КАД ПАСТИРУ СЛОМИШ КИЧМУ…

(Први део трактата „ЈА САМ У КАТАКОМБИ, МАМА, НЕ БРИНИ ЗА МЕНЕ!“)

Сећате ли се банде украјинских фашиста пред вратима Кијево-печерске лавре? „Тресла се гора, родио се миш“, рекли би људи. Шта је било са борцима за Православље из ове лавре, да ли су одстојали Православље или су се поколебали као онај од 40 мученика Севастијских који је побегао из леденог језера и одрекао се тиме Православља?

lavra

Кијево-печерска лавра – да ли је тврђава пала?

Галама је око тога утихнула, Лавра је остала у рукама Московске патријаршије, а резултат у нашој јавности није познат. Ултиматум украјинских фашиста да Лавра пређе под омофор (или омчу) Кијевског расколничког патријархата нису становници Лавре испунили. Ипак, они који прате детаљно оно што се у Украјини дешава приметили су да се после догађаја око Лавре десио један заокрет у ставовима украјинских епископа из Московске патријаршије. Многи од њих почели су, Господи помилуј, да призивају на рат Кијева против Москве. Један од њих, сушта интелигенција, митрополит Августин, оправдавао је рат православних Малоруса (Украјинаца) против православних Великоруса, тиме што је и св. Николај Јапански благословио да се у рату Русија-Јапан православни Јапанци моле за победу јапанског оружја, док ће он, Николај, као Рус, да се моли за победу руског оружја. Није Августину пало на памет да је рат Јапан-Русија био рат око територија, а да је рат Руси против Руса идеолошки рат – НАТО-глобалиста против слободне малоруске државе. То што Августин призива НАТО-Русе да ратују против оних осталих Руса било би идентично томе да 1941. Српска црква позива Србе да се прикључе Титу и ратују против краљеве војске.

То, да је епископат Украјинске Цркве подлегао пред притисцима, доказао је после неколико дана и носилац омражене титуле у СПЦ – „мјестобљуститељ“ Кијевске митрополитске катедре Онуфрије. Он је прво, на Недељу Православља, са разним јеретицима и „најгорим Божијим противницима“ учествовао у свечаности организованој поводом двестогодишњице рођења једног трећеразредног писца-русофоба у Кијеву, а онда је и званично признао револуционарну бандитску власт у Кијеву. После њега, изређали су се још неки из Украјинске Цркве – Московског патријархата који су позивали на мржњу према Путину и Великорусима.

Укратко, епископат Украјинске цркве, углавном, је подлегао притисцима и ради неке сигурности у границама Украјине одао се невољно русофобији, а како и зашто – о томе у следећем наставку трактата, ако Бог да.

Погледајте, такође: ЈЕРАРХИЈА УКРАЈИНСКЕ ЦРКВЕ ИЗДАЛА

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Руска Црква. Забележите сталну везу.

2 реаговања на КАД ПАСТИРУ СЛОМИШ КИЧМУ…

  1. Одлична анализа. Честитамо.

  2. SRBin Svetosavac каже:

    Pastirima koji nemaju vjere u Boga i koji ne zive po Zakonu Bozijem lako je kicmu slomiti. Takvi svestenosluzitelji robuju grehu i oni nemaju slobodu u Hristu Isusu koju Gospod podari narodu svome. „Pastiri“ bez vjere ziveci u grehu zivot svoj provode u stalnome strahu da narod ne sazna za grehe njihove. Oni kao teski duhovni bolesnici koji su zarazeni licnim grehom i bolescu ekumenizma, umjesto da predvode povjereno stado putem Svetog Save koji vodi u zivot vjecni, zbog greha svog Pravoslavno stado zavode stranputnicom vodeci ga daleko u planinu na zrtvu gladnim vucima. Vodeci svestenstvo i neupucen narod u daleki Rim, na poklonjenje „bezgresnom“ Papi i njegovim „svetiteljima“ takvi „Arhipastiri“ vode narod svoj na poklonjenje samom Antihristu!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s