Како јавља „Глас Косова и Метохије„, а и како смо сазнали од једног „туристе“ а уствари православног верника и Србина, улаз у цркву Богородица Љевишка се однедавно наплаћује. Цена по особи је три еура. Ова новина би могла да се окарактерише са речима „невиђени скандал“ да није, ипак, све то раније „већ виђено“.
Карта коју посетиоци добијају по уплаћених три еура
Све је исто, само њега нема
Однос Православне Цркве и државе у СФРЈ може се описати углавном као „притајено гоњење Цркве више изнутра него споља“. Комунистичка партија и социјалистичка држава су осим сталне претње споља С. П. Цркву умногоме уређивали изнутра. Најбитније дело које су службеници режима одрађивали је избор кадрова на црквене функције. Тако преподобни отац Јустин говори да су комунисти изабрали два патријарха:
ИЗБОР ПАТРИЈАРХА. Диктатура безбожништва је до сада (1960.) бирала два патријарха … И тако цинично погазила света права Цркве, а преко њих и свете догмате. (Св. Јустин Ћелијски)
Тита у Пећкој Патријаршији дочекује кустос који се понаша као домаћин у манастиру
Посебна пажња је обраћена на уређење Српске православне цркве у Републици Македонији и Црној Гори. Постојао је план партије да се Македонци и Црногорци разделе од српског национа и за достизање тог циља је било потребно злоупотребити Цркву. Био је план, дакле, да се створе још две националне „цркве“ територијално омеђене по републичким границама. Док у Ц. Гори овај пројекат није у потпуности успео захваљујући оданости архијереја Арсенија и Данила Светој Цркви и њеном Предању, пројекат је успео у Социјалистичкој Републици Македонији.
У Македонији је постављен архијереј који ће да „слуша“. По записнику са седнице Светог Синода СПЦ од 29.09.1958. епископ Доситеј, приморан да прихвати улогу издајника од комуниста, изјавио је на седници: „Желео, не желео, ја морам да идем.“ И, тако и „отишао“ у Вардарску Македонију где је постао први поглавар самопроглашене МПЦ. Наравно, све ово није учињено без знања Сабора и Синода који су се противили али и прихватали поступке комунистичких власти:
Српска црква покушавала да изглади сукоб, пристајући својевремено на уступке, чак и на то да неканонско одвајање дела своје територије уобличи у канонски оквир, чему су се тада противили неки епископи СПЦ, међу којима и данашњи патријарх Павле.
Тим поводом историчар професор др Предраг Пузовић каже: „Уместо да се викарни епископ Доситеј стави под црквени суд за прекршај архијерејске заклетве, гажење свештеничке дисциплине и канона Православне цркве, признат му је чин митрополита и статус поглавара те аутономне црквене области. Друга грешка је учињена избором Климента Трајковског за епископа битољског, иако није испуњавао законске и канонске услове. Канонском хиротонијом дата је могућност сепаратистима да у погодно време изведу потпуно отцепљење од СПЦ“. (Раскол прерастао црквене оквире, Мирјана Кубуровић, Политика)
Видимо да је епископ Доситеј под морањем прихватио улогу издајника. Педесетогодишњи терор над кадровском политиком Цркве је учинио да морал и етос нових архијереја још више атрофира. Анологни процес поставци Доситеја, који је касније за свој учинак у изградњи македонске нације добио орден од Јосипа Броза
Споменик подигнут еп. Доситеју у Скопљу, једном од „отаца“ македонске нације
Тита, одвија се данас на Косову и Метохији. Осим других учесника у догађајима, процес стварања некакве „косоварске“ цркве је готово идентичан процесима који су одликовали стварање „МПЦ“.
Косовски „Доситеј“ је епископ Теодосије (Шибалић). И Доситеј и Теодосије су пре своје неканонске поставке на чело области којима ће руководити, већ били канонски изабрани викарни епископи. Доситеј је био викарни (без своје области, помоћни) епископ тадашњем патријарху Викентију, а Теодосије викарни епископ своме духовнику, Епископу рашко-призренском Артемију.
Некада држава СФРЈ и партија вршила притисак и терор над Црквом у Југославији, данас се слична појава врши на Косову настојањем НАТО окупационих снага и режима у Београду. Маневри су малтене идентични. НАТО структуре су на Косову имале потребу за реорганизовањем С. П. Цркве, како би злоупотребили Цркву и њен ауторитет који је по НАТО донедавно био реметилачки. НАТО говори о изградњи нове младе нације на Косову, о „Косоварима“. Да би и косовски Срби што више ушли у тај пројекат потребно је учешће једине заиста српске организације на Косову којој се не може негирати легитимитет, а то је СПЦ.
