Две папе постали „свеци“ за Ватикан, скарадне изјаве „православног“ патријарха

papa kanon

Са данашње „канонизације“.

(Радио Ватикан – 27.04.2014.) Папа Фрањо је канонизовао папе Јована 23. и Јован Павле 2.
„Свети Отац“ је овим чином и формално озваничио веру римокатоличке верске организације на миси на којој је такође присуствовао и јеретички „папа емеритус“ Бенедикт 16.
Прослави је присуствовало до 100 шефова држава и влада. Стотине хиљада људи су били за ову прилику доведени на Тргу Светог Петра и по околним видиковцима.

Ове две папе значајне су за еру јереси екуменизма као њени предводитељи, док је Јован Павле познат и по својој улози у разарању Совјетског Савеза и Русије. Што се тиче односа према Србима Јован Павле је у свим кризним ситуацијама држао страну непријатељима Србије, први је признавао новопроглашене државе и вршио промоцију вођа сепаратиста на Косову и Метохији. Срби ће му тешко опростити и проглашење Степинца, викара усташке војске, за блаженика.

papa rugova

Промоција Ругове, западњачке марионете која је одиграла одлучујућу улогу у стварању „независне државе Косово“. Више римокатоличких представника тврди да је Ругова тајно и постао римокатолик.

Патријарх Вартоломеј који припада, као и наведене папе, јереси екуменизма, у свом интервјуу објављеном уочи церемоније, потврдио је да припада људима који поштују исте вредности као и наведене папе-јеретици.

Цариградски патријарх Вартоломеј:

„Огромно обожавање у православном свету према Јовану 23. се догодило одмах дан по његовој смрти, такорећи почели смо га називати „преподобним“, „свецем“ и „оцем екуменизма“. Патријарх Атенагора је био први који је применио на њему одломак Јеванђеља: „Доћи ће човек, од Бога послат, који ће се звати Јован“. Ми можемо да се инспиришем његовим примером, да би се наставио тешки и проблематични ход ка проналажењу јединства Хришћана,“ изјавио је у овом интервјуу, наследник Атенагоре, шампиона екуменизма, Вартоломеј Први, „патријарх васељенски“ из данашњег Истамбула. Вартоломеј је први патријарх у историји „сестринских Цркава“, како наводе новине из Рима, који је присуствовао устоличењу папе. Канонизација Јована 23. ствара још већи значај следећем догађају у Јерусалиму на који ће заједно ићи Вартоломеј са папом Фрањом .

Новинар: – Папа Јован 23. је изазвао обожавање и код браће православаца. Шта значи за Вас, и за правосавне хришћане пуно признање његове светости?
Вартоломеј: -Драги папа Јован 23. је био огромна духовна фигура у историји Цркве католичке и хришћанства. Мој блажени претходник, патријарх васељенски Атинагора, га је јавно признао као велику личност, поклањајући баш њему еванђелске текстове са у којима га упоређује са Јованом Крститељем називајући га „претечом“, „гласником нашег Господа“. Заиста, Јован 23. је направио први прави корак за Цркву. Захваљујући његовој важној и храброј одлуци да сазове Ватикански Концил, по чијим је упутима отворен пут католичкој цркви за присуство у екуменском покрету, тиме и улога предводника у заједништву хришћанском, са посебним наглашавањем на односе католика и православаца. Такав догађај, ​​заједно са врлинама доброте, и љубави које откривају карактер и живот тог великог црквеног човека, је разлог потпуног поштовања канонизације дате му од стране католичке цркве.
————————————————– ———————–

 

Јован 23. је познат и као "папа шаљивџија". Када је чуо коментар једне жене на рачун његове дебљине: "Боже мој, што је дебео," одговорио joj је: "Госпођо драга, конклаве нису такмичења за лепоту!"

Јован 23. је познат и као „папа шаљивџија“. Када је чуо коментар једне жене на рачун његове дебљине: „Боже мој, што је дебео,“ одговорио joj је: „Госпођо драга, конклаве нису такмичења за лепоту!“

Вартоломеј о Фрањи, папи са глобалистичком медијском подршком:

Досадашње је служење папе Фрање задивило и нехришћане. Етос једноставности и љубави према свим људима, изнад свега према болеснима и сиромашнима, који чини да се не прави разлика код папе Фрање у проповеди, и папе Фрање у начину живота, који говори јеванђелским духом у овдашњем времену, побољшава јако пуно екуменски дијалог. Православци сада не виде папство као препотентну институцију, то што је у прошлости јако затезало односе између католика и православаца . И тако, пример папе Фрање поставља нове основе у ходу ка екуменском дијалогу .

