(Косово – последњи чин издаје, Пети део)
Шта је то у Јеванђељу што га чини тако тешким и непријемчивим за широке масе људи? Срби су више од хиљаду година православни, па се опет боре са собом, отпадају у великој мери од Православља, и многи воде пагански начин живота. Можда су, ипак, ове последње генерације којима припадамо највише отишле у свом самонегирању хришћанског идентитета.
Савез бивших комуниста и вођства СПЦ
Они који су живели у местима где живе и муслимани, знају да код њих све некако лакше иде. Велика већина муслимана држи рамазански пост, држи се правила ислама и нису у некој сталној агонији као што су православни у агонији – у борби између отпада и живота по Христу.
Они који су живели или живе поред римокатолика могу нешто слично да потврде. Римокатолици су се већим делом секуларизовали, укинули пост, не иду редовно у храмове на молитву, али у њима самима нема неке велике разлике између оних који поштују тај минимум који од њих тражи ватиканска јерархија и оних који су римокатолици само по рођењу. Разлика је у животном стилу, не у животном опредељењу.
Код православних постоји једна, више унутрашња борба са собом – бити православан по животу или бити православан само на папиру. Проблем који се јавља код Православља, а који није присутан код разних религија је тај, што Православље не трпи компромис са злом. Или јеси, или ниси. Друге религије су, уствари, системи који у својој суштини имају компромис са палим светом – нешто се може, нешто не. Остале религије су балансери за умиривање савести: мало чиниш грех, одеш исповедиш, добијеш опроштајницу и наставиш са грехом. Или – мало се молиш, градиш џамије, мало грешиш, колико се мора, одеш на Ћабу, опет си чист…
У Православљу, које је лаки јарам, постоје заповести које су помало болне, и потребна је одлучност да би се испуниле. Једна од таквих је и ова:
Ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик. (Лука 14,26)
Како неко, побогу, може да мрзи свог оца и матер?!
«Многи прилазе Господу – мало њих бира да га следи. Многи читају Јеванђеље, наслађују се, одушевљавају узвишеношћу и светошћу његовог учења – мали је број оних који се одлуче да утемеље свој живот на законима које поставља Јеванђеље,» каже свети Игњатије Брјанчанинов.
А требало би утемељити «свој живот на законима које поставља Јеванђеље» и бити потпуни хришћанин. Ево, још једног примера пре него што покушамо да одговоримо на горњу загонетку:
-Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један фарисеј а други цариник.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи:
грабљивци, неправедници, прељубници или као овај цариник.
Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.
А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса
своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме!
Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује
понизиће се, а који себе понизује узвисиће се. (Лука 18, 10-14)
Фарисеј је овде нашао модус вивенди – он је нешто испуњавао, и то му је била сатисфакција за гордост и самозаљубљеност којих се није одрицао. Цариник је био потпун човек. Он је искао милост Божију, схватајући себе грешним. Молитва му није била сатисфакција за грешан живот. Молитва му је била искање измирења са Богом.
Бити потпун бескомпромисан хришћанин – то Јеванђеље тражи, то Православље тражи. «Не можете служити Богу и мамону» (Лука 16, 13). Не може се више волети отац, матер, и жена, деца, браћа, сестре, па и живот свој од Правде и Истине Божије… од Бога. У томе је одгонетка. А, када се дешава да ми више волимо рођаке, пријатеље, и живот свој од Бога? Зар не онда када свесно или несвесно претпоставимо неки свој интерес Богу, Правди, Истини?
Кажу да је неки ђакон био свестан да је владика Артемије по клевети и неправедно уклоњен из Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске. Онда га људи, парохијани упитали зашто не подржи онога који је на правди Бога гоњен. Ђакон је одговорио: «Па, и ја имам децу.»
