Сергије (Страгородски) ће бити канонизован?

У том случају ни канонизација Никодима (Ротова) „није далеко“

Митрополит (од 1943. године Патријарх) Сергије (Страгородски) може бити у будућности канонизован“ – рекао је у уторак у интервју за РИА Новости први заменик председавајућег Синода за односе са јавношћу и медије Московске патријаршије, Александар Шчипков.

Screenshot_3

Патријарх Московски Тихон и Помесни Сабор Руске Православне Цркве, анатемисали су бољшевички режим 1918. године. Од верника се тражило да немају никакве везе са „црвеним изродима“. Девет година касније, 1927. године, издавањем „Декларације” митрополит Нижње-Новгородски Сергије (Страгородски), каснији „патријарх“ Московски, презрео је ту анатему и ступио у блиско јединство са безбожничком комунистичком влашћу.

Он тада отворено поздравља Совјетски Савез као своју нову домовину и изјављује да су све радости и успеси Совјетског Савеза, радости и успеси Цркве, и да су све њене жалости такође жалости Руске Цркве.

У то време власт је спроводила крвави прогон Руске Цркве, за који кажу да је био бесомучнији од прогона хришћана у доба старог Римског царства. Црква је безмало била затрта – монаси, свештеници и верници мучки убијани, и то у великом броју, а манастири и цркве који нису били уништени затварани су.

Подлегавши притиску Митрополит Сергије је отворено пред светом порекао да у Русији постоје прогони због верских убеђења. Све оне јерархе и друге хришћане који су одбили да учествују у његовој апостасији називао је „политичким криминалцима“, а совјетска власт их је хапсила и слала у сибирске логоре смрти.

Своје „поступке за 30 сребреника” је правдао је тиме да је „спасавао Цркву“ од уништења, хулећи тиме на речи Господње: „и на томе камену сазидаћу Цркву Своју, и врата пакла неће је надвладати“ (Мт. 16,18). Од тог времена курс сарадње са богоборном комунистичком влашћу, и лажно оправдавање тог курса, назива се по њему „сергијанизам“. Сергијанизам је осуђен од стране Катакомбне Цркве и Руске Православне Заграничне Цркве.

Screenshot_1

Цару Антонину Пију и Римском сенату Свети Мученик Јустин философ, први философ који је постао хришћанин, пише у својој знаменитој Апологији ово: „Ви нас можете убијати, али нам не можете нашкодити”.

Александар Шчипков нуди своје виђење „сергијанизма“: „По мом мишљењу, испоставило се да је патријарх Сергије линк који повезује два периода у историји Цркве 20. века, онај до и онај после револуције. Он је успео да у невероватно у тешким условима одржи апостолско пријемство, на којој је заснована црквена традиција … Када је читава Црква имала само три епископа, када је већина епископија била скоро па затрта, а свештеници у логорима чекали свој крај, патријарх Сергије је имао посебну мисију – да одржи континуитет“. По Александру, чињеница је да су након његове смрти, лик и дело патријарха Сергија били на удару, осуђивани су, што је узроковано чињеницом да се „истакао као водећа фигура за Цркву.“ И све што је проистекло из осуде његове личности је само покушај, из ове перспективе, да се избрише из историје руске цркве, а јаз се временом продубљује” – додао је он. „Ми знамо тек нешто о томе шта је патријарх Сергије преживео. Но, ја сам дубоко уверен да ће бити канонизован. Пре или касније, ако не данас онда за 5, 10, 50 година, то је неминовност, када сазри свест о стварном значају његове личности и колосалне улоге коју је одиграо у историји Руске Православне Цркве „– рекао је Шчипков.

Улога Митрополита Сергија у срозавању  православне теологије је заиста огромна.

Нејасно је да ли га треба канонизовати или анатемисати, као и да ли је ова изјава дириговано пуштена уз благослов Московске Патријаршије, да би се „испипао терен”, или Александар Шчипков „само размишља на глас”… или по старој народној „Кад иде крава нек’ иде и теле”, у РПЦ, јереси екуменизма придодају и јерес сергијанизма.

 

Свети Преподобномученик Андреј Критски, одговара цару Константину Копрониму: „Не дај Боже, да се ја одрекнем Христа мог … Ти царе, боље је да се бавиш војним стварима и да управљаш народом, него да Христа и слуге Његове гониш”.

Припремила екипа Фб странице «Православље живот вечни»

Извор: antimodern.ru

Advertisements
Овај унос је објављен под Руска Црква, Uncategorized. Забележите сталну везу.

