АНТИЕКУМЕНИСТИЧКИ САБОР У СКИТУ РАДЕНИ- ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ (1)

ТРАНСКРИПТ- ДЕО ПРВИ

У скиту  Радени (Румунија), 19.јануара 2017. године, одржан је Антиекуменистички сабор православних свештеника, монаха, монахиња и мирјана који су прекинули заједништво  са јерархијом потписника јеретичких документа на Криту.  Том догађају присуствовало је десетине свештеника, монаха и монахиња и на стотине верника а на питања окупљеног народа одговарао је светогорски  отац Сава (Лавриот).

Screenshot_42.png

Отац Сава (Лавриот), на слици лево и отац  Кипријан Јован Стајку (на слици десно)

Уводна реч оца  Саве (Лавриота): Радујемо се што смо данас са вама, и што су нас оци позвали да говоримо о питањима вере и о темама које нас све занимају, о издаји вере која се дешава у нашем времену и где би требало да се сабирамо.

Радост је тиме већа, што смо у друштву ових отаца који настоје и боре се да сачувају непромењеном нашу веру, али нам је такође драго што смо заједно и са вама мирјанима, који сте на своја плећа преузели добар део те борбе.

Данас је веома важан дан, јер славимо светог Марка Евгеника који се и сам борио да одбрани истиниту веру и одржи у животу наше Православље.

Од самог почетка желим да кажем да све ово што радимо, радимо за Христа. Нисмо жељни славе, слава је Божија, усресредили смо се на ово време, време тешке борбе, препуно замки те је потребито да се ослањамо са понизношћу на Христову љубаву како православнима и доликује. Морамо следити Свете Оце без да нас интересује колико би то могло да нас кошта, јер дошли смо до тачке да ће сви они који су православни бити прогоњени. Већ нас називају обмањивачима, екстремистима, и ствара се фронт који потенцира да наше тврдње нису истините, и ако је једино што желимо да урадимо то да задржимо неукаљаним оно што смо добили од наших Отаца, и не желимо ништа да изменимо, а зашто то не желимо? Зато што је јерес смрт душе, зато што треба сачувати православну веру непромењеном, нетакнутом.

На Критском сабору измењено је све, и ми не можемо прихватити да следимо екуменизам, ни Критски сабор ни епископе који прихватају те измене. Ми светогорски оци трудимо се да упозоримо све хришћане, не само у Грчкој, већ и у другим православним земљама, да је Критски сабор јеретички, јер је њиме екуменизам као теолошка линија прихваћен у Цркви, и дижемо свој глас, тако да сви православни, они који остају верни православљу осуде овај сабор, осуде екуменизам и да не помињемо епископе који прихватају екуменизам и сабор на Криту.

Због тога желимо да одржимо Велики Православни Сабор, на чијој организацији већ полако радимо, како би сабрали сво православно свештенство и сав верујући народ који осуђују савет Крита и који ће анатемисати екуменизам. Наравно, ово би требало да буде посао епископа; имамо и епископе који су на нашој страни и они ће бити у првом плану, али не смемо заборавити да је истинити чувар вере народ. Ако народ осуди сабор на Криту, тај сабор не може да буде прихваћен. Ако верујући народ осуђује екуменизам, онда екуменизам неће ићи у Цркву. Епископи немају апсолутно никакву моћ када  проповедају јерес.

Свети Канони Цркве нам кажу да не будемо у послушању епископима који проповедају јереси, јер то нису истински епископи, већ лажни епископи и лажни учитељи, и мора бити јасно, посебно вама мирјанима, али и нама монасима, да смо ми ти који морамо сачувати веру. Нико нам не може одузети нашу веру ако је исповедамо, па је данас прва тема о којој ћемо говорити управо исповедање вере. Време је да исповедамо своју веру, да се одлучимо желимо ли да идемо са Христом или антихристом. Ту нема дилеме, треба да исповедамо своју веру. И када нас прогоне, ни тада не смемо да губимо веру у Христа, и сви они који подржавају сабор на Криту заправо издају Христа. Све је тако једноставно. Објашњаваћу те ствари и из богословског угла, али оно што је неопходно јесте да заживи свест да смо сви ми исповедници, и да смо спремни да истрпимо све Христа ради. Ако немамо то у својој свести, ништа не можемо урадити.

