О МАСОНИМА, И ШТА ОНИ ДАНАС ТРАЖЕ У БЕОГРАДУ (видео)

Чувши о тајном и полутајном раду масона, као и о њиховом великом утицају на рад државних органа Републике Србије, само се намеће поређење ове организације са сектом богумила коју је истребио из Србије св. Стефан Немања. Полутајна секта богумила се више од свега бавила тиме како да на заверенички начин сруши власт православних у земљи и да њени припадници преузму кормило државе.

Док се на Сабору водила велика распра, дође кћи једнога од Немањиних правоверних велможа, која је била удата за једнога од тих кривоверних, која је била у њих и сазнала нечисте гадости њихове, али се нимало не косну вере њихове. Она припаде к ногама Светоме, и исповедаше јасно, говорећи му: „Господине, господине мој, ево видим како држава твоја расправља о овој мрској и одвратној вери. Ваистину, господине мој, по брачном закону бих испрошена преко оца мога, слуге твога, који је мислио да је у држави твојој једна вера. И бих у тих законопреступника, и видех, господине, где уистини служе самоме Сатани, који је отпао од славе Божје. И не могући трпети смрада глувих идола и мрске јереси, истргох се из руке њихове и прибегох, и вапијем моћи твојој: порази крстом оне који се боре с нама, да искусе нечастиви непријатељи како је моћна вера твоја, господине“. (Из житија св. Симеона Мироточивог)

„Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изишли у свет“ (1.Јн 4:1).

Масонство је тајна међународна, светска, револуционарна организација борбе против Бога, против хришћанства, против Цркве, против националне државности, а поготово хришћанске државности.

1912250_571101846320292_1924517726_n

Идеја масонства данас не негира верске организације, већ се користи њима. Масони постављају себи за циљ да се инфилтрирају у разне организације и да дођу до водећих позиција. То се дешава и када се масон нађе у црквеној организацији. Желе да држе кључне позиције и да тиме узурпирају власт. Њихова је идеја да је масонско братство изнад сваке религије, па и изнад Православља и Цркве. Све постаје релативно у њиховим очима, осим њихове жудње за влашћу. То је, уједно, и разлог зашто уводе релативизам и равнодушност према истинама Вере под видом толеранције. Они равнодушност према истинама Вере често оправдавају самим Христовим заповестима, извлачећи их из контекста: „Не суди да ти се не би судило:“ је заповест која им је омиљена у злоупотребама и која важи за паству, док за њих саме важе друга правила. Екуменистички покрет се често међу ревнитељима Православља доживљава као остварење идеје масонства о релатизвирању истина Вере и потчињавању религијских организација масонским ложама.

АРХИЈЕРЕЈИ РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ О МАСОНСТВУ:

Масонство је непомирљиви непријатељ хришћанства. Оно за свој циљ поставља рушење Цркве, рат са свим религијама, уздрмавање темеља националне хришћанске државности и организовање револуција по читавом свету. Чувени масон Волтер је некада рекао: „Погазимо неваљалицу!“, то јест религију. Та знаменита фраза налази свој одјек у масонским круговима и до дан данас. 1881. је белгијски масон Флери писао: „Доле распети! Ти који ево већ 18 векова држиш свет под својим јармом! Твоје царство се завршило! Није потребан Бог!“

У тој међународној организацији по снази утицаја и значају прво место припада јеврејском народу, коме је богоборство својствено још од дана распећа Христа Спаситеља. Јудаизам је историјски повезан са масонством најтеснијим спонама у својој огорченој борби са хришћанством и у месијанским тежњама за владањем светом.

Угледни масон 33. високог степена изјавио је 1912. године: „Ви осећате неопходност да једном за свагда свршимо са Црквом, са свим Црквама“. „Док то не постигнемо, ми нећемо моћи радити продуктивно, нити саградити било шта трајно.“

1913. је масон Сикар де Клозол говорио: „Има један мир који ми не можемо склопити, једно разоружање на које не можемо пристати, има један рат који морамо неуморно да продужавамо до победе или до смрти, то је рат против вечних непријатеља масонства и републике, непријатеља разума, науке и људске праведности, а ти непријатељи су све догме, све цркве“.