«Па, и ја имам децу.» – ето како је Божији слуга, служитељ олтара у једном секунду погазио читаво Јеванђеље. Он је ради плате, ради исхране своје деце погазио читав Божији Закон. Он је прихвативши маловерје, одбацивши веру, учинио Христа лажним, јер Господ Христос је рекао:
-Не брините се, дакле, говорећи: Шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се
одјенути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати. (Лука 6, 31-33)
Ево болести и дијагнозе болести читавог српског народа данас. Православни Срби су у канџама маловерја и у канџама човекоугађања. Ради родбинских односа и свога конфора спремни смо, многи од нас, да све погазимо – Веру, Цркву, Јеванђеље, Отаџбину, брата, сестру, родитеље и децу.
Да ли су Срби продали Косово за вечеру? Еп. Теодосије и Александар Вучић, који је отписао Косово и Метохију ради чланства у ЕУ, на дан св. Василија Острошког у Лепосавићу, 12.05.2013.
То ново «јеванђеље», уствари антијеванђеље које је постало доминантна «књига» савременог српског друштва учи овако: «Буди хришћанин, родољуб, човекољубив и доброчинитељ све дотле, док то не угрози твој конфор, док то не квари пријатељство са родбином и комшијама, док то не затражи неки напор од тебе».
Да, превелики број Срба је, данас, у канџама свог конфора и човекоугађања. Превелики број Срба не живи за идеју, већ за мртву материју; не живи се за небеско царство са св. Лазарем, већ за земаљско са Вуком Бранковићем. Многи Срби никад нису престали да верују у Бога, али су га одгурнули на друго место. Јер, Бог није делио станове, комунистичка партија је делила станове, кредите, радна места. Господ тражи од човека испуњавање незнатних заповести, али комунистичка партија се неким заповестима подсмевала, па је већина направила компромис са ђаволом, тј. партијом.
Када је комунизам у Југославији званично укинут, остао је тај дух ситно-шићарски, интересџијски. Нове партије су се појавиле и оне које су биле на власти делиле су материјална добара по бабу и стричевима, а не по правди Бога истинога. Зато им се чланство док су биле на власти брзо увећавало.
Аналогни пример примеру оног ђакона десио се на административној црти према покрајини Косово и Метохија. Тамо је по диктату Европске Уније требало да влада Србије постави границу. Народ се борио против тога. Влада Србије је послала елитне јединице – жандармерију, да сломи народни отпор, сруши барикаде и уништи алтернативне путеве. Жандарми, слушајући свог «бога» из владе Србије дошли су и почели са својом антиуставном и античовечном работом. Срби са севера КиМ. су их питали: «Шта то радите, људи? Предајете нас Шиптарима да нас муче!» Један од жандара је одговорио: «И ја имам децу,» што у преводу значи: «летећу са посла ако не слушам претпостављеног». Тако је ради љубави према жени, деци, конфору… читаво Косово и Метохија предата екстремистима паганима.
То јесте тешка дилема – шта учинити ако ти је неко најрођенији, неко кога волиш – кум, брат, сестра… ушао у пакт са онима који издају Веру, Цркву, отаџбину. Хришћанска љубав према најближем, и према његовом вечном спасењу искључује човекоугађање. Ако хришћанске књиге уче да је неразумно снисходљиви отац, учитељ и духовник често узрок погибељи својих подређених (погледати Прву књигу Царства о првосвештенику Илије), не треба ни равног себи подржавати у злу.
Викар патријарха Иринеја прима представнике коалиције Тачи-Петровић која влада Косовом. Далибор Јевтић је један од стубова марионетске СЛС.
На Косову је инсталирана типична марионетска партија названа иронично «Самостална Либерална Странка». Уствари, није она ни самостална, нити у њој има икакве слободе, осим слободе од морала. Кроз њу Запад купује Србе и држи под контролом да не би противречили у стварању «независне државе Косово». Срби, који су на КиМ. у улози раје, без слободе кретања, запошљавања… поред испирања мозгова медијима на српском под контролом НАТО агенција, прихватају чланске картице ове робовске партије како би добили посао, социјалну помоћ, станове. Све је исто као за време комунизма (само «њега» нема).
