НАРУШЕНА ЈЕ САБОРНОСТ ЦРКВЕ

Маргарита Зајдлер о нарушеној саборности Цркве

Seidler-450

Маргарита је познати публициста Немица, рођена у протестанској породици. Сећамо је се као храброг борца у одбрани Доњецке Народне Републике и као представника информационе службе штаба одбране Славјанска. За себе каже да је још у Немачкој била категорично против фашизма, туговала је због тога што су неки њени преци ратовали против Руса. После свог крштења у Православној вери често је одлазила у храм Христовог Васкрсења, који се налази на територији бившег концентрационог логора Минхена – злогласном Дахау. Тамо је био заточен један од највећих светаца нашег доба: Српски Светитељ Николај Велимировић. Управо тамо он је написао свој велики рад против фашизма: „Кроз тамнички прозор“. Маргарита тада није могла ни помислити да ће се историја поновити, да ће змија фашизма поново дићи своју огавну главу сада кроз покрет екуменизма! Али, она је уверена да ћемо, уз Божију помоћ, ту главу згазити и смрскати!

Seidler-400

Овом приликом она се обратила јавности својим непоколебљивим ставом о томе како је повређен камен темељац Цркве Христове сусретом руског патријарха Кирила са представником јеретика у Хавани:

„Ја хоћу да Вам се обратим на тему за коју сматрам да многе узнемирује и доживљавам је болно, а то је недавно одржан сусрет нашег Свјатешег патријарха Кирила са папом римским Franciskom I као и о предстојећем Васељенски сабору, како га зовемо свеправославни сабор. Ја лично оцењујем тај сусрет крајње негативно. Прво желим да кажем да већ одано, неколико година, тачније неколико деценија, тече процес покушаја отуђења Православног народа наметањем неких решења која прихватају свештенослужитељи. Најпре је уприличен помесни сабор, што значи да је народ фактички искључен из могућности учешћа у раду и свог доприноса разним одлукама које се тичу наше РПЦ. Раније су одлуке нашег помесног Сабора биле много важне и све су биле предложене раније или касније на Архијерејском сабору. Значи да су саборност и принципи наше цркве нарушени. То прво, и друго на сусрету који се одржава под именом свеправославни сабор била су донешена решења која су чисто екуменистичког духа.

Ако анализирамо та документа која су за нашу Православну цркву по мом мишљењу јако опасна, при чему нас Свети Оци уче о томе да је присједињавање са католицима са нама Православнима једино могуће под једним условом; и то ако се католици покају и ограде од своје јереси, јер су они јеретици, јасно је, они су иноверци. И сада, у последње време, на жалост, они су нама подметнули свој став да они нису иноверци, да нису инославни, да су нам сестринска црква. Али каква су они црква јасно су нас на то упозорили Свети Теофан Затворник и Свети Игњатије Брајанчанинов.

Због тога ја мислим да морамо да схватимо какви се процеси сада одвијају. Најпре траба у вези тог сусрета посматрати каква је била припрема за сусрет, а да јавност унапред о томе није уопште била информисана, намера нашег патријарха је била да се сусретне са римским папом, а да нас (народ) нико ништа није питао, на жалост. Ја знам да смо имали могућност да гласамо да би огромна већина била против сусрета, можда чак и 100%, зато што је наш патријарх вољно или невољно кроз тај сусрет признао папу римског и његов статус, као и то да је признао папу као епископа и да он није јеретик.

Зашто се састајати са јеретицима, договарати се са њима ,о чему, о каквој сарадњи, иако то споља изгледа, читајући сајтове, све лепо и слаткоречиво, то у себи носи клицу екуменизма. И католици то разумеју, они никако нису спремни да иду на уступке, они се држе непогрешивости папе, држе се догмата да Дух Свети происходи од Сина, што је филиокве. Они су убеђени да Свети Дух происходи , како неприкосновено тврде, не толико од Оца, него и од Сина, што представља хулу на Духа Светога. Шта имамо да разговарамо са богохулницима мени уопште није јасно?

