Коме и зашто смета старац Јефрем Аризонски и Филотејски

У лику блаженог старца, екуменисти, патријаршијски додворитељи и секуларни свет открили су новог, опасног непријатеља Православља! Узнемирава их и до панике доводи спектакуларни пораст броја следбеника Православља, умножавање  монаштва и христичежњивих искушеника, духовно буђење и препород. „Мора је свет иза њега“, говоре фарисеји међу нашим савременицима. На удару моћника овога света, оних који имају много новца, огромно богатство, на високим су положајима, као и оних који су се придружили клубовима таме  и тајним галеријама, како би постигли што бржи професионални, економски и друштвени успех, нашао се и старац Јефрем Филотејски и Аризонски.

05

Братство старца Јосифа Исихасте (старац Јерем на слици други са лева)

Да подсетимо ко је старац Јефрем: са деветнаест година, тада под именом Јоанис Моаритис, одриче се света и одлази на Свету Гору где постоје ученик чувеног старца Јосифа Исихасте безмолвника и пустињака. По величини личности и својим делима достојан свога духовног оца, старац Јефрем обнавља обитељ светог манастира Филотеја на Светој Гори. Након вишегодишњег поравка у Богородичином врту, старац се сели у Америку и то у тренутку када се Америчка Православна Црква налазила у дубокој кризи. Модернистичким  новотарењима архиепископа (потоњег  Васељенског патријарха) Атинагоре Православље на овом континенту  почиње да губи  духовну дубину и васељенску перспективу, и црква је постала нека врста клуба у којој су се окупљали емигранти који жале за отаџбином.

 

У почетку, однос православних према старцу био је суздржан, јер им је образац живота и рада старца деловао сувише сурово и аскетски. Но, како су се сами људи упознали боље са старцем и његовим ученицима, нестало је неразумевања: народ је променио своје ставове о вери под утицајем виђеног. Центар мисионарског служења оца Јефрема је манастир светог Антонија у Аризони,  недалеко од главног града те америчке државе, града Феникса, а осим овог, старац је изградио још двадесетак манастира диљем Америке и Канаде (у Тексасу, Флориди, Вашингтону, Јужној Каролини, Пенсилванији, Илиноису, Калифорнији, Мичигену, Монтреалу и Торонту). Но, то никако није коначан број манастирских обитељи страца Јефрема, јер велики број мирјана је спреман и нуди своје земљиште, само како би се основало још обитељи. Ови манастири руководе се по светогорском уставу и као образац живљења одабрали су завете чувеног старца Јосифа Исихасте.

„Зашто  се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? „(Псалм 2: 1)

Горе наведени део псалма који се односио на Месију Исуса Христа, може се, по аналогији, добро применити и на старца  Јефрема, иако  у случају овог поштованог старца, није реч о народима, већ о малом  броју  Американаца и инославних,  и много на несрећу за њих, православних (?) Американаца грчког порекла!

 

„А ко су они?“-питаћете.

Одговорићемо, допуњући мало псалам. „Сабраше се цареви земаљски, и кнезови (црквени) се окупише заједно, на Господа и на Помазаника Његовог (његовог верног монаха)“.

Шта им је старац Јефрем  учинио?

У случају црквених кнезова, то су углавном екуменисти који кувају у својим казанима (истога духа као и они  које изгна Господ јер продаваху и куповаху по храму, и којима испремета столове јер мијењаху новце)  душепогубну  екуменску чорбу  коју покушавају да подметну народу. И колико год чорбе да је у казанима, старац уклања отровне печурке и друге штетне састојке, замењујући их есенцијалним духовним витаминима, храњивим материјама и душекорисним састојцима. Ово, наравно, не толеришу екуменисти. Толико времена проводе у учењу рецепата, научили су их у толико на тим дијалозима теолошког кувања и алхемије, свемоћни кувари и алхемичари екуменизма, на међухришћанским и интеркултуралним сусретима и курсевима, а сада ће омогућити неуком светогорском монаху  да им упропасти спремну за послужење, (по њима) топлу  и укусну чорбу?

Али  постоји Господ, који им говори са небеса:“Тешко вама екуменисти фарисеји , заменили сте  моје Свето Јеванђеље учењем Светског савета цркава“.  Хвала, али нећемо вам доћи све док видимо  прљаве глодаре и бубе  како пливају у „светој и великој чорби“ куваној у Колимбарију, на Криту. Међутим, нису екуменисти једини противници харизматичног Старца оданог вери. Такође смо свесни постојања неких из света који уживају поверење Патријаршије и Архиепископије.

