АНТИЕКУМЕНИСТИЧКИ САБОР У СКИТУ РАДЕНИ: САМЕРАВАЈМО СЕ СА СВЕТИМ ОЦИМА (2)

ТРАНСКРИПТ- ДЕО ДРУГИ

Након  што је  Свети Синод Румунске Православне Цркве и званично признао Сабор на Криту, верујући народ нама  суседне земље, предвођен исповедницима из редова свештенства и монаштва кренуо је у отворену борбу против екуменизма. Након првобитних појединачних случајева противљења овој свејереси, отпор је временом добијао на снази. До сада најгласније поруке исповедника чуле су се на Антиекуменистичком сабору у скиту Радени. Подршку православнима у Румунији пружио је и светогорски отац Сава (Лавриот), прво конференцијама у шест румунских градова, октобра месеца прошле године, а касније (јануара ове године),  присуством на поменутом сабору, где је одговарао на питања окупљеног народа, свештеника и монаха.screenshot_67

Рекли сте да су изменили  догме, које су то догме промењене?

Отац Сава: Прецизније речено, свака је јерес мањкава у односу на догмат о Светој Тројици, учење о Тројици, у односу на учење о две природе у личности Исуса Христа. Свети Оци су се борили против јереси, за Богочовека, не за самообожење човека у његовим сопственим очима.

Јерес  екуменизма је нешто много дубље, екуменизам није ограничен само на ове ужасне ствари које вам говори Васељенски патријарх и други екуменисти, попут изјава патријарха Вартоломеја да је Кур’ан исто што и Јеванђеље; где још каже да све религије воде до спасења, па каже да су наши Светитељи преварени од стране ђавола и да је зато дошло до раскола, кривећи тако Светитеље да су они „одговорни“ за раскол.

Међутим, шта је основа свега? Основа лежи у чињеници да ти људи не верују православно. Сматрају да би епископоцентрична, папистичка теорија требала бити учење Цркве. Такву, епископоцентричну теологију подржава Јован Зизјулас и сабор на Криту је одржан у складу са том наопаком теологијом пергамског митрополита Зузјуласа.

Шта је ова теологија у неколико једноставних речи? Ова теологија каже да је Црква епископоцентрична, да она у свом средишту има епископа, ниподоштавајући то да је Православна Црква уистину христоцентрична, односно да је у њеном средишту Христос. Заправо, папистичко учење прокламује то да је епископ центар и глава Цркве, а не Христос. Каже да се успоставља Црквено јединство, преко нашег јединства са епископом, а не јединство вере у нашем јединству са Христом.

Богохуле и када тумаче на свој начин истину да је Црква икона и образ Свете Живоначалне Тројице, испољавајући органску нетрпељивост према Свештеном Предању, намерно заборављајући шта о томе каже свети Никодим Светогорац и остали Оци Цркве. Шта о свему томе каже Зизјулас? Он богохули, ниподаштава то да је у Светој Тројици једна воља, једна жеља, једно дејство, тврдећи да у Светом Тројству постоји неко ко је први , алудирајући да је то Отац, чиме проповеда страшну еклисиолошку јерес да Тројица нису једнака, да је Отац први и да у Цркви која је икона Свете Тројице неко може да буде први- мислећи притом на папу, који по њему управља Црквом.

Из тог разлога, он помера фокус са христоцентричности и претвара Цркву у епископоцентричну.

Латини су изгубили благодат Духа Светога из разлога што кажу да папа има моћ да преправља и мења Јеванђеље и учење Отаца, а  у истом оквиру су и наши православни теолози. Екуменисти не признају православну теологију, него теологију паписта јер кажу да Црква није христоцентрична, него епископоцентрична.

Ако имам антиминс јерарха који се упокојио и треба да примим нови, тренутног епископа, шта да се ради?

Отац Сава: Немојте га примити.

Ако нам се обрати верник из друге парохије ради сахране, шта би требало да урадимо?

Отац Сава: Морамо да кажемо вернику „не помињем епископа“, а ако верник прихвати да се обави сахрана под тим условима онда то урадити. Мора постојати континуитет, свако мора да искристалише своју позицију-када једном почнете тако да чините не треба да буде одступања на начин „овде ћу помињати, овде нећу помињати“.