5 реаговања на Сергије (Страгородски) ће бити канонизован?

  1. православље каже:

    Митрополит Филарет са Светим архијерејским сабором РПЗЦ прогласио је анатему јереси екуменизма, 13. августа 1983. године:

    Онима који нападају Цркву Христову учењем да је Христова Црква подељена на „гране“ које се разликују по учењу и начину живота, или да Црква не постоји видљиво, већ ће настати када се све „гране“ или секте или иноверја, и чак религије уједине у једно тело; и онима који не разликују свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него кажу да су „крштење“ и „причешће“ јеретика довољни за спасење; стога, онима који свесно имају општење са овим поменутим јеретицима или који заступају, шире, или бране њихову нову јерес екуменизма под изговором „братске љубави“ или тобожњег уједињења „раздељених Хришћана“: АНАТЕМА!
    — Свети архијерејски сабор Руске православне заграничне цркве

  2. православље каже:

    На ову тему обавезно прочитати

    ЦАРСКИ ПУТ – блаженопочивши СЕРАФИМ РОУЗ

    „…У Дијаспори, Руска Загранична Црква, поставила се од самог почетка Сергијанизма, 1927. године, на чврсту анти-сергијанистичку позицију, и у бројним приликама је изражавала своју солидарност са Истинском Православном Црквом у Русији, одбијајући свако општење са Московским Патријархатом….“

    http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/Besede_Svetog_Serafima/carski_put.htm

  3. prolaznik каже:

    Brat PRAVOSLAVLJE je naveo tekst o.Serafima Rouza,koji je veoma koristan,ali tu ima i dosta nedoslednosti.Serafim Rouz je bio izuzetan podviznik,veoma postovan,cenjen,borac za pravoslavlje,svetootacki utemeljen,ali ipak premlad da bi shvatio sve finese sergijanstva,sto je i razumljivo,jer nije ziveo,niti doziveo sve strahote komunistickosatanistickog rezima sovjetske drzave.On sam pominje da je uvodjenje kalendara u Grcku crkvu daleko manje zlo u poredjenju sa smrtonosnim proglasom 1927 m.Sergija,pa i pored toga kritikuje one koji smatraju da u takvoj Sergijevoj Moskovskoj patrijarsiji nema blagodati!,smatrajuci da je to prelest s desna.U svom tekstu ranije on objasnjava,sta je to carski put,pozivajuci se na duhovne velikane sv.Jovana Kasijana i sv.Jovana Lestvicnika,i onda sasvim neobjasnjivo,ta pravila carskog srednjeg puta,koji se ISKLJUCIVO odnosi da podviznickoduhovni zivot,prebacuje na teren vezan za crkvena zbivanja koja se doticu kanona,dogmata,crkvenog ustrojstva,i slicno.Taj teren nema nikakve veze sa nekim srednjim,carskim ,zlatnim putem,jer takav put NE POSTOJI u toj sferi…tu postoji samo i iskljucivo VEROISPOVEDNICKI put,put i kurs koji su zauzeli sv.Josif petrogradski,sv.Tihon i drugi ispovednici katakombne crkve…i koji su bacili anatemu na sve one koji kolaboriraju sa bezboznim antihristovskim rezimom,sasvim pravilno savetujuci pastvu da ni slucajno ne ide u Sergijevu crkvu jer u njoj NEMA blagodati.To je bio stav SVIH katakombalnih episkopa ispovednika,pocev od sv.Tihona pa nadalje.Da ne zaboravimo…to je bio stav i SVIH zagranicnih arhijereja,pocev od mitr.Antonija do mitr.Vitalija…posebno je bio izricit stav sv.novog ispovednika Filareta,u njegovom poznatom pismu koje je uputio igumaniji Magdalini Grabe 1979.Iznenadjuje cinjenica da je o.Serafim imao suprotno misljenje od svog prvojerarha sv.Filareta po pitanju blagodati u Moskovskoj patrijarsiji…kao sto smo prethodno naveli,o.Serafim je sve one koji su tvrdili da je MP bezblagodatna,smatrao da su u prelesti zdesna!!Dakle,i sv.Filaret ispade,da je u prelesti!!Verujemo i pripisujemo takav Serafimov stav njegovoj mladosti,nezrelosti i nedovoljnoj upucenosti u tako delikatnim stvarima.Smatramo i ne prihvatamo,da je to bilo njegovo duboko ubedjenje,vec vise neki njegov stav koji ne obavezuje.Oca Serafima IZUZETNO cenim,kao skriveni biser u zapadnom blatu,kao dijamant u zapadnoj pustinji,i obzirom da ipak na sve njegove bezbrojne zasluge i vrline,on kao pojedinac ne moze biti merilo pravoslavlja u tim kompleksnim pitanjima…za nas je merilo saborni stav Ruske zagranicne crkve ciji su prvojerarsi svi odreda imali jasno definisan stav po pitanju blagodatnosti Sergijeve crkve ciji je glavni kreator bio Staljin.I na kraju ,da rezimiramo….ne postoji srednji,carski put kada je u pitanju ispovedanje i odbrana vere….carski,srednji put postoji samo u podviznickoduhovnom zivotu,o kome upravo i govore pomenuti bogonosni oci sv.Jovan Kasijan i sv.Jovan Lestvicnik

