Православна васељена збија редове – подршка митрополита Серафима Пирејског Цркви Грузије

Након митрополита Серафима Китирског и Антикитирског у знак подршке  Цркви Грузије огласио се и Његово Високопреосвештенство Серафим, Митрополит Пирејски и Фалирски  пославши писмо (12. маја 2016. године),  Његовој Светости Патријарху- Католикосу Грузије Илији II.Исповедник се обратио исповеднику. Богу хвала на Серафимима!


230449.b
На самом почетку писма, митрополит Серафим Пирејски наводи своју забринутост и узнемиреност у вези са циљевима и задацима  које су поставили  организатори Светог и Великог  сабора, и истакао је
: „У време када моћ стичу свакојаке врсте отпадништва међурелигијског синкретизма, наша Једна, Света, Саборна и Апостолска Православна Црква,  поново је подвргнута на свом путу двомилејинијумског постојања, изазову без преседана сазивањем тзв. „Светог и Великог сабора„, који ће се ако не буде неких непредвиђених околности  одржати наредног месеца на Криту. Имајући ово у виду, наша Света Митрополија , у сарадњи са Светом Митрополијом Глифадском, Гортинском и Мегалополиском , те Светом Митрополијом  Китирском , уз подршку свештенства и монаштва, организовала је  једнодневну богословско-научну конференцију под називом,
„Свеправославни сабор – велика припрема без очекивања“ која је одржана на стадиону „Мира и пријатељства“ у Пиреју 23. марта 2016. године.Подсетићу на   закључке који су уследили на крају ове научне  и богословске конференције : „Када сумирамо све о чему смо претходно разговарали, закључујемо да  тзв. „Свети и Велики сабор“ који сазивају не може бити нити  Свети нити Велики, јер на основу  докумената који су нам доступни,  неће бити  у сагласју са  Саборном и Канонском традицијом Православне Саборне Цркве, нити се може сматрати истинским  наследником древних и великих Васељенских и Помесних сабора.Начин на  који су формулисани предсаборски документи, промовисањем догматске неисправности, не оставља места сумњи да овај сабор има за циљ да обезбеди црквеност неправославнима и прошири канонске и харизматске границе Цркве. Међутим, ниједан Свеправославни сабор не може поставити границу цркве другачију од ове постојеће  нити може мењати идентитет Цркве. Такође, нема индиција да ће Сабор ишта предузети  да осуди савремене јереси, пре свих свејерес екименизма. Напротив, све указује на то да се самим сазивом Свеправославног сабора  , кроз свеправославну саборну одлуку, легализује и озваничи свејерес синкретистичког, међухришћанског и међурелигијског екуменизма, у виду званичног слова Православне Цркве. Међутим, ми смо апсолутно сигурни да било какве одлуке у екуменистичком  духу, неће бити прихваћене од свештенства и верујућег народа, и да ће у том случају овај Сабор бити запамћен у историји, као лажисабор.“

Овим је речима Митрополит Серафим Пирејски, завршио тумачење  документа „Закључак“ ове богословско-научне конференције.

Даље пише следеће:

Ваша Светости,

 Да би предстојећи Свети и Велики сабор,  заиста био Православни сабор, према нашем скромном мишљењу, потребита су му следећа решења:

• да признају одлуке свих претходних Васељенских Сабора (од Првог до Седмог Васељенског     сабора), установљених догматским опредељењима Светих отаца и Светим канонима

• да призна два сабора из IX и XIV века као Васељенске, које иначе сви православни сматрају таквима – Осми Фотијев (879-880) и Девети Григорија Паламе (1351), који су осудили филиокве и првенство власти папе, односно, створене енергије и папизам као јереси.

• потребно је да осуди јерес синкретичког екуменизма,  како га је назвао свети Јустин Поповић.

•  неопходно је да се осуди  учешће Помесних Православних Цркава у такозваном „Светском савету цркава“.

• да се оконча међурелигијски дијалог и теолошки дијалог са римокатолицима, протестантским деноминацијама Светског савета цркава и монофизитима
• мора  осудити и постотачку и антиотачку „нову еклисиологију“ која одбацује харизматичне, догматске и канонске границе Цркве.

•   да се изабере и рукоположи нови Православни Римски папа древне патријаршије Рима , да се не признаје  и не подржи  тренутно устоличени узурпатор Западне патријаршије и јеретик господин Франциско. На тај начин би се решила питања Папизма, Унијатства и Протестантизма.