Зато смо овде данас са нашим оцима, јер прва ствар коју треба да поседујете је исповедање вере и смирење које је неопходно да исповедање вере подржи, да се ујединимо без обзира на међусобна неслагања, јер ђаво ће покушати да нас подели користећи наше личне слабости, али зарад борбе коју водимо, то морамо да оставимо по страни, и све што радимо да буде у славу Христа и Његове Цркве.

У какву год борбу да се упустимо, Христос треба да нам је најпречи, и битка не треба да буде вођена у нашу славу, него у славу Христа, како не би отпали од Цркве. Јесте то борба и за наше спасење, али у славу Христа. Када је Христос изнад свих и свега, не можемо да не успемо. Зашто то кажем? Постоје многе замке! Не само теолошке, већ и наше личне замке и врло је лако бити преварен. Да не будемо преварени, и да не одступимо од правог пута, морамо остати верни светоотачком учењу, догмама Светих Отаца, и не само то, него упоредо следећи Свете Оце живети у смирењу и са пуно љубави према ближњем. Ако тако будемо чинили, значи да смо остали на Христовом путу.

Преузели смо велику одговорност, не само нас ради него и зарад народа који нас прати, па тако ми оци са Свете Горе кажемо да смо остали верни учењу Цркве, са смирењем какво доликује хришћанима, и укрепљени благодаћу, јер као што сам рекао, оптужиће нас да смо шизматици, да смо у расколу. Али, у ствари, ми смо у Цркви, и осећамо љубав према свим људима, тако да би Господ просветлио и њих кроз нас.

Морамо схватити да немамо непријатеље, осим ђавола који је наш највећи непријатељ, и нас самих. Повели смо добру борбу да очувамо веру, али морамо настојати да очувамо и љубав. Тако једино можемо бити просвећен народ. Ако то урадимо, можемо очувати нашу веру чистом и тиме стичемо спасење, којем сви тежимо. И желимо да свако од вас заслужи спасење, и желимо да заједно у томе учествујемо.

Screenshot_39.png

Верници: Нека нам Бог помогне!

Да ли је добро ићи у цркву, у којој се помињу епископи који су учествовали у издају На Криту?

Отац Сава: Не! То сам већ објаснио. Тако се подржава сабор на Криту, а самом том чињеницом прихвата и да су јереси Црква, да је екуменизам добар, прихватају мешовити бракови, валидност Тајинстава у јеретика, њихово свештенство, потврђује се да имамо исту веру са њима, то мора свима да буде јасно. Како можемо ићи онима који исповедају другачију веру од православне? Свети Оци и православни уопште, прекидали су молитвено заједништво са епископима који су проповедали нешто што је и за трунчицу одступало од православља. Како ми онда можемо помињати све оне који уништавају православну веру?

Можемо ли да идемо тим епископима, како је урадио свети Василије Велики, и да се као и он тада, молимо са њима, јер ће они можда увидети истину?

Отац Сава: Не, не можемо тако да урадимо. Када се то догодило у време светог Василија, догме још нису биле појашњене. Нама у ово време не треба ништа да се појашњава, нема потребе- јер су их Свети Оци и Васељенски сабори појаснили, да се не лажемо. Пратимо догме Отаца Цркве и истину коју су нам пренели Светитељи. Тако сада не треба чудо да нам покаже истину, наше је само да већ показану и доказану истину следимо.

Ја сам из града Бакау. Наш епископ је потписник издајничких саборских документа. Мој духовник сматра да то не представља проблем, па Вас питам, како да се опходим према свом духовнику?

