Свети Вавила, човек који је цару крволоку забранио да уђе у храм

„Кога би се другог у свету убојао онај који се с таквом влашћу односио према цару?… Он је тиме научио цареве да не распростиру своју власт даље него што им је од Бога дата мера; показао је и свештеним лицима како треба да се користе својом влашћу“.

(Свети Јован Златоусти)

4./17. септембар – Свети свештеномученик Вавила. Овај „велики и дивни човек, ако га је могуће назвати човеком,“ како се св. Златоуст о њему изражава, беше архијереј у Антиохији у време сквернога цара Нумеријана. Овај Нумеријан закључи мир са неким варварским царем, који беше много благороднији и мирољубивији од Нумеријана. У знак своје искрене жеље за трајним миром варварски цар даде свога малога синчића, да буде на двору Нумеријанову, и да се тамо васпита. Нумеријан једнога дана својом руком закла то невино дете и принесе га на жртву идолима. Још врућ од злочина и невине крви овај злочинац под круном пође у хришћански храм, да види шта се тамо ради.

Вавила свети беше с народом на молитви, па чу да долази цар са свитом својом и хоће да уђе у цркву. Вавила прекиде богослужење, изађе пред цркву и рече цару, да он као идолопоклоник не може ући у свети храм, где се прославља једини истинити Бог.

Постоји велика сличност са Нумеријаном и код данашњих политичара. Просто се намеће поређење са Џозефом Бајденом, који се залагао за акцију „Милосрдни анђео“ када је и много невиних погубљено, међу њима и велики број деце. Такође, он је екстремни заступник слободе абортуса, иако себе представља као побожног римокатолика. Током расправе у Сенату везане за избор за Уставни суд САД, Бајден је водио опозицију у име „права жене да бира“ (да убије своје дете или не). Обамин режим, са Бајденом потпредседником, ово питање третира са највећим симпатијама за неконтролисано чедоморство и слободну употребу фетуса у комерцијалне сврхе.

sava janjic (3)

Сава Јањић, као Тројански коњ који уводи Бајдена у тврђаву Православља

И угледавши цара који се приближавао цркви, светитељ му громким гласом довикну: „Не доликује теби, цару идолоноклонику, да улазиш у светињу Бога живога к да је оскврнављујеш својим присуством“. – И свети Вавила се силно успротиви цару, изобличавајући га и ружећи због његовог идолопоклоничког безбожја, и никако му не допусти да уђе у цркву: јер када цар приђе још ближе к црквеним вратима, свети Вавила спусти десну руку своју на цареве груди, потискујући га и одгуравајући га од храма Божјег, тако да се цар врати натраг са великим стидом. Мада цар, имајући са собом слуге и војску, силом хтеде ући у цркву, али га спречи нека сила Божија преко светога Вавиле, и не допусти безбожнику да се дотакне ни прага црквенога: јер речи Вавилине беху као речи анђела, и уплашише дрску душу безбожникову. Поред тога цар се побоја да се не изроди свађа и метеж код огромне масе присутног народа, у којој беше и мноштво хришћана. Стога он, ћутке претрпевши увреду, отиде с гневом у свој двор.

Постиђен цар врати се, но смисли освету. Сутрадан дозва цар Вавилу и поче га корети и нудити, да принесе жртву идолима, што светитељ наравно одби непоколебљиво:

-О, најбеднији од свих смртних! на кога си се надао када си се дрзнуо успротивити се мојој власти и сили, забранивши ми улазак у цркву? Зар незнаш колико је зло увредити цара? и каквим казнама подлежи онај који се дрзне осрамотити личност цареву?

На то свети Вавила одговори без икаквог страха:

-Ја не гледам на цара земаљског, нити се стидим лица његова, него гледам на цара Небеског и на Њега се надам. Ја се бојим Онога који ме постави за пастира Својим овцама и наређује ми да мотрим на наилазак вука и да не допустим да звер улази у стадо. Нисам дакле ја цара увредио, јер знам да је таква дрскост равна лудилу, него сам задржао онога који је уласком својим хтео да увреди светињу Божју и да је оскврнави. Стога је праведно да ми благодарношћу узвратиш за то што те задржах од тако злог потхвата; да си то урадио, ти би потпуно погубио себе, јер би неизмерно ожалостио Саздатеља свог, од кога отпасти страшније је него икаква смрт.

На жалост и на срамоту Синод СПЦ је политичара сличног Нумеријану, Џозефа Бајдена примио у манастиру Високи Дечани 2009. упркос противљења томе епархијског архијереја Артемија: У саопштењу од среде 20. маја 2009. епископ Иринеј Буловић је рекао да је забрана посете Бајдену, који је Србе називао „убицама, касапима и силоватељима беба“ и тражио њихово бомбардовање, „у супротности са традиционалним хришћанским начелима гостољубља, дубоко укорењеним у српском народу, а посебно у нашим манастирима“.

vavila-arhiepiscopul-antiohiei-si-cei-3-prunci-cu-dansul-urban-pridilian-si-epolonion-251-3-1

Страдање светог Вавиле и три духовних чеда његових

Тада цар окова Вавилу у вериге и баци у тамницу. Исто тако истјазаваше цар и три детета, Урвана од 12, Прилидијана од 9, и Еполинија од 7 година. Овој деци беше Вавила духовни отац и учитељ, и она се не одвајаху од њега из љубави према њему. Беху то синови неке честите хришћанке Христодуле, која и сама за Христа страдаше. Цар најпре нареди, те сваком детету ударише онолико батина колико коме година беше, а по том их баци у тамницу, и најзад посече мачем сву тројицу. Вавила окован присуствоваше посечењу деце и храбраше их, а по том и сам положи своју чесну главу под мач. Сахрањен беше од хришћана у веригама, како је и завештао пред смрт у једну гробницу са три она дивна отрока. Њихове свете душе одлетеше у небеска насеља, а њихове чудотворне мошти осташе вернима на корист као свагдашње сведочанство њиховог јунаштва у вери. Пострадали око 250. год.

 

На вратима светог храма
Пастир дивни храбро стаде,
Цар крвави хтеде ући,
Ал’ му пастир то не даде.
– Ти за Бога правог не знаш,
Ти се клањаш идолима;
Шта ћеш, скверни незнабошче.
С правоверним хришћанима?
Цар насилни силу чини,
На Вавилу оков ставља,
Вавила се цару смеје
И Господа свог прославља.
А цар збори светитељу:
– Гле, оков ти лепо стоји,
Твоја мера, дрски старче,
Баш ка’ за те мајстор скроји! –
Цар то рече, па заћута,
А Вавила цару на то
– Кунем ти се, ово гвожђе
Драже ми је него злато.
Овај оков више ценим
Него твоју царску круну,
О више га ценим, царе,
Но сву твоју царевину.
Јер за Христа оков носим,
Да слободу њиме купим,
Желео бих да у вечност
Са оковом овим ступим.

Кориштени извори: Светосавље, Борба за веру

Прочитајте, такође: ПРИПРЕМЕ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ СА ВЕРСКОМ СЕКТОМ РИМОКАТОЛИКА

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Овај унос је објављен под Свети људи, глобализам. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s