Бугарски духовници: ВРАТИМО СЕ ПРАВОМ КАЛЕНДАРУ, ЧУВАЈМО ВЕРУ ПРАВОСЛАВНУ

Бугарска православна црква не учествује у Светском савезу цркава и противи се екуменизму. Оно што још увек дели црквене великодостојнике је питање календара, с обзиром да Бугарска црква званично користи грегоријански календар. Данас имамо ситуацију да већи део свештенства поштује грегоријански, али један број њих тражи да се врати јулијански календар.

Јоаникије

Митрополит сливенски Јоаникије, Бугарска православна црква

Ја сам за повратак на стари календар. То је заправо црквени календар, установљен још на Првом васељенском сабору“, рекао је Митрополит сливенски Јоаникије у интервјуу за Бугарски национални радио. Овим је митрополит поново покренуо још увек нерешено питање у вези са тим по ком календару вршити богослужења у Бугарској православној цркви.

Познато је да мали део свештенства Бугарске цркве још увек користи јулијански календар, јер се противе званичној одлуци да се празници обележавају према грегоријанском календару.

Митрополит Јоаникије рекао је да се дебате у црквеним круговима воде годинама, али да још увек није постигнут никакав договор.

Као разлог за повратак на стари календар, Митрополит сливенски наводи чињеницу да тај календар користе на Светој Гори и у Русији. То је, према мишљењу митрополита, недвосмислен доказ да треба вратити стари календар.

Бугарски модерниста теолог Др Иван Желев изјавио је за „Новинар“ да Свети Синод има и превише проблема да би се бавио овим питањем. Према његовим речима, одређена група свештеника уноси забуне у црквеним круговима. Он сматра да велики утицај на свештенство имају монаси манастира Зограф на Светој Гори.

 И ИГУМАН БУГАРСКОГ МАНАСТИРА ЗОГРАФ, КАТЕГОРИЧНО, ЗА СТАРИ КАЛЕНДАР (Делови интервјуа за часопис „24 часа“)

Ваше високопреподбије, Велика Госпојина се у Бугарској слави 15.августа, а у манастиру Зограф и на целој Светој Гори 28.августа. До када ће нас датуми црквених празника делити?

-То зависи од самог народа, који треба усрдно и искрено да тражи повратак на стари календар. Међутим, у народу постоји равнодушност. На црквено-народном сабору у Рилском манастиру појединци су тражили да се питање календара уврсти у дневни ред, али већина је гласала против. Мање од 10 процената православних хришћана користи грегоријански календар – Грци, Бугари и Румуни. Стари календар користе Русија, Украјина, Грузија, Србија, Македонија, Јерусалим, Света Гора. Дешавала су се и многа чуда која показују да је стари календар исправан. На пример, отац Красимир (Капитанов) из Шумена недавно ми је причао како је једна жена више од годину дана била тешко болесна и лекари јој нису давали никакву наду да ће се излечити.  У сну јој се јавила Пресвета Богородица и рекла јој да ће кроз три дана, на празник светог Јована Рилског, оздравити. И заиста на тај празник, али по старом календару, она је и оздравила! Значи, Пресвета Богородица се није руководила новим календаром. Румунски архимандрит Јустин из манастира Петровода причао нам је о чуду које се десило недуго по увођењу новог календара у Румунској цркви тридесетих година двадесетог века. Један румунски монах почео је строги пост од 40 дана – затворио се у келију, није ни јео ни пио. Само се молио да му се открије који је календар исправан. Јавила су му се три светитеља: свети Василије, свети Јован Златоуст и свети Григорије Богослов и рекли су му:

-стари календар је исправан, а они који су увели нови, грегоријански, страдаће и Бог ће их казнити.

