„ЧУДА И ЗНАМЕЊА“ – КЛЕВЕТА НА ПРАВОСЛАВЉЕ

Свако покољење сматра да је баш тада  када оно бивствује, неко посебно време које претходи нечему битном, нечему судбоносном са прегршт  знакова да се   нешто важно  приближава. Једна од манифестација таквог осећања времена је све масовније сведочење „Божијих чуда“, као и тумачење тих „чуда“ као симбола будућих невоља и страдања или са друге стране као пројава  милости Божије, која је ту да нас укрепи у ова смутна времена.

Нису ретки случајеви да се површност, коју можемо сматрати породом  нашег обезбоженога друштва, презентује и  у медијима, па чак и онима који се баве православном тематиком. Упорним форсирањем лажне духовности занемарује се чињеница да   свако лицемерно и лажно хришћанство  своје следбенике неповратно одводи од Христа и   неизбежно води у правцу  признања антихриста.

Промоцијом лажне духовности  потенцира се приступ да је живот Цркве искључиво саздан  на чудима и знамењима, потирући чињеницу да је  духовни живот  нешто много снажније  и разноврсније.  Да се лажна духовност умножила у наше време говорио је и светитељ Игњатије Ставропољски, називајући је  „ђавољом замком и клеветом на православље“  која настоји да привуче пажњу на себе лажним чудесима. Да невоља буде већа  овако површан приступ   чудима и знамењима којима  би  требало  да се прославља Господ, она постају предмет подсмеха и ругања сујеверних.

Како се православље одликује расуђивањем,  када говоримо о  „чудима и чудесима“ нашег времена неопходно је да се према њима односимо трезвено.  Између две могућности, бити скептичан или бити преварен, изабраћемо ово прво, како не бисмо постали лак плен свакојаких лакрдијаша који навелико подмећу  „чудеса“ за православље. И још једно никако не смемо сметнути са ума, а то је да није само Божија благодат та која чуда твори.

То сведочи  и Свето Писмо које нам говори да је, по дејству ђавола, „огањ сишао са неба, и прождро овце и пастире“ праведнога Јова (Јов. 1,16). Симон маг је чудима задивљавао ослепели народ, који је делатну силу сатане у њему називао „великом силом Божјом“ (Еп. Игњатије, том 4, стр. 299-300).

„Оно што је Христос одбио да учини – учиниће антихрист: даће знаке са неба, то јест знамења у ваздуху, где по преимућству господари сатана“. (преп. Јефрем Сирин) По речима  архимандрита Андреја Конаноса, један од показатеља духовног развоја народа  је обустављање потраге за духовним надприродним доживљајима.

Након разобличавања римокатоличких чудеса попут прелестних јављања из Фатиме, Сан Себастијана и Међугорја, у ово  тешко време пуно саблазни, виђења и привиђења, ми православни хришћани, у обавези смо да  чувамо  нашу свету Православну веру, одбацујући нови талас „православних  чуда“ која нам се нуде.

НАВОДНА ЧУДА У ПРАВОСЛАВЉУ

1. КРСТ ГОСПОДЊИ НА ГОЛГОТИ : СПАСИТЕЉ ОТВОРИО ОЧИ

Фотографија Крста Господњег на Голготи у храму Гроба Господњег у Јерусалиму

Информација је наводно потврђена од стране сестара из манастира у Светој Земљи, уз податак који још више распирује машту  „ловаца на чудеса нашег доба“ да то није прво чудо које се десило у последње време у Светој Земљи

Светитељ Игњатије (Брјанчанинов) је отворено говорио да ће лажна знамења и чуда “највише деловати на чуло вида, очаравајући и обмањујући га“