Пошто вл. Артемије није желео да сарађује у косоваризацији Срба, тражи се нови човек, „мекши“. Такав се налази у Теодосију. О томе Џулија Горин говори:
Средином јануара 2010. године у Пећи је одржан регионални састанак посвећен питањима безбедности, на којем је официр КФОР-а обавестио присутне како је извесно да ће владика рашко-призренски Артемије бити смењен, а на његово место постављен нови епископ Српске православне цркве – отворенији за сарадњу и дијалог са Западом. (Џулија Горин – Тоталитаризам у служби запада)
Први познати сусрет тзв. „председника Владе Р. Косово“ Хашима Тачија са еп. Теодосијем
По утисцима многих, епископу Теодосију није толико тешко пало да смени свог духовног оца, нити је то учинио „под морањем“, већ је просто желео да се што пре дохвати епархије. Леон Коен, преговарач за Косово испред Владе Србије, у једном разговору је еп. Теодосија окарактерисао као „човека незајажљиве амбиције“. Један од учесника свргавања вл. Артемија био је и протосинђел Сава (Јањић) из манастира Дечана који је политику покоравања окупационој управи условљавао материјалном бригом за културна добра СПЦ.
Елем, задржимо се на речима протосинђела Саве и тиме вратимо се на почетак приче: претварању српских православних цркава у музеје „државе Косово“. Вратимо се на оно шта се од епископа Теодосија данас тражи. Како ће то он учествовати у грађењу младе косоварске нације?
о.Сава: А где је заштита културне баштине ?
Бљерим: Добро, то је значи, апсолутно, значи, између осталог …
о. Сава: Они … они … они мало то запостављају. (Бљерим: Запостављају, да … ) Ја се баш не слажем, чак ни у оној њиховој фамозној резолуцији коју су … , ја сам лично баш звао, био сам, овај, питао и молио да се помене црква и тако даље (Бљерим: Апсолутно, апсолутно), међутим, не знам шта је, ми имамо неких неразумевања на том плану, с њихове стране, али то је …
Бљерим: Али у принципу, кажем, нема циља са којим се ми не слажемо, значи, али, ја сам одмах рекао, добро, децентрализација је врло добро, могуће кључан део тога, Цркве и културних добара, али то се може постићи и присуством српских политичара у централној власти, имаће свој глас, то значи имаће могућности …
о. Сава: Па сигурно, то је то питање учешћа у институцијама које је важно, ево баш недавно сам био са Оливером (Ивановићем), ми лично овде сматрамо да је важно да Срби учествују у институцијама, због тога на неки начин, је важно да се тај наш глас чује… (Из снимљеног аудио снимка разговора пс. Саве са представником сепаратиста са Косова, Бљеримом Шаљом – Сава Јањић борац за независно Косово?!)
Дакле, новопостављена управа у Епархији рашко-призренској поставља један минималистички услов за учешће у интеграцији у тзв. „Републици Косово“, а то је брига нове „државе“ о црквама и манастирима. Ово се идеално уклапа у оно што је новој „држави“ и потребно, са тим да се она идентификује као секуларна, без иједне привилеговане верске заједнице. Српске цркве постају „косовска културна баштина“ и
Натпис пред црквом Богородице Љевишке. Овакве табле стоје пред многим црквама на Косову и Метохији данас.
материјално су заштићене, без „непотребних“ верника су, који су прогнани са Косова и Метохије. Такве цркве и манастири постају реклама новој „републици“ која се стара о њима. У складу са свим тиме је и наплаћивање карти посетиоцима који долазе. На посетиоце нова управа ЕРП посматра дакле као на „верске туристе“ а не на верујуће хришћане!?
Чувено благодатно место, манастир Св. Наум код Охрида као хотел и туристичка атракција у којој се до данас наплаћује улазак верницима
Ово је само један од елемената давања кредибилитета „независној држави Косово“, од стране сервилне власти у Епархији рашко-призренској, који по својим плодовима личи на оно што је комунизам урадио од Цркве у Вардарској Македонији. Многе цркве у Македонији су одавно постале музеји, а понеке и хотели, док је народ тамо на вишеструком губитку. Највећи губитак је тај што се губи осећај за светињу и губи идентитет хришћански, а ствара неки нови псеудо-национални – македонски или у новом случају косоварски.
Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“
Такође погледајте: КАПИТУЛАЦИЈА КОЈУ СМО ПРЕЋУТАЛИ
Православље Живот Вечни 
Reblogged this on Фејсбук Репортер Монитор.