Знам свештеника који каже, докажите да је наш епископ, који ме је рукоположио у свештеника, због тога што је потписао, јеретик.Шта ја као хришћанин треба да му одговорим?

Отац Сава: Када проповеда јерес епископ је јеретик. Ако он врши исту службу какву врше православни свештеници а мисли као јеретик не значи да је и сам православан .Православан је онај који размишља православно, а онај који верује у јеретичку теологију је јеретик чак и ако себе сматра православним. Није саборно осуђен, али је осуђен од Христа.

Да ли је истина да  отац Сава сумња у светост оца Пајсија?

Отац Сава: Не.

Ако у близини куће имамо свештеника или цркву у којој није заустављено помињање, шта треба да урадимо, како можемо присуствовати у Светој Литургији?

Отац Сава: Идемо тамо где су свештеници који не помињу, чак и ако морамо да идемо негде даље. Један од примера из историје Цркве је и случај светог Максима Грка, једног од најпознатијих светитеља, који у периоду од 15 година није био у молитвеној заједници, а то је један од могобојних примера у историји Цркве, да људи нису били у општењу, јер су јеретици запосели Цркву.

Дозволите ми да вам предочим још један пример како бисте лакше разумели: када је свети Григорије Богослов је отишао у Цариград одсео је у кући свог рођака. На питање где ће служити сутрадан, он је рекао да не може да иде у цркву јер су све цркве јеретици заузели и да ће се  молити   код куће.

Угледао је тамо један празан амбар, и питао шта је то место. Речено му је да је то амбар у који се складиште дрва, и свети Григорије је рекао:“ Добро, овај амбар ће данас бити црква“ . Касније је овај преуређен амбар – црква назван црквом свете Анастасије. Ту је свети Григорије Богослов, изговорио своје знамените беседе, најважније међу њима биле  су пет беседа „О богословљу”. У време када је стигао у Цариград, није било ниједне православне цркве, осим амбара који је св. Григорије претворио у цркву; када је након неколико година напуштао Цариград, остао је само један јеретички храм Аријанаца, а сви остали храмови постали су поново православни. Видимо да  свет у то време,  у IV веку, није ишао у цркве  јер се у њима проповедала јерес аријева. Веома је важно да  у срцу имамо Цркву , и што је још важније да одржимо своју веру.

Да ли свештеници који су рашчињени у оваквим околностима, због непомињања, могу вршити богослужења?

Отац Сава: Наравно да могу. Желим да застанем овде, и одговорим на ово питање, јер претпостављам да ће бити доста питања на ту тему. Свети Никодим, када  у Пидалиону говори о Тајинствима дели их у три категорије: прва категорија су  дејствена Тајинства, друга категорија су непуноважна Тајинства, а трећа категорија непостојећа  Тајинства.

Значи, на измишљам ништа када ово горим, то су наводи  светог Никодима и Светих Отаца. Света Тајинства су дејствена када их врше православни; Трећа категорија су она Света Тајинства која извршавају јеретици који су саборски осуђени односно: паписти, протестанти и слични , те у том случају   таква „тајинства“, немају везе са  Евхаристијом, нити се њима приноси Богу тајанствена жртва Тела и Крви Господа Исуса Христа, ради освећења и сједињења са распетим и васкрслим Христом.

Друга категорија о којој је свети Никодим говорио, на крају крајева јесте  она категорија која  нас највише занима,  то су непуноважна Тајинства-  у јеретика екумениста, за која никако не можемо рећи да су недејствена, јер све до тренутка саборске осуде Тајинства су дејствена.

И неко ће питати: добро, али у том случају зашто не можемо да молитвено општимо са њима, ако код њих још увек делују Света Тајинства? Њихова Тајинства не примамо са благодаћу, јер када смо у молитвеном заједништву са јеретицима, ми заправо саучествујемо у њиховој вери а своју веру издајемо. Свете Тајне нису онечишћене, Христос није онечишћен, али као што Благодат Божија може да греје (у правоверних), тако може да буде огањ који спржи, као у грешника који се не исповеда, не покаје – тада он није просвећн благодаћу и све то што ради је за осуду. Иста ствар се дешава и са јеретицима екуменистима.