Огроман посао који је старац Јефрем  урадио за  скоро двадесет година у Америци и Канади не може се уклопити у умове секуларних људи, нити се то може објаснити људском логиком. Концепт стварања двадесет манастира у било којој средини,  поготово неправославној, од стране монаха аскете, није само људски подвиг.  Међутим, то не могу разумети секуларни људи јер им недостају неопходни духовни предуслови.  И ово намерно ниподиштавање рада старца Јефрема, има циљ: оспоравајући рад старца  желе да сакрију чињеницу да је све то  дело Бога живога. Но, не могу то разумети  они који хуле на старца, иако и само Свето Јеванђеље  упозорава да „Страшно је пасти у руке Бога живога.“ (Јеврејима 10:31).

 

Васкрс у манастиру св. Антонија у Аризони

Водећу улогу у нападима на старца и манастире које је основао, те старчеве следбеника има  познати њујоршки лист  „The National Herald“. Оптужбе изнете  у  овом листу сматрају  довољнима да  старца пошаљу   на „оптуженичку клупу „.

Ево неких „злочина“, по старчевим тужитељима које је починио,  као и коментара који доказују сву бесмисленост оптужби:

ОПТУЖБА ПРВА: Уништава нашу веру и веру наше заједнице чиме ствара озбиљне геополитичке и правне последице

Вашу  веру уништава фундаменталистички фанариотски екуменизам, а не старац Јефрем. Претпостављамо да НАТО још није интервенисао да успостави геополитички баланс  који је нарушен  неделима старца! Међутим, ми смо сигурни да уколико су у питању геополитички интереси Супердржаве, Бела кућа и Пентагон имају снагу и начине да реше ово озбиљно питање.

ОПТУЖБА ДРУГА: Створио је цркву у Цркви

Ово је лаж. Да је то  случај, манастири, духовно вођени старцем, не би били представљани  на званичним веб страницама  Архиепископије и Митрополије Америке и Канаде. Ова оптужа  је стога неоснована, а они који је пласирају  или нису упућени или су злонамерни. Старац Јефрем, што  добро знају  они који тако нешто пишу, је толико осетљив и пажљив по питање црквеног јединства, да стављати на терет старцу стварање цркве унутар цркве може служити само за поткусуривање нечијег безбожног ума. Да је старац  желео да оде у раскол, он би то учинио пре много година, када су многи били у могућност то да учине.

ОПТУЖБА ТРЕЋА: У манастирима које је старац основао створен је фундаменталистички покрет –„Јефремисти/Јефремити/Јефремијевци“

Овај покрет се сматра неким људима фундаменталним  јер  нешто страшно,  чудно и без преседана, за секуларизоване и одвојене од благодатног православног аскетског предања и живота, то што сви православни хришћани, а не само монаси, требају бити под надзором и смерницама духовника, али без претеривања. Препоручујемо нашој браћи, који пишу ове ствари, да се не брину, јер историја доказује да покрети  у Православљу , попут нпр. покрета исихаста, не да нису наштетили Цркви, него су јој користили колико год је то било  могуће. Насупрот разним „измима“ као што су несторијизам, екуменизам, итд., а који потичу од патријаршија, и  нанели  су  Цркви велико зло.

ОПТУЖБА ЧЕТВРТА: Васељенска патријаршија  није потпуно упозната са стањем у манстирима  и учењем у њима

То јест, учење у овим манастира разликује се од званичног Учења наше Цркве? Очигледно не. Оно што се дешава је да је учење ових манастира чисто православно, непромењено и потпуно је идентично ономе Цркве. Шта је онда могло да се деси, да се износе овакве оптужбе? Једноставно, протестантске тужибабе, који  се  из више разлога додворавају Константинопољској патријаршији, и антихришћански хероји исте те  патријаршије одвојили су се духом света од Истине Православља  за коју су старац и његово монаштво у Америци – одлучни да се боре до смрти.

ОПТУЖБА ПЕТА: Старац Јефрем врши утицај на многе свештенике , а заузврат, они утичу на парохијане

Ово је врло добро и пријатно јер старац Јефрем  позитивно утиче на свештенике и људе уопште, преносећи  своје огромнио знање стечено искуствено и похрањено у тајнама  своје душе,  богате православним, светоотачким предањем, које је преко потребно свештенству  у САД-у како би се одупрли најезди екуменизма.