И гледајући на то да ће се у јуну ове године састати неки васељенски свеправославни сабор о коме су нас упозоравали Свети Оци као о о самом великом сабору, ја мислим да то треба да се избегне, и сам блажени митрополит кијевски и целе Украјине Онуфриј је упозоравао и јасно рекао да треба да се одустане од тог саблажњујућег сабора. Ја могу да потпишен да постоје веће православне заједнице које непрекидно говоре о погубности тог сабора и да су они нажалост глас вапијућих у пустињи. Још треба јасно да се схвати да је организатор тог сабора Васељенски патријарх Вартоломеј, а схватамо да он надгледа извесну масонску организацију «Кан Александр» (*Кан Александар је језуита, католички свештеник који делује у Киргизији, Казахстану и Караганди-бившим совјетским републикама-ово у загради је лична напомена преводиоца*) и ми морамо да схватимо да је Васељенски патријарх сатаниста. Масони су сатанисти који се неколико векова труде да униште Православље. То им је главни циљ.

Ја сам о томе читала у књизи «Сатанисти 20-ог века» од ауторке Јелисавете Александровне Шабецкаје и свима препоручујем да ту књигу прочитају. Још 100 година раније масони високих иницијација су саставили план о уништењу Православља, тако што би увели разврат посред духовништва, и ми сада видимо како се све то одвија пред нашим очима. То је разарање Православља изнутра зидањем једне цркве у којој ће бити све религије, значи све цркве сјединити у једну, што у ствари значи зидати сатанину цркву, цркву антихриста. И по томе сигурно свако треба да пробуди јавност и да се појединачно или преко православних организација отвореним писмима обрати нашем Свјатејшем патријарху да он не дозволи учествовање РПЦ на том нечасном сабору. Захваљујем Вам за Вашу пажњу. Хвала!»

„ЈЕР ЈЕ МЕНИ ЖИВОТ-ХРИСТОС, А СМРТ-ДОБИТАК“
Апостол Павле, (Филип. 1,21)

 

Овом приликом прилажемо и кратко протестно писмо монахиње Георгије које је упутила редакцији- tvspas.ru:

download

„Не сјајем слаткоречивости, него у понизности срца свог свима ћу вам рећи познату истину, – да се ћутањем издаје Бог. Ако је јудејство нашег патријарха довело до тога, да је он Христа бацио под ноге папи, тада он више не може бити православни патријарх и ми више не можемо да уважавамо његове наредбе (указе, делања). За нас је он јуда-издајник. Остајући верни Христу и нашем светом Православљу без страха изражавамо своје противљење. Не, ми нисмо сагласни са вама, ми смо у сагласности са Христом.“
Монахиња Георгија, духовно чедо старца Кирила Павлова. Бајкал.

Ко одржи ријеч моју, неће окусити смрти до вијека (Јов. 8, 52)

Ко држи реч Христову у себи, тога држи реч Христова; подржава га она изнутра, и храни, и осветљава, и оживљава. Али шта значи, браћо, одржати реч Христову у себи? То значи: прво – одржати је у уму своме, мислећи о њој; друго – одржати је у срцу своме, љубећи је; треће – одржати је у вољи својој, испуњујући је на делу, и четврто – одржати је и језиком, јавно је исповедајући кад је потреба за то. Једном речју, одржати реч Христову значи – испунити се њоме и испунити је. Ко тако буде одржао реч Христову, ваистину неће окусити смрт довека.
О Господе наш, Господе јаки, јачи од смрти, даруј нам јачине и разума, да одржимо реч Твоју свету до краја. Да не окусимо смрти, и смрт да не окуси нас – да се не дотакне трулеж душе наше. Милостив нам буди, Господе свемилосни. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети владика Николај

Извор: youtube , tvspas.ru

Припремила екипа Фб странице «Православље живот вечни»

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s