Пропала је држава, остао је народ

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

II

Сабрали смо се данас да сви заједно и јавно принесемо пуну благодарност Ономе који све види и све зна и свима по правди суди.

zarobljeni-nemci

Пораз нацистичке Немачке 1945.

Зашто кажем сви заједно и јавно? Зато, што постоји и осамљено и тајно благодарење Богу. Сваки хришћанин у самоћи и тајности излива из свога срца као кад од тамјана благодарну молитву пред Господа свога. Чинећи тако, ми извршујемо заповест Христову која гласи: а ти као се молиш, уђи у одају своју, па затвори врата своја, по моли се Оцу својему, и Отац твој, који види тајно, платиће теби јавно. Молимо се, дакле, и тајно, молимо се и јавно. Молимо се појединачно, молимо се сви заједно у храму. Тако личимо на певаче, који певају појединачно у својој кући, али ступају и сви јавно пред свет да певају у хору; или на свираче који свирају за себе у својим ода јама, али и у великим оркестрима за свет. Ко се пак моли у себи и за себе, а не долази на заједничке и јавне молитве, у томе је семе гордељивости и себичности. Тај као да није прочитао реч Спаситељеву: где су два или три са брана у име моје, ја сам међу њима. А ко долази у храм само на заједничке и јавне молитве, а никад се не моли Богу у самоћи и тајности, томе ће Бог судити као човекоугоднику и лицемеру.

Зато, у искреној љубави према вама и у страху за ваше душе, ја вас опомињем да се молите Богу на оба начина, и тајно и јавно, и посебно и заједно. Јер је тако заповеђено Јеванђељем и освештано црквеним предањем кроз хиљаде година.

Још сам рекао, да смо се сабрали данас да принесемо пуну благодарност Творцу и Оцу нашем. Зашто кажем пуну благодарност? Зато, што неки имају навику да благодаре Богу само онда кад Бог даје, а не и кад Бог узима; и још да му благодаре само кад милује, а не и кад бије; и још да му благодаре само кад Бог као лекар глади наше ране, а не и кад оштрим ножем сече труло месо од тела нашега. Таква благодарност вређа Бога. Јер, Бог увек има у виду наше крајње добро, наше вечно спасење, и када да је и када узима, и када милује и када бије, и када глади и када сече. Према томе, ми као разумна бића дужни смо Богу благодарити увек и за све, како и заповеда мудро апостол Павле говорећи: Благодарите за све Богу и Оцу (Еф. 5, 20), па то још и понавља у другој посланици: на свачему, вели, благодарите (Сол. 5, 18). А велики стуб православне цркве св. Јован Златоуст овако говори о том предмету:

„Ко поднесе невољу с благодарношћу Богу, прима венац мученички“.

А о мученицима православним знамо, да су уздизали Богу славу и хвалу кад су их мучитељи шибали и секли и на посечење водили. Још је и ово реч Златоустова: „Нема ништа светије од језика који у несрећи уздиже благодарност Богу“.

Право је дакле и правилно да приносимо пуну благодарност Богу. У нашем случају пуна ће благодарност би ти, ако будемо Богу благодарили за нашу државну пропаст, као и за избављење од пропасти;за робовање, као и за

Београд је 1944. године на Васкрс бомбардовала савезничка авијација у Другом светском рату. У нападу учествовало на стотине бомбардера, а првог дана напада на Београд бачено више од 1.500 тона бомби. Осим Београда били су бомбардовани и Ниш, Лесковац и други градови у Србији. Евидентирано је да је, само у Београду, погинуло 1.160 српских цивила, као и 18 Немаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице. Никакве праве селекције циљева очигледно није било, па су разаране болнице, а породилиште у Крунској улици је до темеља разорено.

ослобођење; за ужасе које смо преживели, као и за радост коју преживљујемо; за губитке, као и за добитке; за ону страшну крваву ноћ, као и за ово светло и ведро јутро новога дана.

Пропала нам је држава – кажемо: слава ти и хвала Боже! Добијена је држава – кажемо: опет слава ти и хвала Боже!Јер, да нам није пропала она и онаква држава, него да је потрајала још 20 година, пропао би нам на род, и то би тек била права

Бомбардовање Београда 1999.

пропаст. Тако нагло се почео био кварити народ, да је срљао неизбежној пропасти. Или пропаст државе или пропаст народа. Бог је ударао благо времено по оном што је јефтиније, да би сачувао оно што је скупље. Пропала је држава, остао је народ. Докле има кућаника биће куће, али ако нестане кућаника, ко ће обновити порушену кућу.

Ево нам опет наше државе! Ево нам опет златне слободе! Слава Ти и хвала Господе, на Твоме дару, на молитви Твојој и на неисказаном човекољубљу Твоме. Но, дозволите да вам затрубим у уши једну страшну реч са овог светог и страшног места: ако опет будемо неваљали и богоотпадни као што смо били, удариће Бог и по држави и по народу, па ће обоје пропасти заувек.

И бићемо подсмех, и прича и опомена осталима.

Београд 2010.