ОПТУЖБА ШЕСТА: Оптужени  и „Јефремите/Јефремијевци“

Затим ћемо изнети тешку оптужницу,  не против старца, него овог пута против његове духовне деце, коју они дементни  називају „Јефремијевцима/Јефремитима“! Као што је познато, верници који су кроз историју Цркве пратили духовне горостасе Православља, попут св. Јована Златоуста или  у  неколико протеклих  деценија свештенство и мирјане  који су следили оца цркве, покојног Августина Кандиотиса, називали су  сличним именима по узору на име оца на којег су  се угледали, а сада имамо „Јефремите/Јефремијевце“!

Настављамо са оптужницом против „Јефремита/Јефремијеваца“:

„Неки тврдоглави Јефремијевци и даље верују да прате једино исправно богословље“!

Упркос њиховим слабостима и несавршености, ови верници поштују и прихватају свеобухватно богословље Православне источне Цркве.  Духовна деца старца Јефрема  нису подржавала измену Символа вере и за разлику од екумениста, верују у Цркву, верујући  да су је екуменисти  издали препознајући све секте за „цркве“ на Критском сабору! Ова категорија, међутим, довољна је да докаже да је то сукоб између два супротстављена света и две идеологије, сукоб светлости и таме, истине и преваре, Христа и Велијара, православних и недоследних  хришћана и борба против обезбоженог, глобализованог, екуменистичког света нове епохе.

 

Јефремити  верују у одређене ствари  или у пракси подржавају  једну или више наведених чињеница: Старац Јефрем  је “живи светац„

elder ephraim 20Већина од на стотине „Јефремита“ које смо упознали здравог су разума, а њихове „духовне антене“ нису уништене превртљивошћу из ресурса овог века, зато уз милост Духа Светога, могу  једноставно разликовати светост од секуларног лицемерја, равнодушност и завист од послушности и жртвовања.  Деценијама, у пећинама и манастирима на Светој Гори и на крају у врелој пустињи Аризоне, он је дао крв да би примио Духа Светога, док су његови данашњи противници, који седе у својим  фотељама, тражили да пију крв његовог чистог срца. Испитивајући како чудесно делује милост Божија кроз то, падају у ужасни и неопростив грех хуле на Духа Светога! Може се покајати за овај грех. Помоћи ћемо им, позивајући их да се питају: Ко је  био свети Козма Етолски  када је пролазио кроз градове и села у нашој Отаџбини? Да одговоримо уместо њих: свети старац је био. Да ли је постојало  мноштво верника који су га пратили и слушали како проповеда? Ми то зовемо Црква Христова,Света Црква Христова. Да, тако су радили  наши поробљени и мучени преци, јер су својом преданошћу, на различите начине увидели благодат Духа Светога кроз скромног јеромонаха, који се подвизавао у манстиру Филотеј као и наш старац Јефрем!

Да, драге даме и господо, са правом, „Јефремијевци“  размишљају о своме старцу као о живом свецу. Да ли желите доказ о овоме? Постоји их пуно, али ограничени простор нам не дозвољава да их наведемо. Само један доказ је довољан: чињеница да се овај Божији човек прогања.

„Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати“, рече Исус Христос својим ученицима, а ово се односи на све верне хришћане који Га се неће одрећи. Свети апостол Павле је рекао следеће: “ А и сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени!“ Ово је управо случај са старцем Јефремом, јер „Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечијега. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима оци њихови.“

Заиста, колико је православних свештеника, свештенства уопште, прогоњено данас због Христа и Јеванђеља? Ви, комедијаши од овога света, вас не прогањају због ваше вере, јер сте се помирили са светом тако да имате подршку за процват вашег посла.Насупрот вама таквима, старац Јефрем је прогоњен и пати због своје вере. Ово није довољан знак светости? Постоји, међутим, много више. Питајте и биће вам речено, али пре тога  уклоните лествицу предрасуда и сопственог интереса из срца.

ОПТУЖБА СЕДМА: Манастири које је основао су једино место у којем се може доживети „истинско православље“ у Северној Америци, јер су остали изменили теологију или су користили протестантске праксе

Ова тврдња је претерана и нереална. Наше спасење не зависи од духовности живота свештеника, већ од наше духовности. „Истинско православље“ у Северној Америци није ексклузивни „монопол“ манастира старца Јефрема. „Истинско Православље“ постоји тамо где постоји непромењено Православно учење, где је Исус Христос  истина ту је „истинско православље.“ Сигурни смо да ће  сваку особу која тражи Истну са чистим и искреним намерама, Господ наш Исус Христос до ње и довести.