Белгијски масон Кок је на међународном масонском Конгресу у Паризу изјавио: „Оно што је неопходно да срушимо јесу религија, догме“, и даље: „Путем пропаганде, па и путем административних уредби постигнимо то да можемо погазити религију.“

„Подсетимо да су хришћанство и масонство потпуно непомирљиви, и то толико да приклонити се једноме значи прекинути са другим. У томе случају дужност масона је само једна – треба смело сићи у борбену арену и тући се“. „Радићемо, испредаћемо спретним и опрезним рукама тај мртвачки покров који ће једног прекрасног дана прекрити све религије, и тада ћемо у целом свету потпомоћи рушење клерикализма и сујеверја које од њега произилази“, каже члан Конвента Велике Ложе Француске. Могло би се навести још безброј сличних изјава, будући да ниједан масонски скуп не пролази без испада против религије.

Треба приметити да масонство у својим обредима, посвећењима и симболици има изразито богохулни карактер. Тако је на пример ложа 18. степена (Розенкројцерска) украшена сликом Голготе. На крсту је насликана ружа изнад које је стављен тајанствени јеврејски натпис I.H.P.I. Заседање ложе почиње онога трена када се поцепа на двоје црквена завеса. Церемонија се завршава богохулном изјавом – масони се изјашњавају као служитељи сатане: „Ми масони“ – каже велики мајстор Бруклинске ложе Лесинг – „припадамо Луциферовом роду. Троугао место крста. Ложа уместо Цркве.“ Наравно, постојање таквих богохулних обреда масони прикривају, али се они свеједно обављају у врховима неких масонских ложа.

Ако на првом месту стоји борба са религијом, онда друго место неоспорно заузима борба са хришћанском државношћу која је историјски утелешена у монархијском уређењу.

Одредбе устава масонских ложа служе једино томе да се лакше заваравају необавештени људи. Тако на своме заседању од 12. априла 1884. године Велика Ложа Француске одлучује: „Због бескорисности се укида тачка устава по којој се Велика Ложа одриче од разматрања политичких питања“, али у званичном билтену Великог Истока Француске за 1886. годину може се прочитати: „Неко време је постајало не толико правило, колико обична формалност да се изјављује да се масонство не бави ни питањима религије ни политиком. Под притиском полицијских прописа били смо принуђени да прикривамо оно што је наш једини задатак. Без обзира на то, у званичним статутима одредба устава која забрањује умешавање у политику, остављена је. Из тога се може видети колико се може веровати званичним правилима масонских ложа. Цео низ ауторитативних историчара сведочи да је у револуцијама XVIII, XIX, као и нашег века, масонство узимало најживљег учешћа и имало веома велики утицај. Масонска издања и до дан данас то потврђују, па се чак тиме и поносе.

Dr Čedomir Vukić veliki je majstor Regularne velike lože Srbije

Владимир Марковић, Велики мајстор нерегуларне и дивље масонерије. Ова масонска организација назива себе УВЛС што значи уједињена велика ложа Србије и настала је пре свега од људи искључених из Регуларне велике ложе Србије.

 

Масон и кабалист Папис тврди да су „револуције примена устава масонских ложа на друштво“.

И НАЦИОНАЛНЕ И ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ ОРГАНИЗУЈУ МАСОНИ?

„Браћо,“ може се прочитати у другом броју истога званичног билтена, „дозволите ми да изразим још и наду у то да ће масонство, које је задужило историју националним револуцијама, успети да направи и крупнију револуцију – интернационалну.“ (Bulletin Officiel de la Grande Loge de France, X. 1923, стр. 28.)