Помози Боже, свима, па и Србима да се покају, поправе и од греха очисте, и Тебе прославе свога Бога и Оца, кога славе сва небеска воинства анђела и праведника. Амин.

Преузето са „Светосавља“

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Кроз тамнички прозор, Uncategorized. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Пропала је држава, остао је народ

  1. O. Mihailo Mikic каже:

    Bombardovanje Beograda i drugih gradova u Srbiji od strane „saveznika“ na Vaskrs 1944 godine, izvrseno je na trazenje Josipa Broza Tita i KPJ. Bombardovanje Beograda i njegovo razaranje i unistenje nije imalo nikakvog vojnog znacaja za vodjenje zavrsnih ratnih operacija „saveznika“ u Evropi. „Saveznici“ su tokom 1944 godine napredovali na svim frontovima a posebno u Evropi, i tako uspjesno privodili rat kraju. Razbijajuci i potiskujuci pred sobom u Evropi oruzane snage nacisticke Njemacke i fasisticke Italije „saveznici“ su vrsili poslednje pripreme za oslobodjenje Evrope, i svakome je bilo jasno da je Njemacka rat izgubila, i da je pitanje samo dana kada ce ona morati da kapitulira pred oruzanom silom saveznika. Zato je bombardovanje Beograda bilo bespotrebno i besmisleno sa vojne tacke gledista, ali je ono uradjeno iz politickih razloga od strane „saveznika“ na molbu i trazenje samog Tita, sa ciljem zastrasivanja Srbskog naroda u Srbiji koji nije zeleo da pruzi politicku podrsku KPJ i da dobrovoljno ide u partizane.

    General Milan Nedic, kao presjednik Srbske Vlade pod njemackom okupacijom u Srbiji, sa svojim saradnicima uspjeo je proterivanjem partizana iz Srbije da sacuva toliko potrebni mir u Srbiji, i da pruzi utociste hiljadama prognanih Srba iz monstrumske NDH, koji su uspjeli da pobjegnu ispred ustaskih pokolja koje su hrvati vrsile masovno nad Pravoslavnim Srbima sa blagoslovom velikodostojnika rimokatolicke „crkve“. Srbija Milana Nedica tokom Drugog svetskog rata bila je oaza ratom narusenog mira i mjesto spasenja Srbskog naroda. On je u Srbiji pod njemackom okupacijom zahvaljujuci samozrtovanju Generala Milana Nedica i njegovih saradnika imao svoja osnovna ljudska prava. U isto vreme Srbi su u NDH zajedno sa Jevrejima bili stavljeni izvan zakona. Takvo stanje u Srbiji nije zato odgovaralo KPJ. Ona je bila svesna da legalnim i demokratskim putem u Srbiji, nikada nece moci doci na vlast. Zato je KPj morala da izazove medjusobni gradjanski rat medju Srbima, da bi tako kroz haos: krv i oganj stigla do svog postavljenog cilja – osvajanja vlasti po svaku cijenu. Nasilnom dolasku KPJ na vlast u Jugoslaviji posluzilo je i bombardovanje Beograda. To je bio uvod u javnu promjenu Cercilove politike prema mladom Kralju Petru 2. u Londonu, i njegove dvolicne politike prema Srbima. Nastrane Cercilove politicke poglede Srbski narod je skupo platio svojim dugogodisnjim robstvom u komunizmu od kojeg mu jos uvijek zubi trnu.

    Adolf Hitler, kada je saznao za bombardovanje Beograda od strane srbskih „saveznika“ Engleza i Amerikanaca, za njegovo veliko materijalno razaranje i mnogobrojne civilne zrtve odmah je smjenio i pozvao na sudsku odgovornost njemackog komadanta grada Beograda. Na vojnom sudu njemacki komadant grada Beograda se brani rijecima da on nije mogao ni u snu da sanja a kamo li da pomisli da ce Amerikanci i Englezi kao „saveznici“ Srba u ratu da bespotrebno bombarduju Beograd i druge gradove u Srbiji na Pravoslavni Srbski Vaskrs. Mnogo puta i prije toga „saveznici“ avioni preletali su Srbiju i Beograd leteci za Rumuniju gde su bombardovali naftovodna polja ali oni nisu nikada do tada bombardovali ni jedan grad u Srbiji. Zbog toga njemacka protiv vazdusna odbrana nije uspjesno ni djelovala prilikom prvog naleta „saveznickih“ aviona koji su svojim bombama pozeljeli Srbima srecne Vaskrsnje Pravoslavne Praznike razarajuci njihov glavni grad i saljuci u smrt na stotine neduznih gradjana Srbije. Isti zlocin „saveznici“ ce pociniti i tokom NATO bombardovanja Srbije, kada su sinovi „prosvecene“ Amerike i Evrope sa svojim bombama pozeljili Srbima srecne Vaskrsnje Praznike. Ako Srbi iz ovih krvavih dogadjaja nisu naucili zivotnu lekciju i izvukli potrebne zakljucke, onda ce oni ponovo istu sudbinu da dozive, jer narod koji svoju istoriju zaboravlja Zakonom Zivota osudjen je da je ponavlja!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s