Влада у Београду је коначно потписала папир и са албанским нацистима са Косова. То је за њих пропусница за Европску Унију. Сада, на једној страни стоји – влада Србије и њени постављеници на Косову, НАТО пакт са својим Србима у Самосталној Либералној Странци, медији, епископ Теодосије који без пардона сарађује са косовским нацистима; а са друге стране – светосавско Предање, одбрана отаџбине и целовитости вере. Србин је пред дилемом – да ли кренути за већином или за истином.
Народ који ћути на ову издају, уствари не ћути, већ виче: “Распни га, распни!“ Косово и Метохија је, данас, распето још једном, али не од Албанаца и не од НАТО пакта. Оно је распето од стране самих Срба конформиста. Оно је распето и око њега су многи „пилати“ који перу руке фолклорним патриотизмом. И сами знају да су га продали, али им не пада тешко да испричају још понеку причу о небеском царству, да певају о томе да јечам жање Косовка девојка. Косово је сада са ужасно малобројном мањином оних који су на том великом митингу распећа Косова остали доследни и који са православном, а не екуменистичком, Богомајком и Мироносицама јецају над судбом Косова, које би овом приликом, да зна да говори изрекло сличне речи Христовим са крста:
-Ја сам у мањини и данас, кад страдам и умирем… Пријатељи моји и ученици моји разбежали су се као што се стадо разбежава, кад пастир буде ударен. Сви би они били уза ме до краја, када са мојом истином не би било скопчано страдање, и кад истина не би захтевала стрпљење у чекању победе и, тријумфа. У већини су они, који се одушевљавају истином само онда, кад истина доноси сласти и задовољства. Ја сам и слатка и горка истина, зато сам ја у мањини и данас. Кад би моја истина била сама сласт, мени би и сад викали „осана“ и засипали ме цвећем. Но моја је истина сласт и горчина, зато ме час гладе цвећем час пробадају ексерима. Зато сам ја данас у мањини, ах, у сасвим незнатној мањини! (Св. владика Николај, Беседа о Христовој мањини)
Монах Кипријан: -Сви желе да побегну од страдања. За Србе је, раније, било част да се положи живот за отаџбину. Треба бити спреман и живот положити за оно што је вредно.
Да ли су Срби коначно продали Косово за вечеру, показаће се врло брзо. Најбоље би било да Косовска агонија послужи као охрабрење оне боље стране која постоји у човеку. Земаљско царство је краткотрајно и његова сладост је горча од горчине која иде уз оне који се определе за небеско царство. Једино што је потребно је храброст у опредељењу и послушност Христовим речима: «Узмите јарам мој на себе и научите се од мене… Јер јарам је мој благ.“ (Мат. 11,29-30)
Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“
Православље Живот Вечни 
the serbs are demonized globally, betrayed by too many traitorous bishops and clergy,etc. the church is being reinvented by ecumenists and papists. serb ethnic identity is discouraged and ignored. serbs are dying a slow death!
Vecina Pravoslavnih Srba je sada izrodjena duhovno i fizicki toliko puno da zato izmedju Novosrba i srbskih poturica nema velke razlike u odnosu prema Srbstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju. Srbi su najprije kroz unitarno jugoslavenstvo Kralja Aleksandra Karadjordjevica, (inace masona i zidara Vavilonske kule na kostima Srba iz ratova za oslobodjenje Vaskolikog Srbstva i ujedinjenje svih zemalja Svetog Save koje se spominju u Svetosavskoj Himni u jedenu nedeljivu i jedinstvenu Svetu Drzavu Srbiju) najprije planski rasrbljeni, a zatim kroz komunisticko lazno bratstvo i jedinstvo kroz mjesane brakove spajanjem Svete srbske krvi sa necistom i prljavom krvlju jugoslavenskih naroda i narodnosti DEGENERISANI!
Danasnji Srbi su najvecim svojim djelom zbog toga izgubili svoje dobre i plemenite osobine u odnosu na svoje Svete i slavne pretke, i oni su poput cokota vinove loze ili pitome vocke koja se ne okopava i ne podrezuje sada podivljali i zato daju umjesto pitomih i slatkih plodova vecinom divlje i kisele plodove od kojih i unicima zubi trnu. Srbi su vecinom bili nasilno odvajani od Svetosavlja kao vrhunca hriscanske pravoslavne nacionalne ideologije i srbskog nacina zivota, i oni su zbog toga sada izrodjeni toliko puno da su postali po recima slavnog Njegosa upucenih siptarima „ni voda ni vino“!