МАСОНИ И КОМУНИСТИ

Председник Великог Истока Дезмон даје овакво одређење републике: „За мене република значи: антиклерикализам, антимилитаризам, социјализам… Ми ћемо победити искључиво захваљујући савезу левичара, чија главна ћелија ће бити ложа“ – каже се у извештају поменутог Конвента; „ми морамо да окупимо све републиканце и да чак и у савезу са комунистима израдимо програм.“

ЦРКВЕНИ МОДЕРНИЗАМ И МАСОНСТВО

Не можемо а да не приметимо и то да наш тешки црквени раскол има за свој праизвор то исто развраћујуће масонство са својим различитим организацијама и делатницима који су проникли у црквено-парохијске установе у циљу растројавања и растурања црквеног живота. Навукавши тогу ревнитеља православља и хришћанског просвећења, они уз помоћ такве лукавштине и лицемерства, посредством новца и штампе варају лаковерне и необавештене људе, заражавају их отровом модернизма и одвлаче их од истините Христове Цркве.

Брат Колсон пише у „Општим масонским аналима“: „У нашим редовима (тј. у ложама) нема странаца. Браћа свих народности су код куће у свим ложама.“ Брат Рагон, општепризнати масонски ауторитет, износи следеће: „Основно својство масонства јесте интернационалност.“

Сваки масон вишег степена поседује и прва три степена и у својству мајстора наступа као пуноправни члан ма које ложе на земљиној кугли. Сваки масон, ма којој федерацији да припада, дужан је због тога да носи пуну одговорност за ту противхришћанску и противдржавну делатност коју води јединствени светски масонски ред, а онај који се скрива од те одговорности иза народних или обредних етикета, или обмањује сам себе, или свесно допушта неистину.

ОДЛУКЕ САБОРА РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ У ВЕЗИ СА МАСОНСТВОМ

Узимајући у обзир све горе изложено, Свештени Сабор је одлучио:

  1. Осуђује се масонство, као учење и организација непријатељска хришћанству и револуционарна, усмерена на рушење основа националне државности.
  2. Осуђују се такође и сва учења и организације сродне масонству: теозофија, антропозофија, „Хришћанска наука“ и YMCA.
  3. Налаже се Епархијским Преосвештаним Владикама и Начелницима мисија да своме подручном свештенству предају упутства неопходна за борбу против наведених штетних учења и организација и за опомињање православне руске пастве против одушевљавања њима и против учествовања у њиховој штетној делатности, посредством духовне проповеди, ванбогослужбених беседа, штампе, предавања о Закону Божијем у школским установама, а нарочито путем исповести.
  4. Ставља се у дужност црквених пастира да оне који приступају исповести питају нису ли они у масонским организацијама и не деле ли та учења, те ако се покаже да јесу или да деле, онда таквима да објасне да је учествовање у наведеним организацијама неспојиво са звањем хришћанина – члана Христове Цркве, да су они дужни или да се коначно одрекну масонства и њему сродних учења, или да се, ако то не буду испунили, неће удостојити Светог Причешћа, те да ће при даљој непокајаности бити одлучивани од Свете Цркве.

Предавши вам наша Архипастирска упутства у вези непријатеља Божијих и непријатеља нашега спасења, желимо да вас подсетимо на Апостолске позиве: „Љубљени, старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем позивајући да се борите за веру једанпут предану светима… изграђујући себе… у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни.“ (Јд 3,20,21)

Председник Архијерејског Сабора

Руске Православне Цркве у иностранству
† Митрополит АНТОНИЈЕ

 

15/28. августа 1932. године.

Дан Успењија Божије Мајке.

Сремски Карловци. Југославија.