Да би вам појаснили, навешћемо следећи пример: нису сви који примају Христа, Христом се и посветили, свако по својој савести, зар не? Потребно је да имају веру у себи. Да би се посветили кроз Христа, наша савест мора бити неукаљана, као и наша вера и наш живот. Нисмо у заједништву са јеретицима, не зато што у њих нема Тајинстава, него зато што са њима немамо заједништво у вери. Из тога следи, да не можемо бити заједништву са њима јер немамо исту веру.

Другим речима, заједништво са њима је за осуду. Не знам да ли разумете да је врло танка линија, да тако кажем, да након званичне осуде , у њих више неће бити Божије благодати. Оци нам кажу да Божја благодат двојако делује, попут ватре: једно је ватра када седите крај ње, која вас греје , али шта се дешава када ставите руку у ватру? Опечете се.

Дакле, код екумениста постоји Благодат, постоје и Света Тајинства, али у њих је јеретички ум и свако заједништво са њима нама је на осуду. То вам је исто, као у наведеном примеру, уместо да се од ватре угрејемо, ми смо ставили руку у ватру.

ДОЧЕКАН СА РАДОШЋУ- ОТАЦ САВА ЛАВРИОТ У СКИТУ РАДЕНИ

Док не дође до тога да они буду осуђени, проћи ће још доста времена?

Отац Кипријан- Јован Стајку: За све је потребно времена, али како су и други јеретици бивали осуђивани , биће и ови. И од момента осуде и саборске анатеме , у њих благодати више није било.То што екуменисти до сада нису осуђени, воља је Божија, јер Господ као дуготрпељив још увек чека њихово покајање и повратак у Цркву.

Зар то није парадокс, ако Тајинства постоје као што кажете, а њима се не посвећујемо?

Отац Кипријан-Јован Стајку: Поента је да постоје две тачке гледишта, у оба случаја само од Бога то зависи: Господ жели да просвети човека православне свести, а ако је савест човека јеретичка, Божја благодат делује на осуду.

Исто као када би римокатолик примио причест од православних, па му не би била на здравље и спасење него на осуду?

Отац Кипријан-Јован Стајку: Да, тако је. Најбољи пример вам је ватра, зар не? Једно је ватра која вас греје, а друга је ватра која вас опече.

Михаил Сивиу Кирила, теолог: То је као кад узмете лек за неку болест коју немате, лек има исти ефекат, али може да вас убије уместо да вас излечи.

Отац Кипријан- Јован Стајку: Дакле, није само до лека … Тако свети Никодим  није против Светих Тајни у њих, него против неправославне савести који их чини недостојнима и која им је на осуду.

Отац Сава: Објашњење је дато у Пидалиону -28. апостолско правило, тумачење Светих Отаца. Још један пример је јеретички патријарх Несторије, иако је његова савест била јеретичка, сва рукоположења које је патријарх Несторије спровео пре његове званичне осуде ( осуђен на на три Васељенска Сабора) Црква је сматрала валидним.

Јеретик треба да буде осуђен , и званична осуда може бити изречена само на Сабору. Тек након саборске осуде, јеретику може да се одузме чин, и зато тражимо да се одржи Сабор, неопходан нам је да се јеретици осуде.

Ако не следимо пут Отаца, и сами не делујемо како су они деловали у ситуацијама када је нека јерес претила Цркви, имаћемо проблема. Не можемо рећи да пратимо Свете Оце, а да са друге стране радимо другачије него што су они радили. Ако их пратимо по ономе што су говорили, морамо их пратити и на делу.

Реците нам нешто о зилотима у Грчкој и Румунији, сада када је велика конфузија, доста људи које погађа екуменизам, кокетрирају са зилотима, стилистима (Православна црква по старом стилу у Румунији). Какав је њихов статус?

Отац Сава: Стилисти су направили следећу грешку, још пре  Сабора на Криту , тврдећи да у „новокалендараца“ нема Тајинстава. Дакле, то је учење стилиста! Како то објашњавају? Тиме да оног тренутка чим неко почне да проповеда јерес, аутоматски губи благодат, стилисти тако кажу! Али моментални губитак благодати је заправо папистичка догма. То је измислио папа, то је једна од јереси паписта; Саборски систем је замењен папом.