Пре свега да разјаснимо шта то значи помињање. Зашто инсистирамо на тој теми помињања. Помињање је нешто веома важно и када помињемо неког епископа, значи да смо са њим у истој вери. Чак и ако смо православни и не прихватамо сабор на Криту, па чак и ако смо се на било који начин придружили борби против екуменизма, ако помињемо владику који је екумениста, нама ће се судити по његовој вери, не по нашој вери, јер смо у заједништву са њим. Морате схватити ову ствар-ми саучествујемо у вери са епископом којег помињемо. Да би поједноставили ствари- зашто папу не помињемо, јер је папа јеретик, тако да од времена када је епископ јеретик њега не требате, не можете да помињете. Није неопходно да епископ буде саборски осуђен, и то је поткрепљено 15. правилом Двократног сабора, у доба Фотија Великог, које нам каже да и пре изрицања саборске осуде када епископ проповеда јерес у цркви без икаквог стида, од тог тренутка не можемо да га помињемо. Зашто? Ако сте поменули владику јеретика, јерес ће се ширити, и онда се његово учење сматра једнако православном. Тако јерес продире у Цркву и када епископ у Цркви исповеда јерес, треба га одмах опоменути, а ако се он не промени и настави да исповеда јерес, треба га рашчинити. Е сад, ко би рашчинио патријарха Вартоломеја? Ко би исто поступио са Данијелом, патријархом румунским? Једино решење, једини начин на који можемо да се оградимо од њих, да прекинемо заједништво са њима јесте престанак помињања. Тако смо остали у Цркви, јер Црква не значи четири зида, Црква је Истина. Зато је Исус Христос у Јеванђељу, када је дошао Пилату, рекао да је дошао да исповеда Истину.

Да ли треба присуствовати службама у црквама у граду Бакау?

Отац Кипријан: Не.

Screenshot_41.png

Михаил Силвиу Кирила, теолог: У вези са 15. правилом Двократног сабора… Постоје званични ставови црквених званичника који кажу да не постоје услови примене тог правила, да се престане са помињањем према 15. правилу, јер екуменизам није званично осуђен на Васељенским саборима или од Светих Отаца. Друга ствар, званична црква пласира идеју да постоји добар екуменизам и јеретички екуменизам. Чак и разговору са локалним епископом, у Молдавији прошле недеље, речено ми је да постоји добар екуменизам који може да се практикује- тзв. луцидни екуменизам, а да постоји и јеретички екуменизам који не може да се практикује. Ако можете да појасните …

Отац Сава: Заиста постоје две врсте екуменизма, један је православни екуменизам, под којим подразумевамо да је Црква универзална. Али ту не мењамо догме Цркве нити прихватамо јеретике, осим ако се они покају и након што прихвате наше догме. Веома је погрешно да патријархат тврди да правило из доба Фотија Великог не важи за екуменизам, и то показује на какве игре са људима су спремни, јер то 15. правило је веома јасно. Помињање епископа се може прекинути и пре саборске осуде када је епископ исповедио јерес која је позната. Јерес екуменизма је позната јерес јер представља збир свих познатих јереси.

Михаил Силвиу Кирила, теолог: Они тврде  да епископ који исповеда јерес треба да буде осуђен на Васељенском сабору, или од Светих Отаца, да би се прекинуло његово помињање.

Отац Сава: Није баш тако, ми ћемо дати само један пример из историје Цркве, а постоје многи. Када је Несторије патријарх цариградски, проповедао јерес о Богородици, да она није Мајка Божија, подлегао је прво осуди мирјана. Речено је, међутим, да ако патријарх настави да проповеда јерес, онда треба и саборски да буде осуђен. Ово нам говори да када неко проповеда измењену православну веру јесте сам по себи јеретик, а саборска осуда јеретика служила је као видљиво сведочанство Цркве за оно што се догодило пре саме осуде – а то отпадање јеретика од Цркве. Да се јерес не би даље ширила и како би сачувао народ да се не оскрнави тиме што званично осуђени јеретик исповеда, поготову што јереси нису свима лако уочљиве.

Какав би став требали да заузмемо  у целини у односу на ситуацију која је настала након разбојничког сабора?

Не прихватамо сабор на Криту, из разлога које смо раније навели, ми осуђујемо и одбацујемо екуменизам и не идемо код свештеника који помињу епископе, који су прихватили екуменизам подржавањем Критског сабора.

