Пророк за кога нема места у календару и његове мошти

Отац Гјорге Калчу: Јерархија Румунске православне цркве није имала храброст да посмртне остатке бивших политичких затвореника мучених у комунизму за Христа, прогласи светим моштима. Штавише, у Патријархату се налази неколико докумената са именима на чију се канонизацију чека, као што је отац Илија Лакатусу, који је, како чврсто верујем, свет или, на пример, Валериу Гафенку. Синод на то још увек није дао никакав одговор. Већина бивших политичких затвореника су били легионари (припадници Легије архангела Михаила, под вођством капетана Корнелија Кодреануа, покрета који је настао пре Другог светског рата и подржавала га је већина румунског свештенства, сматрајући га покретом за национално спасење у вјерском смислу) и јерархија се плашила да би канонизација могла бити схваћена као политичка. Свему овоме мора се приступити мудро и пажљиво. Ако Бог буде хтео да пројави Своје светитеље, па макар они и не били признати и препозати као такви званично од стране цркве, Он ће помоћи.

Румунску јавност не престаје да занима питање о томе да ли ће отац Гјорге, чије су нетрулежне мошти недавно откривене, бити прибројан лику светих Румунске православне цркве. И црквену и нецрквену јавност занима ово питање. Како време пролази, све је извесније да ће врхушка Румунске цркве остати упорна у одбијању да прихвати овога светитеља. Наравно, то не може нашкодити светом Георгију Румунском, тј. оцу Гјорге, већ је само доказ да су званичници РПЦ далеко од Православља, и да је тоталитарни комунизам који је врбовао епископат у време Чаушескуа оставио дубоке трагове у организацији РПЦ. Комунизам више није актуелан у Румунији, али се тоталитарни глобализам и екуменистичка јерес користи наслеђем комуниста. Како да се прихвати светост човека који је проповедао против јереси екуменизма, када је врхушка Румунске цркве једна од водећих у јереси екуменизма?

1450277_569484126461387_1289849450_n

Патријарх румунски Далијел нема времена да се бави моштима светих. Он иде путем екуменизма. На слици је са једним од водећих прозелита Ватикана кардиналом Кохом који је недавно изјавио да је Православна Црква непотпуна и да римокатолици треба да инсистирају на важности папског примата.

6. октобра 1984. године отац Гјорге је био рашчињен од стране Епархијског савета у Букурешту под изговором „непослушности и непотчињавања црквеним властима и због кршења важећих прописа у православним богословским школама“. Тог истог дана, чланови партије, који су живели истом делу града као и он, позвани су да обавесте Секуритатеу ако га буду видели да носи мантију на улици. У априлу 1985. године Свети Синод одбио је жалбу оца Гјорге на одлуку о рашчињењу.

Након неколико месеци које је провео у неподношљивим условима за живот, отац Гјорге и његова породица поднели су молбу да емигрирају. Иако се томе нису надали, њихов захтјев је одобрен. Примљен је од стране Митрополита Православне цркве у Америци (Руска православна митрополија), без обзира на чињеницу да га је румунски патријарх рашчинио. Православна црква у Америци иначе је прихватала свештенике рашчињене у Румунији у том периоду. Отац Гјорге је признао да је његов одлазак на Запад пре свега био сведочанство тога колику снагу има молитва и хтео је да захвали свима који су се за њега молили и помагали му. Његова прва мисао били су они који су остали у Румунији; било је још много људи који су тамо патили и којима је била потребна помоћ као и њему. Неколико месеци након доласка у Америку изјавио је:

„Ми смо сада сведоци евидентног враћања Богу и то се дешава у земљама у којима се прогони вера. Данас комунистичке земље дају свету нове мученике за Христа. Можда ће се из ових земаља, од ових мученика, подићи нови талас вере. Прогоњени и затварани у катакомбе, ми схватамо нашу одговорност да као хришћани пребивамо у молитви, апостолском учењу и заједништву и да непоколебиво исповедамо веру у Господа Исуса Христа. Иако нам господари овог света заповедају да ћутимо, ми имамо другог Господара Који говори: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа, учећи их да држе све што сам вам заповиједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. (Мт. 28, 19-20).“

Свети Георгије је знао да ће његово тело бити нетрулежно:

 „Ако након неколико година, услед потребе за неком изградњом или из било ког разлога, моје тело буде ископано, и на запрепашћење многих, буде пронађено нетрулежно, нека свештеници над њим читају молитве, како би се оно претворило у прах, јер то неће бити чудо Божије, већ ђавоља обмана. Нека свештеници који ово виде о томе ћуте, нека забораве ово лажно чудо и нека се моје тело опет похрани у гроб и заувек заборави.“

(Отац Гјорге Калчу, 28. октобар 2006, Војна болница, Букурешт, објављено у књизи „Живот оца Гјорге Калчуа, Хришћанска штампа, 2007)

37Ипак, старац Јустин Парву, које се упокојио седам месеци пре седме годишњице од упокојења оца Гјорге, наложио је да се мошти оца Гјорге изваде из земље баш на седму годишњицу. О разлозима „непослушности“ великог старца Јустина своме духовном сабрату и саборцу у одбрани здравог духовног учења Православља може се расправљати, али посматрајући историју Цркве може се лако доћи до закључка да је свети Георгије из смерности и жеље да не буде прослављен говорио о својим моштима као нечем непотребном, док је старац Јустин држећи се својих духовних дужности био приморан да не ућути о светости свог сабрата.