 

 

ДОДАТАК

Руска Загранична Црква је на свом Сабору 1938. не само потврдила противмасонску одлуку из 1932. године, него је и након разматрања посебног излагања А.И.Лодиженског поименичним гласањем прихватила његову предложену резолуцију која осуђује масонство:

Резолуција по излагању А.И.Лодиженског
по питању осуде масонства

 

„Сабор Руске Православне Цркве у иностранству, са учешћем представника клира и мирјана на свом заседању 10/23. августа 1938. године, имајући у виду решења Архијерејског Сабора 1932. године који је изрекао осуду франмасонства као противхришћанске заједнице, са жаљењем установљава да је и поред такве јавне осуде од стране више црквене власти противхришћанске суштине франмасонства, један број Руса који себе сматрају православнима продужио чланство или наново ступио у то тајно друштво, а такође узимајући у обзир да је веза светског масонства са борбеним безбожним покретом који је поробио Русију, истоветним са III интернационалом, неоспорна, одлучује:

Сви који себе називају православним Русима, а који су чланови противхришћанске и Светој Русији непријатељске заједнице франмасона, ако ли они на тајни исповести не принесу утврђено покајање за своју заблуду, сматраће се избаченим из крила Свете Православне Цркве са свим последицама које из тога произилазе.

Цела посланица

Погледајте такође: СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ О МАСОНСТВУ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Црква и друштво, глобализам. Забележите сталну везу.

3 реаговања на О МАСОНИМА, И ШТА ОНИ ДАНАС ТРАЖЕ У БЕОГРАДУ (видео)

  1. SRBin Svetosavac каже:

    Hvala Urednistvu elektronskih novina „BORBA ZA VERU“ sto je svojim pisanjem o Slobodnim zidarima ili Masonima, tacno, smjelo i odlucno dalo jos jednu dijagnozu opake i smrtonosne bolesti koja sada hara u SRBskoj Pravoslavnoj Crkvi. Ova stara bolest se bila malo pritajila u Otadzbini za vreme vladavine SRBskim zemljama Sv. Save bezboznickog komunistickog rezima Josipa Broza Tita. U to vreme masonstvo je bilo rezervisano samo „posvecene“ i najvise drzavne funkcionere komunistickog bezboznickog rezima. Zatim se masonstvo za neprosvecene narodne mase ponovo siri u nasem obesvecenom vremenu i DEMONokratije, u kojoj zablude Slobodnih zidara bivaju naveliko prihvacene od pojedinih „politicara“ i njihovih skutonosa. Masoni postaju sve uticajniji u politickom zivotu SRBije zbog narodne neobavestenosti, a njihove ideje sve prihvatljivije za duhovne bolesnike sadasnje SRBije. Ideje Slobodnih zidara kao i svaka druga bolest koja se na vreme ne lijeci postaje sve otpornija na postojeci nacin lecenja kojeg su Pravoslavni svestenici nazalost davno napustili. Zato masonstvo poput smrtonosne bolesti podmuklo preti Crkvi Hristovoj da zbog nase nebudnosti poput sekti postepeno zarazi sve njezine organe, i tako da unisti djelo Hristovo!

    Mnogi episkopi i svestenici koji ne veruju u Boga postali su zato clanovi masonski loza. Oni sluzeci masonskim ciljevima ne mogu u isto vrijeme da sluze Bogu i SRBstvu.. Podredjujuci intererse SRBske Pravoslavne Crkve, interesima masonskih loza i njihovom ucenju oni svesno cine IZDAJU, Pravoslavlja i Svetosavlja. Gospod kaze „da niko ne moze dva gospodara sluziti“ kao sto ni zena ne moze u isto vreme dva covjeka voljeti. Jednog ce voljeti a drugog mrzeti. Tako isto i vladike i svestenici koji pripadaju Slobodnim zidarima ne mogu u isto vrijeme sluziti Bogu i djavolu!