мученици Зографски

Када цар Михаил VIII Палеолог (1258-1282 г.) склопи с папом злогласну Лионску унију 1274. г., да би од папе добио помоћ против Бугара, Срба и западњака, тада Светогорски монаси послаше цару протест против те уније и савет, да је одбаци и да се врати Православљу. Папа посла војску у помоћ Михаилу. И та латинска војска уђе у Свету Гору и почини таква варварства, каква Турци не починише никада за 500 година. Обесивши Прота и убивши многе монахе у Ватопеду, Иверу и по другим манастирима, Латини нападоше на Зограф. Блажени игуман зографски Тома објави претходно братији, да ко жели мученику смрт нека остане. И тако оста 26 људи, и то 22 монаха, са игуманом својим, и 4 световњака, који беху као радници манастирски. Сви се ови затворише у пирг-кулу манастирску. Када Латини дођоше, поджегоше кулу, те у огњу нађоше мученичку смрт ових 26 Христових јунака. Докле кула гораше они певаху Псалме и Акатист Пресветој Богородици, и предадоше своје свете душе Богу 10. октобра 1282. године. Зографски мученици прослављају се 10.октобра по јулијанском календару.

Додатак: О чувању и издаји вере (Део интервјуа са игуманом Зографа)

– Аво Амвросије, у “Зографу” постоји чудотворна икона Богородице. О којој икони се ради и да ли бисте описали у чему се изражава њена чудотворност?


– Имамо три чудотворне иконе – “Акатистна” (или још наречена “Пожарна”) у малој цркви “Успеније Богородично”, „Проговорившаја” – у олтару велике цркве Св. великомученика Георгија, и “Заклана” – у храму Св. Кирила и Методија. “Акатистна” икона се прво налазила у месту Херово, 2 км од “Зографа”. У време када је читао акатист св. Богородици, један зографски монах је чуо глас:

“Старче, кажи игуману, да долазе лоши људи, непријатељи мога Сина и моји непријатељи. Нека у манастиру остану само они, који чврсто могу да чувају веру.”

Image_2238084_128

Aрхимандит Амвросије из светогорског манастира „Зограф“

Било је то 1276 г., када су римокатолици извршили најезду на Атон. Када је монах стигао у “Зограф”, видео је, да га је икона претекла и да је тамо.
Он је описао чудо игуману Томи, који је наредио да се скрију вредније реликвије. Неки монаси су побегли у гору, а у “Зографу” се 26 душе закључало у кулу. Римокатолици су стигли из Ватопеда (који су исто опустошили), развалили су врата нашег манастира и наредили монасима да се сједине римокатоличкој вери. Зографци су, пак, започели богословску расправу, доказали су, да је римокатолицизам јерес, и на крају су били запаљени од латина. Монах Партеније, један од 26 мученика, није умро одмах, већ у опекотинама пада са куле и живи још 30 дана. Он је, дакле, сведочио, да, док су мученици умирали у кули, чули су глас са Неба:

“Радујте се, мученици, награда ваша на небесима ће бити велика.”

После нашег манастира католици одлазе у манастир “Ксиропотам”. Тамо их дочекују са гранчицама и цвећем, па чак почињу и заједничку службу. Али, одједном је дошла освета за њихову издају вере. Почиње земљотрес, и то само на том месту. Руши се црква, зидови манастира, ишчезава и лековито биље, које је рађало по 40 плода сваке године и који би год јео од њих, у трену би оздрављавао.

Погледајте, такође: ЕКУМЕНИЗАМ И РАСКОЛНИЧКИ ЗИЛОТИЗАМ

Извор: Сливен Днес и Утре, 24 ЧАСА

Превод и припрема: екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Бугарска Црква, Вести. Забележите сталну везу.

18 реаговања на Бугарски духовници: ВРАТИМО СЕ ПРАВОМ КАЛЕНДАРУ, ЧУВАЈМО ВЕРУ ПРАВОСЛАВНУ

  1. Bezmo braco od ekumenizma i njiova oca pape !
    Ko povrijedi julijanski Kalendar povredi odanije Bogu Ocu Sinu i Svjatomu Duhu!
    Svaka cast bugarskim duhovnicima pastirima , za nase se to nazalost ne moz`reci te i nijesu sade nasi , zna se ko je nas pastir ko ostali nasi duhovnici prisli pravovernom duhovnomu ocu il`bivaju rukopolozeni od te casne desnice! Vidje se na kog se izli obilato Bozja blagodat za nepune tri godinice samo!

