Овај Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине), где је раније била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. је обновљена као црква Преображења Христовог (коју су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце).
Из родне му Херцеговине одведен је у Сарајево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор Јасеновац, заједно са многим другим православним Србима. У Јасеновцу је Старац Вукашин (иако није био много стар, но је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду), јануара 1943. године, погубљен од усташког кољача Жила Фригановића и то страдање је описао доктор Недо Зец, такође један од преживелих Јасеновачких логораша, под насловом „Само ти, дете, ради свој посао“ . Усташки зликовац Фригановић, видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своје Православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму, где су од раног јутра клали и бацали невине жртве, те решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне „Живео Павелић“. Како Свети Вукашин није ништа одговарао, него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем секао једно по једно ухо и нос. Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (који је, као поглавник злочиначке „Независне Државе Хрватске“, тада спроводио страховит прогон и затирање Православних Срба свуда у Хрватској и Босни и Херцеговини), блажени мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмерност, полако и разговетно рекао: „Ради ти, дијете, свој посао!“ Овај одговор и зрачећи небески мир са већ крвљу покропљеног лица Светог Новомученика разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи, исјекао срце, преклао му грло од уха до уха, и онда га ногама сјурио у јаму. Мучитељ убица је затим полудио, и ово је све испричао у логорској амбуланти доктору Неђу Зецу, који је ово касније и записао, и објављено је у збиркама сведочења преживелих логораша из Јасеновца.
Свети Архијерејски Сабор СПЦ канонизовао је овог новомученика 1998. године и Црква га слави 16/29. маја.
‘‘О страдалци многи под хумкама влажним, победа је ваша над хришћанством лажним!’‘ (Св. владика Николај)
Погледајте, такође: ЗАБОРАВЉЕНИ ЈУБИЛЕЈ И ЗАБОРАВЉЕНИ НИШКИ УСТАША
Припремила екипа ФБ странице Православље живот вечни
Повратни пинг: О Светом новомученику Вукашину из Клепаца | СРБски ФБРепортер
Свети новомученик Вукашин из Клепаца канонизован је за новомученика 16/29 маја 1998.
Канонизација је, нема сумње, обављена за време живота патријарха Павла, на Светој Ли-
тургији, по Типику Св. Саве, Светоотачком предању, а сада се тај новомученик “ПОМИЊЕ“
И “ПРОСЛАВЉА“ на новокомпонованим, екуменистичко-папским литургијијама.
Дакле, сада се “прославаља“ и од оних /паписта/ који су благосиљали УСТАШЕ и КАМУ,
којом би проливена невина мученичка крв Старца Вукашина из Клепаца, само зато што
је од рода срБскОГА и вере Православно – Светосавске.
Па, да ли је ово помињање Св. новомученика Вукашина из Клепаца на ЕКУМНИСТИЧКО-
ПАПСКИМ ЛИТУРГИЈАМА “прослављање“’или РУГАЊЕ – то нека сами читаоци закључе?!
Драган Славнић
Срамота је браћо шта јеретички епископи раде са народом и са Нашим Светима!
Екуменисти ће “славити и прослављати “ усташке кољаче на челу са њиховим блаженим проклетником алојзом степинцем и “славно се ругати “ србским жртвама којих је до 1942 по податцима американаца било 600 000, а које су комунисти преполовили на једва 700.000!
Напоље са јеретицима !