    Strana i nehriscanska jereticka ucenja paloga andjela Lucifera ili Satane, zbog nase nemarnosti i ravnodusnosti prema vjeri Svetih Bogootaca nasih, sve vise se slobodno zato siri u svijetu i medju SRBima. Mnogi Srbi zbog svog vjerskog neznanja cesto puta mirno i nezainteresobano posmatraju razvoj ove opake i zarazne bolesti; a ima nazalost i takvih „Srba“ koji svojim clanstvom u masonskim organizacijama svesno ili nesvesno sami podrzavaju njezino sirenje. Svakom SRBinu treba zato da bude jasno da masonstvo svojim ucenjem razara SRBstvo: Pravoslavlje i Svetosavlje i narodnu Svetosavsku Crkvu najmudrije SRBske glave naseg Oca Svetog Save!

    Pravoslavni svestenici koji zele da ostanu vjerni svojoj polozenoj svestenickoj zakletvi trebaju zato kroz vjersko obrazovanje svojih parohijana na vrijem da sprece sirenje ove opake masonske zaraze u SRBskom narodu. Masonske zablude kao i svake druge duhovne bolesti lece se samo doslednom primjenom odluka vaseljenski i pomjesnih Sabora kroz ispovjest, post i molitvu. Svaku bolest treba na vrijeme spreciti a ne samo lijeciti!

    Masonstvo svojim podmuklim nacinom rada zajedno sa drugim zabladuma ljudskim po kazivanju covecijem, po razumu ovog svijeta poput ekumenizma, papizma i globalizma kroz novotarstvo i promjenu Pravoslavnog hriscanskog ucenja poput raka iznutra razara organizam Crkve Hristove. Slobodno zidarstvo kakvo mi danas popznajemo, i kako se ono sada prestavlja sirom svijeta, se razlikuje od djelovanja masonerije osnovane 1717 g. u Londonu. U to vreme covjecanstvo jos nije bilo toliko puno razbozeno kao sto je to slucaj danas. Zato je i masonjerija toga vremena bila drugacija: „rodoljubiva i napredna“. Ona je bila nezaobilazni faktor u „kulturnom zivotu“ mnogih naroda koji su kroz obezbozenu kulturu Zapadne Evrope uz pomoc masona iz hriscanskog savrsenstva postepeno neprimjetno vraceni u pred hriscanski paganizam!

    Tako su masoni od „prosvecenih“ narodnih „rodoljuba“ pazljivim glacanjem u „radionici“ Slobodnih zidara postali zlotvori i krvopije ljudske koji zajedno sa jevrejskim cionistima snose odgovornost za velika stradanje koja su zadesila mnoge narode i sve ratove koji su vodjene u proslosti. Po savjetu Fr. Bekona, masona i barona verulamskog iznesenoj u knizi „Nova Atlantida“ Slobodni zidari svoju ulogu u politickom zivotu trebaju vjesto da prikrivaju sa namjerom da tako sakriju od javnosti moc koju tajna masonska drustva imaju u zivotu mnogih naroda. Zavisno od postavljenog zadatka masonska drustva mogu biti gradilacka ili rusilacka. To zavisi od odluke glavnog „Majstora“ koji zeli svojim radom preko Slobodnih zidara da podigne ili srusi moc jednog naroda!

    SRBi su imali tu nesrecu da su oni na svojoj kozi osjetili gradilacku i rusilacku moc masona. Neupuceni citalac ovu moc Slobodnih zidara koja proistice iz tajne masonske ne moze da razumije. Mnogi dobri ljudi zbog svoje neobavestenosti ne mogu da shvate da su masoni sa drugim slebdenicima Antihrista sva ljudska dostignuca podcinili svojim politickim ciljevima koja vode sa raznih strana zajednickom cilju; stvaranju jedinstvene planetarne drzave, sa jedinstvenom planetarnom vladom, vojskom i ekonomijom. Takva drzava bice osnovana na kraju vremena i ona je prorecena od samoga Hrista i njezina uloga objasnita kroz prorostva Svetih Otaca Crkve, kao buduca drzava Antihrista!