ОПТУЖБА ОСМА: Старац , је тај који  треба да буде у стању да пружи смернице за све важне одлуке живота, као што је и избор брачног партнера. Неки „залуђеници“  тражи смернице чак и за мање одлуке

Нажалост, многа духовна деца су погрешно схватила улогу духовника у својим животима, што је довело до неспоразума, погрешних схватања, претеривања, апсурдности, и великих блокада. Међутим, као што нам је корисно тражити друго или треће медицинско мишљење о озбиљним здравственим проблемима, сматрамо пожељним да пре но што ступимо у  брак затражимо  мишљење и благослов духовника. Ова пракса није правило само у манстирима старца Јефрема. Многи духовници, али и ожењени свештеници у парохијама, предлажу њиховој духовној деци да са собом доведу особу са којом желе ступити у брак, да их упозна, да формира мишљење и да тај брак благослови. Међутим, то не ослобађа жену од одговорности избора мужа и обрнуто, нити може пренети одговорност успеха или брачног неуспеха на духовника, а благослов духовника у ниједном случају не може заменити  благослов Цркве и Бога кроз Свету тајну брака. Да ли су телесни родитељи вољни да упознају брачног партнера свог детета пре брака како би исказали своје мишљење? Зашто онда духовни отац исто тако  да не учини  исту ствар са својим духовним дететом, када се  духовна веза која повезује оца и чадо  често показала јачом од телесних и родбинских веза? Прихватљиво је дакле, посаветовати се са духовним оцем о браку или другим озбиљним питањима. А која су друга питања? Ово је препуштено на суд Господу и духовнику, који мора поставити линију докле се може ићи, јер  ова питања су тако лична, приватна и осетљива, да ни на који начин не би могла бити тема новинарских наклапања. Једно је сигурно: сврха духовног оца није да убеди своју духовну децу да је он непогрешив, са надчовечанским силама и моћима, нити да претвори своју децу у потчињена бића која не могу доносити одлуке у свом животу јер ће такав живот бити налик паклу без његовог уплитања.  Старац Јефрем  и духовници у његовим  манастирима не захтевају слепу послушност, већ практично и свесно учествовање чада у доношењу важних одлука у својим животима. Али да будемо поштени, морамо признати да овај други део  против „Јефремијеваца“ има истине,  али ови инциденти заправо постоје, не само у „Јефремитским“ манастирима, већ у круговима око других црквених лица, због  духовне незрелости неких својих духовних чада. Нпр. дође мајка једне девојке и пита старца да ли треба да допусти својој кћери да оде на кафу са пријатељицама! За количину кафе коју сме да попије, не знамо да ли је питала. И док су старцу постављали тако безначајно питање, вероватно су  неке особе са другог краја света покушавале да позову старца и чекале да се консултују  за много важније и хитније случајеве. Нека нам свима  Бог опрости, јер често злоупотребљавамо доброту  старца Јефрема, одузимајући  драгоцено време, и њему и осталим монасима, као и онима који заиста због много озбиљнијих проблема имају потребу да се посаветују са њима.

 

ОПТУЖБА ДЕВЕТА: Верници треба само позитивно да  мисле о старцу и никада да не преиспитују његове одлуке, старац је „све и свја“  (што  је кључна компонента за контролу ума, користи се у  сектама , да би се се прекинула веза са стварним светом)

stathonyapril2003061

И овде имамо неке замерке. Велики број оптужби  можете смислити против православног монаштва у Америци, али овде су  превршили сваку меру. Наведено  поређење са секташком контролом ума, то примењују неки јеретичке и парахришћанске  групе које  се одају великом активношћу „на терену“ . Игнорисање стварности, вероватно вреба у срцима „антијефремита“, који су највероватније јако усамљени и зато најзлонамерније нападају. Данас је све могуће, међутим, монаси и духовници, не престају да буду особе са гресима, грешкама и слабостима. Само један је непогрешив и безгрешан, Бог. Због тога, скромно верујем да је ова последња клевета на рачун „јефремита““, уствари нешто су старчеви тужитељи чули, а погрешно разумели, јер би  требала  да се примени код искушеника и монаха – питање послушности. Добар монах не сме да откаже послушност свом старцу, али ни та послушност није апсолутна у питањима вере! Уколико  старац  не делује у складу са вољом Бога и учењем наше Цркве, Бог не захтева апсолутну послушност!