    Sveti Oganj sto ishodi s vise , od volje Gospodnje na cas Voskresenija upozorava koji poredak dani sto teku zemnom prasinom treba da imadu!IDa dani na taki nacin da s uznose nebesima!

    Grigorijanski kalendar je jedan od prkosa onijeh sto prkosom i otpadose od Boga , i zato se djeco pravoslavna cuvajte uniujata!

  2. Alex каже:

    О ПОТРЕБИ ОЧУВАЊА СТАРОГ ЈУЛИЈАНСКОГ КАЛЕНДАРА

    Календар је један од покушаја да се открију временски ритмови, да се створи модел времен, слика времена, да се састави његов периодични систем. Немогуће је говорити о тачности времена. Не понавља се време, него условни оријентири за одбројавање времена. Одлике календара су ритмичност структуре и тачност у односу на задате оријентире. Јулијански календар је оријентисан на сидеричку-звездану годину. Григоријански на тропску, сунчеву годину, и због тога је немогуће поредити њихову тачност у односу једног према другом. Тачност Јулијанског календара се не може разматрати у мерама тропске године. У врлине Јулијанског календара спадају: строга наизменичност простих и преступних година у ритму 3:1; подједнак број преступних година у календару; веза и симетричност Јулијанског календара с лунарним календаром; циклус од 28 година, када се у данима недеље понављају исти бројеви дана у месецу; циклус од 19 година када се понављају исте фазе месеца у односу на датуме месеца. Пасхални циклус или Велики индикт који садржи 532 године (28х19) – циклус након којег се понављају месечеве фазе, дани, недеље и датуми месеца се понављају, односно празник Васкрса постаје периодичан. Кроз Јулијански календар време се оцрковљује у ритмовима Богослужења, нарочито у пасхалији. Оцрковљено време постаје символ и икона Вечности.

    Григоријански календар је лишен цикличности. Његови периоди су толико велики да је он практично праволинијски; узима у обзир мање космичких фактра од Јулијанског (одсуство звезданих оријентира), његови фактори – пролазак сунца кроз геоцентричну осу су променљиви. Изгубио је везу са лунарним календаром и због тога је постао туђ библијском мерењу времена. Григоријански календар је у поређењу са Јулијанским по својој структури примитивнији, а његове мерне таблице су незграпније и тромије.

    Три основна циклуса Јулијанског календара нам дају следећу слику: први циклус је смена три просте и једне преступне године (3 и 1), тријада и јединица – свештени символ Божанства. Други циклус је подударање дана недеља; збир ових бројева (2+8) даје 10 (плерома, савршенство и завршеност. Трећи циклус је подударање месечевих мена с бројевима месеца сваких 19 година (1+9=10). Свештени циклус Јулијанског календара јесте Велики Индикт – Пасхални круг, то су 532 године (5+3+2=10). Да ли овакве једначине могу бити проста подударност или је то мистички подтекст календарско астрономске таблице?

    Архимандрит Рафаил Карелин

  3. Cestito jeste sto pastiri bugarske Pravoslavne Crkve ne stupise u organizaciju svetski savez crkav.jEDNI JESU al`pobise zajednicarenje s ekumenisti jer dok je i jedna u odbrani pruzen je otpor i nije uspijela pokora!
    Srbski pastiri stavise potpis i kamen po kamen krenu urusavanje Svetosavlja , jos prije vise godina Lavrentije odvede u Vatikan par desetin popa s svojije eparhije das`poklone k `ruci pape i prime od nj` zlodusno uzdarje.Ocima da s `neverujes al moras jer moz` svako poglednut ovaj uzivo dogadjaj na Yu tube.Od tade se nagledasmo i nacitasmo takodjer vesti i nagledat na sablazan fotografija o brzom urusenju nase Crkve a neki ocevidci novotarija dobise i batine u crkvam jerbo teror zavlada i nesmes pisnut na osakacenim liturgijam koje to vise i nisu , ono sto osta uz take pope posta beslovesno i ne smeta im cak ni uklanjanje oltara.
    Eve , gdje pripremise put papi , samo s `ceka da doveze onu svoju blindiranu skalameriju ,pa ce poslen `tvrdit da je i Srbija njiova jer papa je nagazi svojim stopam !

