Једно размишљање
Сервилно лакејство које према Вучићу и осталим марионетама Брисела, Вашингтона и осталих глобалистичких центара моћи има патријарх Иринеј и његов претпостављени, епископ Иринеј Буловић, очигледно је да има и своје варијације. Та варијација огледа се у „реповима“ екумениста.
Исон, тј. бас-гитара свакој издајничкој власти која је владала на овим просторима, државе која се „Србијом“ само зове, а де факто је Београдски Пашалук, увек је био епископ Буловић. Иринеј Буловић је био у време патријарха Павла доминантна личност која је одређивала окружење п. Павла. Доласком, п. Иринеја Гавриловића на власт, Буловић је постао још гласнији и Гавриловић може да буде срећан што га сликају и називају у медијима патријархом, иако је он само послушник у рангу искушеника епископа Буловића.
Борис Тадић уз коалиционе партнере, Палму, Ивицу Дачића и пензионере Кркобабиће, не би много могао да учини у свом разарању Србије да није имао подршку патријарха Иринеја Буловића и другог Иринеја, који је некада био познат у свом Нишу код циника под називом „црвени епископ“, па онда „ротари-епископ“, да би свој максимум доживео као „жути патријарх“. Бајден је освојио Дечане у великом стилу и ту нису смели шта да се препиру са Синодом ни познати опозиционари ДСС, Двери и СРС.
Кад је Тадић политички умирао, а Срби на окупираним просторима се радовали његовој смрти верујући да „горе од Тадића не може да буде“, Теодосије, Иринеј и Иринеј су, уз Весну Пешић која је у изборној ноћи већ, постала навијачица бивших радикала Томе Николића и Вучића, и уз Брисел, који је прогласио победу СНС пре избројаних гласова, тада је, дакле, у изборној ноћи, и црквена олигархија осмехе посвећене Тадићу, заменила за љубав напредњака.
Прослава победе СНС у Лепосавићу. Говор држи јерођакон Силуан са Свете Горе, присталица Теодосија и Иринеја.
У победничкој ноћи, тамо где су још Срби држали власт, на северу Косова, одржано је славље, а на слављу се, како и доличи таквим моментима, појавио неки црквени репић, неки момак, тј. монах са Свете Горе који је говорио на победничкој конвенцији напредњака.
Потребно је да постоје ови дипломатски репићи, јер не приличи да у свако време делује олигархија власти. У неким моментима, нарочито када је непринципијелна политика у питању, која се не држи принципа правде, истине, идеологије, већ принципа личног богаћења, задовољења самољубља, угодности; ови дипломатски репићи одиграју значајну улогу.
Иринеји, Амфилохији и њихова секта послушника одиграли су битну улогу, пре свега у интегрисању Срба КиМ. у шиптарскe институцијe. Амфилохије је нпр. први примио у црквеном двору у Вучитрну Тачијевог изасланика за интеграцију Срба северног Косова Иљбера Хису, још 2010.
Касније је Иринеј Гавриловић тражио да се уклони крст са барикада и подржавао је активности Борка Стефановића, паганина из редова тадашњег режима који је био послан да уништи отпор Срба северног Косова НАТО акцији интеграције.
После паганина Борка, за утеривање Срба у НАТО-окупирано Косово, био је послан комуниста Вулин. Наравно, и овај „антихрист“ је пре своје мисије са послушницима из редова СНС Косова и Метохије, отишао по благослов, или како се већ то зове, на Хиландар. Неколико, предизборних фотки у Хиландару, и кампања за учествовање Срба на изборима под окупацијом, и признавање те окупације, могле су да почну. Комуниста, омладинац Мире Марковић, левичар, вучићевац Вулин је за свој допринос у уништењу Срба на КиМ. добио и Орден светог Саве од српског патријарха. За то време бивши радикали и бивши комунисти су у Бриселу, уз прећутно слагање црквене олигархије, потписали оно што се у свим уџбеницима дипломатије може назвати капитулација. Једини епископ који се огласио против Бриселске издаје и није учествовао у њој, био је Епископ рашко-призренски у егзилу Артемије.
