РАЗОБЛИЧАВАЊЕ ЕКУМЕНИСТИЧКИХ ЛАЖИ (3*) – ФИНАЛЕ ИЛИ РЕКВИЈЕМ ЗА БЕСМИСЛИЦЕ ЈЕРЕТИЧКОГ ПОПЕ ЗОРАНА

Наша бесплатна школа за екуменистичке дилетанте полако, али сигурно, креће да даје своје плодове! Побуђен нашим Разобличавањем бр. 3, попа Зоран је јутрос написао поново пашквилу, која није за оцену 1, већ за 2-. Браво! Зато му поручујемо: “Седи попе доле, два минус!“. Али, има још много да учи би стигао до петице.

%d1%84%d1%80%d0%b0

Два минус му наставничко веће данас даје, зато што је попа Зоран у овојутарњој пашквили прећутао наше последње аргументе око тога да се св. Марко Ефески никада није обраћао папи, тј. да папа никада није прочитао било шта од св. Марка нити је шта чуо из уста св. Марка. Значи, попа Зоран се слаже да је св. Марко написао енкомион у види писма, послао га кардиналу Цезаринију на цензуру, Цезаринију се писмо није свидело, јер није било у духу љубави и ондашњег екуменизма по кардиналовој оцени, и уместо да га кардинал пошаље папи, послао га је разочаран византијском цару. Потом је цар наредио никејском Висариону да преради енкомион, избаци увредљиве делове за папу, и прочита га у пленуму са чистом екуменистичком етикецијом папи. Док св. Марко Ефески никада у пленуму није имао било какво обраћање усмерено директно ка папи (једно помињање папе, дакле не обраћање папи, у пленуму од стране св. Марка Ефеског као гласноговорника целе грчке делегације по царевом наређењу се не рачуна). Браво попо!

Али, остају и даље бројне заблуде и грешке попе, које не да не приличе научнику, него ни ђачету у најзабаченијој школи које тежи да у књижици има записано под ставком успех – довољан. Мора ту да буде још тестова до полугодишта да би се видело да ли ће попа Зоран да понавља или не и какав ће му бити просек оцена.

Следе попине сажете “замерке“ на наше последње писаније, и наша ласна побијања истих:

1. Попа каже да смо “шарлатани“ јер смо заборавили да смо пре два месеца писали у Разобличавању (1) како је св. Марко побегао са Сабора, а да смо у Разобличавању (2) и (3) написали како је само покушао да побегне, а не и да је побегао.

Попе не читаш пажљиво, или изврћеш речи, а то није лепо за једно ђаче. Када смо у Разобличавању (1) рекли да је побегао, то се односило на чињеницу да св. Марко није присуствовао крају Сабора, тј. унијатској литургији и потписивању ороса, већ је пре тога тражио од цара да не присуствује окончању Сабора, и да буде враћен назад у Еладу. Цар је донео одлуку да св. Марко има да буде враћен назад са Сабора, и та одлука царева је ступила на снагу пре краја Сабора (све лепо стоји у Сиропулосу X-V). А када смо у Разобличавању (2) и (3) писали да је покушао да побегне, то се односило на његов покушај бега из Фераре, дакле у раном стадијуму псеудосабора са ираклијским епископом. И када смо за ове делове Разобличавања говорили да нисмо написали да је побегао са псеудосабора говорили смо истину, јер је ту, у Ферари, само покушао да побегне. Но то не значи да је у Фиренци само покушавао да побегне, то је и успео да учини, након што је преко грчког деспота успео да излобира код цара допуштење за бег. Зато смо у Разобличавању (2) написали да је КРИШОМ покушао да побегне, а да се у другом покушају јавно обратио цару за дозволу да оде. Поправи концентрацију попо, иначе ћеш клечати на курузима!

2. Попа каже да није тачно када тврдимо да је св. Марко избегавао да кардинале у пленуму (и приватно) зове часним оцима, већ само часни или поштовани. И ту наводи као доказ Крочеов оригинални латински извор.

Браво попе, открио си топлу воду! Као да ми то нисмо знали, него нас ниси читао како ваља, јер смо рекли да се у овом случају ми легитимно ослањамо само на Сиропулоса, не и на Крочеа:

“Тиме је посредно решен и случај називања паписта “честити“ + “оци“ (ако је њега од стране св. Марка у овом пуном облику и било према папистичким записницима, премда не и према Сиропулосу)…“

Дакле, Кроче каже једно у овом случају, а Сиропулос друго. Легитимно је држати се оба извора, с тим да ћеш попо морати да испуниш пресудне додатне услове, ако желиш кардиналима да се обратиш са “уважени оци“, али о томе више види доле у ЗАКЉУЧКУ.

3. Гледе “љубљења папе“, попа Зоран каже да Кроче није био очевидац онога о чему је писао (а Кроче не пријављује никакав пољубац папе), а да Плусијадес (за кога и сам попа признаје да је у време псеудосабора носио пелене на Криту далеко од Италије) несумњиво преписује од сведока самог догађаја да је било љубљења папе и од епископа и патријарха, а не само ставрофора.

Прво, први примарни извор – Сиропулос сигурно није био лично у тренутку сусрета патријарха и грчких епископа са папом и кардиналима присутан у просторији. Он је касније уведен одвојено, и како каже, када је он уведен, сви су остали седели на својим местима. Он је могао описати сусрет његових Грка са папом, само на основу онога што је чуо од оних Грка који су ту били и ништа више од тога. А као што смо видели, за своје претходнике не пријављује никакав пољубац, већ само поздраве (без било какве спецификације) и климање главом. То је оно што пише у извору, а зашто је то тако описано – разлога може бити милион. Договорено је да Грци буду увођени у серијама од по 6 и да учине наклон главом, то су последњи папини услови за сусрет. Зашто је пријављена рука и образ само код ставрофора може само да се нагађа – можда је папа по њиховој одећи мислио да су они дисипати који су га већ раније целивали за разлику од епископа који су само климали главом и тада, а и у претходном “извидничком сусрету“, или чак лаици (о којима говори Кроче да их је било међу Грцима у сали), грешка у протоколу и споразумевању, ко зна? Но то научника уопште не би требало да занима, док се не појаве неки нови примарни извори, ако их уопште има у неком сандуку под катанцем.