  4. Strasno stradanije od rimokatolici vekovima unazad ! Ne postedese ni Aton zemlju osvestanu stopam Bogorodicice .Vence neprolazne primise oni monasi bugarskih manastira koji se hrabro oprese
    surovim „osloboditeljima“Hristova groba.
    Svetli mucenici sazezeni il`pogubljeni monnasi molite Hrista Boga i Spasa nasego, da nam pomogne u trudu da dometnemo snagu svojoj vjeri i das`izborimo s poaracima danasnjeg doba.

  5. Svestenik Mihailo Mikic каже:

    Stari, Julijanski Kalendar je ikona vremena u kome je zivio i radio Spasitelj Svijeta, Gospod nas Isus Hristos. Odobren i prilagodjen crkvenim potrebama od Svetih Otaca Vaseljenskih Sabora, Julijanski Kalendar je postao dio crkvenog predanja, koje se ne moze zato menjati niti prilagodjavati izazovu sadasnjeg prolaznog vremena, koje treba menjati i prilagodajvati Hristovoj vecnosti i Njegovom spasonosnom ucenju koje se nikada ne menja, jer Hristos je uvijek isti: juce, danas i sutra!

    Zbog toga cuvajmo i zivimo u duhu naseg osvestanog Julijanskog Kalendara od kojeg nema boljeg i spasonosnijeg za upotrebu u nasoj Pravoslavnoj Svetoj Crkvi Hristovoj. Napustanje Julijanskog Kalendara od strane pojedinih pomjesnih pravoslavnih „crkvi“ i njihovo prihvatanje rimokatolickog grigorijanskog kalendara jeste SVETOGRDJE i kalendarska jeres, A NE SAMO GRESKA, od koje treba zato bjezati ako mislimo duse svoje da spasimo!

  6. Stari (jedini pravi) julijanski Kalendar obnavlja se u ISTINI svakog Voskresa Svetim plamom kojim s` upale svece , kojim se miju prisutni vernici ka balzamom od cega duse im klikcu neopisivom radoscu! Da j`ovo jedini dokaz za ljude istinska Bozja Kalendara bilo bi i previse !

    Ka i za sve mnozinsko prisutno u Vaseljeni reklo nam se :“Ko ima usi neka cuje ko ima oci nek`vidi “ koji ovo opovrgavaju ka slepi macici cine to iz jereticke prelesti.
    Da Gospod milostivi spasi nji od ropstva a nas od sablazni i svaka kolebanja.

  7. DraZa каже:

    Da li se moze nazvati Pravoslavnim onaj ko koristi novi kalendar a navodno ,,bori se protiv ekumenizma,,? Plasim se da su to sve zamke lukavoga.Prastajte.+

  8. Драган каже:

    Брате Стојане свака ти част на коментарима али пиши СРПСКИ И ЋИРИЛИЦОМ ако си Србин!

    • SRBin Svetosavac каже:

      Dragane, pisao bi Stojan SRBskim pismom cirilicom nego se plasi da vecina „Srba“ cirilicu vise nezna da cita! Osim toga pitanje je veliko da li kompjuter od brata Stojana moze cirilicom da pise. Zbog toga nemoj da budes cepidlaka, i nemoj da teras mak na konac, niti da trazis dlaku u jajetu. Budi vjeran a ne sumnjicav i nevjeran!

  9. Дискусант каже:

    Рођен од Јеврејке Мирјам, Јеошуа (искварено у „Исус“, „Jesus“, итд.), који је проживео земаљски живот у Јудеји, Самарији и Филистеји, није НИКАДА следио јулијански календар, јер се исти није примењивао у контексту у којем је Јеошуа деловао: међу пастирима, рибарима, бившим блудницама и ином сиротињом јеврејском која је говорила арамејски. Они су само знали за јеврејски (луно-соларни) календар.

