слова Божјега.

Овим је хтео Господ прво, да добро нагласи да је само Он Учитељ спасоносне и небесне науке у правом и пуном смислу речи; друго, да унапред сачува ученике од гордости, од које се не могу сачувати они који себе називају учитељима неке своје оригиналне науке, и треће, да кад су само проповедници и преносиоци Божје, а не своје науке морају бити веома пажљиви да тачно предају како су примили не додајући и не одузимајући.

Добро су разумели свети апостоли сву тежину ових речи Учитеља свога, сасвим добро. Зато апостол Јаков опомиње крштене људе: Не тражите браћо моја да будете многи учитељи. Зашто да не тражимо? Зато што ћемо већма бити осуђени, ако ма и најмање погрешимо у светој науци Божјој. Јер, вели, сви погрешујемо много пута; али ко у ријечи не погреши онај је савршен (Јак. 3, 1). Због погрешних речи самозваних учитеља много је и премного проливене крви у свету. Због тога свети Павле опомиње све хришћане овим речима: Браћо, чувајте се да вас ко не зароби философијом и празном пријеваром, по казивању човјечијему, по науци свијета а не по Христу (Кол. 2, 8). Чувајте се дакле, таквих учитеља који се непрестано уче али никад не могу да дођу до познања истине (II Тим. 3, 7). Напротив они одвраћају своје уши од истине и од здраве науке Христове, и окрећу се ка гаталицама (Тим, 4, 3-4). Немају они ништа с неба него од земље.

Ево речи нових као да их је Павле јутрос говорио из неке престонице европске. Истим речима описао би он и данашњу болест белог човечанства тачно као и ону пре 2000 година: иста болест, исти опис, исте речи, исти рецепт, исти лек.

Или зар мислите, да ће вам неко у свету знати тачније показати узрок прошлог рата у

Срби су насупрот речима св. владике Николаја, после Другог светског рата, кренули путем ругања Цркви и Христу и обоготворењем људи моћника

Срби су насупрот речима св. владике Николаја, после Другог светског рата, кренули путем ругања Цркви и Христу и обоготворењем људи моћника

свету? Нико, ваистину. У културним народима нашега века јавили су се безбројни учитељи. Они су потиснули и одгурнули правог Учитеља Христа. Сваки дан су говорили од јутра до мрака, други опет на смену од мрака до јутра. Свака им је реч била неистина и мамац на клизав пут. Како су кога уши сврбеле, тако су му они речима својим чешали уши, за паре, за част, за власт, за сласт. Непрестано су се учили, но никако нису могли доћи до истине. Непрестано су друге учили, али нико од ученика није могао докучити од својих учитеља шта је истина. У самој ствари хришћански народи су војевали против истине а, међутим, распитивали су за истину. Истина се пак била повукла у избе рибарске, у колибе сељачке, у пештере испосничке, у ћелије богомољачке, у пустиње монашке. Сва је била као и увек у једној јединој речи – Христос.

Тешки смрадни гасови од лажних наука затровали су сав ваздух на Западу. Почели су га тровати и на Истоку. Незнабожни народи су се уплашили од крштених народа. Праведници су заплакали. Анђели небесни разгњевили да се сва земља потресе, сви народи да се полију пљуском огња. Да би се ваздух прочистио. Да би се смрад уништио. Те да би се пречиста и света небеса могла приближити земљи. Амин.

Припремила екипа ФБ странице “Православље живот вечни”

Advertisements
Овај унос је објављен под Кроз тамнички прозор. Забележите сталну везу.

2 реаговања на НЕ ЗОВИТЕ СЕ УЧИТЕЉИ; ЈЕР ЈЕ У ВАС ЈЕДАН УЧИТЕЉ ХРИСТОС

  1. Stojadin Mrdjoharambasic i ostalo osakaceno svetosavsko jato каже:

    HRISTOS VOSKRESE!
    VOISTINU VOSKRESE!
    Podelimo Danaske umnozimo medjusobno radost vecne istine Boga zivogo o vecnom zivotu , pobedi dobra nad zlim , pobedi istine nad lazi .
    Zalac smrti je iscupan , iscupajmo braco mila djeco Sv SAVA zalac svoga posrnuca jer djavo zariva zalac otrovna iskusenija u Bozju janjad jerbo je ostavijo nakon svoje poare nutrinu okreceni sanduka od ilovace posto sami kao zombiji ce se survat u pakleniju bezdan.
    Cuvaj se malo stado na vetrometini ovoga nova doba pa ce te i sam Gospod sacuvat.
    Gospod za nas ljude postrada i pokaza nam put u zivot vjecni , pokaza se i odabranim srecnicima savremenicima da je ziv , da je voskrsao ka sto ce i svaki stradalnik i pravednik koji mu sledi.

    Andjeli se Danaske raduju , poju te pusti i ti covece svoje srce da primi u se tu ogromnu radost koja more stat u tebe , ispunit i nadahnjuvat velikim delom , zahvaljujuc ogromnoj ljubavi prema teb od strane Oca i Sina i Svjatoga Duha.

  2. Rev.Fr.Mihailo Mikic каже:

    Srbi ne trebaju nikoga da zovu svojim uciteljem, jer mi Srbi miloscu Bozijom imamo samo jednog ucitelja na zemlji – Svetog Savu, Prvog Arhiepiskopa i prosvetitelja Bogo-ljubivog i slobodoljubivog naroda Srbskog; i jednog ucitelja na nebu, Starog Srbskog Rodjaka Vaskrslog iz mrtvih, Gospoda naseg Isusa Hrista, ciju nauku Sveti Sava Srbima objasni za vecita vremena.

    Ugledajuci se na Svetog Savu i ziveci po mudrim savjetima njegovim i Zakonu Bozijem, Srbi idu trnovitom Srbskom stazom pravoslavne vjere nase posutom trnjem i kamenjem da nebi tako svaka susa mogla po njemu da ide. Ta Srbska staza Pravoslavlja jeste nase milo i Bogu drago Svetosavlje koje vodi Srbe na Golgotu, u stradanje i smrt, ali i u slavno vaskrsenje i u zivot vjecni, u Carstvo Nebesko sa vjerom u Vaskrslog Hrista!

    Carstvo Bozije „nece doci da se vidi jer Carstvo Bozije je unutra u nama“. (Luk.17:20-21) Carstvo Bozije nije jelo i pice, nije nesto tjelesno, zemlajsko i prolazno, nego „pravda i mir i radost u Duhu Svetome“. (Rim.14,17) Tu bozansku istinu iz Svetoga Pisma Srbi su krvlju svojom zapecatili 1389 godien na nasem Svetom SRBskom Kosovu svojim opredelenjem za Carstvo Nebesko, jer „zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvijek i do vjeka“!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s