  4. Vukman Cejovic каже:

    Moskovska patrijasija je najaci bastion komunizma u Sovjetiji a komunizam je, po priznanju judejskog rabina Jakova Sifa, isto sto i judeizam, pa nije cudo da je danasnja moskovska parasinagoga, zajedno sa judeiziranim Vatikanom, glavni borac za stvaranje jedne svetske noahisticke crkve, koja ce se pokloniti svetskom judeizmu i koja ce tako judeizirana docekati antihrista. Zato nije nikakvo cudo , da su SVE glave pozicije u moskovskoj parasinagogi u svoje ruke preuzeli Jevreji. Patrijah i veci dio Sinoda sacinjavaju lazno pokrsteni Jevreji.

    Ali, pogledajte sta priznaje ovaj mamlaz Scipov:
    „Александар Шчипков нуди своје виђење „сергијанизма“: „По мом мишљењу, испоставило се да је патријарх Сергије линк који повезује два периода у историји Цркве 20. века, онај до и онај после револуције. Он је успео да у невероватно у тешким условима одржи апостолско пријемство, на којој је заснована црквена традиција … Када је читава Црква имала само три епископа, када је већина епископија била скоро па затрта, а свештеници у логорима чекали свој крај, патријарх Сергије је имао посебну мисију – да одржи континуитет“.

    Ova budala ovdje priznaje da je moskovska parasinagoga ostala na SAMO TROJICU vladika, koji su pljunuli na pravoslavlje i usli u najotvoreniju saradnju sa judejcima, sa kojima su zajedno ucestvovali u masakru nad hriscanima.

    Masakr nad hriscanima je po Scipovu „odrzanje kontiuiteta“.
    Takodje Scipov precutkuje da je postojala ruska zagranicna Crkva i da je postojala ruska katakombna Crkva, ciji se arhijereji nisu prodali Valamu i koji su i danas istinska ruska Crkva.

    Danasnja moskovska patrijasija, dakle, dobila je apostolsko prvenstvo, preko trojice ogavnih izdajnika i gonitelja Crkve Hristove i najotvorenijih saradnika bezboznih judeja u SSSR-u, koji su time otpali od Crkve, koji su bili od svetog patrijaha Tihona i od ruske zagranicne Crkve anatemisani i koji su bili potpuno BEZBLAGODATNI.

    Sto se kontiuiteta tice, taj kontiutet su na isti nacin mogli nastaviti Dalaj Lama i jos dvojica njegovih prizivaca demona.
    Nevjerovatno je, da se ovom kretenu mogla podkrasti ovakva greska da JAVNO PRIZNA od koga je dobila moskovska parasinagoga apostolsko prvenstvo.
    OD TROJICE ANATEMISANIH I OTPALIH OD CRKVE NEPRIJATELJA HRISTOVIH.

    Sacuvaj Boze!

  5. Ненад каже:

    Схватате ли ви да је знање о православљу код наших народа, мислим и на Србе и на Русе, равно нули. Али зато сви понављају мантру “ не суди да ти не би било суђено“. Не разликују осуђивање од расуђивања. Сви причају о православљу а 95 % није ни катхизис прочитало а камоли нешто даље, дубље. Зато се и дешава да некоме падне на памет канонизација Сергија а да се скоро нико не побуни, зато је за 99% Срба патријарх Павле “ светац који хода“, зато је за вернике СПЦ Артемије расколник а за вернике ЕРП у егзилу Артемије је антиекумениста. Зилоти су секта и православни фундаменталисти а да појма немају ни шта значи фундамент.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s