Ипак, своју подршку власти, сасвим неочекивано, јер очекивало се да ће имати обзира према реакцији ослобођеног Шешеља, и излив свог најочигледнијег подаништва, портпарол Синода Иринеј Гавриловић и његов претпостављени, изливају у данима Божићних празника 2015. У насловима свих медија читамо да Иринеј Г. „верује да ће Вучић дићи земљу из пепела“. Ако то повежемо са пророштвима господина Вучића, да се дан изласка из кризе очекује за 2015., 2016., 2018… (изгледа да је прескочио, мистерија је зашто, 2017.), можемо рећи да се ствара у Србији нова секта месијанизма. Месија је, засада, Вучић, његове поруке о почетку хокус-покус раја су садржај учења секте, а квази-апостоли су црквена олигархија и други медији европске Србије.
Шта је са опозицијом? Зар и они верују у Вучића? Они не верују, али не сме се против Синода. Како објаснити да се ни свемоћни Шешељ, који није устукнуо ни против „страшног“ Хашког трибунала, не противи овој коалицији на власти? То је, можда, највећа енигма. Чини се да би се уједињењем оних снага које се боре за националну одбрану од уништења Србије коју заговара осовина Брисел-Вашингтон-Берлин и оних снага које се боре за чистоту Вере Православне створила једна моћна коалиција која би могла да заустави, уз помоћ Божју, даље урушавање Србије и уопште, Српства. Ипак, уједињење није на видику.
Војислав Шешељ, засада, пристаје да ћути о издаји отаџбине од стране Синода и њихових присталица, што не значи да неће проговорити. Он не може, тек тако да се бори за чистоту Православне Вере, јер је дочекан по пуштању из Брисела печеним прасенцетом у посни дан. За себе каже да је јеретик и Бога не прихвата православно, већ као философски мислилац (снимак где од 41. мин. говори о религиозности). Последња додела награде Белог Анђела је, можда, покушај синодалаца и оних који стоје иза њих, да се купи даље ћутање националне струје у српском народу, и да та струја остане одана екуменистичком врху, ма какав да је.
Епископ Филарет доделио је награду Шешељу после медијске кампање која је крајње урушила Филаретов углед. О њему су медији, на сва уста, говорили као лопову, насилнику, развратнику, хомосексуалцу… Само два дана пре доделе награде Белог Анђела Шешељу, десило се да он оде да служи баш у манастиру Куманици, где је изузетно непопуларан и где га народ прозива због немилости према игуману Николају. Кад је он ушао у храм да одслужи литургију, верници су му окренули леђа и изашли напоље. Одслужио је литургију, којој је присуствовало само његово обезбеђење и неколико свештенослужитеља и монаха, док је око 700 верника, по медијима, напустило храм у знак протеста. Осим тога, верници су покренули петицију са више од 5.000 потписа којом дају подршку игуману Николају. (Вести-онлајн)
Одлука, да се да орден Војиславу Шешељу, ма шта да је чинио добро за Цркву, после недавног извињења због „неприличених изјава“ епископа Филарета на рачун Кетрин Ештон и Ангели Меркел, као и обећања да „овакве наше критично изговорене речи (оригинална лексика) више неће понављати, помало зачуђује. Пара коју је г. Шешељ улагао у Цркву можда нема идеологију, али ипак, додела оваквог признања у диктаторски усмереној Вучићевој Србији, када је Шешељ избачен са мас-медија, тешко да нема политичку конотацију.
Док је пре неколико година на додели Ордена Белог Анђела Дачићу учествовао читав врх данашње Београдске патријаршије, на додели исте награде Шешељу је био присутан само Сергеј Бабурин, потпредседник руске Думе.
На крају, дозволимо себи једну претпоставку: Није ли епископ Филарет са урушеним угледом, само један репић црквене олигархије која влада нашим просторима мимо црквених Канона? Није ли његова награда Шешељу покушај да се купи време, да Шешељеви радикали, међу којима има велики број искрених родољуба, и даље остану под окриљем екумениста из Београдске патријаршије? Да ли се на тај начин купује Шешељево ћутање о издаји црквених лица и ствара лажна слика да у редовима екумениста нису сви јерарси и верници Вучићевог месијанизма? На тај начин, зауставља се природна коалиција антиекумениста и родољуба који, истина, нису много писмени по питању Вере, али су искрени у својим побудама за одбрану Србије, а та коалиција би могла да утиче на рушење марионетске власти у Србији.