    Istorija svakog naroda na svijetu manje ili vise svedoci o zakulisanom radu Slobodnih zidara. Mislim na istoriju objektivnu a ne istoriju falsifikovanu kakvu su nama neprijatelji Boziji vjesto podmetnuli po skolama da je uce nasa djeca. Malo je poznato medju SRBima da je Prva i Druga Jugoslavija masonska tvorevina koju su Slobodni zidari stvorili sa namjerom da kroz Prvi svjetski rat razbiju Austro-ugarsku i tursku carevinu, a zatim kroz jugoslavenstvo u miru da uniste SRBstvo i kroz ustaski genocid nad Pravoslavnim SRBima tokom Drugog svetskog rata da istrebe SRBe!

    Prvu Jugoslaviju stvorio je SRBskom krvlju i kostima poznati mason, Kralj Aleksandar Karadjordjevic. On i sada pociva na Oplencu, u zaduzbini svoga oca Kralja Petra Karadjordjevica, u „vjecnome miru masonskoga boga svoga – BAFOMETA, bez krsta na svome kraljevskom grobu. Drugu Jugoslaviju stvorio je opet SRBskom krvlju i kostima poznati komunista i mason Josip Broz Tito, koji pociva na Dedinju sa masonskom zvjezdom petokrakom na svome grobu!

    Da nije bilo masona i njihove velike uloge u politickom zivotu Kraljevine SRBije, a zatim Kraljevine Jugoslavije, ne bilo ni genocida izvrsenog od strane Hrvata, Siptara, Bugara, Madjara i muslimana nad Pravoslavnim SRBima u Prvom i Drugom svetskom ratu sa blagoslovom najvisih velikodostojnika rimokatolicke „crkve“. Takodje nebi bilo ni bezboznickog komunistickom rezima Josipa Broza Tita, raspada Jugoslavije i svodjenje SRBstva na beogradski Pasaluk. Na kraju nebi bilo ni sadasnje izdajnicke vlade u Beogradu koja na trazenje masona iz Medjunarodne Zajednice svesno se odrice Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja!

    Od prvih dana svoga osnivanja ideje Slobodni zidari su bili i ostali za neupucene i neutvrdjene u vjeri Hristovoj veoma privlacne. Medjutim, isto tako masoni su bili i ostali predmet mrznje, klevetanja i proganjanja zbog njihovog tajnog mjesanja u politicki zivot mnogih naroda i drzava.
    Uzrok ovom dvostrukom gledanju na Slobodne zidare doprineli su ponajvise sami masoni koji na taj nacin zele da skrenu paznju sa svog tajanstvenog rada za „dobrobit covjecanstva“ koji se mnogim narodima vijekovima lupa od glavu. Jedan od naroda koji su imali priliku na svojoj kozi da osjete „dobrotu“ masona jesu i SRBi. Oni masonima imaju da zahvale za sve zlo sto je SRBe snaslo posebno u dvadesetom i na pragu 21 vijeka!

    SRBi Svetog Save osim gore spomenutih problema koje su nam napravili masoni tokom 20 i na pocetku 21 vijeka, nisu imali druge probleme sa Slobodnim zidarima, ali vecina SRBa smatra da niujednoj pravnoj drzavi ne mogu da postoje tajne organizacije pa prema tome ni masonske, u ciji rad drzava nema uvida preko svojih drzavnih organa vlasti. Zato ovaj komentar o Slobodnim zidarima zelim da zavrsim rijecima cika Marka R. Jednom zgodnom prilikom kada se u crkvenoj sali vodio razgovor o Slobodnim zidarima on javno rece: „Nabijem ja na k…. sve one SRBe koji izvan Hrista i Sveoga Save traze spasenje dusi svojoj, i koji izvan Svetosavlja traze napredak,srecu i blagostanje SRBskoga Naroda“. Malo vulgarno ali istinito. Zato na ove rijeci cika Marka mozemo samo da odpjevamo jedno veliko: A m i n!

  2. rastko каже:

    ODUVEK SU KRALJEVI KRUNE NOSILI A KECELJE SLUGE!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s