Нека праведник чини правду, а освету нека остави Богу.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

 7 (2)

Небо се свети за праведника. Нека праведник чини правду, а освету нека остави Богу. Јавиће се Бог, али неће одмах. Најпре ће кушати стрпљење страдалника и даће времена тиранину да срче сласти из чиније неправде своје. A y часу последњем, кад праведник предаје душу своју Богу и кад неправедник ликује као победилац, одједном јавља се Осветник правде. И улоге се мењају: што је горе пада доле а што је доле диже се горе. Праведник се диже као победилац са заставом Бога осветника, а неправедник остаје постиђен и ударен.

Страдање Христово светли нам као пример изнад свих других примера. Док је Христос суђен, јеврејске су се старешине држале охоло. Они су изгледали пред невештим оком као кедри ливански а оптужени Христос низак и мален и неизгледан као купина. Чак и пандури господе јеврејске гледали су са презрењем на Исуса Христа. То се могло видети и на Сиону, у двору Кајафином. Исто то и пред Пилатом у судници римској; исто то и пред Иродом, а најочигледније све то и тако на Голготи. Кад је Господ распет, његове неправедне судије испод крста бацале су увреде и грдње у лице Његово, смејали се и подсмевали. Тако и руља коју су они плаћали да иде уз њих и да виче на уста оно што им они туре у уши. Тако чак и један од прикованих разбојника.

Ко је могао слутити да ће се све то прекратити у једном минуту! Све глупости које људи чине долазе од погрешног људског разума за који они мисле да је тачан, и од погрешне им логике за коју држе да је сигурна као стена.

Јер кад Господ Исус викну на крсту: Оче у руке твоје предајем дух свој, и кад издахну, догоди се оно неочекивано што помрси све рачуне сионских мудраца и баци људску логику у прашину. Шта се догоди? Сунце мркну, земља се потресе, стене попуцаше, гробови се отворише, завеса на храму расцепи се од врха до дна. Бура, ужас, страх, мрак, земљотрес. И сав народ који се бијаше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси. Замукоше уста која су дотле бљувала јед и гад против Сина Божјега. Затресоше се колена и зацвокоташе зуби од страха. Свак је журио да умакне са тога страшнога места. Свак је осећао, да се Бог Осветник изненадно умешао у овај догађај. Свак је себе прао и правдао у мислима говорећи: нисам ја крив, они ме наговорише! Заједно с капетаном страже многи су тврдо поверовали да је Онај Човек заиста Син Божји.

Но нико од њих није то видео ни признао пре свих оних јављених страхота. Ко је то могао видети и признати гледајући на светломе дану величину фарисеја и маленкост Исусову! Док је сунце као и обично сијало с неба и осветљавало подједнако и добре и зле, и док је земља стајала мирно и непокретно, и докле су стене ћутале и гробови мучали и завеса висила на храму у свој красоти својој, ко је могао не видети величину јеврејску и маленкост Исусову? Али кад је природа проговорила својим страшним језицима по наредби Божјој онда су и људи променили своја мишљења и своја мерила.

То се догодило пре две хиљаде година у Јерусалиму. То се догодило и у овом нашем веку.

Док су се Европејци шалили с Богом и док су заједно с Јеврејима исмевали Христа, био је дубок мир на земљи и над земљом. Кад су почели без стида и страха вређати Христово име, Христову цркву, а Христове следбенике презирати, гонити и убијати, онда су они (не знајући ни сами како) заратили међу собом. Земља се тресла од тога рата; стене су распрскаване, гробља преоравана оловом и гвожђем; сунце је изгубило свој сјај за људе, и светло његово нити им је светлило нити их грејало. Црни облаци од барута покривали су Европу, а изнад тих облака виси ли су црни облаци грехова и безакоња европског човечанства.

И сви крштени народи осетили су да се догодило нешто неочекивано. Бог је пружио своју руку на земљу да освети погажене законе и попљуване светиње своје. И сви прави људи погледали су и увидели самообману у којој су живели. Европски великани постали су им на очи као кепеци, а Христос као Бог Саваот. Сва култура европска учинила им се као циганска ковачница, а правда и љубав Христова као стубови на које се наслањају звезде. Све речи европских сумасшедших философа и песника звучале су им као папагајско блебетање, а речи Христове јечале су као звуци арханђелских труба. Све богатство Европе било им је као ђубриште; сва лепота као шарена кожа змије шарке; сви универзитети као тамнице пуне мемле и мртвачких костију. Беспомоћни, очајни, погледали су у густе облаке који су притискивали сву земљу и видели су јединога који може помоћи. Нису видели своје философе ни песнике, ни богохулнике ни лудаке, за којима су ходили, него су угледали Сина Човечијега гдје иде на обла цима небеским са силом и славом великом.