    У својој човечанској природи, Јеошуа није ни знао латински језик.

    • Господ Христос је својим ученицима (да разрешују и свезују) и Цркви (коју води Дух Свети) дао велике ингеренције. Праћење јулијанског календара ствар је послушности тој истој Цркви. Ко вређа и ниподаштава Цркву, вређа и ниподаштава и самога Господа.

    • Vukman Cejovic каже:

      Neka ti to fantaziranje o Jevrejima, jer danasnji Jevreji sa onima iz Hristovog vremena nemaju nikakvu slicnost.
      Onda je samo dio jevrejskog vrha, tajno sluzio djavolu, odnosno tajno su sirili jers koja je bila kombinacija vavilnonske jeresi olicene u panteizmu i judejskog rasizma, odnosno izvrnutog i djavolski shvacenog Starog Zavjeta.
      Zbog toga je Hristos za njih rekao da oni NISU JEVREJI, nego su ucionica satanina i rekao je da je njihov otac djavo.

      Danas je to djavolosluzenje medju Jevrejima, kroz talmude i kabale (javne i tajne) uzelo oblik epidemije.
      Jevreji su kasnije svojim djavoimanim ucenjem i veliki dio ne Jevreja priveli sluzenju djavolu. Tu prije svega mislim kroz masoneriju, kroz marsizam, kroz globalizam a najvise kroz EKUMENIZAM.

      EKUMENIZAM je zadnji stadijum djavolosluzenja. Doduse i ekumenizam ima razne stepene a ovaj sadasnji stepen ekumenizma je poslednja stepenica prije otvorenog sluzenja satani, bez maske.

    • Svestenik Mihailo Mikic каже:

      Diskusantu, za vreme zemaljskog zivota Gospoda naseg Isusa Hrista, u cijeloj RIMSKOJ IMPERIJI kojoj su pripadale i Judeja, Samarija i Filisteja, u zvanicnoj upotrebi je bio sadasnji STARI JULIJANSKI Kalendar. Ovaj Kalendar u RIMSKOJ IMPERIJI za potrebe drzavne administracije je uveo rimski Imperator Gaj Julie Cezar, 45 godine prije rodjenja Gospoda naseg Isusa Hrista.

      Vaznost Julijanskog Kalendara za Pravoslavne hriscane i cijelu Crkvu Hristovu nije u tome sto je on bio zvanicni drzavni kalendar RIMSKE IMPERIJE, vec u cinjenice da su Sveti Oci Pravoslavlja na Saboru odrzanom u Nikeji 325 godine, godisnji krug crkvenih bogosluzenja koja ne mogu zato vise da se pomeraju po zeljama papista,odredili prema tome Kalendaru. Na taj nacin Julijanski Kalendar je postao zvanicno CRKVENI KALENDAR i dio Predanja Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve!

      Da li je Hristos „u svojoj covjecanskoj prirodi“ kao Istiniti Bog i istiniti covjek, kao Bogocovjek, znao latinski jezik ili nije, za nas Pravoslavne hriscane je bilo oduvjek sporedno i nevazno pitanje, jer mi se ne spasavamo svojim znanjem vec nasom verom u Gospoda, ziveci po Zakonu Bozijem!

