ЕКУМЕНИЗАМ ЈЕ РОДИО ИЗДАЈУ КОСОВА

(Косово – последњи чин издаје, Део десети)

-А кад се за длаку одступи од истине, за километре се одступа од правде и поштења. (св. владика Николај)

KOŠTUNICA, AMFILOHIJE I BECKOVIC

Философија „ја теби „сердаре“, ти мени „војводо“. Политичари Србије са екстремним екуменистима.

Српска политичка елита се не бави проблемима у Цркви… ни једни, ни други. Економска и политичка питања су за њих пре свега и изнад свега. Они поштују аутономију Цркве, тј. – (ц)ркве. Чак и они који су свој имиџ градили на везама и учењу Цркве, у једном моменту су рекли да црквена питања остављају јерархији да их реши. За политичарима, ишли су и сви утицајнији медији. И за њих је екуменистичка јерес шпанско село.

Јерархија је „решила» своје проблеме на свој начин. Избацила је на пучистички начин епископа који је «мањкао» у разумевању новог доба; прогласила је себе екуменистима и пацифистима – једни су се проглашавали, а други су ћутали, а ћутање је знак одобравања; прогласила је римокатоличку јерес «црквом»; у духовни живот је увела принципе филозофског учења персонализма и тиме је оперативно применила свој нови приступ човеку.

А душа је важнија од свега, не само од твога имања, од твоје стоке, не само од твоје деце, него, него, о, душа је важнија од свих светова! (св. Јустин Ћелијски)

Од те душе се у хришћанству полази, траже се средства – Свете Тајне и свете врлине како би се душа спасла. Код јеретика зизјуласоваца (који су писали све уџбенике за веронауку, који се користе у Србији) се не креће од душе и њених потреба, већ од пристрасних филозофских поставки у које се душа уклапа. Зизјулас види спасење у односу љубави између људи. Та његова љубав је светска (ја теби «војводо», ти мени «сердаре»), мада се ради реда помиње и Бог, и природно се завршава пацифизмом по сваку цену. Притом је та и таква љубав ултиматум. Све је њој подређено – и вероисповедање и Бог и све. Дакле, «заједница у љубави» у коју треба да се утопимо са људима целог света, по Зизјуласу, је оно царство лажног мира које је описано у Откровењу св. Јована Богослова, као Антихристово царство.

На примеру Зизјуласа се најјасније види како промена вероисповедања доводи до промене у свести и моралу. О светим врлинама се не размишња, па је једна Св. Тајна (Причешћа) банализована, а друга (Исповести) занемарена до ишчезнућа. Зизјуласовци ће се ради стварања атмосфере заједништва сви, на свакој литургији причестити, док православни тврде да духовни живот има своје законитости.

Када је патријарх Иринеј изјавио да је он екумениста и пацифиста, требало је да схватимо да ће једна од следећих изјава бити – «Изађите на шиптарске изборе.» Требало је можда ту, «следећу изјаву», уз помоћ Божију спречити још пре неколико година, тражећи одговорност због јереси, а не сада лечити шаљући безбојне протесте против издаје (Двери, Наши, Заветници, ДСС).

1186716_271444986314132_1717474091_n

Бриселска капитулација спроведена у дело

Мало је о томе писано, али устанке су Срби против Турака, Аустроугара и свих других, у суштини, дизали ради заштите хришћанске вере и хришћанског морала. Погледајте песме о Краљевићу Марку. У њима је народ представио суштинске циљеве за које се борио кроз Марков лик. У тим песмама нема помена о борби за независност, већ о борби за православну веру и морал. Да Марко Краљевић није укинуо свадбарину, девојке и момци би морали да пређу на ислам да би имали легалну пред тадашњом државом брачну заједницу. И сама независност Срба од окупатора је долазила из потребе да се независношћу сачува православна вера и народ. Управо зато греше српски политичари, који би по дефиницији требало да буду народни представници и заступници, а који у својим програмима немају ставку о заштити Православља од јереси. Они су толико духовно неписмени, да нису ни чули о манастиру Марчи и о ономе што се тамо догодило.

По учењу Православне Цркве, чувари чистоте вере и отачких предања не бивају само патријарх, и не само црквена јерархија у својој целини, но све тело Цркве, а из тога следи, и верујући народ, коме такође припадају извесна права и глас у црквеним делима.
-Св. Тихон, Патријарх московски

04

„Српски деспот Ђурађ Бранковић: ‘Ја сам сусед са Латинима, и често сам с њима долазио у додир; разговарао сам с њима и знам тачно и речи њихове и намере и начине; знајући дакле добро и њих и све њихово, нећу послати изасланика на сабор’.“ Иако су сви послали изасланике на Флорентински унионистички сабор, Ђурађ Бранковић није учинио по вољи папе и већине патријараха. На сабору је  1439. закључена унија којој се повиновао и Цариградски патријарх. Услед чврстог става господина Ђурђа Српска Црква је остала православна и тада почела да рукополаже и митрополите (Молдавског нпр.) који су дотада примали рукоположење од Цариградског патријарха.

Данас, само још заиста-острашћеним није јасно да је епископ Артемије уклоњен са Косова и Метохије због два разлога – јер је чувао правилно вероисповедање (угрожено јересју екуменизма); и, јер је штитио морал (т.ј косовски етос – „Земаљско је за малена царство“). Они православни Срби код којих једна од ових ставки мањка – који се труде да се буду православни, али их судбина Косова не занима; или се труде да буду српски родољуби, али не држе заповести Божије – имају проблематично живљење Јеванђељем, и требало би да се исправе. Недостаци се могу исцелити, дуготрајно пребивање у двоједушности доводи до шизофреније.

