Путник сам и гост на овој земљи

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР
ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

sv.sava

Путник сам и гост на овој земљи. Тако су говорили стари. То је била њихова јасна визија и тачно осећање овога живота. Та визија замагљена је у наше време; то осећање стварности утупљено. Авај нам, браћо! А то су важне ствари, веома важне. Зашто смо их замаглили као стакло на прозору да се не види ништа? Зашто смо их утупили да не могу да покажу што дува од истока а што од запада? Заборавили смо да смо путници, па никог и не питамо за пут, него смо направили огњиште на сред пута као за хиљаде година; због тога нас увређена судба гази својим путним колима. Заборавили смо да смо гости, да смо се распртили у туђој кући као у путном хану и разви кали се као да смо ми зидали хан. Зато нас шиба рука невидљивог Домаћина, а нас боли, па боли. Но плачући од Бога ми продужујемо своју игру.

Рећи ћете: Па ми питамо за пут?

Кога питате?

Кад два путника први пут путују једним путем, па један другога питају за пут, ви ћете рећи да су полудели.

То вам је случај такозваних модерних народа. А то су они народи који више воле да се зову модерни него хришћански. За њих је свети пут постао као шеталиште, а овај свет, ово свето обиталиште Господње, као пијани хан за тобожње весеље, уствари, за предсмртну игру.

Ко ће нам показати пут?

За какав пут питате?

У Библији сви су путеви набројани: пут свети и пут не свети, пут прави и пут криви, пут истине и пут лажи, пут правде и пут неправде, пут светлости и пут таме, пут милости и пут пакости, пут спасења и пут пропасти, пут де це Божје и пут противника Божјих. Ми ћемо укратко на звати онај први пут свети пут, а овај други несвети пут. За који пут дакле ви питате?

Ако питате за пут свети, онда питајте само Господа. И Он ће вам показати свети пут. Ако ли питате за пут не свети, онда питајте сами себе, и питајте своје сапутнике који знају колико и ви, и питајте гатаре и врачаре, који се уче од оног отпадника Божјег, из вечне јаве и густе таме, да варају свет.

Заиста, браћо моја, наше поколење личи на омађијане путнике. Није ли природно, да путници на непознатом путу питају за пут некога ко зна, то јест ко је ходио тим путем с оба краја до краја? То је сасвим природно за не омађијане. Али омађијани путују заједно и питају један другога за пут, иако се њихово заједничко знање тога пу та потпуно поклапа са незнањем.

Ај, браћо моја, зашто је Европа сишла са правога пута и залутала у непроходну пустару? Зато што се одвратила од Христа Путовође и почела питати за пут своје философе, своје војводе, своје политичаре, своје књижевнике и све остале своје незналице и гаталице.

Одучила се Европа да пита за свети пут Онога који је с неба сишао и опет на небо узишао, Онога који је крв своју пролио на јеврејском крсту за Европу, па се научила да пита за пут оне који се намећу за путовође и који сво је савете не плаћају него наплаћују.

Пророк Исаија, духом Божјим испуњен, духом Божјим прозире у будућност човечанства па шта види? Види напаст и пут, који ће се звати свети пут… ко узи де њиме, па ни луд, неће залутати (Ис. 35, 8). Одлучила се Европа одавно, има хиљаду година, да иде тим светим путем. Нити се може лако повратити на тај пут. Јер тај свети пут то је само Христос, а она из мржње према Јеврејима одбацује и Христа. Врше, врше, па кад оврше, онда помеша кукољ и пшеницу, па обоје избацује са гумна.

Само је један једини свети пут, а стотине је несветих путева. На свима путевима рука Господња бије а само на једном милује. На свима путевима другује са човеком сатана, а са Христом само на једном једином путу, на све том путу.

Браћо моја, свети пут Господњи није непросечен, ненасут, необележен, да би се смели жалити: не видимо га, не знамо га. Јер тим путем су прошли свети апостоли, па свети мученици и исповедници, па свети хришћански цареви и патријарси, па свети пустињаци и испосници, хиљадама и хиљадама њих, милиони и милиони. Па су тим путем прошли и сви најбољи преци ваши, од пре Светога Саве и од Светога Саве. Не смете рећи – не знамо тај пут. То је најпознатији пут у хришћанској историји и у вашој народној историји. На светоме путу Бог благосиља свети народ свој. Амин.

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни

Advertisements
Овај унос је објављен под Кроз тамнички прозор, Uncategorized. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Путник сам и гост на овој земљи

  1. Svestenik Mihailo Mikic каже:

    Jeste bas tako. Svi ljudi i dobri i zli jesu samo putnici i gosti na ovoj zemlji koji putuju ka vecnosti iz koje su dosli i kojoj se ponovo oni vracaju poslije svoje zemaljske smrti!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s