————————————————– ——————————-

На "канонизацији" је, наравно, учествовао и свештеник у православној одежди који је певао на грчком. Знак да су православнима врата отворена под скутом папе.

На „канонизацији“ је, наравно, учествовао и свештеник у православној одежди који је певао на грчком. Знак да су православнима врата отворена под скутом папе.

Вартоломеј: Дајем огромну важност састанку са п. Фрањом у Јерусалиму, који сам ја предложио на разговору у самом почетку његовог папства. Биће то, изнад свега целебративни карактер састанка, будући да се поклапа са 50-годишњицом историјског састанка измедју папе Павла 6. и мог незаборавног претходника Атинагоре… Историја не сме да се заборави, јер може постати учитељица садашњости . Тај сусрет, онда, је изискивао немало инспирације и храбрости, и томе треба да се захвалимо ми, њихови следбеници… .
Свакако, сусрет у мају ће дати нови импулс у односима Цркава. Данашњи свет је проблематичан, а алтернатива томе је натерати на братску сарадњу и акцију свих хришћана, као и према читавом заједништву, према вољи нашег Господа.
————————————————– —————————–
„Наравно, што се више приближавамо заједници у Јеванђељу, то више откривамо заједничке изворе. За католике и православце то знаци да се мора поново погледати како је разумевано Јеванђеље од Отаца Цркве. Не заборавимо да су првих 1000 година разумевање Јеванђеља на истоку и на западу огледало и по пуном заједништву у Светим Тајнама.

Коментар уредништва: Очигледно је да не постоје разлике у вероисповедању римских и цариградских јеретика. Практично, по њима је једина тешкоћа што не служе заједно и што јединство у вероисповедању није запечаћено јединством у организационом виду и учествовању у заједничком богослужењу. Претпоставка је да овог потпуног интегрисања две заједнице нема јер још није испран мозак и православна вера православног народа. Ипак, ово „испирање“ је у току. С обзиром на подршку владајућих политичких структура и медијске подршке питање је колико ће православаца у наредним годинама остати православно, а колико ће њих кренути путем јереси екуменизма.

(Делови интервјуа преузети са http://www.avvenire.it)

Погледајте, такође: ВАРТОЛОМЕЈ У МИЛАНУ

Припремила и превела екипа Фб странице „Православље живот вечни“

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Црква и јерес екуменизма, Uncategorized. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Две папе постали „свеци“ за Ватикан, скарадне изјаве „православног“ патријарха

  1. Svestenik Mihailo Mikic каже:

    Kanonizaciju za rimokatolicke svece Pape Jovana 23 i Pape Jovana Pavla 2. iskoristili su mnogi propovjednici Novog svetskog poretka bez Boga, da oni kao sinovi pakla i slebdenici Antihrista dodju u Rim na hodocasce i na poklonjenje svome „nepogresivom“ svetom ocu, sadasnjem rimskom Papi – Jezuitu Franji. Rimske Pape kroz ideju ekumenizma u buducoj planetarnoj drzavi Antihrista trebaju da budu duhovne vodje jedinstvene svetske religije koja ce nastati ujedinjenjem sadasnji pseudohriscanski i drugih religija u svetu kroz priznavanje rimskog Pape kao „Bozijeg namjesnika na zemlji“!

    Zato Pravoslavni hriscani trebaju da znaju, da je rimska crkva promjenom hriscanskog ucenja izlozenog u Simbolu Vjere, sastavljenog na Prvom vaseljenskom Saboru u Nikeji 325 godine i Drugom vaseljenskom Saboru u Carigradu 328 godine, od strane Istocni Patrijarha i Svetih Otaca Crkve 1054 godine zvanicno ekskuminicirana ili iskljucena iz Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve. i stavljena pod anatemu ili proklestvo do svog pokajanja i povratka na Pravoslavno crkveno ucenje.

    Postajuci tako od Pomjesne Crkve Hristove zbornica sotonska, rimska „crkva“ je vremenski postala cuvar i rasadnik mnogih zabluda i ucenja ljudski koji nisu od Boga nego od djavola. Najveci greh koji nosi na dusi svojoj rimokatolickoj vjerskoj zajednici (ako ona dusu svoju uopste i ima) jeste organizovanje Krstaski ratova u koja su slata i maloljetna djeca, „oprostaj grehova“ i masovno ubijanje i spaljiivanje ljudi na lomaci koji se opravdano nisu slagali sa njezinim jeretickim crkvenim ucenjem.