2. АНЂЕОСКО ПОЈАЊЕ НА ВРХУ АТОСА 

Прича која прати овај снимак укратко гласи: „неименовани Грк“ који је живео у Америци  посетио је Свету Гору. Жеља му је била да се попне на врх Атоса. Када се попео тамо  спазио је црквицу. Бајка се наставља овако: желео је да уђе у црквицу али су врата била закључана, међутим чуо је предивно појање и помислио да је у црквици служба. Занесен предивним појањем одлучио је да га сними телефоном, уз епски моменат у целој причи „док је око њега хучао јак ветар“. Када је појање престало, покушао је опет да уђе у црквицу, али врата су и даље била закључана. Ниоткуда се појавио „стари монах“ и упитао га шта ради. „Млади Грк“  му је објаснио да је слушао предивно појање Херувимске песме али да није успео да прати службу јер је црквица закључана. Зачуђен стари монах му је рекао да та црквица никада није закључана и да се служи у њој само на славу те црквице, и на запрепашћење „младог Грка“, „стари монах“  је успео да отвори  врата цркве а у њој никога није било. ЧИЧА-МИЧА И ГОТОВА ПРИЧА!

Старац Силуан Атонски је говорио: “Свет људске воље и уобразиље је свет «привида» истине. Овај свет је заједнички за човека и пале демоне и зато је уобразиља проводник демонске енергије. И демонски ликови, и ликови које ствара сам човек, могу да утичу на људе, мењајући њихов облик и преображавјући их, али је притом једно неизбежно: сваки лик који ствара сам човек или који му сугеришу демони, а који душа прима, извртаће духовни образ човека који је створен по Божијем образу и подобију.“

3. МОНАХ НА СВЕТОЈ ГОРИ КАМЕРОМ ЗАБЕЛЕЖИО СВЕТЛОСНУ ПОЈАВУ ТРИ ДУХОВНА БИЋА 

Снимак је пропратило следеће:  на небу изнад манастира у којем службује, монах Тимотије је одмах по изласку сунца објективом камере забележио светлосну појаву три духовна бића која су била обасјана дугиним бојама, иако је било тмурно и магловито јутро. Сматрамо да за почетак не би било згорега напоменути у којем  од 20 светогорских манастира службује монах Тимотеј, да би и они наивнији  поверовали у веродостојност ове приче.

Светитељ Јован Златоусти је још у IV веку  говорио да су чуда постала права реткост. Разлог томе је што знамења нису потребна верницима, него неверницима! (Кор.14,22).

4. ПЛАМЕН  ПО ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ ГОРИ КРОЗ ПЛАШТАНИЦУ 

 У опису снимка стоји: „Монаси по благослову Патријарха Јерусалимског поставили камеру у Гроб Христов, за Велики четвртак, и снимили су долазак огња из гроба Господњег. Први пут у историји  пламен гори кроз плаштаницу, Плаштаница не сагорева а они пале свеће са плаштанице“.

Убрзо стиже демантиј овог „чуда“: У цркви св. Илије у Солуну свештеник је на Велику суботу посуо алкохол по Плаштаници, запалио га и тако не само оскрнавио Плаштаницу већ и преварио вернике, а очигледно и велики део света јер је то све намерно пласирао у медије.

Сетимо се овде како је Св. Антоније Велики духовним очима видео ђавоље мреже оплетене око света и узвикнуо: „Тешко људском роду! Ко још може да избегне ове мреже?“ На то му је било речено: „Смиреномудреност спасава од њих и оне, чак, не могу ни да додирну смиренога.“(архимандрит Лазар Абашидзе)

5. ЧЕТА АНЂЕЛА ЗАТРУБИЛА У ЈЕРУСАЛИМУ

 „Чудо“ се објашњава овако:“… Необјашњив феномен је забринуо грађане Израела, а многи од њих верују да је судњи дан закуцао на наша врата.Становнике Јерусалима све чешће плаши звук трубе који долази са неба, уз призор ватреног прстена на хоризонту. Многи страхују за судбину света јер звук „седам труба“ према Библији најављује смрт и уништење.