Да ли ми свештеници можемо служити са другим свештеницима који помињу те епископе?

Отац Сава: Не, не можете. Зато што сам већ рекао, када помињемо епископа, прихватамо веру коју он исповеда, прихватамо да је православан.

Како да поступамо када су у питању сахране, крштења, венчања и и остала богослужења?

Отац Сава: Идемо свештеницима који не помињу јеретике епископе, јер мирјани ће морати да подрже свештенике који прекидају помињање, да се боре за њих, и да помогну свештеницима који православно мисле и поступају и који су дошли до те тачке у којој више не помињу епископе који прихватају екуменизам.

Оче, како можемо подржати свештеника који не помиње епископа који подржава сабор на Криту? Да ли је то благословено?

Потребно је заједништво мирјана и свештеника, дакле заједничка акција, јер у овом тренутку у великој опасности је вера, а самим тим и нешто дугорочније а то је наше спасење. Нисмо се ми само пробудили једно јутро и кренули у ову борбу без да знамо шта је суштина борбе или да не знамо куда све ово води или куда смо кренули. Они издају православну веру, они припремају пут за антихриста. Екуменизам је религија антихриста и њиме се издаје православље. Ако не реагујемо против екуменизма, ми ћемо изгубити нашу веру. Нисмо ми потребни Христу, нама су потребни Он и Православље, и видимо кроз историју Цркве да се вера крвљу сачувала. Морамо схватити да је дошло време исповедништва, и да то свакако има своју цену. Ми ћемо патити, и вероватно морати да дамо своје животе за веру.

Оче, да ли је у реду да свештеник који не помиње епископа палог у јерес, не помиње ниједног другог православног епископа, да у том периоду никог не помиње?

Отац Сава: Ми заправо не помињемо име нашег епископа. Из ког разлога? Морамо чинити тако јер је то исправан начин – престанак помињања епископа палог у јерес, али мора нам бити јасно да нам није дозвољено да помињемо неког другог епископа. Зато што ми припадамо Цркви, ми смо у Цркви, само је наш епископ у овом моменту, јеретик. Ако би помињали неког другог епископа, онда би направили грешку која је канонски осуђена. Ни Свети Оци нису тако радили, ми ћемо остати у Цркви и припадамо епархији у којој смо, и нећемо споменути епископа све до оног момента док он не почне поново да исповеда реч истине.

Screenshot_36.png

Михаил Силвиу Кирила, теолог: Можете ли да појасните, шта радити у том случају, кога помињати.

Отац Сава: Навешћу вам израз Светих Отаца,  као пример Велику јектенију где каже: „за све православне епископе који исповедају реч истине.“

Михаил Силвиу Кирила: Желим ово да Вас питам … Преосвећени Јоаким, говорећи о епископу Лонгину (Жар), изнео је нешто што сматра аргументом да владика Лонгин није истински борац за православље. Наиме, наводи да владика Лонгин не помиње патријарха Кирила, али заузврат помиње митрополита Онуфрија, који помиње патријарха Кирила. Ако можете да објасните… јер по томе изгледа да се нико истински не бори против јереси, јер сама та ствар око непомиња је као нека врста мреже, када се директно или индиректно помињу или непомињу епископи.

Отац Сава: Ако Његово Преосвештенство епископ Лонгин није православан, и бранилац вере, онда ко је? Владика Лонгин је заиста исповедник, али постоје неке ствари које бисмо требали разумети. Ми, оци са Свете Горе, престали смо да помињемо патријарха Вартоломеја и говоримо то људима свуда и сматрамо да треба да се зна широм васељене, да се не требају помињати патријарсси и епископи јеретици, и да не треба ићи свештеницима који их помињу, али у једном тренутку морамо имати и одређену тактику.

Владика Лонгин помиње митрополита Онуфрија зато што сматра да је исправан, да води борбу за одбрану вере. Дакле из ове перспективе владика Логин га помиње, али ако у једном тренутку дође до тога да поменути митроплоит одступи од борбе за веру, почне да делује неправославно, владика Лонгин га неће помињати.