    Najveci zlocin rimokatolicka lazna crkva sastoji se u tome da se ona uopste ne kaje za pocinjene zlocine svoje koji su vrseni sa znanjem i blagoslovom rimski Papa. Mnogobrojne i grozni zlocine svoje rimokatolicka „crkva“ je pocinila svuda po cijelom svijetu sa vjerom ne u Boga, vec sa vjerom u palog Lucifera da se ubijanje, sakacenje, silovanje i spaljivanje neduznih ljudi, zena i djece opravdano vrsi po volji Bozijoj, „U IME BOZIJE I SLAVU BOZIJU“!

    U rimokatolickoj zbornici sotonskoj za krvnike roda ljudskog vijekovima vazi nepisano pravilo „sve sto je neko u rimokatolickoj „crkvi“ veci zlocinac i ubica „U IME BOZIJE“ da je on tada i veci svetitelj“. Lista rimokatolicki „svetitelja“ puna je zato imena svestenika koji su bili najobicnije ubice, ili onih svestenih lica koji su nasilje i ubistva propovjedali kao sredstvo sa kojim se postize „SLAVA BOZIJA“!

    Tema o pocinjenim zlocinima rimokatolicki „svetitelja“ prelazi okvire ovog komentara. Prisiljen sam zato radi pravilnog informisanja citalaca sajta PRAVOSLAVLJE ZIVOT VECNI, da spomenem samo neke od njih. Krstaski ratovi su trajali u periodu od 1095 do 1230 godine. Organizovani su i vodjeni sa macem i ognjem od strane rimski Papa „u ime Hrista“. Kada su rimokatolicki „hriscani“ – Krstasi oslobodili Jerusalim od muslimana 15 Jula 1099 godine, oni su u toku dva dana pobili preko 40.000 (cetrdeset hiljada) muslimana i Jevreja. Tokom devet krstaski ratova poginulo je za 196 godina koliko su oni trajali po misljenju mnogi istoricara preko devet miliona ljudi, zena i djece. U znak zahvalnosti rimska Kurija je sve rimske Pape koji su oragnizovali krstaske ratove proglasila za blazene ili svetitelje rimske „crkve“.

    Peti krstaski rat se naziva jos Albigenski ili Katarski, i on je trajao od 1209 do 1224 godine. To je bio rat rimokatolicke „crkve“ protiv Katara u Longdoku na Jugu Francuske. U tome ratu su krstasi 21 jula 1209 godine opkolili grad Bezje, u kome je bilo preko 20.000 hiljada ljudi, zena i djece sa mozda 500 Patarena ili Katara. Kada su stanovnici grada Bezje odbili da krstasima predaju svoje sugradjane Patarene da budu pobijeni, krstasi su pitali papskog Legata Citeauxa Arnaud Amuri-a sta da rade? On je odgovorio u ime Pape: „SVE IH POBIJTE, A BOG CE SVOJE PREPOZNATI“!

    Poslije toga rimokatolicki krstasi su napali grad i pobili sve njegove stanovnike. Tada je pobijeno u jednom danu “ U SLAVU BOZIJU“ preko dvadeset hiljada ljudi, zena i djece. Zbog Patarena rimokatolicka „crkva“ u Tuluzi je 1229 godine osnovala inkviziciju. Ona je „U SLAVU BOZIJU“ sa blagoslovom rimskog pape Grgura 9. uhvacene Patarene zive spaljivala na lomaci, a rijeci papskog Legata Amuri-a: „SVE IH POBIJTE, A BOG CE SVOJE PREPOZNATI“ i sada su „svetinja“ u rimokatolickoj „crkvi“ isto kao i prije osamsto godina kada su izgovorite!

    Zlocini rimokatolicke crkve za vreme trajanja vjerskog rata u Evropi, i nad SRBima tokom Prvog i Drugog svetskog rata poznati su istoricarima i Pravoslavnim vjernicima koji se interesuju da saznaju pravu istinu o proslosti svijeta. Medjutim istine radi ipak treba reci da je „Sveti“ rat rimokatolicki Papa protiv Slavena posebna prica koja traje od kada postoji rimska crkva. Sv. Jeronim 396 godine placuci nad sudbinom Rima doslovice kaze: „Ima vec 30 godina da Varvari, misli na Slavene, prelaze Dunavsku granicu i ratuju unutar rimskog carstva. Od dugog plakanja suze su presusile“ zakljucuje ovaj rimski Svetitelj.