  10. Vukman Cejovic каже:

    Не можете служити Богу и мамону Не можете служити Богу и мамону (Лк.13,16). Подељена мисао и подељено срце чине да човек није подесан ни за шта: двоједушан човек непостојан је у свим путевима својим (Јак.1,8). Он или ништа не чини, или ради, па онда поправља, тј. једном руком гради а другом руши. Извор истински богоугодног живота је тврда решеност да се у свему угађа Богу. Та решеност усмерава све човекове помисли, жеље и осећања на једно и, обједињујући његову унутрашњост, чини да је спреман за дела. Она уноси јединство у свеукупност његове делатности, дајући јој јединствен карактер. Таква дела су успешна и плодотворна због тога што су пуна истинског живота. А од чега се јављају млитавост, спорост и бесплодност ? Од унутрашње беживотности, а она, опет, долази од унутрашње раздвојености. Ако један јединствени циљ није постављен за закон живота, сва дела се врше немарно. Једна су усмерена на једну страну, а друга на другу и животно здање не може да се изгради. Изабери циљ и посвети му свој живот. Прави и главни циљ указан је богоподобном природом човека: живо богоопштење. У односу на тај главни циљ усмеравај и појединачне циљеве: „житејске“, грађанске, пословне, службене, научне, управне. Када би се сви у друштву тога држали, у заједницу би се уселио један општи склад, и све би један дух испунио. Свети Теофан Затворник

  11. Vukman Cejovic каже:

    Ovaj gorbnji komentar se moze odnositi na one koji su protiv ekumenizma a koji sa njima imaju zajednicu, pominju ih na liturgijama, zajedno se mole sa njima itd.

    Izmedju zajednicke molitve pravoslavca sa budistom i pravoslavca sa laznim pravoslavcem koji je clan satanske SSC nema nikakve razlike.
    Izmedju uzeti „blagoslov“ od zreca svetskog saveza crkava – sekcija vizantisjko pjevanje, ili uzeti „blagoslov“ od Dalaj Lame nema nikakve razlike. Obadvojica su u sluzbi djavola i sta vise, mislim da je manje stetno uzeti „blagoslov“ od Dalaj Lame, jer za Dalaj Lamu svi znamo da se otvoreno moli demonima, dok za ovog laznog pravoslavca moze neko pomisliti da sluzi Gospodu.

  12. Лазар Хребељановић каже:

    Слава Богу ! Још увек има наде за спас човечанства овакви примери ме радују ,а не као српски ПАПАтрјарх Иринеј и остали папци хтедох рећи паписти !

  13. Андријана каже:

    Није јерес нови календар, ал јесте грешка? Како славити Светог Илију кад није Свети Илија нпр? А ако постоји анатема Светих Отаца за промену календара Пасхе, онда значи није добро ни остало мењати, логично. Међутим, у Грчкој има благочестивих црквених лица који служе Богу по новом календару, све осим Пасхе. И у САД познати старац Јефрем, духовно чедо Светог Јосифа Исихасте, човек свет по животу и искусан монах.

    • Ненад каже:

      АКо је нешто анатемисано неколико пута као што је нови календар, како онда није јерес ? Није анатема на промену календара Пасхе ( Васкрс) него је канонима одређено да се не може славити пре пролећне равнодневнице:
      „Ако који епископ или презвитер или ђакон буде светковао свети дан
      Пасхе (Васкрса) пре пролећне равнодневнице заједно са Јудејима нека се
      свргне.” (7 . правило Светих Апостола)
      Прва анатема на нови календар је бачена годину дана по усвајању од стране папе Гргура.

      7. Ко год не прати црквене обичаје проглашене од стране седам Васељенских сабора, и Свету Пасху и календар које су они добро установили за нас да их пратимо, него жели да прати новоизмишљену Пасхалију и нови календар безбожних, папиних астронома: и противећи се жели да одбаци и уништи учење и обичаје Цркве, које смо примили од наших Отаца, нека свако такав има анатему и нека буде изван Цркве и ван Сабора Вјерних.

      Године 1583. од рођења Богочовека, индикта 12. новембра 20.
      ЈЕРЕМИЈА Констатинопољски
      СИЛВЕСТАР Александријски
      СОФРОНИЈЕ Јерусалимски
      (и остали Епископи присутни на сабору)

      Овај Сигилион је пронађен у рукописном кодексу бр. 772 у манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори, и у рукописном кодексу бр. 285 ћелије „Акатистне молитве“ Светог скита Капсокаливе на Светој Гори. Први пут је штампан 1881. у билтену бр. 12, „Румунска православна црква“ у Букурешту, од стране руског архимандрита Порфирија Успенског који га је преписао из рукописног кодекса Велике библиотеке манастира на Синајској Гори.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s