Деси ли се да народ, у саблажњивим тренуцима своје историје, напусти своје светосавске светиње и идеале – светосавско свештенство се не сме повести за ниским нагонима народним, него високо држати заставу светосавског идеализма. Ако чак и многи свештеници, и многи епископи, изневере Светосавље, па ти останеш сам на светосавском путу, – и онда се не бој, него храбро и чврсто држи светосавску заставу до краја, до мученичког краја и радосне смрти за светосавске светиње и идеале. (Свети Јустин Ћелијски)
Погледајте такође: ИРОДОВЦИ
Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“
Православље Живот Вечни 
Без обзира што је одвојена црква од државе -наравно декларативно-запрепашћује ме чињеница ево на фејсбуку-да наши прави Срби Православци ни о чему не коментаришу што је изван домена цркве,а ови буквално схватили па видим и они ни о чему не коментаришу што се тиче цркве и угрожености вере Православне.Интересује ли кога :што смо потпуно окупирани-што нам отимају територију-што су нам наменили да будемо територија без државе за бацање отпада и боравак највећег фашистичког шљама-што влада бела куга-штоје народ понижен -уништен без идентитета-што је народ гладан бос и го-што нам школске уџбенике припремају највећи непријатељи-што нам је здравство потпуно уништено-што ће се већ сутра продати сва обрадива земља-уместо да се подели већим породицама-што се продаје телеком -што се продаје ЕПС-не интересује никога што власт до данашњег дана ништа није урадила за добробит народа -односно сваким даном ради све што је у њеној могућности да уништи народ ,а према сотонском пројекту….!!! Само да напоменем да Шешељ није јео прасенце,јер му то није дозвољено због болести,и није рекао да је јеретик-рекао је ја сам Православац,а да нисам био бих јеретик !!!
Има ту истине нажалост…Наша званична Црква је исувише сервилна према свим властима почевши од Александра издајника преко брозове окупације до данас! Као да ни није наша народна Црква некако је отуђена од нас!
SRBi kao i mnogo puta do sada puno ocekujemo od drugoga, umjesto da sami nesto ucine za svoje spasenje. Ocekivati od Seselja da on umjesto gradjana SRBije u hodu resi sve njihove licne, drzavne i narodne probleme je naivno i lucidno. Narodni problemi se resavaju najbolje otklanjnajem uzroka koji izazivaju i dovode do probleme u jednom narodu ili drzavi, a zatim prema moci same drzave kroz resavanje problema svakog pojedinca iz toga naroda. Drzava nikada ne smije da bude jednima dobra mati a a drugima zla maceha. Za licnu srecu i uspjeh u zivotu svakog naroda najvise je odgovoran pojedinac, a ne drzava koja postoji zbog naroda da bi tako zastitila prije svega njihove zajednicke narodne i drzavne interese, a ne interese pojedinaca!
Seselj je djete komunizma, i on je za razliku od drugi danasnji „politicara“ zahvaljujuci samo svojoj prirodnoj intelegenciji i zudnjom za pravdom i istinom od jugoslavena postao SRBin, a od komuniste SRBski Rodoljub. Da je Seselj bio karijerista poput drugi „politicara“ koji zive od SRBstva a ne za SRBstvo, on nikada u zivotu svome nebi mogao postati SRBin Pravi niti SRBski narodni vodja. Seselj je svjesno 12 godina stradao u pritvoru haskog Tribunala zastupajuci i braneci uspjesno interese SRBskog Naroda. Za to vreme on je narusio i izgubio svoje zdravlje koje poput drevnih SRBski vitezova on junacki prinese na uzdarje svojoj Svetoj SRBskoj Otadzbini. Da li je Seselj poput Salva na putu za Damask u Hagu postao Pavle vreme ce pokazati kada on uskoro bude izabran slobodnom voljom vecine gradjana SRBije za njezinog buduceg PRESJEDNIKA!