ОПТУЖБА ДЕСЕТА: Многе жене облаче конзервативно,  носе дуге сукње, блузе са дугим рукавима, традиционалне фризуре и мараме на глави у цркви

У време када је сатанска голотиња ушла чак и у свете храмове, ова чињеница, коју оспоравају неистомишљеници, верујемо да је то чудо Бога, што доказује да је започети мисионарски рад у манастирима старца Јефрема, почео да доноси плодове, што је кроз ову примедбу савременог света и  ђаво приметио.  Могу ли световни људи да разумеју да конзервативни изглед не мора нужно бити наметнут од стране „Јефремита“, већ да је учињен добровољно, са душевним задовољством  и њиховом слободном вољом. Старац  и манастири им ништа не намећу, већ њихова покајана савест која је, често сусретајући се са монашком скромношћу и пристојношћу, претрпела промену на боље. Колико је тешко разумети анти-јефремитима да се у време када је  мода приоритет већини жена на свету, конзервативни изглед ( како је описано) у „Јефремита“ уствари  Божије дело? Зар није њихово неотуђиво право како ће се обући?  Они оптужују жене „Јефремита“ због њиховог „конзервативног“ и „немодерног“ изгледа, а поносни су власници новинског листа са седиштем у Њујорку, где је и (која иронија!) седиште УН-а, које се боре за људска права.

Ова нова цензура у вези облачења нас је подсетила на ироничне коментаре на рачун верујућих жена, које су носиле мараме у цркви, које је изнео сам екуменски патријарх, приликом посете мамастиру св. Антонија у Аризони 1997. године.Ево како је описао ову невероватну чињеницу, познати атински часопис: „Када је екуменски патријарх 1997. посетио Аризону у Сједињеним Државама, доживео је неочекивано изненађење. Дочек који му је приредио отац Јефрем, изгледа је шокирало екуменског патријарха, јер су стотине жена које су се окупиле да га дочекају  носиле мараме у космополитској Америци. Мараме на глави имале су и мале девојчице. За госп. Вартоломеја, који се бори против фундаментализма, догађај  је био неочекивано непријатан „. (ΤΟ BHMA 4.7.99)

Питамо се какве поклонике је патријарх очекивао да ће видети у манастиру? Са црвеном косом или обријаним главама? Или није знао да  манастири имају строги код облачења, којег су дужни и поклоници да се придржавају? Треба ли да га дочекују следећи пут жене више по узору на Холивуд, или доделу Оскара, или некакву модну ревију? Манастири старца Јефрема налазе се у Америци, где поштују људска права, а не исламској Турској, где се затварају  сви неподобни  политичком режиму, нити на Фанару, који прогони све оне који су се супротставили необјављеним одлукама псеудо-сабора на  Криту.

Протестантски и антихришћански феминизам неће нам говорити  како треба да изгледа  жена у Православној Цркви. Ова тема је обрађена у Светом Јеванђељу и нашем светом предању. Нека се зато не сматрају паметне  тако задојене женским феминистичким слоганима, јер Православље са својом филантропском ригорозношћу, у супротности с верским местима хетеродоксних, женама не жели да  обезбеди  место у Светом олтару, него нешто дугорочније,  вечно и бескрајно- место у Горњем Јерусалиму. Дозволите нам да верујемо у Светога Духа, који инспирише и води Цркву, а да не буде злоупотребљен на било који начин и да буде погрешан, и не тражите у нас црквене чинове у жена, јер наш Господ Исус Христос није их дао  ни Његовој Мајци.