•   да се направе аутокефалне цркве , и тиме реши питање дијаспоре

•   да се настави светоотачки пут максималне евангелизације света, кроз креацију сателитских платформи за сведочење православља на седамнаест језика. На тај начин, просуђујући светоотачком храброшћу, јереси ће се претворити у прах  прославиће се Бог и спасити човек.

Текстови-документи некадашњих Сабора  су били крајње чисти , узимајући у обзир дух Светих Отаца и црквеног Предања. Није довољно да се сазове Сабор, и то из разлога да би се створио утисак у свету да  су православни уједињени. Уједињени у чему? Ујединити се можемо само у Истини.

Јединство је плод Духа Светога, о чему нам говори Господ наш Исус Христос у Својој првосвештеничкој молитви: „Да сви буду једно  … Посвети их у истинида и они буду посвећени истином“. Јединство Цркве састоји се очувању и доследности учењима истинске вере , настављањем традиције Светих апостола и светих Отаца. Отпали од  цркве су сви они који мисле другачије од Отаца Цркве, као што је рекао преподобни Теодор Студит. Свети Оци су Православну Цркву назвали „Саборном“  јер само она садржи пуноту Истине и Исповедање Вере,  без које нема спасења. Основно што морамо схватити  да нема потребе да покушају  да измене правило Поста, или монашки ред, или поредак божанског богослужења,  довољно је да ударе на  основу тачку – еклесиолошко догматско учење Цркве.

Ваша Светости,

Знајући врло добро Вашу пуну посвећеност и жртвену љубав према Спаситељу Исусу Христу, којим служите свим својим бићем, Шаљем Вам ове мисли због којих сам у недоумици.

Даноноћно се молимо  нашем Архипастиру и једином Спаситељу   Господу Исусу  Христу да Вас укрепи, да заувек  останете верни  Православној вери  и Предању,  достојан наследник не само по „престолу Апостолском“ , него животом, вером и исповедањем. На многаја љета Ваша Светости, много среће, здравља и сваке радости.

+ Митрополит Пирејски Серафим

 

Преосвећени Оци Архијереји, не могу да се отмем утиску и убеђењу да иза свега стоји једна једина потајна жеља извесних људи из садашње Цариградске Патријаршије: да се ова прва по части Патријаршија у Православљу данас једном оваквом концепцијом и оваквим понашањем дефинитивно наметне Православним Аутокефалним Црквама и уопште православном свету и читавој Православној Дијаспори, и да то своје неопапистичко наметање санкционише једним „Васељенским Сабором“. (Свети Јустин Ћелијски у представци Синоду СПЦ поводом сазива „Великог сабора православне цркве“, 1977.)

Извор: odigitria.by

Припремила екипа Фб странице «Православље живот вечни»

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

7 реаговања на Православна васељена збија редове – подршка митрополита Серафима Пирејског Цркви Грузије

  1. православље каже:

    Не видим да је навео да се треба покајати за увођење грегоријанског папског календара.

    Сви се труде да објасне да то није папски календар, него реформисани. Ако су се Свети Оци спасавали по старом календару и анатемисали папски, зашто се онда не држимо тога?

  2. Ненад каже:

    Кад овај почне против екуменизма као Аздејковић против хомосексуализма. Екумениста, новокалендарац, против екумениста. Па докле иде безобразлук.

    • Lola каже:

      zasto Vam bode u oci javno ispovedanje Vere? jer koristi novi kalendar? pa cek,kalendar nije DOGMA, osim ako nije u vas „istinitih“.

      • Михаило Микић каже:

        Лоло, Стари ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР је дио Светог Предања који због тога неможе да се мења по ничијој жељи. ЈУЛИЈСНСКИ КАЛЕНДАР је уведен у упозррбу у римској Империји за време Гаја Јулија Цезара 1. Јануара 45 године прије Рођења Христовог, а ЈЕТЕТИЧКИ, римокатолички ГРИГОРИЈАНСКИ календар је уведен тако што је Папа Гргур прескочио десет дана и од четвртка 4. Октобра 1562 године прешао на петак 15 Октобар!