Ми смо тек на почетку борбе и морамо схватити да је у одређеном периоду потребна одређена задршка- митрополит Онуфрије је заиста православан, и веома скроман човек и било би добро да се остали епископи угледају на њега. Пре пар месеци, лично сам разговарао са митрополитом Онуфријем и рекао ми је да још није дошло време да прекине са помињањем патријарха Кирила, и ако смо ми светогорски оци прекинули са помињањем васељенског патријарха. Рекао сам тада митрополиту, да обавести своје стадо, које чине епископи, свештеници и мирјани и да би требало  да прекину помињање. Одобрава став оних који не помињу епископе, али сматра ако би и сам подузео такве кораке у овом тренутку, ништа не би урадио. Рекао сам му да не чекају да прођу године, и да обавести своје стадо и да заједно то и учине.

Оче Саво, можете ли појаснити то што су многи јерарси и свештеници и епископи пре Сабора имали одговарајућу улогу у борби против екуменизма, а након Сабора многи више не бију ту битку. Сматрате ли то стратегијом или одустајањем од борбе?

Отац Сава: Да, то је одустајање борбе. Но, има ли још ситуација попут оног што је урађено на Светој Гори? Пре Сабора на Криту, рекли смо ако прихвате документе које смо анализирали, прекинућемо помињање патријарха Вартоломеја. То смо уз Божју помоћ и учинили.

Има и оних који ништа урадили, оних који сматрају да сабор на Криту и није тако велики проблем, који нису јасно разграничили да ли тај сабор добар или лош.

Постоје и други попут оца Теодора Зисиса. Отац Теодор је рекао да ће за два месеца и сам престати са помињањем. Сматра да је ово што ми светогорски оци радимо добро, детаљно је проучио читаву ситуацију и видео да је заиста за сада једино решење да се престане са помињањем, и рекао да ће и сам након неког временског периода тако поступити. Не можемо осудити оца Теодора Зисиса и сматрати да је неисправан зато до сада није престао да помиње јеретике.

Не заборавите да смо и ми сами, светогорски оци, помињали патријарха Вартоломеја пре Крита, и то је било погрешно, јер док смо га ми помињали јерес је само узнапредовала. Помињање патријарха Вартоломеја, требало је бити прекинуто уназад много година.

Дакле, видимо да постоје две категорије, са једне стране има и оних који воде борбу, али сада неће прекидати помињање, да не би пострадали, били рашчињени, али постоје и друга врста отаца који јасно кажу да помињање треба прекинути. Дакле неки оци су најавили да ће прекинути помињање, одлажу то још који месец, два-три месеца, ми немамо ништа против тога, али ако то не ураде нису преварили нас него себе.

Screenshot_31.png

Отац Антим: Епископи и њихове присталице, свештеници, декани, монаси, игумани манастира, сада и многи православни хришћани, тврде да се није променило ништа у Божанској Литургији нити вери, и кажу да не проповедају јерес и отворено кажу како немамо разлога да применом 15. правила прекинемо помињање. Можете ли нам то појаснити.

Отац Сава: Нажалост, ствари су се промениле, тако да није онако како они кажу да се ништа није променило, јер су они заправо тамо потписали да  не постоји  Једна Црква како исповедамо Символом вере, и због тога они немају право гласа. То што ови људи кажу је потпуно апсурдно, јер заправо тај сабор на Криту погазио комплетно светоотачко предање. У том смислу, ако идемо по тој логици, да се ништа није променило, морамо споменути и папу. У време када је патријарх био Јован Векос, Папа није званично затражио да се мењају православне догме, али је тражио од православних три ствари: признати папски примат, напомињемо да није било ни једне речи о томе да се јереси филиокве, намеће нова догма, али шта су значиле те три ствари? То је значило да се морамо повиновати папи и ако званично нигде није стајало да се мењају догме.

