Преподобни Макарије Оптински – Трпљење и жалост

Трпљење

А вама саветујем да не посустанете у ношењу тога крста, него да стојите одважно и ударце подностите. Јер се свако добро дело трпљењем и патњом поправља: а после ће они, који сада из неразумевања ропћу, захвални бити. Апостоли за време проповеди, мада бејаху Јудејцима саблазан, а Јелинима безумље, нису престајали да проповедају Христа распетог; и трпљењем својим читав свет прођоше и посејаше веру Христову; а да су они, обазирући се на саблазан и на роптање, проповед напустили, каква би корист била? Ви можете ово у малом узети себи за пример.

…Трпљењу се не треба поучавати онда када нас због кривице прекоревају, него када смо без кривице осрамоћени и прекорени.

Прочитајте код св. Петра Дамаскина у другој књизи, у 5. Беседи, о трпљењу, да се „у умном боју не може пронаћи место на коме боја нема; а макар неко и све створено прошао, али ма куда ишао бој ће имати, у пустињи – звери и злодуси и остале патње љуте и немани; у тиховању – злодуси и искушења; међу људима – злодуси и људи који искушавају, и нема било када места без зебње. Тога ради без трпљења се не може пронаћи покој“. А покој, као што је познато, по речи Божијој, нам дарује смирење; а оно настаје из мудрости; а мудрост настаје од искушења.
icxcnika
Жалост

Жалост се допушта због греха или ради испитивања вере

Од срца саосећам са вама и жалостим се због несреће која вам се догодила, али вам ништа не могу помоћи, нити вас утешити, осим тако, што вам саветујем да се предате вољи Божијој и да од Њега тражите милост, помоћ и утеху. Чврсто верујте да се ово није догодило случајно, већ по допуштењу Божијем, по за нас недокучивим законима, или као казна за грехе, или ради кушања вере. У сваком случају, произашло је из Његове љубави према вама, јер: кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима; ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима… ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови (Јевр. 12,68); ове речи нису моје, већ апостола Павла и из њих видите да сте чеда Божија. Само трпите, не будите малодушни и благодарите Богу, па ће све да пође на боље.

Ми видимо и несумњиво верујемо да Промисао Божији који се стара о свакој ствари, брине и о нама, чинећи оно што је на нашу духовну корист – одваја нас од онога што је бескорисно, или искушава нашу веру, док неке и кажњава за грехе. Тегобе које су нам наметнуте по праведном суду Његовом треба да подносимо с покорношћу вољи Његовој. Људе који нам причињавају невоље треба да сматрамо за оруђе Божије у делу нашег спасења и да се молимо за њих. Другачије се не можете утешити. Када пак од људи тражите да вас воле, ви не кривите себе, јер гледате кроз завесу самољубља.
Припремила екипа Фб странице «Православље живот вечни»
Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s