Друго, други примарни извор Кроче, можда није био у тренутку сусрета Грка са папом у просторији, али је можда и био, јер је његов извештај о сусрету са папом далеко исцрпнији од Сиропулосовог. Кроче детаљно описује по именима ко је где седео, шта је носио од одеће и слично. Но он не спомиње никакве пољупце, поготово не од грчких епископа и патријарха ка папи. Само каже да је патријарх ушао и сео поред папе, мало причао са њим, а затим су сви ушли.

Но, и да Кроче није био лично сведок тог догађаја, он, као и Сиропулос, јесте био сведок псеудосабора, био је на пленумским седницама и мотао се около. Док Плусијадес (на кога се позивао попа Зоран) у то време носи пелене на Криту и нема везе са псеудосабором. И попо, тек када будеш навео тачно од кога је Плусијадес несумњиво преписао тај свој Опис или уводне догађаје псеудосабора, јави се. Нити је сведок догађаја, нити се зна од кога је преписивао, да ли је нешто додао, избацио, погрешно превео или преписао и мани се тога до даљег.

ЗАКЉУЧАК

На основу свих наших досадашњих Разобличавања (1), (2а-2б), (3, 3*) изводимо један закључак или практикум, који ће попи Зорану и свим необразованим, неуким, али гордим и слабим у Вери екуменистима из Синода, Сабора, ПБФ-а и прочима, бити од користи како да поступају са папистичким јеретицима и другим секташима и расколницима по узору на св. Марка Ефеског:

1. Прекинути одмах сваки контакт са папом, свако писмено или усмено обраћање папи, пошто смо установили да св. Марко није имао било какав контакт са папом у било ком тренутку (осим када је папи рекао да га боле бубрези, да мора да седне и да неће да потпише унију и ништа више од тога). То значи да Синод и прочи имају моментално престати да шаљу писма папи у којима га зову “свети отац“, “епископ Рима“, “преосвећени“ и слично. Могу можда да пишу писмо у својим кабинетима да је папа Бог, божанство, анђео шта год, само нека се потруде да писмо на крају у целини изгледа тако да оно никада не оде до папиних очију или садржај писма до папиних ушију, тј. да се писмо не свиди папистима у Ватикану те да га не пропусте папи, како је то св. Марко успевао да изведе у Фиренци. Барем нека тако раде, док се не утврде у Вери. И наравно јавно да се раскају за сваки досадашњи накарадни контакт са папом.

2. Прекинути сусрете са папом како би се дотични архијеретик целивао у образ или руку, јер св. Марко то никада није радио.

3. Ако већ екуменисти желе да зову кардинале, дакле не папу, већ само кардинале, „честити оци“, мораће да испуне три услова. Први је да се не обраћају кардиналима који су били Туђманове пудлице и протагонисти усташтва као што су то загребачки Бозанић или сарајевски Пуљић, јер св. Марко није имао било какав контакт са кардиналима који су се дружили или глорифковали масовне убице и кољаче Грка. Други услов је да им у обраћањима кажу следеће: “Чули смо да желите да одстраните сопствене јереси како би се залечио раскол за који сте ви криви, тачније раније папе у које је ушао демон који је довео до тога да ви отпаднете од нас православних, од Светих Отаца и од Римске Православне Цркве, јер једино тако можете постати поново Тело Цркве и хришћани. Ако је тако, честити оци, онда нас послушајте шта све морате да порекнете у вашим јеретичким учењима“, јер је то св. Марко Ефески рекао папистима на почетку сусрета са њима. Оци могу бити САМО у случају да се већ кају за јереси и раскол за шта су сами они криви. И наравно, ако се после пар пута види да се они заправо не кају, они који се определе за ову опцију приласка папистима имају ДУЖНОСТ да моментално побегну од нераскајаних и превртљивих јеретика, као што је св. Марко покушао да бежи и на крају побегао са псеудосабора, и да прекину сваки контакт са папистима до краја свог живота, а СПЦ са њима на пар векова да се не сусреће. Папистичком народу и нижем клиру се Православље може проповедати нон-стоп и ефикасније без било каквих контаката са папом и кардиналима. Но, ми им саветујемо да остану на сигурном терену као и ми, и да на Сиропулосовом трагу, њих и остале јеретике и незнабошце, ако то иоле заслужују зову само поштовани и ништа више од тога – док се доказано не раскају вишеструким жестоким проверама. И треће, мораће да кажу екуменисти ко их је принудио да тако зову паписте, пошто смо видели да је у Фиренци “честити + оци“ била изричита наредба цара, а не избор етикеције св. Марка Ефеског, а као што знамо византијски цар који је то наредио – није био светитељ, већ је умро као неокајани јеретик.

А попи ЗА КРАЈ поручујемо – док не испуниш ова три задатка из практикума, немој се више јављати да се брукаш у учионици пред разредом. Остала деца ти се смеју као најгорем кловну.

У антипапистичким и антиекуменистичким Љуљацима и Београду,

16.09.2016.

Преузето од:  ФБ СТРАНИЦА ИСТИНА ЈЕ САМО ЈЕДНА-ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Црква и јерес екуменизма. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s