Савремени „дијалог љубави“ који се обавља у форми голог сентиментализма уствари је маловерни отказ од спасоносне „светиње Духа и вере Истине“ (2. Сол. 2, 13), тојест од једино спасоносне „љубави Истине,“ -Свети Јустин Ћелијски.
Мај 2015, Родос – Сви црквени обзири су пали, и пастири Цркве су срушили страже и допуштају да вукови без застоја разграбљују стадо. Опште уједињење цркава у једну надцркву иде убрзано. Лажни пастири би хтели да Цркву Православну сједине са разним сектама. Све истине Вере се релативизују и ствара се оквир за надцркву, која је такође верска секта, екуменизам. Екуменисти секташима називају православне, а све остале религије и секте су им партнери у дијалогу, са којима се моле и труде да нађу најмањи заједнички садржалац.
После корака ка уједињења са римокатолицима, постављена је и основа уједињења са верским сектама које у свом учењу признају „право жена да буду свештенице“ и венчавају хомосексуалне парове. Документ о свештенству који се најављује, може да сруши преграду између православних и лутерана тако што ће огромне разлике представити само као различит фолклор православних и лутерана настао због различитих историјских околности.
Међународна лутеранско-православна комисија спрема документ на тему свештеничког служења. Екуменисти са обе стране који су започели билатерални дијалог 1981. организоваће 2017. заједничку прославу сећања на 500 годишњицу Лутерове реформе. Чланови лутеранско-православне комисије донели су ту одлуку у току 16. билатералног састанка који се одржао на острву Родос у Грчкој од 28.04 до 5. маја.
„То је велики екуменски знак да лутерани и православни славе годишњицу реформе заједно“, рекла је „свештеница“ Каисамари Хинитика, водећа особа у екуменским релацијама за лутеранску федерацију. Она је приметила да је богословски утицај реформације, такође, утицао на источно хришћанство и реорганизовао друштво и на истоку и на западу.
“Добро је да смо спремни да признамо ове утицаје и да славимо годишњицу реформације заједно,” рекла је Хинтика, која служи као ко-секретар комисије.
Истовремено, утицај лутеранске реформације на мисао и друштво у православним земљама се од разних православних аутора и Светих Отаца обележава као негативан, па и погубан. Отац Јустин Ћелијски је један од аутора који најбоље објашњава протестантизам, а из његовог писања можемо да наслутимо и утицај на доминантно размишљање и на истоку, данас:
Протестантизам? Најрођеније и верно чедо папизма, својом рационалистичком схоластиком срља из јереси у јерес, стално се дави у разним отровима својих јеретичких заблуда. Притом, папистичко гордоумље и „непогрешиво“ безумље апсолутистички царује и пустоши душе његових верника. У начелу, сваки је протестант независни папа, непогрешиви папа у свима стварима вере. А то увек води из једне духовне смрти у другу.
Васпитавање „папистичког гордоумља и „непогрешивог“ безумља“ је, заиста, у српским школама и научним круговима доминантно, од Доситеја Обрадовића до данас.
Хинитика, на заједничком заседању са „православнима“.
У току 16. светског заседања 2017. Комисија ће изнети и финални документ поводом Свете Тајне свештенства о коме оба партнера дискутују од 2012. године.
Овај састанак на Родосу је требало да буде завршни чин процеса изучавања, међутим, чланови комисије су закључили да треба да наставе са разговорима до следећег Светског заседања да би довољно разрадили ову врло важну тему свештенства.
Без обзира на трогодишњи процес припремања да би стигли до финалног документа „одлучили смо се за накнадна изучавања и дискусије, да би појаснили најважнија питања.“ Хинитика је изјавила да су годишњи састанци комисије временом постали врло важни јер помажу да поделимо и размишљамо заједно: „јер смо сви чланови Христовог тела, без обзира на разлике“ са теолошке и историјске тачке гледишта.
Тренутни копредседници мешовите комисије су лутеран Кристоф Клајн из Румуније и митрополит Цариградске патријаршије Генадиос Сасимски. На састанку су били представници готово свих помесних цркава. Београдску патријаршију је представљао професор Београдског теолошког факултета Раде Кисић. Бугарска и Чешка црква нису имале представнике на овом бесрамном збору.
Уз ову вест, наведимо да су се лутерани толико удаљили од хришћанства, да у Сан Франциску, САД организују феминистички фестивал под именом „Женско име Бога-Богиње – парадигма правде и снажења“, на коме је наступала, између осталих пагана, својим предавањем и свештеница богиње Изиде и одслужила се служба овој лажној богињи. Лутеранска феминистичка парохија у Сан Франциску само је пример безпринципијелности до које стижу лутерани, међу којима постоје и свештеници који негирају божанство Христу. Очигледно је да стварање глобалне надцркве у којем учествују и „православни“ екуменисти нема никакав принцип осим пацифистичког изједначавања Истине са лажју, Христа са мамоном.
Прослава Васкрса на лутерански начин. „Свештеница“, промотер геј-бракова у свом наступу бешчешћа.