Према њиховим учењима ако Папа каже да човек више нема благодати , истог момента без саборске осуде, подразумева се да благодати више нема. Али Православље учи да је за осуду јеретика, потребно сазвати Православни сабор,на којем се одлучује да ли је неко јеретик или православан, и где се тек након саборске осуде може рећи да је он од момента осуде престао да буде носилац благодати;

Дакле, да ли су они јеретици и расколници?

Отац Сава: Нису јеретици, они су расколници.

Да ли су Свети Оци који су престали помињање епископа пали у јерес?

Отац Сава: По чему су стилисти расколници? Шта их то оптужује? Стилисти су православни, али су направили велику грешку, коју не желимо да поновимо; Основали су свој Синод, дакле они нису само прекинули помињање свог епископа, отишли су корак уназад и отпали од Цркве. Ми смо у Цркви, остајемо у Цркви, и стога не помињемо епископа.

Ако формирамо још један Синод, у ствари у суштини ми сами чинимо да отпаднемо од Цркве. Ми не желимо да изађемо из Цркве, епископ када проповеда јерес отпада из Цркве .

Ми га не препознајемо као свог епископа … 15. правило Двократног Фотијевог сабора ово говори, ми не говоримо по сопственом нахођењу; зато у нашим писмима,мислим на отворена писма нас светогорских отаца, врло јасно говоримо да не стварамо своју Цркву, не правимо паралелни Синод, него више не сматрамо нашег епископа православним, зато што проповеда јерес.

Они одбијају екуменизам а преузели су праксу паписта.

Отац Сава: Није то једини узрок пада, има ту више проблема; Део проблема је и тај да им треба указати које су њихове грешке . Оно што ми светогорски оци тражимо и што сматрамо да треба подржати , јесте пре свега, то да се вратимо на стање које је постојало пре 1924. године када је дошло до тог раскола.

Да би се наредни сабор сматрао православним, на њему треба да се разматрају само ове три теме: прва тема би требала да буде осуда екуменизма на теолошкој основи; друга тема треба да буде осуда Светског савет цркава, изласком свих Православних Цркава из тог савета, уз званичну изјаву да се до спасења може само у Православној цркви, и признавање Сабора светог Фотија Великог и Сабора св. Григорија Паламе за Васељенске саборе. Трећа тема треба да буде осуда патријарха Вартоломеја и свих екумениста и осуда патријарха Метакакиса који је променио календар и да се врати на стање пре 1924. године. Када би се овако поступило и размотриле ове теме, сви проблеми у Цркви би били решени. А шта су они радили? Урадили су сасвим супротно! Зато је Критски сабор јеретички!

screenshot_39

Постоји много оних који се воде мишљењем да је бити антиекумениста исто што и бити стилиста….Одатле вреба опасност.

Отац Антим: У прогласу пет светогорских манастира, стоји да није добро ово што радимо, да нема разлога да се прекине помињање, јер Свети Кинот Свете Горе каже да нема основе за прекид помињања.

Отац Сава: Ово писмо Киноту Свете Горе појавило се у доба током којег је на Светој Гори било јако хладно, па су тада правили неку врсту радијатора, и онда немају времена да се баве догмама, јер морају да се баве грејањем.

Свештенике који су прекинули помињање архијереја јеретика, оптужују да немају основу за то, и да разлог за престанак помињања може бити само ако православни архијереј дели Свети Путир са јеретицима.  Молим Вас да то прокоментаришете.

Отац Сава: Нигде у историји Цркве тај услов дељења путира  није наведен као једини услов, тако да то није тачно. Постоји Канон који врло јасно каже када епископ јавно проповеда јерес и откритим челом (откривене главе, тј. отворено, јавно) о њој у цркви учи- јесте разлог да се одељује од општења са тим епископом.

Како објашњавате веома тешку ситуацију да смо дошли до тога да од 54 епископа у Румунској Православној Цркви , немамо ниједног исповедника који јавно проповеда против екуменизма против, већ сви подржавају екуменизам , и  да је од око 15.000 свештеника само њих 30 престало са помињањем епископа који подржавају Сабор на Криту? Молим за Ваш коментар.

Отац Сава: Живимо у времену апостасије, отпадања од вере. Рекао сам да данас прослављамо светог Марка Евгеника, епископа који је задржао, очувао веру. Али било је још таквих ситуација-21. јануара ћемо прославити светог Максима Исповедника, монаха који је сам са двојицом својих ученика одржао православну веру.

