ХАЈДЕ ДА СЕ МОЛИМО

    • Мора ли СПЦ бити мирођија у свакој екуменистичкој чорби?

       За који дан, тачније 5. марта , у част седамсто година од оснивања Базилике Свете куће у Лорету (Анкона, Италија), представници православних цркава Албаније, Грчке, Грузије, Русије Румуније и Србије, „окупиће се у молитви“ , заједно са делегацијом Понтификата и Православне епископске конференције Италије и Малте.

      Screenshot_8

      Заједничку молитву ће водити митрополит Генадиј Зервос, православни епископ Италије и Малте (Васељенска патријаршија), уз саслужење папског делегата монсињора Ђованија Тонучија.

      Базилика Свете куће је веома популарна међу католичким ходочасницима, јер је у њој према легенди смештена Света кућа из Назарета у којој се родила и живела Богородица. Наиме легенда каже да су анђели на својим крилима у 13. веку донели Свету кућу из Палестине. Кућа је од обичног камена, са вратима на северу и прозором на западу, а у њој се налази мала статуа Богородице која држи дете. Колика је популарност поменуте базилике популарна међу католицима, сведочи и Папа Бенедикт XIV, у свом делу о Богородичиним празницима , говорећи о овој Светој кућици из Лорета, назива је кућом у којем је Божија Реч преузела људско тело, а која је пренета по служењу Анђела „.

      Базилика Свете куће у Лорету

       

      По речима промотера овог скупа, Богородица од Лорета обједињује два дивна света: латински и византијски. На причу о уједињавању, надовезује се и монсињор Тонучи: „Источне сестринске цркве имају историјске везе са Светом кућом из Лорета, и преносом Светог Камења са истока на запад, стога је сасвим прикладно да се овај скуп и молитва, одвија у Базилици Свете куће, у духу вере“.

      Опет је зли „вук“ намамио наивне „овчице“. Овај пут подметнувши причу о мосту који треба саградити између два света: латинског- католичког и источног- византијског. Кажу да се повезивањем богатимо и духовно и културно. Ето.

      Има она стара србска пословица: Где ја оком, а ти скоком.Папа погледа у Лорето а СПЦ скочи.

       

      Да ми се не деси то никада, о Утешитељу Благи, да не одступим толико од себе и од здравих мисли, него да држећи се Твога учења и Тобом надахнутих Блажених мужева  (Св. Отаца), присајединим се Оцима мојим, односећи одавде, ако ништа друго, онда – Православље (την ευσεβειαν)! Св. Марко Ефески

      Извор: http://www.ansamed.info

      Припремила екипа Фб странице «Православље живот вечни»

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Црква и јерес екуменизма, Uncategorized. Забележите сталну везу.

9 реаговања на ХАЈДЕ ДА СЕ МОЛИМО

  1. православље каже:

    Зашто нас је походио принц од Велса?

    ПРИНЦ ЧАРЛС И СТВАРАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ СВЕТСКЕ РЕЛИГИЈЕ

    Започећемо овај део текста са по једним цитатом из сваке федералне јединице бивше СФРЈ коју је на својој балканској турнеји посетио Принц од Велса:

    ХРВАТСКА – Kако је раније најављено из британске амбасаде у Загребу, принц од Велса, који већ годинама ради на охрабривању међурелигијског дијалога и већег разумевања међу различитим религијама, у Осијеку ће присуствовати састанку представника различитих религијских и етничких локалних заједница. Састанак организује осјечки Центар за мир и ненасиље, уз подршку британске амбасаде.(3)

    СРБИЈА – Британски престолонаследник принц Чарлс, у пратњи амбасадор Велике Британије у Београду Дениса Кифа, у Конаку кнегиње Љубице учествовао је у међурелигијском дијалогу представника хришћанских, исламске и јеврејске заједнице у Србији. Састанку су присуствовали и патријарх српски Иринеј, муфтија Мухамед Јусуфспахић, рабин Исак Асијел, Ивица Дамјановић као представник београдског надбискупа и велечасни Роберт Фокс у име англиканске цркве.(4)