Medjutim, veliki je greh uporedjivati danasnje izrodjene „Srbe“ sa srbskim poturicama, jer oni su dvije suprotne istorijske pojave u Srbskom narodu. Srbi muslimani su nastali silom prilika kao posledica petovjekovnog turskog robstva, a sadasnji Novosrbi su postali izdajnici po svojoj slobodnoj volji u slobodi i DEMONokratiji, kao plod njihove licne zelje da postanu potomci izdajnika Vuka Brankovica a ne Kosovskih Mucenika: Svetog Cara Lazara i junaka Milosa Obilica. Novosrbi su potomci i djeca komunizma, a bosanskohercegovacki i raski muslimani su potomci Pravoslavnih Srba koji znaju za svoje srbsko poreklo.
Srbi muslimani imali su veliku i zapazenu ulogu u proslosti Srbskog naroda, od obnove Pecke Patrijarsije do oruzanih pobuna protiv mrskih osvajaca i neprijatelja Srbstva. Oni su zajedno sa svojom bracom Pravoslavnim Srbima kao dobrovoljci cetovali u cetnickim jedinicama Koste Pecanca, Majora Voje Takosica, Vojvode Vojina Cuk Popovica i drugih proslavljenih cetnickih komadanata iz vremena borbe za oslobodjenje i ujedinjenje Kosova i Metohije i Makedonije sa Majkom Srbijom. Srbski cetnici vodili su teske i krvave borbe protiv turskih zulumcara i bugarskih komita koji su tlacili i zlostavljali Pravoslavne Srbe u tim srbskim zemljama Svetog Save.
Srbi muslimani vodjeni srbskim rodoljubljem, uzimaju zapazenog ucesca 1914 godine, u Sarajevskom Atentatu na Austrugarskog Prestolonaslednika Franju Ferdinanda, a zatim u teskim i krvavim borbama Srbske Vojske u Srbiji i na Solunskom frontu kostima i krvlju svojom omedjavaju granice Svete Savine Srbije. Veliki broj bosanskohercegovackih muslimana je tokom Drugog Svetskog rata imao veliku ulogu u cetnickim jedinicama pod zapovjednistvom proslavljenog Gorskog Cara, Dragoljuba Draze Mihailovica Cice. Mnogi muslimani su kod cetnika zauzimali visoke polozaje u Kraljevskoj jugoslavenskoj vojci u Otadzbini, poput proslavljenog cetnickog Vojvode Ismeta Pupovca!
Cetnici islamske vjeroispovjesti koji su uspjeli zajedno sa ostalim cetnicima Draze Mihailovica da pobjegnu na Zapad u slobodu ispred Titovih partizana koji su bili zadojeni mrznjom prema svemu sto je Srbsko i zeljni osvete i krvi Srbskih cetnika, za vreme svoga boravka u emigraciji nisu svoju sudbinu odvajali od sudbine drugih Srba emigranata. Muslimani su mogli veoma lako kao politicki emigranti iz Jugoslavije i raseljena lica da se isele u Tursku ili neku drugu islamsku zemlju. Medjutim,osim pojedinaca vecina muslimana je ostala u tudjini da zajedno sa svojom pravoslavnom bracom gricka tesko zaradjene zalogaje emigrantskog hleba u ocekivanju slobode kada ce ona doci. U ocekivanju slobode koja nikada Srbima nije dosla sama od sebe,niti kao tudji poklon, nego su Srbi za svoju slobodu oduvjek morali da se bore i krvlju svojom slobodu da placaju, vecina srbske politicke emigracije iz vremena Drugog svetskog rata je pomrla po tudjini a da slobodu nikada nije docekala. Svima njima neka je vecni spomen medju nama!