Цео Шести Васељенски Сабор је заснован на богословљу светог Максима Исповедника. Прави епископи постоје , као што постоје и епископи екуменисти, који нису прави, они су лажни епископи и лажни учитељи. Ми их не прихватамо као епископе јер не брину о повереном им стаду, нити о вери нити о Христу.

Христос је рекао да где су двоје или троје сабрани у Његово име, да је тамо  Он. Довољна је наша вера, јер Христова Црква је тамо где је истина, што нам говори и свети Григорије Палама, они који су у Истини, или су Истина, они су Црква Христова, и то је оно чега треба да се држимо.

Питао бих оца Саву , није ли сумњиво то да се већина румунских епископа, школовала на протестантском западу, чији је део и масонерија, по чиој се директиви  постављају епископи да униште Цркву изнутра.

Отац Сава: Да, сами сте све рекли.

А иза масонерије су Јевреји.

Отац Сава: То је програм који спроводе дуги низ година, не само у блиској прошлости. Данас се каже- постоји изрека да данас ако ниси масон не можеш постати епископом. То није празна прича, то је доказано на делу. Епископима није на првом месту вера, него брига о онима који су их на то место поставили.

Дошло је тако време  да народ нема право да бира  епископа, сматрају их нижим бићима, али дословно, и добри су има само када им служе, и ако у ствари епископ треба да служи народу, јер је он наследник светих апостола , али се то на делу не види. Нисам чуо да је иједан Апостол ишао на којекакве гозбе, велике прославе; апостоле су тукли, мучили их, протеривали их и говорили им да су сишли с ума, да су преваранти, а заправо су били истинске слуге Христове.

Имају ли ичега апостолског у себи данашњи епископи? Када би епископи данас мислили као православни и говорили у славу Православља, било би добро, али нажалост епископи нису православни.

Не разумем зашто нашим епископима није јасна једна ствар, да ако секташи немају праву веру у Христа имају право да верују у тог Христа у каквог и верују, а да је њима дата права вера. Што је то тако тешко разумети? Чињеница је да се сматрају папистима, дела их одају.

Отац Кипријан: Већ сте све и сами рекли.

Шта ће се десити са свештеницима који се отворено противе екуменизму и који су већ санкционисани, да ли ће се санкционисање наставити све до момента одржавања Православног сабора који ће осудити Сабор на Криту?

Отац Сава: Свештеници који воде борбу ће бити рашчињени, сви до једног,  јер и Христос је рекао: „Ако су мене прогонили, и вас ће прогонити; ако су моју ријеч чували, и вашу ће чувати.“ Синаксари које читамо свакодневно сведоче да су Светитељи и исповедници Цркве били прогањани због вере; одувек је било прогона у Цркви.

Екуменисти имају много љубави за друге јеретике, а немају нимало љубави за свештенике који се труде да остану православни. Али ови свештеници који су данас овде, они су заправо стуб православља, тако да смо данас уз њих, јер су достојни сваке части. Јер они заправо чувају јединство Цркве, ако њих изгубимо , онда ћемо изгубити своју веру; али како је и сам Христос рекао да ни врата пакла неће надвладати Цркву, видимо да се ови свештеници држе у Цркви, у том су  малом стаду.

Како можемо доћи до те обимне теолошке студије коју су израдили оци у Грчкој, која показује све јереси и одступања од вере Критског сабора ? Добро би било када би нам била доступна што пре.

Отац Сава: И ми бисмо волели да се што пре преведе, има два дела, већи део ове студије се односи на јеретичке одлуке тог сабора а остатак студије је о другим питањима о којима се расправљало на Криту, али с обзиром да је потребно аналитички , детаљно да се посветимо јересима почињеним на Сабору, а почињено их је много, за то треба времена.

Отац Кипријан: Гледаћемо да то буде што пре.

Молим Вас да прокоментаришете абнормално стање у којем неки свештеници, с једне стране проповедају против екуменизма, са друге стране саслужују са екменистима на Светим Литургијама и осталим богослужењима.