Извор: riforma.it
Погледајте на исту тему: СРПСКИ ЛУТЕРАНИЗАМ
Текст припремила екипа ФБ странице «Православље живот вечни»
Православље Живот Вечни 
Rat protiv Boga i Crkve Hristove ili rat protiv istine Hristove i Pravde Bozije ne traje od juce. On je zapoceo onog trenutka kada je djavo zbog gordosti svoje pozelio da se uzdigne iznad drugih Andjela Bozijij i sebe da proglasi za gospodara neba i zemlje. Od tada su prosli mnogi vijekovi teske borbe koja se neprestalno vodi izmedju Istine i lazi, Pravde i nepravde, Dobra i zla. Ta strasna i krvava borba protiv Boga na nebu i Njegovi ljudi na zemlji je vodjena bezuspjesno kroz sve prohuale vijekove od strane djavola i slugu njegovih. Nekada je ona vodjena sa vecim a nekada sa mnjim intezivitetom. Sve je zavisilo od toga koliko su ljudi koji su stvoreni po slici Svete Trojice, Jednog Boga u Tri lica: Oca, Sina i Svetog Duha bili spremni da se zrtvuju za neprolazne bozanske vrednosti i ljudske dragocjenosti svoga naroda. Sve je zavisilo od toga koliko je greh bio puno ukorenit u srcu ljudi koji su postajuci kruna Bozijeg stvaranja u isto vrijeme postali cenatr svijeta preko kojeg se prevrcu sada tockovi samog pakla. Ove istine mnogi narodi nisu nazalost ni svjesni!
Videci djavo da mu progoni hriscana ne donose zeljne uspjehe, da je krv Svetih Mucenika oduvjek bilo samo hriscansko sjeme iz kojeg su iznicali i pristizali novi slebdenici Gospoda naseg Isusa Hrista, djavo je promjenio taktiku i okrenuo curak naopako. Preko noci Satana je postala lazni sin svjetlosti da bi tako ako moze u ime mira, globalizma, ekumenizma, papizma i drugih ljudski ideja bez istine Hristove i pravde Bozije prevario ako moze i izabrane. Menjajuci preko slebdenika svojih iznutra ucenje Pravoslavne Crkve Hristove i njezina osvestana bogosluzenja, djavo zeli na taj nacin da promjenom bogosluzenja i vjerskog ucenja ostavi narod Boziji bez spasonosnog oruzja vijecnog zivota, na prvom mjestu bez Svete Liturgije i drugi spasonosni bogosluzenja poput Svete Tajne Krstenja, Ispovjesti i Pricesti sa Istinitim Tjelom i Krvlju Hristovom. Ako djavolu bude uspjelo preko svojih slebdenika da iznutra osvoji i zagospodari a zatim na perfidan nacin da razrusi Crkvu Hristovu, on ce tada ubrzo uspjeti za vreme vladavine Antihrista da prevarom i laznim cudesima gospodari sa dusama ljudi otpalih od Boga i naroda svoga!
Pravoslavni SRBi Svetog Save kao i drugi Pravoslavni Narodi imaju visevjekovno zivotno iskustvo sta znaci zivjeti po Zakonu Bozijem i biti dusom i tjelom Pravoslavni hriscanini. Zato je svaka promjena u nasoj pomjesnoj SRBskoj Pravoslavnoj Crkvi Svetosavskoj, za SRBe Svetog Save veliko iskusenje i velika pogibao, jer to nije nista drugo vec napustanje puta Svetog Save koji vodi u zivot vjecni i dobrovoljno svrstavanje u tabor neprijatelje Bozije. Ako je nasa Sveta Vjera Pravoslavna bila korisna i spasonosna Svetim Bogoocima i Bogomajkma nasim, ako je ona mogla do sada da izrodi bezbroj SRBski vitezova „za Krst casni mucenika, za Slobodu zatocnika“ ne treba je tada dirati i menjati a njezina bogosluzenja po „razumu“ svome izvrtati i skracivati. Samo lud covjek moze da napusti utbanu stazu Svetog Pravoslavlja koja vodi u zivot vjecni, i da krene sirokim putem demonskim koji vodi u pogibao i smrt vjecnu!
Ko ima usi neka cuje kojim putem SRBi sada trebaju da idu. To je osvestani put Svetih Predaka nasih, Vitezova i Svetaca. Ako su SRBi zbog greha svoga postali gluvi za vapaje Svetih Pretaka svojih koji svoje potomke molitveno pozivaju ispred Prestola Boga Svevisnjega da se oni pokaju za grehe svoje i ponovo vrate Bogu i SRBstvu, Pravoslavlju i Svetosavlju, ako su SRBi postali slepi pored ociju i zato ne mogu da vide put kojim su krenuli u svoju propast, da su oni sisli sa puta Svetog Save koji vodi u zivot vjecni tada ce mnogim SRBima nedaj Boze biti kasno za njihovo pokajanje i njihovo spasenje!