Za vreme svoga boravka u emigraciji Srbi muslimani su bili okupljeni oko poznatog i visokotiraznog casopisa BRATSTVO, koje je uredjivao u Torontu, Kanada, poznati srbski rodoljub i novinar Alija Konjihodzic. Poslije njegove smrti muslimani su bili okupljeni oko poznatog Srbskog pjesnika Petra Munjasa i zajedno sa njime u Finiksu, Arizona izdavali uz pomoc drugih Srba njegov poznati casopis BOSNA. Kroz casopise: Bratstvo i Bosnu Srbi muslimani i Srbi pravoslavne vjere su sirili ideju o jedinstvu Srba sve tri vjere. Nikada se ne smiju zaboraviti savjet slavnog Njegosa: „Brat je mio koje vjere bio“ niti pouka Svetog Save da „SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA“!
Srbi muslimani zajedno sa svojom bracom Pravoslavnim Srbima prvi su u komunistickoj Jugoslaviji pedestih godina proslog vijeka ustali protiv Tita i njegovih lazi i prevara i podigli oruzani ustanak protiv Jugoslavije, poznat u istoriji kao CAZINSKA BUNA. O toj oruzanoj pobuni Srba u Cazinu i Kladusi malo se i sada u javnosti zna, govori i pise. Pobuna je ugusena u krvi od strane JNA, a najveci dio naroda iz Cazinske Krajine je bio iseljen i zatim smesten po zatvorenickim logorima sirom Bosne i Hercegovine. Za vreme poslednjeg rata u Bosni opet su Srbi muslimani iz Kladuse i Cazina sa svojom bracom Pravoslavnim Srbima zajedno ratovali protiv svih neprojatelja Boga i Srbstva!
Tokom gradjanskog rata u Bosni mnogi muslimani su bili pripadnici Vosje Republike Srbske BiH. Muslimani u Srbskoj Vojsci nisu bili samo obicni vojnici. Cesto puta oni su zauzimali visoke vojne polozaje. Bilo je muslimana medju oficirima, pilotima, ljekarima, a neki su bili i savjetnici civilnih i vojnih sluzbi. Najpoznatiji savjetnik Radovana Karadzica je bio Srbin islamske vjeroispovjesti. Muslimane sam imao prilike da vidim na ratistu za vreme obilaska mnogih bojista isto kao i po njihovim selima i gradovima u kojima su zivjeli i podnosili svoje ratno stradanje bez placa i kuknjave isto kao i drugi Srbi!
Zbog toga je veliki greh pred Bogom i srbskom istorijom porediti sadasnje izrodjene „Srbe“ sa bosanskohercegovackim muslimanima koji nisu poput Novosrba za saku dolara i prazna obecanja prodali nase Sveto Srbsko Kosovo siptarima i Medjunarodnoj zajednici. NE! Srbsko Kosovo Sveto nisu prodali siptarima muslimani. Oni nisu to ucinili! To je ucinila sadasnja izdajnicka „vlada“ i „skupstina“ Republike Srbije koju cine izrodjeni „Srbi“ ili Novosrbi koji sa Bogom i Srbstvom osim Svetog srbskog imena kojeg nazalost jos uvijek nose i svog bioloskog porekla nista drugo sa Srbstvom nemaju. Oni da nisu iz Srbije nebi po nicemu znali da su „Srbi“. Zato su danasnji izrodjeni Srbi ili Novosrbi bez Boga i Srbstva u sebi, opasniji i pogubniji po Srbstvo od bilo kojeg muslimana iz Srbije, ili „Turcina“ iz Bosne.
ZATO SE POMOLIMO STRAOM SRBSKOM RODJAKU, GOSPODU NASEM ISUSU HRISTU DA NAS SACUVA OD LAZNIH SRBA, A OD NEPRIJATELJA UZ BOZIJU POMOC SACUVACEMO SE I SAMI! AMIN!
Osmanskim carstvom na Balkanu su zapravo vladali islamizovani Srbi…https://zlj13051967.wordpress.com/2015/02/16/osmanskim-carstvom-na-balkanu-su-zapravo-vladali-islamizovani-srbi/