То је траг Европе: Мач, глад, помор

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

94630394_HO4A07251_edit

Један човек домаћин имаше сина јединца, веома мудра и веома милостива. Једнога дана шеташе син домаћинов у пратњи многих слугу својих по имању своме, па виде човека просјака, свога у ранама и дроњама. Сажали се син домаћинов, узе онога бедника, окупа га, очисти и ране му залечи, па га доведе у двор оца свога и рече: Оче, прими овога човека, нека буде теби посинак, мени брат. Одговори отац: сине мој возљубљени, твоја жеља и моја је жеља, што год ти хоћеш и ја хоћу. И тако би онај бедни просјак примљен у двор као посинак и поживе у двору као прави син и слушаше оца домаћина и љубљаше сина домаћиновога, који га из гноја и јада узвиси и прослави како се никад није надао. Али, догоди се оно што се не ретко догађа кад се гладан наједе туђег хлеба и кад се голаћ одене у царску доламу. Посинак устаде против сина домаћинова, поче га ружити и гонити, докле га сасвим не изагна са његовог сопственог имања и док се он не направи самозвани господар и наследник све имовине оног човека домаћина. Разгњеви се човек домаћин на свога посинка и нареди да се баци у тамницу и да се бије докле год не призна своје безумље и не покаје се.

Први посинак Божји био је Израиљ, други Европа. Онај заветован Богу обрезањем, овај крштењем. Онога је Бог избавио из ропства мисирског, овога из ропства сатанског. Мисирци су тиранисали народ Израиљски, сатана је са свима својим демонима тиранисао народе Европе пре крштења. Не зна се ко је од њих двоје био у жалоснијем и срамнијем понижењу кад је Син Божји смиловао се и умолио Оца свог небеског да их посини и уведе у свој двор, да му буду браћа. Ај, браћо моја, и још се не зна који се од њих двоје показао више неблагодаран према Оцу Домаћину, нити ко дрскији према Домаћиновом Сину Јединородном. Сунце је спремно да помрче због такве неблагодарности, и стене готове да прсну и пусте потоке суза због такве дрскости.

„Добро нам је бити у Египту“, говорили су Израиљци отимајући се из руке Божје и ружећи Мојсеја Божјег човека и свога воћу. „Зар нам није било боље вратити се у Египат?“ викали су. Бог нас води у пустињу где нема оно што има у Египту, нема лука ни купуса, ни рибе ни меса. Опомињао је пророк Божји и викао: „Ако ви окренете лице своје да идете у Мисир и отидете, стигнуће вас мач кога се бојите и глад, и ондје ћете помријети… Изгинућете од мача и од глади и помора и ниједан неће утећи од зла које ћу пустити на њих“ (Јер. 42, 13).

И обистини се реч пророка. Они који се вратише у Мисир да тобож избегну мач и глад и помор, сви изгибоше у Мисиру од мача и глади и помора.

То се догодило са Израиљом пре неколико хиљада година.

То се догађа и у наше време са другим посинком Божјим, са Европом. Бунт Европе против Христа у наше време то је највећи и најгнуснији догађај у историји света. И Јевреји су бунтовали, због чега су и проклетвство смоковничко навукли на себе. Али је бунт Европе тежи грех од јеврејског греха. Европски грех уопште нема сравњења у времену од постанка света до данас. Јер, док није Христос дошао у Европу, па нашавши европско човечанство у ранама и дроњама окупао га, очистио, нахранио и обукао у царску порфиру синова Божјих, дотле је Европа лежала у таквој гнусоби, и у таквом дивљаштву, да се то не да ни описати ни замислити. И ту дроњаву, изгладнелу, подивљалу, стрвинску Европу, Христос је примио за изабрани народ, наместо Јевреја, да буде „Видјело незнабожцима до крајева земље“(Ис. 49, 6). Па је ли Европа данас видело незнабожцима? Питајте незнабожце и они ће вам рећи. Ево шта ће вам рећи муслимани: Ми волимо Мухамеда више него Исуса, јер код нас следбеника Мухамедових има више милости, него ли код европских хришћана. Рећи ће вам Индија: Европа је банкрот у вери, према томе, банкрот у поштењу и банкрот у памети. Европски народи су под проклетством Божјим, јер они нису више народи, него јазавци који само грабе од свакога и са свачије њиве и вуку у своје подруме. То су двоноги мајмуни, јер држе да им је мајмун праотац; и то су двоноги јазавци, јер грабе и грабе и отимају и вуку, и никад нису сити. Зверови, а не људи. Рећи ће вам Китај: Европа је изгубила две главне стварности, па се сад хвата за оно што је споредно и пролазно. Изгубила је Бога и душу. Не верује ни у Бога, ни у душу. Телесни човек је једини човек кога Европа познаје. О духовном човеку пре ћете моћи чути нешто од Самоједа и Зулукафра него од Европејаца. Европа је само оно што очима види. Она је духовно слепа, слепља од свих континената; теле које блене и блеји. Бојмо се од ње, чувајмо се од ње, удримо по њој – то је безбожна авет човечанства.

То вам је прича, браћо, о томе како је посинак хтео потиснути сина из очеве имовине, па је љуто кажњен. Јевреји су били кажњени расељењем по свему свету, а Европејци бивају сада кажњени мачем и глађу и помором. То је траг Европе: Мач, глад, помор. Молите се Богу, браћо, да полуделом поврати памет и да ви не полудите. Славите Христа Бога да би и ви били од њега прослављени на век века. Амин.

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Кроз тамнички прозор. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s