КОСОВСКИ СИНДРОМ У УКРАЈИНИ И ЗАШТО ПЛАЧЕ СВЕТИ ЛУКА КРИМСКИ?

Може се рећи да Крим више и није само географски појам, Крим је постао парадигма борбе за народну слободу од бриселско-америчке тираније. Православни народ Крима одан својим православним коренима није прихватио да зарад западњачких обећања изда браћу своју у Великој Русији.

Православље није вера која је апатична, незаинтересована за догађаје у свету. Ко о својим ближњима не промишља како се може назвати хришћанином и слугом Божијим? Отуда је императив да црквени пастири бране и чувају своје стадо. Тако је увек кроз историју Православља и било. На челу мученика за Веру увек су стајали свештеници и владике, па је после њих и паства страдала. Довољно је сетити се Другог светског рата и светих владика српских који су свој живот положили за Веру пострадавши од римокатолика-усташа, предводећи православне мученике на пут у Царство Небеско.

Осим оних пострадалих, био је у Другом светском рату и један владика који није пострадао, али који је био истога духа са пострадалима. То је свештеномученик Варнава (Настић). Он је веома битан за ову нашу причу јер је на делу показао шта је то Православље и православни етос. Анте Павелић, нациста из Загреба, у једном тренутку је био приморан од својих савезника Немаца и Италијана да да некакву „слободу“ православнима, јер његових кољачких метода су се ужасавали и сами творци логора Дахау, Матхаузена и Аушвица. Тако је Анте Павелић основао „Хрватску православну цркву“, једно „компромисно“ решење на путу између нацизма и Православља. Кандидат за „патријарха“ ове „цркве“ био је тада млади монах Варнава Настић. Варнава је дошао на позив сличног зверу диктатора Павелића, и љубазно је одбио позив не поздравивши диктатора уобичајеним поздравом „за дом спремни“. Ово је могло бити довољан разлог да усташе тада заврше са оцем Варнавом „по кратком поступку“.

Због ужасног терора који су вршили римокатолици, неко би данас рекао да је св. Варнава требало да глуми камелеона и прихвати понуду, ради спасења свог пролазног живота и пролазног живота оних у НДХ који су свакодневно убијани. Али, он је знао за Господњу заповест:

…Каква је корист човеку ако задобије сав свет

а души својој науди? (Мк 8, 36)

Тако ни он, као ни свети Вукашин из Клепаца, нису желели да узнесу славу идолу-поглавнику, да му ускликну: „Живио поглавник!“, макар и по цену свог пролазног живота.

Од Срба се није нашао нико, тада, који би био толики изрод да постане поглавар „Хрватске православне цркве“. Поглавар те компромисне квази-цркве постао је неки Гермоген, несрећник из Новочеркаска, места у близини полуострва Крим.

Тако је некада било, а данас су се под претњом насиља изродили људи који носе мантије и који би викали Павелићу „живио поглавник„. Наравно, погађате да овде мислимо на јеромонаха Саву Јањића, сиву еминенцију косовске издаје, и на све оне који за њим каскају путем компромиса са злом. О томе смо већ писали.

Украјина 2014. и Косово и Метохија 1999-2014. у истом су положају: насиље је над православнима и притисак се врши над епископима и свештенством да прихвате сарадњу са нацистичким албанским или украјинским фирерима, тј. марионетама ненародне глобалне владе у Бриселу-Вашингтону.

укр кос

Исти рад. Оскрнављене цркве у Украјини и на Косову од нациста (украјинских, шиптарских).

Сава Јањић, колаборант нацистичког режима у Приштини, има потребу да има став према свим светским догађајима. Овог пута, злоупотребио је речи Кримског архијереја Лазара који је у својој посланици, у прилично помирљивом тону покушао да умири страсти и братоубилачки рат у Украјини, овога пута не одлучујући се ни за једну за страну. Сава Јањић, злоупотребљавајући писмо импутира му мисао „да Црква реалност у којој живимо не може и не сме да посматра политички и идеолошки.“ Да ли он овим оправдава свој став да Црква може и треба да сарађује и са нацистичким идеологијом, као што то и сам Сава ради на Косову и Метохији, чинећи све да протера своје неистомишљенике међу Србима. То што Сава чини, некада је чинио и Гермоген, а пре њега Степинац. Црква је, као што смо видели код св. Варнаве, итекако имала став према наопаким идеологијама и није прихватала да њихов тренутни тријумф прихвати за „реалност“. „Московска Патријаршија не дели своје вернике по националној припадности и идеолошком опредељењу,“ по речима Саве, али не би смела бити равнодушна према најезди тоталитарних идеологија које уништавају храмове и саму Цркву у Украјини.

