Оче, нека сви једно буду, као Ти што си у мени и ја у Теби (Јов. 17, 21)

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

На врх планине стоји зелено језеро, чисто као суза и светло као огледало. Из њега се изливају реке и потоци, надземни и подземни.

Бог је, браћо, чисто добро и извор свакога добра. Кад би у Богу било ма и најмање зла, онда би Бог био кућа подељена сама у себи. И не би се тада говорило што се говори код нас хришћана о три лица у једноме Богу, него би се говорило о три бога, као што се то говори у Индији. Где год се у незнабоштву замишљало да је у Богу и од Бога зло, ту се неизбежно замишљало много богова и уз то борба мећу њима. Јер, нико не може веровати у једнога јединога Бога, ко мисли да је у Богу и од Бога и добро и зло. Јер, чим се у божанство стави напоредо и зло и добро, онда се то божанство као стакло разбија у много комада. Јер један Бог може бити само добар Бог. И ко год верује у једнога Бога, тај може веровати само у доброга Бога, у Бога који је само добро и извор свакога добра.

У Богу су три ипостаси, три лица, али једна суштина, једно јестество, – један Бог. Како то? Ево како. Ако су отац и мајка и син једнодушни у добру и једномислени, ми говоримо о једној породици. То је тројство у јединству. Ако ли је неко од њих зао и злотвор, онда се ту не може говорити о јединству, него о двојству.

Ако ли је у једној породици и двадесет или тридесет чланова, или чак и седамдесет (колика беше породица праоца Јакова) а сви су једнодушни у добру и једномислени, онда се говори о једној породици, као што се говори о једном снопу. То је мноштво лица у јединству духа и суштаства. Ако ли мећу њима има и слугу зла, онда је породица разбијена, сноп раздвојен и двојство је дошло место јединства.

Ако ли је један народ од десет и више милиона једнодушан у добру и једномислен, онда десет милиона ипостаси чине једно јединство, једну суштину, један народ. Ако ли је кап зла као кап отрова ушла у то тело народно, онда је народ двојство а не јединство, добро и зло, а не само добро, живот и смрт, а не само живот, благослов и проклетство, а не само благослов; једном речју, Бог и сатана, а не само Бог. У том случају такав је народ многобожан, а не једнобожан… Јер, било човек, било народ који верује у силу зла, као и у силу добра и у ортаклук са злом, као и у савез са добрим, није једнобожан, него многобожан. То је због тога што зло не може чинити јединство са добром, него увек подвојеност, раздељеност и двојство, као вода и петролеум. Чим се састану разилазе се. Чим се венчају, разводе се.

На основу овога, браћо испитајте, сада значење познате српске речи: само слога Србина спасава. Каква слога? Да ли апостолска или фарисејска? Да ли слога добротвора или слога злотвора? Шта значи дакле слога у добру? Јер ми овде о добру говоримо.

Слога у добру, за којом Срби од вајкада теже значи вера у једнога доброга Бога, који је само добро и извор свакога добра. Који тако верују, готови су да се сложе са свима осталим људима који такву слогу желе, тј. слогу у име Бога добра, који је извор свакога добра.

Али нису сви Срби одувек такву слогу желели. Било их је у свако време, који су мислили да је потребно и ђавола окадити. Кап зла, кап отрова, дакле, треба улити у суд добра, и подела народа је неизбежна. Та подела је бивала или на основу Крста Христова или на основу имена српскога. Једни Срби су остали верни Христовом крсту и српском имену, други су издавали Христа и Српство, јер су се у време љутих искушења склањали или под исламски полумесец или под хрватско, мађарско и аустријско име. Ови су обележени као издајници вере и народности, крста Христова и имена српскога. Где је онда слога за којом Срби од вајкада вапију? Она још није дошла. Она ће доћи. А када дође, неће лако отићи. Јер с њом Бог долази. Јер за Србе слога није тренутна ортачина, ни пролазна заједница, нити пак удружење снага ради добитка плена. За Србе је слога најпре једини Бог добра у три лица и највернија слика таквога Бога на земљи јесте јединство милиона лица у једноме, једносушном и једномисленом народу. Дакле, један Бог у три хипостаси, и један народ у милионе ипостаси, али са једним јестеством, једним духом, једним циљем и једном вером и једном љубављу. Такав циљ још није постигнут ни од једног народа у свету. Такав циљ поставио је себи само српски народ, и на своме грбу исписао: Само слога Србина спасава. Обичну слогу о којој говоре сви народи на свету, имао је Србин, и често је постизавао. Али та слога њега није задовољавала; пошто то није она необична слога на коју Србин мисли кад о слози мисли и говори. Јер Србин кад говори о слози не мисли на биолошку слогу него на богословску и божанску. Ову необичну и божанску, троједину слогу, не могу никада људи задобити ако им од Бога не буде дарована; ваистину не могу као што не могу ни кишу низвести кад они хоће. И она необична слога, исто као и киша, у власти је Бога свемогућега. Ко се ње удостоји, и ко за њом пред Богом чезне, ономе Бог и даје. Она је изражена у Христовој предсмртној молитви Оцу за ученике: Оче, нека сви једно буду, као Ти што си у мени и ја у Теби (Јов. 17, 21).

Просимо, браћо, такву слогу од Бога. Перимо руке своје од злих дела, и ум свој од злих мисли, и срце своје од злих жеља, да би се удостојили бити ризница тога Божјега дара. Јер неопрани то не могу примити. Богу нашему, јединоме у Тројици, слава и хвала навек. Амин.

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Кроз тамнички прозор, Uncategorized. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Оче, нека сви једно буду, као Ти што си у мени и ја у Теби (Јов. 17, 21)

  1. Вида каже:

    Амин.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s