Прелест је озлеђеност природе људске лажју. Прелест је стање свију људи, без изузетка, изазвано падом праотаца наших. Сви смо ми у прелести (Почетак Треће беседе Преподобног Симеона Новог Богослова. Издање Оптинског манастира, 1852). Познавање тога представља најбољу предохрану од прелести. Највећа је прелест сматрати себе за слободног од прелести. Сви смо ми преварени, сви смо прелашћени, сви се налазимо у стању обманутости, и потребујемо ослобођење истином. Истина је Господ наш Исус Христос (Јн. 8, 32; 14, 6). Прихватимо ову Истину вером у Њу; завапимо у молитви тој Истини, и Она ће нас извући из бездана самопрелашћености и прелашћености од демона. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

6. БОГОРОДИЧИН ЛИК НА ПРОЗОРУ

Појашњено је следећим речима: „…У васкршњој вечери на једном од прозора дома житеља села Први Гал, Бадри Кецбаиа, појавио се облик који подсећа на лик Богородице. Од тада, у село пристижу колоне православних верника а посетио га је чак и поглавар абхашке православне цркве Висарион (Аплиаа).“

 

Преподобни Григорије Синаит вели: „Никако не примај ако видиш нешто чулним очима или умом, споља или унутар себе – било то лик Христов, или Ангела, или неког Светога, или ако ти се покаже светлост… Буди пажљив и обазрив!“

Свети Јован Богослов каже да ће антихрист творити велика знамења, „чинећи да и огањ силази с неба на земљу пред људима“. (Отк. 13,13). На то нам знамење Писмо указује као на највише знамење антихристово, и место тог знамења – ваздух, биће величанствен и страшан призор.“

Некада, када је то било неопходно,  постојала је  потреба за објављивањем чуда и саме апостолске проповеди су биле пропраћене многобројним чудима, зато да би она имала одјека  међу људима који нису тада знали за Бога. Сада, како је рекао и сам св. Јован.Златоусти, Јеванђеље се проповеда по целом свету, и зато више нема потребе за чудима јер проповедање хришћанства иде уз помоћ других средстава. Има ли боље проповеди од благочестивог живота по Јеванђељу?

 „Знаци Божији су били дати да подрже речи Божије. Чуда су сведочила о сили и значењу речи. Суштинска је била реч. Није било потребе за чудима, где се прихватала реч, где су се разумеле оне вредности које су биле речима и исказане. Чуда су снисхођење немоћи људској“ .(свети Игњатије Брјанчанинов)

Да би утврдио своју власт над светом,  сатана се навелико служи чудесима. Нечастиви  увек узима изглед Анђела светлости и његове слуге – изглед слуга правде (Кор. 11, 14-15), и  сва та чудеса подређена су само једном циљу, да се површан народ под утиском  тих чудеса њему поклони. Чуда су потребна површним људима, њима није битно ко их чини, битна је само упечатљива сценска представа. Истина није примарна, скоро па је и небитна јер лакше је себе називати верником и богољупцем,  сведочећи о „чудесима новог доба“, него мукотрпно стицати врлине по Јеванђељским заповестима.

“Да би знали значење речи, треба их испуњавати. Када се испуњавају Јеванђељске заповести, почињу брзо да мењају, изграђују, оживљавају човека, мењају његов начин мисли, срдачна осећања, само тело: јер Живо слово Божије и делује, и оштрије је од сваког мача са оштрицом са обе стране, и пролази до разделења душе и духа, делова тела и мозга, судећи помислима и мислима срца (Јевр. 4. 12)“, каже свети Игњатије.

И како исти светитељ каже : „Реч Божија – је духовно чудо које, будући даровано човеку, садржи и све што му је потребно за његово спасење, и одвојена материјална чуда нису потребна. Хришћанин, којем није познато овакво својство речи, открива своју охладнелост према речи, он је у не знању речи Божије или у мртвом знању само слова“.

Није ли Господ је разоткрио Јевреје у сујетном тражењу знакова и чуда: „Род овај лукав и прељуботворан, знаке тражи, али знаци му се неће дати“ (мат. 16, 4). Како онда неће разоткрити нас?

“Неће схватити људи, да његова (антихристова) чуда немају никакав добар и разуман циљ и никакав одређени значај, да су туђа истини, да су препуна лажи, да су чудовишна, свезлобна глума лишена смисла, која покушава да зачуди, да доведе у недоумицу и самозаборав, да намами, превари, да заведе чарима празног и глупог ефекта“. (свети Игњатије Брјанчанинов).