Не треба бити превише пажљив, па да се примети да и у Украјини НАТО жели да злоупотреби корумпиране свештенике и епископе како би им помогли у раздвајању Украјине од Русије. Оно што се десило на Косову, сада се одвија у Украјини. На Косову су патријарх Иринеј и њиме подржавани паралелни епископ косовски Теодосије подржали улазак Срба у сепаратистичке институције и скупштину, подржали су отцепљење Косова и Метохије од Србије. То је сценарио и за Украјину. Архијереји Православне Цркве треба да подрже курс револуционарне хунте подржаване од Запада која одваја и супротставља Украјину Русији.

agim sav

Сервилни Сава Јањић са представницима шиптарског нацизма и окупаторима. Новембар 2013.

Осим јм. Саве Јањића, остали чланови клира СПЦ нису превише гласни поводом става према дешавањима у Украјини. Може се рећи да се посредно изјаснио и Епископ рашко-призренски у егзилу Артемије, јер је организација која ради са његовим благословом подржала одбрану од радикалног фашизма.

“СРБИ НА ОКУП” подржава и поздравља одлуку председника Руске Федерације Владимира Путина и одлуку Савета Руске Федерације о слању војних трупа у Украјину, како би заштитиле становништво од радикалног фашизма у тој земљи и даљу дестабилизацију.

Ова организација, чији велики део чланства је са Косова и Метохије, овом приликом је позвало и представнике власти у Србији,

„…да стану у заштиту територијалног интегритета и суверенитета Србије на КиМ, као и својих сународника који на Косову и Метохији живе, а не да демагошким конструкцијама, зарад неких фиктивних циљева у дубокој магли ЕУ, свој народ и територију предају у руке шиптарским терористима.“

То је оно што јм. Сава, сарадник Агима Чекуа, сигурно ни у сну не би рекао.

ДОДАТАК: Проплакала у Грчкој икона светог Луке Кримског

Светитељ Лука (Војно-Јасенецки), који се сматра покровитељем Крима, познат је управо по томе што није желео да чини компромисе између Цркве и носиоцима комунистичке идеологије. У време св. Луке многи пастири су издали Цркву улазећи у комунистички пројекат сервилне према властима расколничке и новаторске „Живе цркве“. Свети Лука није прихватио то, упркос наговарању и притисцима. Једном приликом, св. Луки је признао комунистички активиста да му се гади улизивање расколника живоцрквеника и да поштује Лукин одлучан став и став православних.

  e1be80432240eea966714443ade87ee2_M

У манастиру Св. Јефрема Сирина у Катерини, у Грчкој, у капели Св. Ирине Хрисоваланте, на видљивом месту постављена је једна икона која се издваја од других. На њој је изображен лик Св.Луке, руског лекара, који је био архиепископ Симферопоља и Крима.

Архиепископ Лука (у свету Валентин Феликсович Војно-Јасеницки) рођен је у Керчу 27.априла 1877. За свој животни позив изабрао је медицину, како би био од користи људима 1920.године, радио је као хирург у Ташкенту, где је активно учествовао у животу црквене заједнице. Епископ Ташкента, Инокентије видевши његову ревност, рукоположио га је за свештеника. После три године, о.Валентин прима монашки постриг са именом апостола, јеванђелисте и лекара Луке, и  30. маја 1923. тајно је хиротонисан за епископа. Узевши на себе крст исповедника, поред бројних хапшења и мучења, његова ревност за архипастирску службу, није пољуљана. Поред црквеног служења, помагао је људима и као лекар.

На челу Кримске епархије, налазио се од 1946. до 1961.године. Упокојио се 11.јуна 1961. на празник Свих Светих просијавших у земљи Руској. Над његовим моштима, које почивају у саборном храму Свете Тројице у Симферопољу, догодила су се многобројна исцелења.

dyo eiko(21) tria(1)

Најновији чудесни догађај

Група румунских ходочасника, посетила је манастир у Катерини 5.марта 2014.године. Том приликом, на икони светитеља приметили су сузу, а уста повијена у знак жаљења, што се може видети на фотографијама које су снимили тог дана. Догађаји у Украјини и на Криму, где је извршена западњачка интервенција наводе нас да овај догађај протумачимо као бригу и опомену Небеске Русије за страдања и безакоња која је врше на подручју Мале Русије (Украјине) и Крима.

Погледајте, такође: ЦРКВА У СЛУЖБИ УКРАЈИНСКИМ НАЦИСТИМА

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Вести, Косово, Руска Црква. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s