 Из житија светог Нила Сорског: „Уз ово, ја, недостојни Нил, молим мени блиску господу и браћу, сличну ми по нарави: када скончам, тело моје баците у пустињу да га поједу звери и птице, јер је много згрешило Богу и није достојно погреба. Ако тако не учините, онда, ископавши јаму на месту на којем сам живео, сахраните ме без икаквих почасти. Плашите се ових речи, јер Велики Арсеније, оставивши завештање својим ученицима рекао је: „На Суд ћу стати са вама ако коме дате моје тело.“ А ја се трудих, колико сам могао, да избегнем похвале и почасти у овом животу па нека тако остане и после моје смрти. Молим све да се помоле за моју грешну душу и опроштај молим од свих, и сам опраштам све: Бог нека нам опрости свима.“

Такво завештање је дао свети Нил Сорски, као и многи други светитељи, но до данашњег дана ово завештање није у потпуности испоштовано, већ се над његовим моштима чине молебни и указује им се част.

Да завештање није испоштовано показује и житије светих Козме и Дамјана. Свети Козма је сазнао да је свети Дамјан на молбе и преклињања жене Паладије, коју су исцелили, пристао да узме као дар три јајета и на самрти је завештао је да се Дамјаново тело не сахрањује поред њега, због тога што је прекршио заповест Господњу.  Након неког времена упокојио се и свети Дамјан, али људи су били у недоумици где да га сахране, пошто су знали завештање светога Козме. Док су они били у недоумици изненада је дотрчала камила, коју су раније света браћа исцелила од беснила, и проговорила је људским гласом да не двоуме, него да Дамјана положе покрај Козме, пошто је он примио од жене три јајета не ради награде већ ради имена Божијег.

Верујемо да је и отац Јустин, великог духовног искуства и просвећеног ума расудио да се мошти ископају и тиме обзнани о светости о. Гјорге.

Тело оца Гјорге, које је извађено из гроба пре неколико недеља, опет је сахрањено у уторак, 9. децембра, у другу гробницу на гробљу манастира Петру Воде , према одлуци Митрополита молдавског и према жељи самог оца Гјорге.

Део  проповеди оца Гјорге Калчуа од 4. децембра 2005. године изговорене у цркви Светог Крста у Вирџинији:

„Чули сте за сузоточиве иконе, иконе које точе миро и иконе које исцељују. Чули сте за свете који су се упокојили и чије су мошти пронађене нетљене. Чули сте за свете чија тела, иако мртва, уместо да шире воњ, шире предиван пролетњи мирис. Чули сте за мошти које мироточе. Ово су неприродне појаве, али Бог, својом Силом, чини ово могућим. Како Бог учини да тело остане нетљено? Како Бог учини, на пример, да свете мошти мироточе? Света Православна Црка нас учи да између душе и тела постоји веза која се никада не губи. Чак и кад је тело трулежно ова веза душе и тела није прекинута, јер ће се опет спојити у време Страшног суда. На Страшном суду сви ћемо васкрснути. Милијарде људи који су икада живели на земљи и који су се упокојили вакрснуће и имаће разређено тело, духовно тело, не као ово тешко, које захтева храну и пиће, или друге ствари… То ће бити тело које неће патити ако је човек чинио добро, односно, ако је чинио лоше, биће протерано у пакао.“

1459998_462029777236921_2024042376_n

Погледајте: ОТКРИВЕНЕ МОШТИ РУМУНСКОГ СВЕШТЕНИКА (ВИДЕО)

Превод и припрема: екипа ФБ странице Православље живот вечни

 

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Румунска Црква, Свети људи, Црква и јерес екуменизма. Забележите сталну везу.

2 реаговања на Пророк за кога нема места у календару и његове мошти

  1. Vukman Cejovic каже:

    Kakav je bio odnos ovog svetitelja prema Svetoj rumunskoj starokalendarskoj Crkvii, prema grckim zilotima i prema ruskoj zagranicnoj Crkvi prije utapanja u svejeres ekumenizma?
    To je veoma vazno znati, jer samo na osnovu toga mozemo zakljuciti da li je bio svet ili nije.