    ЦРНА ГОРА – Принц Чарлс ће у Владином дому обићи неке од најпознатијих, хришћанских реликвија, попут иконе богородице Филармосе и разговарати са локалним иконописцима. (5)

    Принц Чарлс ће отпутовати у Призрен, где ће с Јахјагом присуствовати међуверској конференцији која се организује у сарадњи са Владом Косова.(6)

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/zasto-nas-je-pohodio-princ-od-velsa/

  2. Šta vi imate protiv ekumenskih molitvi? One su znak da Duh diše gde hoće. Na jednoj od njih upoznao sam svoga dečka Ćazima, albanca iz Republjik Kosova. Zbog njega menjam pol i veru. Postaću muslimanka, njegova četvrta žena. Sve su vere iste, pa je svejedno koj pripadao Boogu dok se moliš….

  3. Свештеник Михаило Микић каже:

    Молитва је наш разговор са Богом са којим вјерујући човјек стојећи или клечећи пред невидљивим Богом на видљив начин излива осећање душе своје. Молитва је уздизање нашег ума и срца Богу са којом човјек постаје судионик благодати Божије која се кроз молитву излива на грешне душе наше. Зато нема ништа драгоценије за човјека од молитве која је била и остала најјаче орушје у рукама човјека против ђавола и други зли демона и слуга њихових. Господ је примјером својим показао слебденицима својим како се треба Богу молити. Када Свети Апостоли нису могли протјерати нечисте духове из грешног човјека Господ је рекао : “Овај се род изгони само молитвом и постом!“ (Мат,17,21)

    Зато постимо и Богу се молимо увијек и на сваком мјесту. Када ујутру устајемо и увече када лежемо. Сваког дана када почињемо нови посао да радимо и када посао завршимо кроз молитве своје одају хвалу Богу за све добро и зло које нас у животу снађе. Ко пости душу своју гости, а ко се моли са Богом разговара!

    Због важности молитве у животу Православних хришћана сам Господ и Свети Апостоли су подјелили молитве на личне и заједничке. Стари СРБски Рођак Господ наш Исус Христос је наредио свакоме од нас “када се молимо да уђемо у клијет своју, и затворивши врата своја, да се помолимо Оцу своме који је у тајности, и Отац наш који види тајно, узвратиће нама јавно.“ Поред личне млитве о којој слебденике своје учи Господ Свети Апостоли нас такође упућују и на редовну учестовање на заједничким молитвами у Цркви. Свети Апостол Јаков такође наређује због нашег добра “ако неко болује међу нама? Нека позове свештенике црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње!“ (Јак. 5:14)

    Свети Апостоли су вршили заједничке молитве по кућама и јавним мјестима (Д.А.1,14; 12,12) Тако је Апостоле научио сам Господ који каже “гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“. (Мат.18:20) Садашњи хришћани су већином ослабили у вјери Православној толико пуно да се они због тога стиде на јавном мјесту на себе да ставе знак Крста Господњег као да су заборавили шта је Господ рекао: “Ко се постиди мене и мојих ријечи у овоме роду прељуботворном и грешном, и Син човјечији постидеће се њега када дође у слави Оца својега са Светим Анђелима!“ (Мар. 8:38)

    Сваки Православни хришћанин треба да зна да наша Света Саборна и Апостолска Црква забрањује својим Православним вјерницима да се они заједнички Богу моле са иновјерним или не православним. Свети Апостол Павле објашњава да је то Правило у Цркви уведено због тога што се “безбожници жртвују ђаволу а не Богу, а ја нећу да се ви заједничарите са демонима. Не може се пити из чаше Господње и чаше демонске, не може се учестовати у трпези Господњој и у трпези демонсској!“ (1.Кор.10:20-21) Због тога пазите када стојите да не паднете. Срећна Вам и од Бога благословена Света Четрдесетница!

  4. православље каже:

  5. православље каже:

  6. православље каже:

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s