        Нови ГРИГОРИЈАНСКИ календар уведен са намјером да се римокатоличка вјерска заједница на Западу што више разликује од Православне Цркве Христове на Истоку. О јеретичком ГРИГОРИЈАНСКОМ календару римокатоличка „црква“ је створила прави мит тврдећи лажно да је нови календар пуно тачнији од СТАРОГ ЈУЛИЈАНСКОГ КСЛЕНДАРА што не одговара истини. То се види из чињенице да НАСА у своме раду када мјери вријеме користи ЈУЛИЈАНСКИ календар а не римокатолички ГРИГОРИЈАНСКИ!

        Због тога не постоје никакве разлози да Православни хришћани мењају свој ОСВЕЋЕНИ ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР са лажним римокатоличким календаром. На тражење Светих Отаца Цркве државни ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР је преправљен за потребе Православног богослужења. На Првом Васељенском Сабору одржаног у Никеји 325 године Свети Оци Православља су донели одлуку да се Васкрс слави после пролећне равнодневнице али никада заједно са Јеврејима који своју Пасху славе 14. Нисана, већ после пуног мјесеца и увијек у недељу. То је пракса древне Цркве и римокатолици и протестанти заједно са другим секташима су ГРИГОРИЈАНСКОМ календаром погазили ову одлуку и ЗАПОВЈЕСТ Првог Васељенског Сабора без којег нема у људском рачунању времена Цркве Христове на земљи!

        Питање КСЛЕНДАРА поново је покренуто послије Другог свијетског рата са жељом да се отклоне разлози који спречавају Православну Цркву Христову да се она уједини са јеретицима. Већ је Прва СВЕПРАВОСЛАВНА Конференција на Родосу 1962 године у своју дугу листу питања уврстила и питање Календара за будући сабор који се одржава идућег мјесеца н Криту!

        На конгресу Православних Цркава који је био сазван на тражење познатог МАСОНА „Патријарха“ Цариградског Мелетија 1923 године требала је да буде извршена реформа ЈУЛИЈАНСКОГ КАЛЕНДАРА по замисли и предлогу Милутина Миланковића, али његова реформа је остављена за касније!

        Цариградски „патријарх“ и МАСОМ Мелетије на тражење подземних сила самог пакла је први прекршио саборски договор и исте године самовољно увео нови ЈЕТЕТИЧКИ римокатолички ГРИГОРИЈАНСКИ календар у богослужење и тако направио КАЛЕНДАРСКИ РССКОЛ У ЦРКВИ. Исто су учиниле Румунска и Грчка православна црква са објашњењем да тако желе да изједначе освећени црквени Календар са грађанским лажним римокатоличким календаром!

        Зато немојте себи дозволити да вас било ко лаже и обмањује по питању Календара тврдећи да Календар није „догматски питање, већ само грешка!“ По питању Календара видећемо ко је вјера а ко је невјера. Не може се служити у исто вријеме Богу и ђавола!

        ПОЗНАТИ РУСКИ ДУХОВНИК АРХИМАДРИД РАФАИЛ КАРЕЛИН ЈЕ ПОРЕДЕЋИ ДВА КАЛЕНДАРА ИЗ ЦРКВЕНОГ УГЛА РЕКАО: „ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР ЈЕ ЕСХАТОЛОШКИ, А ГРИГОРИЈАНСКИ УТИЛИТАРАН И ТЕХНОКРАТИЧАН. ЈУЛИЈСНСКИ КАЛЕНДАР ЈЕ КОСМИЧКА ПОЕМА, А ГРИГОРИЈАНСКИ СУВО КЊИХОВОДСТВО!“ ОВА ИСТИНА ТРЕБА ДА БУДЕ ЈАСНА СВИМА КОЈИ СЕБЕ СМАТРАЈУ ПРАВОСЛАВНИМ ХРИШЋАНИМА!

      • Ненад каже:

        А ко је рекао да је календар догма ? Календар је установљен Васељенским саборима ( први и други) . Када је уведен 1582. године, одмах је анатемисан као и неколико пута током историје ( 1582, 1583, 1587, 1593,1756, 1848. године). Ако неко прихвати нешто што је анатемисано, као што је прва екуменистичка новотарија звана Грегоријански календар, ако нам то прича митрополит који служи по том анатемисаном калнадару а још је и члан Светског Савета Цркава онда о каквом исповедању вере говоримо? Шта исповеда? Јерес екуменизма? Једну цркву чини православном не само исповедање вере него и апостолско прејемство, следовање Свештених Канона православне цркве и светоотачких предања. Једино ако Ви сматрате да је прихватање АНАТЕМИСАНОГ Грегоријанског календара није екуменистичка новотарија. Сматрате анатему неважећом или сматрате да је ипак дозвољено уносити у цркву нешто што је црквено проклетство?