Seselj ne zeli da S.R.S. dodje na vlast zbog njegove licne srece, vec zbog buducnosti i opstanka SRBskoga Naroda koji se nalazi na putu svoga nestanka. Da li ce gradjani SRBije pravilno shvatiti sadasnje vreme u kojem zive i imati dovoljno mudrosti, znanja i hrabrosti da na buducim izborima vecinom glasaju za Dr. Vojislava Seselja i S.R.S. ili ce kao do sada da glasaju za GROBARE SRBSTVA zavisi prije svega od narodne prosvecenosti, obavestenosti i Rodoljublja kojeg nema bez SRBskog Bogoljublja. SVAKI NAROD IMA VLAST KAKVU ZASLUZUJE, PA TAKO ISTO I SRBI. VLAST U SRBIJI JE ODUVJEK BILA NAJBOLJA SLIKA SADA OBEZGLAVLJENOG SRBSKOG NARODA! SESELJ JE NADA I BUDUCNOST SRBIJE!
Ја бих желео нешто да кажем, по питању народа српског и власти у Србији.
Можда нисам у праву, али је мени то тако познато па би хтео мало да разјасним и ову ситуацију у Србији.
Србски Православни народ је био према заслугама нашег Светог оца Саве, прихваћен од Господа, као што је био прихваћен иЈеврејски народ од Господа, по заслугама Аврама , Исака и Јакова.
Због одступништва од Господа, Јеврејски народ је био често кажњаван и казнама довођен до покорности Богу, али на крају је Бог послао и свога сина, а наше Господа Исуса Христа да директно упути Јеврејски народ на истинити и праведни пут Божији.
јеврејске црквене старешине нису прихватиле, помоћ, коју им је Бог послао, него су Господа Славе разепели и тиме отпали од Бога и отишли у проклетство и сада чекају атихриста.
Шта је са нашим народом?
Доласком комуниста, наши отпадници од Бога, толико су се разуздали да су чак чинили једно веома тешко светогрђе.
Ухватили су једно куче и убили, а онда су направили пратњу, са весељем и великим поносом су ишли да сахране куч. Они су били поносни јер су они напредни и мудр и БОГ им више не треба,и сада са поносом они сахрањују Бога.
Зашто је овакво зло над нашим народом и зашто нам увек издајничка власт долази?
У Библији се каже да је свака власт од Бога. То значи : Какав је народ таква им се власт даје.
Народе Српски, ја би предложио, да се скупимо сви, који верујемо у Бога, да се извши једна литургија и да се моли опроштај од Бога због ових злих дела наших боодпадника.
Веома је жалосно у нашем народу, да се сви изјашњавају у православце, а у суштини су богоодпаници и непоштоју само две Господње заповести у којима се заступљене и свих десет осталих.
Све док већину имају боодпадници, дотле ће бити и ово зло над нашим народом.
Ето, то је моје размишљање и тражење узрокја зла над нашим народом.
Koliki članak i samo se pominje Irinej Bulović a o Amfilohiju Radoviću,Atanasiju Jeftiću,Teodosiju Šibaliću,Grigoriju i ostalim likovima koji su,hteli to neki da priznaju ili ne,glavni u SPC,ništa,ni slova. Ekumenista Bulović ne bi mogao sam ništa da uradi da mu nije ovih likova od kojih su neki u Sinodu i za vreme, patrijarha Pavla radili šta su hteli i tek sada rade šta hoće dovodeći svoje zemljake na visoke crkvene pozicije da bi time osigurali ispunjenje svojih planova. Nekanonski su svrgla Episkopa Artemija sa njegovog trona i doveli Teodosija,svog čoveka i zemljaka,a niko se nije pitao zašto Grčka nije isporučila do sada Simeona Vilovskog,sekretara vladike Artemija? Zato što Grčkoj nisu podneseni valjani dokazi zbog kojih bi ga Grčka policija uhapsila i isporučila po poternici Srpskog pravosuđa.Ti likovi iz crkvene sredine dobijaju političku podršku od svojih zemljaka koji su na državnim pozicijama a jedan od njih je i Vojislav Šešelj sa svojim kumom Vukom Draškovićem,koji su kao agenti ubačeni u Srbiju i prikazani kao opzicionari. Kada se videlo raspoloženje Srba i slobodarski duh Srba, ta dva lika su pocepala Srbsku opoziciju i time uništili jedinstvo,rascepkali su opoziciju na sitne delove i onemogućili političke promene u Srbiji.Naravno,pre neki dan je Amfilohije odlikovao Šešelja za doprinos Srbstvu na KiM ali ko prati politiku i analizira ove likove shvatiće da Srbi i Srbija od ovih neljudi ima samo štete! Zemljaci se međusobno pomažu i podržavaju na našu štetu.