Ратови европски произашли су од рата Европе против Христа

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

10462591_675764995835743_477427564340262800_n

Јесте ли чули, браћо повест о залуталом?
Залутало дете у шуми. Плаче и тражи. Шта тражи пре свега залутало дете?
Христос би рекао: Пре свега тражиће свога родитеља.
Европа би рекла: Не, него би најпре тражило хлеба.
Христос би рекао: Дете зна да кад нађе родитеље, наћи ће и хлеба и све остало што му треба. Зато оно најпре тражи родитеља.
Европа би рекла: Није тако Христе. Ми то боље знамо. Ти ниси знао за телескоп и микроскоп и магнетску иглу и електрику и биоскоп. Дакле, залутало дете би најпре тражило хлеба и обућу и одећу и преноћиште, а о родитељу не би имало кад ни да мисли.
Христос би рекао: Кад знаш боље од мене, одметницо моја, а ти се управљај према твоме знању. А ја ти кажем, бићеш и гладна и боса и гола и болесна и сумасшедша, поред све шарене гомиле твога несноснога знања. О, браћо моја, како је Христос имао право! Ко то није могао раније веровати, морао је тачно сазнати из последњих лудачких подвига и самртничких трзаја европског човечанства.

Да је којом срећом то човечанство најпре тражило свога небеснога Оца и да је искало пре свега Царства небеснога, све би му се остало дало, и оно би било срећно и својом срећом озаривало би сав нехришћански свет, и певало би славу Божју, тако сложно и громогласно, да би сви народи на земљи одбацили своје идоле и пожурили да се крсте и постану чланови божанскога хора европскога. А овако, како се упутило за својим погрешним мислима и за својом злом вољом, мимо Христа и напротив Христа, оно изгибе мучећи се за хлеб, а увек је гладно; полуде отимајући туђе и никад нема довољно; осрамоти се препирући се о томе шта је срећа, а све бива даље од среће; ослепи читајући књиге, да би дошло до већег знања, но товарећи свој мозак све већим теретом знања, оно је постајало све глупље и мрачније и бедније. Јер је навикло да тражи хлеб и срећу и знање мимо родитеља свога небеснога и напротив путу и методу што је Христос указао. Отуда је јасно да су и ратови европски произашли од рата Европе против Христа; сва глад и јад њен од непримања хране Христом предложене; сва несрећа и сва срамота и све безумље европско од размаженог одречења од Христа и лутања за крушцем соли својих једногрбих и двогрбих философа. И то не од јуче него из давна. Од када? Откад јој је папа учинио Христа мрским а Лутер протумачио Христа погрешно.

Ми се не злурадујемо. Ми желимо од свег срца европском човечанству чисту истину и прави пут. И једно и друго јесте Христос, но Христос не по папском и не по лутеранском. Не тај Христос, него Христос светих прађедова европских, тј. онај Христос како су га прађедови садашње Европе хиљаду година знали и поштовали заједно са нашим православним прађедовима. Читаву и пуну хиљаду година, докле повампирена неман понтификалног Рима Јупитеровог није зажмурила пред истином, погазила стид и почела страхом да влада.

Али Европи смета једно: презрење својих праотаца и прађедова. Заповедио је Бог: поштуј оца свога и матер своју да ти добро буде. Европа је имала много бунтова и револуција. Све стреле тих бунтова и револуција биле су управљене на њене родитеље и прародитеље. А Бог се свети ужасно онима који не поштују своје родитеље. Јер који се одвајају од свога телесног родитеља одвајају се и од Бога. Све не ваља, како су живели наши очеви јуче, мислили су отпадници европски, а све је добро како ћемо ми живети сутра. Од свога Јуче Европејци су се неколико столећа сваки дан отресли као од куге, обећавајући сваки дан своје срећно Сутра. И живот је њихов протицао у једном магловитом Данас, између презрења онога што је прошло и очекивања онога што још није дошло. Историја људска не зна за једну другу расу или један други народ који се вековима хватао за нестварност и живео нереалностима као последњих неколико покољење беле Европе. А баш, та су поколења највише говорила о стварности; викала против „бајки из прошлости“, градила такозване „идеалисте“. У самој ствари нико на овоме свету није био удаљенији од реалности живота него Европа. Јер реалност представља онај који је рекао у лице небу и земљи: Ја сам пут и истина и живот. И јер једино Европа, раскалашна одметница, није ишла у двор Оцу небесном да тражи што јој треба, јавно и отворено, него је обилазећи Њега, домаћина свога, пошла да се шуња по његовом имању и да краде, да се после њени највећи крадљивци славе као највећи генији света.

Зашто је српски народ тако горко настрадао? Зато што се одвојио од својих богоносних отаца и витезова и пошао за безбожницима и јеретицима европским. Кад то знамо пазимо којим путем треба да идемо убудуће. Амин.

Припремила екипа странице „Православље живот вечни“

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Кроз тамнички прозор. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s