    Kao sto je sigurno da je nebo plavo, tako je sigurno da u rumunskoj ekumenistickoj parasinagogi nema Blagoslova a pogotovo je nema u tamo nekoj americkoj pravoslavnoj „Crkvi“ koja je jeres nad jeresima.

    Svetost nekog covjeka se ne mjeri samo natruleznim tijelom, jer to moze biti djavolska obmana, nego cistotom pravoslavlja, drzanjem kanona i revnoscu doticnog.
    Prije svega se mjeri time, kojoj je Crkvi pripadao i koga je pominjao na liturgiji.
    Konkretno, da li je pripadao pravoslavnoj Crkvi ili antihriscanskoj ekumenistickoj jeresi i da li je na liturgiji pominjao pravoslavnog episkopa ili Hristovoh protivnika.

    Biti clan ekumenisticke „crkve“ nije znak svetosti.

    O svetosti bilo kog covjeka odluku moze donijeti samo Crkva a to nije rumunska eklumenisticka „crkva“ na celu sa satanom, nego je to iskljucivo ona Crkva koja nije u svetskom savezu crkava, koja drzi stari kalendar i koja nema opstenje sa bilo kim ko je u SSC, ko drzi novi kalendar ili novu pashaliju.

    Rumunsk parasinagoga se nalazi pod sledecim anatemama:

    1. Anateme zbog uzimanja i drzanja neblagoslovenog papskog kalendara.
    2. Anatema zbog opstenja sa novopashalcima (finska parasinagoga).
    3. Anatema zbog ekumenizma.
    4. Anatema zbog 1000000 jeresi u svetskpom savezu crkava u kojoj je rumunska parasinagoga ORGANSKI clan.
    5. Anatema zbog opstenja sa svim mogucim jeresima.
    6. Anatema zbog progona Hristove Svete starokalendarske Crkve u Rumuniji.
    7. Anatema zbog tijesne saradnje sa judeo boljsevicima.
    8. Anatema zbog najtesnije saradnje sa judeo masonerijom.

    Vi vidite sami da li je moguce da svestenik jedne ovakve antihriscanske organizacije bude svet.
    Ukoliko je istina da ovaj covjek nije bio zilot, onda on ni jednim jedinim trikom nije mogao biti svet.

    A vi ste izgleda posvadjani sa logikom i zdravim razumom.
    Sami tvrdite da su rumunski ekumenisti daleko od Crkve a ovamo trazite da neprijatelji Crkve vrse kanonizaciju.
    I tvrdite da je moguca svetost u antihriscanskim organizacijama.

    Svetost i Svetitelji se pojavljuju SAMO U CRKVI a ne izvan CRKVE.

    A vi razmislite sto je Crkva i gdje je Crkva.

    Manite se fantaziranja.

    Procitajte sta o tome uce Sveti Oci. Eno netruleznih mostiju i kod monofizita, kod muslimana, budista itd. Da necete i njih da proglasite svetim. A kladim se da je i medju njima neko govorio protiv ekumenizma. Ali sta vrijedi netruleznom hodzi da prica protiv ekumenizma, ako je on clan ekumenisticke jeresi, direktno ili indirektno.

    Ovaj svestenik moze leteti, moze sijati svetost iz njega, moze ozivljavati mrtve, ako nije bio clan istinite Crkve onda ne moze biti svet.

    • SRBin Svetosavac каже:

      Da sada zvanicne „Pravoslavne crkve“ koje umjesto nauke Hristove propovjedaju ekumenizam, papizam, humanizam, pacifizam i druge zablude ljudke imaju na sebi DAR DUHA SVETOG, one nebi tada prodavale „vjeru za veceru“ i odricale se Hrista Boga i Pravoslavne vjere svoje, cineci tako bezakonja mnoga. Nebi tada Rumunska Pravoslavna Crkva Oca Gjorga kao borca protiv ekumenizma i komunizma nezakonito rascinila na pravdi Boga ni kriva ni duzna i zatim iz Crkve iskljucila. Nebi tada Ruska Pravoslavna Crkva priznala rimskim jereticima valjanost njihovih „svetih tajni“ niti bi Carigradski „Patrijar“ bio slebdenik MASONJERIJE a ne Crkve Bozije. Nebi takodje ni SRBska Pravoslavna Crkva uz pomoc siptarske i medjunarodne policije sa Kosova protjerala svoga najboljeg Episkopa, Njegovo Preosvestenstvo G. Artemija sa njegovih stotinu Bogu vjernih a SRBstvu odanih monaha i monahinja, niti bi se ona odrekla Kosova, Svetog Save i 700 000 Jasenovackih Svetih SRBskih Novomucenika!

      Zato narode SRBski, narode Svetog Save, narode Svetih Bogootaca nasih ne budi vise toliko puno naivan. Budi vjeran a ne nevjeran. Po djelima ces poznati ko su ucenici Hristovi, a ko su neprijatelji Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s