Наша теза је, кад упростимо, да ће природно читав народни морал, из разлога што велики број Срба равнодушно прихвата екуменизам, да буде срозан. То је природан ток ствари. Када су Срби равнодушно прихватили у своја њедра материјалистички атеизам дошло је до највећег пада морала који је после дугог низа година разорио породицу, створио деликвенте и увео сваковрсни неморал. Тако ће бити и са новим „измом“, екуменизмом. Да, мислимо да ће се Срби више и дрогирати после проглашења екуменизма за државну религију у Србији. Потврду да је то тако даје нам и свети Теофилакт Охридски који овако тумачи један део Јеванђеља од Матеја:

А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно. И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи: Учитељу, која је заповијест највећа у Закону? А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповијест. А друга је као и ова: Љуби ближњега својега као самога себе. О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци. (Мат. 34-40)

Свети Теофилакт тумачи: Постоје две ствари које човека одводе у пропаст. То су нечастива учења и порочан живот. Да не бисмо, дакле, пали у безбожна учења (то јест у јереси), треба да љубимо Бога, а да не бисмо живели порочним животом, треба да љубимо ближњега свога, јер онај који љуби свога ближњега испуњава и све друге заповести, а онај који испуњава све заповести, истински љуби Бога.

Ове две заповести зависе једна од друге и међусобно су повезане пошто у себи садрже све друге заповести. Где сте видели да онај који љуби Бога и ближњега свога, краде, злопамти, чини прељубу, убија или живи у блуду?

Ако је неко издао Бога кроз јерес, он ће још лакше издати ближњега, па и отаџбину. И, ваљда, је то очигледно и без доказивања.

У следећем наставку, ако Бог да, о расколу који је направила олигархија СПЦ.

Погледајте, такође: ЈЕСУ ЛИ СРБИ ПОСТАЛИ ПОТУРИЦЕ?

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Косово. Забележите сталну везу.

2 реаговања на ЕКУМЕНИЗАМ ЈЕ РОДИО ИЗДАЈУ КОСОВА

  1. „Мало је о томе писано, али устанке су Срби против Турака, Аустроугара и свих других, у суштини, дизали ради заштите хришћанске вере и хришћанског морала.“

    • Svestenik Mihailo Mikic каже:

      G. Bulatovicu, u vreme turskog robstva Pravoslavno hriscanstvo i SRBstvo su bili izjednaceni i sjedinjeni kroz njihovo zajednicko stradanje i patnje. O tome je pisao i nas poznati SRBski Rodoljub i Bogoljub Mile Medic u svojoj maloj po obimu ali velikoj po sadrzaju knjizi „NEMANJINO ZAVESTENJE“ u kojoj Stefan Nemanja, kao osnivac savremenog SRBstva i rodonacelnik Svete Loze Nemanjica govoreci o ZAVESTENJU IMENA SRBskih doslovice kaze: „Zato dobro zapamti, cedo moje milo, nikada necemo biti veci hristijani ako manje budemo SRBi…Mnogi bi sa Istoka i sa Zapada da nas kroz hriscanstvo posvoje i uniste, a nama je cedo moje, da u hriscanstvu opstanemo i svoji ostanemo. U tome je smisao nase vjere. Nasa vjera jeste hriscanska, nase hriscanstvo je pravoslavno, a nase pravoslavlje je SRBsko. TAKO JE I TAKO CE SE ZVATI“!

      Medjutim, u poslednje vreme umjesto Svetosavlja kao vrhunca hriscanske pravoslavne nacionalne ideologije i SRBskog nacina zivota, pojedine vladike SRBske Pravoslavne Crkve loveci u mutnom poceli su pod pritiskom duha sadasnjeg vremena da propovjedaju ekumenizam, koji nije nista drugo nego svetovnim jezikom receno – vjerski internacionalizma. Zbog toga se ekumenisti u SRBskoj Pravoslavnoj Crkvi zavedeni i prevareni od Satane pricama o „bratskoj ljubavi“ bez Hrista kojeg su protjerali i na njegovo mjesto postavili i ustolicili gresnog covjeka iz Vatikana, odricu svoje narodnosti i svih bozanskih vrednosti i ljudskih dragocjenosti svoga naroda isto kao u komunizmu!

      Ekumenizam je zato vjerska utopija koja se nikada ostvariti nece i najveca prevara svih ljudi dobre volje koje teze da saznaju Istinu Hristovu i upoznaju Pravdu Boziju. Hristos je sagradio Crkvu svoju na Istini i Pravdi Bozijoj i na kostima Svetih Mucenika. Zbog toga Pravoslavnog hriscanstva nema i ne moze biti bez Istine Hristove i Pravde Bozije, i bez vjernog naroda spremnog na ZRTVU za vecite ideale Svetog Jevandjelja. Crkvu Hristovu po ucenju Svetih Apostola zato ni „vrata paklena nadvladati nece“ a to nije svaka „crkva“ ili bolje receno vjerska zajednica, vec samo Istinita Crkva Pravoslavnih Hriscana koji zive po Zakonu Bozijem, kojeg Hristos nije dosao da ukine nego da ispuni. Oni u zivotu svome slede put Svetih Bogootaca i Bogomajki svojih, i sa njega ne silaze ni po cijenu najvecih progona i stradanja. Za nas SRBe to je put Svetog Save koji vodi u zivot vjecni, u nasu Svetu Nebsku SRBiju, koje nema i ne moze biti bez nase jedinstvene zemaljske SRBije, koja ce okupljati sve SRBske zemlje koje se spominju u Svetosavskoj himni koju su ekumenisti u SRBskoj Pravoslavnoj Crkvi bili izmjenili na zahtjev komunista!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s