Повратни пинг: Скандалозно – Верницима треба улазница за улазак у цркву Богородица Љевишка! Цена по особи – три евра! | СРБски ФБРепортер
Повратни пинг: НОВИ ДУХ У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ НА КОСОВУ | Православље Живот Вечни
Citam o desavanju sa nasim svetinjama na KIM i u Staroj Srbiji , zalosno skrnavljenje iotimanje svetinja.Ali i na prostorima Petog Kontinenta gde deca Sv Save sazidase svojesvetosavskebogomolje odvajajuci od usta u najtezim svojim godinama uklapanja iprezivljavanja u novim uslovima zivota , stavljajuci ispred egzistencijalnih problema svoje familije nasusnu potrebu gradnju crkvi i udruzenja,ali nas izmedju mnogih beda i nesloga snadje slicno kao u ovom tekstu izneto , tj.pretvaranje crkveu turisticku atrakciju.CrkvaSv Djordje u Kanberi (na najlepsem mestu blizu Australskog Parlamenta )na raspolaganju rascinjenog svestenika koji se prikljucio jednoj od starogrckih crkvi gdevrsi Liturgiju Subotom ujutro(!).
Ovaj svestenik inace uspesan privrednik , vlasnik nekretnina i stamparskog biznisa , sudio sesacrkvom koja ga hranila ,koju je koristio zprivatnu poslovnu delatnostsvojoj popadiji .Nakraju dobio veliki novaci ispraznio crkvnu kasu.Sadapresao naovu drugu parohiju u Kanberi SvDjordje(inacepodsvojom kontrolom drzi cetiri nasesvetinje i snjimapo svom nahodjenju raspolaze), u Kanberi razradio turizam sanasim bogomoljama, jerjetu uvrstio i nassvetosavski ManastirSvSave.
Sacuvaj Boze,danasnjih dana kada napadaju vuci .Nase bogomolje se ispraznile,na ulasku trgovci poddiktatom svestenika (narocito ovogarascinjenog)utvrdili cenovnikei prodaju papreno svece.Crkve nam postavili na turisticke portale i pop civilno obucen ulickan glumi kustosa i turistima pokazuje nasu svetinju dok mi bez utehe ostadosmo na ledini.
Rascinjen pop nekadasnji SPC a vec nekolike godine u sluzbi jedne od starokalendarskih grckih gde se i liturdjije vrse subotom (!)pa sad vidite pravoslavci o cemu se radi to je srebroljubac Dragi Saracevic inace nekdasnji metalostrugar radnik naprednjak s crvenom knjizicom fabrike jednog manjeg mesta u Srbiji.Takve nam slali iz SPC na nase tesko izgradjene parohije jedino se brino kako da bude najbogatiji medj srbljima i tek iz ovog gornjeg vaseg novinarskog clanka vidjosmo da crkveni turizam svetosavskih bogomolja nije izumeo ovaj pop Saracevic vecseugledao na siptare otimacenasih kosovskih svetinja i ugledo se na recepturu makedonacakoji sesirepo nasoj Staroj Srbiji i zaduzbinama nasih kraljevai velmoza .
Dal je vido bivsi pop SPC da se srbske bogomolje i svetinje nude u turistickim ponudama, kace o turisticke portale i ugledo se na siptare jal je doso sam na ovu ideju ko ce to znat?
Za nas koji smo gradili svetosavske crkve kao telo cija je glava Hrist ova poijava je bolna jer njen rezultat je da na Bozjoj sluzbi ima samo nekolko vernika.Dal sto je ovaj pop rascinjen?Dal sto i dalje misli da je ovde stado beslovesno i zasluzuje samo „sisanje“?
Dal sto se verni narod sablaznio sasluzivanjem(opsluzivanjem) paralelnim popa Drage Sarcevica iu nekolko crkvi i jednom manastiru (Sv Save u blizini Kanbere)i u jednoj grckoj starokalendar.crkvi .Pa, covece Dragi Saracevicu kad to sve stizes ! Vidjeh pozamasan svezanj kljuceva koje nosas o pojasu jerbo samo ti imas kljuceve od ti crkvenii manastirskih dveri.
Dal ljudi ne dolaze poslen odbijanja Saracevica da dopusti da u nasoj crkvi Sv Djordje sluzi liturdjiju gosto koji nam iz Srbije stigo
otac Naum nastojatelj Barajevskog bratstva pod omoforom nam Vladike Artemija?Al ne dozvoli ovaj pop , mozda mu tog dana dosla velika ekskurzija turista pa nije imo slobodan termin za Bozju sluzbu? Izgleda turizam cveta , busevi se poredali ispred porte tik ispred spomenika Draze Djenerala a pop posla preko glave , radi punom parom i bife gde posluje popadija cuuvena po dobroj ugostiteljskoj usluzi.
Jedino mi vernici i stanovnici Kanbwere i sire, ostasmo na goloj ledini.