Отац Сава: У том случају не можемо рећи да се боре против екуменизма, и опет се позивамо  на Христових речи:  „Да нека буде да и не нека буде не.“ Не можете бити у исто време пријатељ и са Христом и са његовим непријатељима.

Након Критског сабора многе ствари су се промениле, прошло је од тога већ пар месеци, и морамо заузети став: или прихватамо овај сабор или не прихватамо. Када не прихватате сабор не можете бити у заједништву са онима који га приватају.

screenshot_69

Да ли је исправна раширена пракса у западним земљама да православни свештеници и верујући народ служе и присуствују службама у богомољама предвиђеним за паписте и протестанте? Какве могу бити послдеице?

Отац Сава: То је забрањено од Светих Отаца, и Свети канони забрањују да се служи у таквим „црквама“ јер то нису заиста цркве, и имамо бројне примере од Светих Отаца, и канона. Свети Теодор Студит анализира ове ствари и објашњава врло добро, пожељно је да имати просторију која се користи само за ту сврху, да би служили Свету Литургију, а не одлазити на места која нису света,која су упрљана присуством јеретика.

Јер би обично требало да се та места после скрнављења јеретика „очисте“-посвете и није нормално да на том месту служе други.

Отац Антим: Али могу рећи да ако у Јерусалим служе и православни и римокатолици, зашто то не би могло на Западу?

Михаил Кирила, теолог: Такав аргумент сам чак чуо од локалног епископа прошле недеље.

Отац Сава: Зато што је то погрешно и зато шо то Свети Оци не дозвољавају, а оно што Оци кажу, не изискује наш коментар.

Последњи део питања је био какве могу бити  последице службе у тзв. „црквама“ …

Михаил Кирила, теолог: Једна од тих последица, ако могу тако да је назовем, јесте да у свим разговорима које смо имали било са епископима или теолозима свих ових месеци, речено нам је да ако су они довољно љубазни да нам уступе ова места на Западу, зашто ми не би били спремни да признамо макар у то име да је реч о „цркви“. То је једна од последица.

Отац Сава: Дакле, то су аргументи изопаченог православног ума и православне свести . Екуменисти заправо стварају заједницу која у себи има највише презира за православне ствари. У ствари, не постоји питање заједништва у истини; Термин заједница није у реду с тим у вези, тако да нема јединства са њима, о томе можемо говорити само након њиховог повратка у Цркву.

Екуменисти нас оптужују да смо изашли из Цркве, кажу да смо ми изван ње, а они- јеретици за себе сматрају да су у Цркви, и да ми ето морамо да се вратимо тако што ћемо да ујединимо са њима . Какво уједињење? Уједињење значи да је нешто што је у једном моменту одвојено, треба поново да се присаједини, док повратак значи да је неко био ту,па отишао па се сада враћа- ово је веома важно, јеретике називамо јеретицима , јер је њихово учење неправославно.

Дакле, они морају да се врате православном веровању, да се одрекну свих својих јеретичких учења, и да се Светом Тајном Крштења врате у у Цркву. У каквој вези је то са екуменским сусретима и дијалозима, чији смо сведоци скоро сваког дана  ? Да стварно има љубави у Васељенској патријаршији и међу свим екуменистима, исправно би било рећи јеретицима да крштењем морају да се врате у Цркву, да се присаједине Телу Христовом, јер се у супротном се неће спасити.

Начином на који они виде ствари, екуменисти нас желе саблазнити , и желе и нас да одведу из Цркве, онако како су и сами изашли из Цркве, и док год јеретички делују, они су себи укинули могћност да се спасу и само дубље пропадају у таму јереси.

Да ли имате информације о свештеницима, духовницима, и исповедницима од ауторитета у било којој другој земљи, који су престали са помињањем након Сабора на Криту?

Отац Сава: Да, имамо.

крај другог дела

Еванђелист Јован нам каже: „Сваки који преступа и не остаје у учењу Христовом, тај Бога нема, а који остаје у учењу Христовом, он има и Оца и Сина. Ако неко долази к вама и ово учење не доноси, не примајте га у кући и не поздрављајте се. Јер ко се поздравља с њим, учествује у његовим злим делима“ (2.Јован 9-11).

 

Извор: prieteniisfantuluiefrem.ro

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Румунска Црква, Црква и јерес екуменизма. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s