Браћо моја, тако ће бити на крају времена. Но тако бива кад год залутали људи изгубе пут и вођство и мир и разум. Онда се само Христос види, и нико више. Најневидљивији у доба грешнога мира, постаје највидљивији у време крвава рата. Кад је тама најцрња, Христос је осветљује. Кад је невоља најтежа, Христос даје утеху. Кад је кривопутица најстрмија, Христос изводи на прави пут. Кад коса смрти откосима односи људе, Христос долази као Животодавац. Нико то није у већој мери искусио, осетио и сазнао него Срби. У овоме су они могли бити учитељи Европи. Амин.

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Кроз тамнички прозор. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Нека праведник чини правду, а освету нека остави Богу.

  1. Svestenik Mihailo Mikic каже:

    „Neka pravednik cini pravdu, a osvetu neka ostavi Bogu“ su bozanske rijeci i puste zelje naseg Sv. Vladike Nikolaja. Rijeci su izrecene i zelje su nastale u ona teska vremena Drugog svetskog rata kada je Sv. Vladika Nikolaj sa hiljadama drugih ratnih zarobljenika i civilnih zatocenika camio u zloglasnom logoru Dahau, ne znajuci kao ni drugi logorasi ako on ziv uvece omrkne da li ce ziv ujutru da osvane? Vladika je u pravu. Osveta pripada samo Bogu. On ce jedini da se osveti za stradanje Pravednike svojih na zemlji. Medjutim, koliko danas ima Pravednika na zemlji koji zasluzuju tu milost Boziju, da Gospod ratuje za njih, i da se sveti Pravednim Sudom svojim progoniteljima i muciteljima Pravednika svojih? Veoma malo. Mozda samo jedan zbog kojeg Gospod drzi svet ovaj, a mozda i vise. To samo Bog zna!

    SRBi koji su okrenuli ledja Bogu i SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju, koji su kroz ekumenizam, papizam, komunizam, globalizam i novotarstvo sisli sa puta Svetog Save koji vodi u zivot vjecni – nisu pravi Srbi. Oni su Srbi samo svojim fizickim poreklom, ali duhom svojim oni nemaju nista do svoga pokajanja i povratku Bogu i SRBstvu sa Istinskim SRBstvom: Pravoslavljem i Svetosavljem. Oni nemaju djela dostojna jednog Pravoslavnog SRBina koja bi svedocila da su oni dostojni potomci Svetih Bogootaca nasih. Zasto? Zato sto su takvi obesveceni i obezbozeni „Srbi“ kroz jugoslavenstvo se rasrbili toliko puno da su oni zbog toga postali drugi narodo koji nema vise nista zajednicko osim svog porekla sa Svetim Savom i drugim Svetiteljima, Prosvetiteljima, Uciteljima naroda SRBskog!

    Odrodjeni SRBi se radjaju kao SRBi. Oni su nekada zivjeli kao monarhisti ili komunisti a umirali kao Jugoslaveni. Vremena se menjaju, a sa vremenom i „Srbi“. Oni sada zive kao DEMONokrate i slebdenici postojeceg drustveno politickog sistema sa zeljom da umru kao clanovi evropske Zajednice. Odrodjeni „Srbi“ sve ce biti samo SRBi nece biti. Zato takvi „Srbi“ nisu Pravednici. Oni su gresnici koji se zbog toga moraju sami da bore za svoje spasenje. Ako se oni na vreme pokaju za grehe svoje zbog njihovog otpadnistva od Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, i ponovo vrate na put Svetog Save koji vodi u zivot vjecni: Bogu i SRBstvu: Pravoslavlju i Svetosavlju, Gospod ce tada gresnim „Srbima“ da oprosti grehe njihove, i SRBima ce pomoci tamo gde oni ne budu mogli sami sebi da pomognu!

    Svesni su toga bili Sveti Preci nasi. Oni su zato gresni SRBski narod prosvecivali Svetim Jevandjeljem i ucili Zakonu Zivota, da se ne posveti onaj ko se ne osveti. Zbog toga dragi SRBi moji, nemojte besporebno zamarajti Boga sa gresima svojim. Zna Gospod bolje od vas sve grehe, molbe i potrebe vase. Nemojte uzalud moliti Gospoda da se Bog sveti drugima zbog greha vasih. Prvo se pokajte se za grehe svoje, i pomjerite sa ukletog i bezboznickog mjesta na kome stojite i vratite Bogu svome, Starom SRBskom Rodjaku, Gospodu nasem isusu Hristu. Tada ce Bog da bude sa vama u sve dane zivota vaseg. I opet ce majke u Indiji i u Kini svojoj djeci govoriti, ako zelite srecni biti na Srbe se ugledajte! A m i n.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s