 

ОПТУЖБА ЈЕДАНАЕСТА : Они држе фотографије старца Јефрема  у својим кућама, на  послу или чак као  слику екрана на свом рачунару. Они стављају старца Јефрема у центар свог духовног света, а не Христа

Зар ови лицемери не виде зидове дечијих соба, прекривене плакатима рок музичара  или холивудских звезда или бестселер  Хари Потера у рукама  својих унука? Да ли их фотографије старца у кућама „Јефремита“ угрожавају? Међутим, до сада, морамо признати, имали смо добро мишљење о „Јефремитима“, али овај последњи злочин је нарочито одвратан и предлажемо да за ово  сносе најтежу духовну казну. Како се усуђују да у својим домовима имају фотографије старца  непожељне особе, изузетно опасне, коју траже и коју гони полиција и све тајне службе света! Два оружја носи та фотографија – Свето Јеванђеље и Љубав  према Христу – два кривична дела која истражују у својим ултра-модерним радионицама, а да не могу да објасне како делују. Што се тиче фотографија страца без дозволе црквених власти, предлажемо да се у кућама свих „Јефремита“ од стране ФБИ-а и ЦИА-а, у присуству тужилаца и њихових подстрекача изведу непосредне и ригорозне истраге. Да буду конфисковане, бачене у ватру и одмах замењене  фотографијама патријарха  Атенагоре  са папом Павлом VI! А овима што на слици екрана рачунара држе слику старца, њима послати најгоре могуће вирусе у рачунаре! Само на тај начин ће се покајати за злочин који су починили. А што се тиче закључка да „Јефремити стављају старца Јефрема у центар свог духовног света, а не Христа“, авај,  то је само одраз нехристоцентричног стања тужитеља.

 

Листа оптужби на рачун старца и његових следбеника је бескрајна. Оптужују старца Јефрема, као да је он нешто  најгоре нешто што је задесило Америку након урагана Катрин, урагана Харви и свих осталих  урагана заједно. Смета им то што „неки ожењени мушкарци и жене који прате старца живе под истим кровом одвојено као брат и сестра“, што „они верују да Патријарх влада уцењујући, угњетава и уништава манастире на Светој Гори. Кажу још да  „није лепо што „Јефремити“ донирају новац манастирима старца Јефрема,  јер исти ти сада  ретко новчано подрже своје  бивше парохије.“ Па и Јуда Искариотски је био огорчен, јер је жена у Витанији помазала  Господа миром, а по њему је то било бацање новца, миро се могло продати а новац поделити сиромашнима. Колико је тек страшно „што они продају своје домове и купују нове који су ближи  манастирима старца Јефрема.“

Верујемо да је ово неопростив грех и може да  пошаље оне који су их починили у сам бездан пакла! Препоручујемо тужитељима да се преквалификују у  агенте за некретнине да добију легитимну и незанемарљиву провизију од куповине и продаје кућа, а да зарађено донирају у парохије, које су „јефремити“ ускратили за новчану подршку.

Такође,  окарактерисали су  православне монаштво у Америци и старца Јефрема као „оне са нула богословског образовања“! Како би они уопште могли знати да је богословље пустиње, испосничке келије бескрајно вредније од свих доктората  у свету, и да не може да се сумња у то да   неки старци који су изабрали пут ка Христу и посвећеност Њему, можда нису стекли теолошко образовање, али су постали богати Божијом благодаћу. Не знају, јер нису искуствено осетили, да Божија благодат има већу вредност од свих теолошких списа и богословија на свету.

Колика је патња оних који исмејавају старца, док духовне плодове  које је стекао   аскетским,  исихастичким   искуством, старац нештедећи  дели својим чадима, а њихове душе упрљане клеветом се претварају у депоније, где се складишти смеће екуменизма. И избија из њих како су ти  „необразовани и  залуђени  фундаменталисти постали рана и  траума Православне Цркве“ јер покушавају од народа да сакрију да је рана и траума Тела Цркве, екуменистичко деловање васељенског патријарха и секуларизација Цркве.

Они који су се навикли на гангренозни мирис   екуменизмом нарушеног Православља који подржава Патријаршија и они  у  њеној надлежности, не могу издржати миомирис светогорског тамјана са свим најфинијим примесама из Богородичиног врта, доносећи са собом благословени „Јефремизам“ и сада су запањени и мисле да су они и њихове парохије затроване!  Не постоје код њих ни предуслови да схвате како  миомирис „светогорског тамјана“ јесте благословени барјак Православља, и на очување је наше Цркве.

Оптужени је невин, достојан  је хвале, а не осуде!

Оче Јефреме, моли Бога за нас!

 

Манастири Старца Јефрема у Америци

 

 

Извор: ΑΚΤΙΝΕΣ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

2 реаговања на Коме и зашто смета старац Јефрем Аризонски и Филотејски

  1. ☦️☦️☦️ Слава Господу и хвала на свему ☦️☦️☦️

  2. Спиро каже:

    Врли исповједник Господњи

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s