Крајем 2006. године, када је папа посетио Константинопољ, изјавио је да је наш отац, а ми изговарамо Символ вере без додатка филиокве, то је као да је у основи прихваћен као правоверан. У ствари то да се мењају догме тешко се може видети споља, нити се лако може приметити да се изменило служење Свете Литургије, али у суштини промењено је све. И паписти се позивају на Свето Тројство,  само на изглед Тројство, јер кажу да имамо истог Бога, али у ствари верују у другачију Свету Тројицу и другог Христа, а не оног истинитог. Све у свему, не могу се позивати на то да су непромењене догме Цркве и да није битно промењено служење Свете Литургије.

Дали ће се најјасније промене видети у теолошким школама и проповедима будућих дипломаца теолошких школа у наредних 5-6 година.

Отац Сава: Све је већ виђено, нема потребе да чекамо. Већ су прихватили чињеницу о римокатолицима папистима да су они крштени у име Свете Тројице, управо се позивају на име Свете Тројице, не узимајући у обзир да ли су крштени православно- ако су они крштени у Тројици, како смо ми крштени?! Довољно је. То је већ велика грешка.

Отац Кипријан-Јован Стајку: Отац Георгије Металинос објавио је књигу под називом „Признајем једно крштење“, коју је превела и објавила румунска издавачка кућа „Евангелисмос“ и тамо каже, да би се крштење сматрало православним потребно је испунити три услова, значи неопходна су три услова, не 2 од 3 или 1 од 3, и да тако да мора да се уради у име Тројице, једно од та три услова је троструко погружавање у име Свете Тројице, дакле позивање на Свету Тројицу и троструко погружавање, да би се сматрао православним. Јер у супротном, то би било јеретичко погружавање, без позивања на Свету Тројицу, што је основа православног богословља.

Шта то значи троструко погружавање?

Отац Кипријан: Троструко погружавање значи да се дете три пута урања у потпуности у воду.

Отац Антим: Да ли се може рећи да епископи који не исповедају отворено јерес у цркви, а потписници су срамних докумената,  нису јеретици?

Отац Сава: Довољно је то што су потписали, да би рекли да прихватају јерес, и не само да је довољно, него је највећа издаја почињена потписивањем. Ако служе Свету Литургију и позивају се на Христа и јеретици аријанци, значи ли да су они православни? Ако неко каже да је православан, значи ли то стварно и јесте? Или је битно шта он стварно мисли?

Епископи су прихватили Критски сабор, сложили су се са склапањем мешовитих бракова, прихватају да се мења пост, прихватају Светски савет цркава чиме су прихватили разарање Цркве, и прихватили су да  ми и јеретици имамо у суштини исту веру. Дакле, након свега онога што су прихватили, нема речи којима могу да нас убеде; чак и ако наводе Свете Оце, они су заправо само непријатељи Отаца. Знам да је ово заправо јеретичка игра када се истина замењују лажи, и сабор и све око сабора, и потписа и биће само горе. Прво напишу да је Православна Црква Једна, Саборна и Апостолска, а у следећој реченици пониште ту изјаву, а сложићете се то је сатанска тактика, извртање истине.

Крај првог дела

Узвисујте Господа Бога нашега и поклањајте се подножју ногу Његових, јер је Он Свети.(Псалам 98, 5)

Извор: prieteniisfantuluiefrem.ro

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на АНТИЕКУМЕНИСТИЧКИ САБОР У СКИТУ РАДЕНИ- ИСПОВЕДАЊЕ ВЕРЕ (1)

  1. Мирко каже:

    Борба…шири се Богу слава…А за св.тајну Крштења-занимљиво мени као мирјанину, колико се свештеника, и новотараца и правовјерних, када не погружују трокрако позивају на то да „немају услова“, а некако се не примјети труд да се услови промјене (па макар да кум донесе буре и топлу воду, итд…). Или кажу „ма нема везе ,у пустињи може да се крштава пијеском“, па значи хајде да од изузетка правимо оправдање(правило) јер нам одговара тренутно. Судјеловао сам у изградњи храма у Срему од 520 квадрата пода, када је прво остављена цијев за воду(за крстионицу) у темеље храма а послије неколико дана забетонирана, тако да онолики храм нема крстионицу. Како год окренеш, „нема услова“, са благословом еп.Василија.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s