ХА ХА ХА Теоријом да су комунисти створили Македонску цркву пишемо им похвалу, нечувени панагирик , посмртно слово , оду похвале , каквој ни они сами нису снивали о себи, а камоли да је опевају. Да су тако били хваљени за време своје актујелности, да стварају чак и цркве, верујте ми, никада не би пропали . Па таквом похвалом ни једни комунисти у свету нису овенчани као што су наши, т.ј. СКЈ. Ово је да човеку , просто буде жао што су се растурили, пре него да чују како их СП Црква хвали да су, ето негде створили и цркву и то баш у Македонији,, јер тамо није било цркве, а видели да се међу собом свађају Срби, Бугари и Грци , католици и евангелисти ко тамо да има своју, па ето комунисти , из самилости створили МПЦ. Па онда су они прави равноапостолни, Христови апостоли, Па онда комунисте треба их уписати у Библији. Треба покојним комунистима саставити тропаре, и саставити им црквену службу . парастас давати им помене у цркви и служити им заупокојену литургију .
Јадна је и „црква“ и држава коју су они створили. У њиховом стварању је и њихов крај. Али, нека се радују албански сепаратисти. МПЦ је највише њима помогла да овладају Вардарском Македонијом.
Ако је МПЦ помогла Албанским сепаратистима да овладају Врдарском Македонијом , ко им је помого да то учине са Српским Косовом а и Поморављем , је л` им је и тамо ПМЦ помогла, или па то препуштила да уради СПЦ .
А да су комунисти створили МПЦ, она би им из захвалност као титорима и оснивачима , као што је СПЦ Св. Сави, по свим храмовима подигла фреске, или па неки храм би носио име Тита, Кардеља, М. Пијаде Л. Колишевског или А, Ранковића. или ако не храмови негде би било њихових фресака. Уместо фресака са библиским мотивима по храмовима, било би фресака са мотивима са Битке на Неретви или Сутјеске. Уместо крст на сваком би македонском храму била звезда петокрака. Јутрења молитва би у МПЦ , уместо са возгласом Благословен Бог наш ,почињала са Друже Тито ми се кунемо, и то баш на српском језику, пошто у преводу на језицима народа и народност не постоји, него је,само, српске горе лист, а тиме и српска културна баштина. Уместо певања тропара светаца опевали би се топари заслужним друговима, трорцима МПЦ . или па би се читали фрагменти из њихоових биографија. , њихових борачких подвига, из неких од 8 непријатељских офанзива, према казивањима Академика Дорице Ћосића, каснијег председнина СР Југославије, или па будућег постхумног нобеловца из НОБ -а Бранка Ћопића. Уместо извода из СВ, Еванђеља , апостола или Симбола вере, читао би се по храмовима МПЦ на службама о недењама и празницима текст из Програма СКЈ , издање ЦК СКЈ Београд, или па приказивали би се снимци са некох од битака ,а за омладину снимци са радних акција са изградње аутопута ,, Братсво -јединство,,. или са неког слета поводом 25 маја Рођендана Друга Тита који само Ваш, српски Београд је имао ту част сваке године да приређује. Тако да комунисти су били активнији за вас Срба, него нам што су учинили. Али пошто све то нема по храмовима МПц , за веровати је да је МПЦ створио и коституисао македонски веран православни народ , на основу иницијативе за обнову древна охридске архиепископје , како би онемогући деловање страних верских пропаганди, као што су католичка и протестантска мисија, које су у околина Струмице и Валандова освојиле скоро цела села. Цела села су православни Македонци примили католицизам. Такође да се елиминише пропагандна делатност суседних православних цркава које су радиле на угушење македонске националне свести . Као што Македонија има политичку слободу у саставу СЕФЕРЕЈОТ, ТАКО ДА ИМА И ДУХОВНУ НЕЗАВИСНОСТ.
Тако да Браћо, нису кому нисти створили ни Македонску нацију, нит Македоску цркву. ,него пре би се рекло да су и Мак. нацију и МПЦ створили Грци Срби и Бугари, уствари њихова неслога је створила македонску нацију, а наравно нација цркву. Уосталом о овоме траба дискутовати, и не наседати на једно гледиште са било ког аспекта, Грчког, Српског или Бугарског , јер ту нема слоге, него само лични , национални интереси, јер се немогу сложити чији да је Охрид, тај Православни Словенски Јерусалим. Незнам да ли сте некада били , али важи само за словене— штета је бити словен , а не посетити Охрид, исто као бити римљанин , а не видети Рим.
ovako puno jeresi i uposte laz u svetu nije videno nikad. sigurno Istina je jedna ali i to je tesko za nas, hajmo svih da idemo ka Hristu, delimo Njegovoj Ljubav izmedzu nas, pa onda Semilostivi Bog ce nas da i sve ostalo…molite se za mene gresnago