        тачка 7
        ПРАВОСЛАВНИ, ОСТАНИТЕ У ОНОМЕ ЧЕМУ СТЕ НАУЧЕНИ!
        Свој истинској деци, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове од Истока
        у Трговишту и свим местима: милост, мир и благодат од Свемогућег Бога!
        Не мала забринутост је била обузела древну лађу која је бацана буром ношена таласима. И, да се Господ Бог није опоменуо Ноја и својом благом вољом умирио воду, не би било наде на спасење у њој. Слично се догодило и са новом лађом, нашом Црквом. Јеретици су подигли беспоштедни рат против нас и ми смо сматрали за добро да ставимо овај томос против њих тако да уз помоћ онога што је написано у њему можете сигурније бранити своје Православље. Да овај документ не би био тежак простијим људима, одлучили смо га изнесемо читав предмет пред вас у једноставном облику, као што слиједи:
        Из Рима су дошле извјесне особе које су се тамо научиле да мисле као Латини; и лоше је то, што иако Византинци, рођени и одрасли у нашим крајевима, они не само што су промијенили своју вијеру, него се још и боре против православних и истинских догмата Цркве од Истока које су сам Христос, божански Апостоли и Свети Сабори предали нама. Изопштивши ове, дакле, као покварене чланове, ми наређујемо:
        1. Ко год не исповиједа срцем и устима да је чедо Цркве од Истока, крштено по првославном обреду, и да Свети Дух исходи само од Оца, суштински и ипостасно, као што Христос говори у Еванђељу, иако исходи од Оца и од Сина у времену, нека такав буде изван наше Цркве и нека је анатемисан.
        2. Ко год не исповиједа да у Тајни Причешћа и лаици (верници) треба да имају заједницу у оба вида, Часном Тијелу и Светој Крви, него говори да је довољно да прими само Тело, јер је Крв такође тамо, иако је Христос говорио и давао свако од ових посебно, а они се тога не држе, нека такав буде анатемисан.
        3. Ко год каже да је наш Господ Исус Христос на ТАЈНОЈ вечери употребио бесквасни хлеб, као Јевреји а не квасни, нека буде далеко од нас, и под анатемом, као неко ко мисли као старозавјетни Јеврејин, и као неко ко уводи учење Аполинарија и Јевреја у нашу Цркву, и због тога нека је анатемисан и по други пут.
        4. Ко год говори да када наш Христос и Бог дође да суди, Он неће судити душама заједно са тијелом, него долази да одлучи само о тијелу, нека му буде анатема.
        5. Ко год каже да када хришћани умиру, душе оних који су се покајале у овом животу али нијсу испаштале, иду у Чистилиште – које је грчки мит -где их ватра и муке очишћавају, и мисле да нема вјечних мука, као што је мислио и Ориген, и овим проузрокују слободу гријеха, нека такав има анатему.
        6. Ко год каже да је Папа глава Цркве, а не Христос, и да он има власт примати у Рај својим писмима, и да може опростити онолико гријехова колико може да учини неко ко за новац, прими од њега индулгенцију (опроштајницу), нека такав има анатему.
        7. Ко год не прати црквене обичаје проглашене од стране седам Васељенских сабора, и Свету Пасху и календар које су они добро установили за нас да их пратимо, него жели да прати новоизмишљену Пасхалију и нови календар безбожних, папиних астронома: и противећи се жели да одбаци и уништи учење и обичаје Цркве, које смо примили од наших Отаца, нека свако такав има анатему и нека буде изван Цркве и ван Сабора Вјерних.
        8. Ми позивамо све побожне Православне хришћане: останите у ономе у чему сте научени, у чему сте рођени и одрасли, и када вријеме и прилике захтијевају, пролијте и саму своју крв да бисте сачували Вјеру коју су нам наши Оци предали и своје исповедање. Чувајте се оваквих људи и водите рачуна, да би вам Господ наш Исус Христос помогао. Нека благослов наше смјерности буде са свима вама. Амин!
        Године 1583. од рођења Богочовека, индикта 12. новембра 20.
        ЈЕРЕМИЈА Констатинопољски
        СИЛВЕСТАР Александријски
        СОФРОНИЈЕ Јерусалимски
        (и остали Епископи присутни на сабору)

        Овај Сигилион је пронађен у рукописном кодексу бр. 772 у манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори, и у рукописном кодексу бр. 285 ћелије „Акатистне молитве“ Светог скита Капсокаливе на Светој Гори. Први пут је штампан 1881. у билтену бр. 12, „Румунска православна црква“ у Букурешту, од стране руског архимандрита Порфирија Успенског који га је преписао из рукописног кодекса Велике библиотеке манастира на Синајској Гори.