    Slaven su bili i ostali najmnogoljudnija bijela rasa na svijetu. Oni su bili u drevnoj proslosti nosioci u Evropi najstarije kulture popot one iz Vince. Slaveni su prvi opismenili Evropu. O tome najbolje svedoci ertursko pismo koje se moze da cita bez vecih problema sa desna na lijevo uz pomoc SRBskog pisma cirilice poznatije kao SRBice. Slaveni su oduvjek u Evropi bili i ostali kulturna i vojnicka sila od kojih rimske Pape i cijeli Zapad zbog greha svojih sa pravom strahuju. Zato su Pape koristile svaku priliku da Slavene medjusobno podjele i zavade. U prvoj polovini petog vijeka Sloveni su izvrsili invaziju na Englesku i Skotsku u kojoj su ostali da zive iducih sto i pedeset godina. O tragovima boravka SRBo-slavena na britanskim ostrvima pisali su mnogi istoricari, a medju njima i poznati knjizevnik Crnjanjski.

    Javna je tajna da su mnoga Slavenska plemena zivjela a podrucju danasnje Njemacke, sve dok nisu kroz rimokatolicko hriscanstvo pretopljeni u Germane. Taj proces je dugo trajao, jer Slaveni nisu htjeli da se odreknu dobrovoljno svoje vjere niti obicaja za koje rimska crka nije imala sluha niti razumevanja. Krvave borbe izmedju Slavena koji su uspjesno branili svoju slobodu i rimokatolicke „crkve“ koja je nasilno htjela da ih pokrsti i prevede u Germane trajale su vijekovima. One su pocele u sestom vijku i trajale su sve do 1168 godine kada su Danci poslije dugi i krvavih borbi osvojili ostrvo Ranu na kome su bila Slavenska Svetilista. Ona su poslije osvajanja ostrva porusena po naredjenju rimske crkve na Vidovdan 15/28 Juna 1168 godine!

    Iz toga vremena sacuvano je pismo rimokatolickog „Sveca“ koje najbolje oslikava nehriscanski i razbojnicki duh rimokatolicke lazne crkve. Sveti Bernand od Klervoa, koji je poznat po svojoj poeziji o Djevi Mariji, u ime rimokatolicke „crkve“ uputio je pismo sa kojim moli njemacke princeve: „Da naprave invaziju na Slaviju, i da ne sklapaju nikakvog mira sa Vendima (Slavenima) niti da primaju bilo kakvu ostetu, niti bilo kakav danak od njih sve dok ili religija toga naroda ili citav taj Slavenski narod ne budu unisteni“!

    Tako je nestao jedan veliki Slavenski narod kome su germanski osvajaci sa blagoslovom rimske „crkve“ najprije u ime Boga ubili dusu,a zatim kroz hriscanstvo pretopili u Germane. Rusenjem Arkune u kome je bila najveca slavenska Svetinja na ostrvu Ranu, bio je isuvise veliki duhovni udarac za Rujance i ostale Zapadne Slavene. Oni su poslije toga prestali da veruju u svog Slavenskog Boga Istine i Pravde, i zato su nestali sa pozornice zivota.

    Otimajuci Kosovo od SRBa kao najvece SRBske Svetinje, sinovi pakla i slebdenici Antihrista zele na taj nacin da SRBima nanesu duhovni udarac slican onom kojeg je rimokatolicka „crkva“ Slavenima nanijeli rusenjem njihovih svetilista na ostrvu Rujan 15/28 Juna 1168 godine u danasnjoj drzavi Danskoj. Tome cilju treba da posluzi i proglasenje ratnog zlocinca, i duhovnog oca hrvatski krizara u narodu poznatiji kao ustasa, zagrebackog Nadbiskupa Alojzija Stepinca za Svetitelja rimokatolicke „crkve“!

    Zato ekumenisti iz SPC trebaju da znaju da sadasnji problemi sa kojima se bore SRBi nisu samo nastali kao posledica drustvenih promjena, politicki i ideoloski sukoba, vec prije svega da su to posledica vjerski rata kojeg lukavo vodi vijekovima rimokatolicka lazna crkva sa Papom na celu, protiv Slavena i Pravoslavlja. Unistenjem Slavena i Pravoslavlja rimokatolicka „crkva“ zeli da unisti svedoke svojih groznih zlocina koji su pocinjeni po cijelome svijetu U IME BOZIJE I SLAVU BOZIJU!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s