        Посланица из 1756 г.
        Кирило, милошћу Божијом Архиепископ Константинопољски Новога Рима и Васељенски Патријарх.
        Услед нових саблазни, које су произвели паписти по питању измена наше свете Пасхе (Васкрса) и Месецослова.
        Одлучење од Цркве.
        Најчаснији клирици наше Христове Велике Цркве и други најпобожнији јереји и најпреподобнији јеромонаси, појци у црквама нашег града, следбеници неботајника Павла, који говори: Ако вам неко буде благовестио супротно од овога што смо вам ми благовестили, макар био и анђео с неба, да буде анатема; ако је јереј или мирјанин да буде одлучен од Бога, проклет, и по смрти да не иструне него да пребива у вечним мукама. Камен и железо нека се распну и распадну – они никад и никако. Нека наследе губу Гијезијину и вешање Јудино; нека пребивају на земљи као Каин, стењући и дрхтећи; и гнев Божији нека буде на главама њиховим и удео њихов нека буде са издајником Јудом и богоборцима јудејима; земља нека се отвори и нека их прогута, као некада Датана и Авирона; Анђео Божији нека их гони са мачем у све дане живота њиховог, и нека подлегну свим проклетствима Патријараха и Сабора, под вечним одлучењем и у мукама огња вечног. Амин.

  3. Vukman Cejovic каже:

    Javno ispovijedanje vjere je prestanak opstenja sa jeretricima i izlazak iz svetskog saveza crkava.
    Novi kalendar nije dogma nego najotvorenija kapitulacija pred neprijateljima Crkve i krsenje kanona Crkve.
    Zbog toga su Sveti Oci i bacili tri anateme na novi kalendar.
    Ne postoji ni jedan slucaj primanja novog kalendara, koji nije povezan sa ekumenizmom i izdajom vjere.
    Tako da mi „istiniti“ nikome ko ostaje u opstenju sa jereticima, ali ih toboze kritikuje, nista ne vjerujemo, jer znamo sa kakvim su sve vodama ekumenisti isprani i znamo da su ljudi neciste savjesti spremni i stostruki salto mortale da naprave samo da sebe opravdaju. Stostruki salto mortale je ovo sto cini Serafim Pirejski i njemu slicni.
    Takvi kriticari su najbolji advokati ekumenistima, jer daju privid pravoslavnosti, tamo gdje pravoslavnosti uopste nema.

    Evo ja gresni da dam svoje misljenje o tome, gdje je crvena linija i gdje od pravoslavnosti vise ni tragova nema.
    Crvena linija je svetski savez crkava i svako ko je tamo, ili ko opsti sa nekim ko je tamo, nije i ne moze biti pravoslavac. Sveti Duh SIGURNO nije clan svetskog saveza crkava.

  4. prolaznik каже:

    Pitanje za LOLU. Koji su bili RAZLOZI da se promeni bogosluzbeni kalendar sa godisnjim krugom praznika,koga su ustanovili bogonosni oci na Prvom vaseljenskom saboru? Kakva je to vazna potreba bila da se to uradi,obzirom da je taj kalendar bio u upotrebi „SAMO“ 1600 godina.I konacno,najvaznije pitanje – da li je promenom svetootackog kalendara narusena sabornost Crkve,obzirom da kalendar nisu prihvatile sve pomesne crkve…ako je narusena sabornost- ko je to ucinio.Nadam se da se slazemo oko toga da je sabornost CRKVE itekako DOGMA…ako mislis,da sabornost CRKVE nije dogma,onda kako objasnjavas da se u SIMVOLU VERE,koji je,inace,definisan na tom istom saboru,kada i kalendar,sasvim jasno i glasno kaze: Verujem u jednu,svetu,SABORNU i apostolsku crkvu

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s