Оскрнављен Осоговски манастир

Преносимо у целини текст са портала «Правоверие». Очигледно је да се апостасија која већ дуже времена влада на нашим просторима све више претвара у прави кич. Злоупотреба цркава и манастира од стране протестанских секти је крајњи аларм за узбуну народа који још памти православни етос својих предака у Вардарској Македонији. «Тиха вода брег рони», каже народна изрека. Питање је да ли је «тиха вода» политичког управљања црквом као организацијом коначно искоренила Цркву као богочовечански организам на овом простору, или за повратак још има наде. Епархијом у којој је Осоговски манастир донедавно је управљао Кирил Поповски, један од учесника у стварању раскола. Екипа «Правоверија» представља публици неке од очигледних негативних појава на подручју В. Македоније. Желимо им успеха и храбрости да би се до краја, доследно, изборили за Православље, онакво какво је држао и св. Јоаким Осоговски и сви великани Светог Православља са овог подручја.    

Текст «Правоверија»: У организацији локалне самоуправе Криве Паланке, секташи су оскврнавили Осоговски манастир. Наиме, на Петровдан ове године у припрати манастирске цркве била је изведена представа “Посланија” («Посланице»).

Као актери су се појавили Тихомир Стојановски и Страшко Милошевски. Новопечени протестантски пастор Константин Кајшаров, заједно са својом групом следбеника под именом “Молепствие” је био задужен за музику.

 

Пред моштима светог Јоакима, уместо псалмопевања и молитава, певале су се псевдохришћанске тралалајке, ауторско дело Кајшаровог. Представа, пак, се состоји од цитата Јеванђеља и Апостолских Дела, извитоперених и истргнутих из контекста, са посебним акцентом на стихове везане за Македонију. У једном моменту један од глумаца, уживљен у улогу, и Кајшарова спомиње међу светим апостолима. Певаче пак назива ангелским хором, и алудира на глумца Стојановског, спомињући светог апостола Тихика. Глумац Стојановски, обучен као антички војник, рецитује Христове речи из Јеванђеља, а представу завршава молитвом у протестанстком духу.

800px-Missionsreisendespaulus

Путовања св. апостола Павла описана у Св. Писму. Македонија која се помиње у Св, Писму нема никакве везе са данашњим подручјен Вардарске Македоније. Св. апостол Павле није путовао у Скопље и Криву Паланку, већ у Солун и места Егејске Македоније на подручју Грчке.

Ова представа се одиграла и пред црквом Свети Никола у Вароши, код Прилепа. Планира се да иста буде изведена и на другим местима наше земље. Циљ представе није да се приближи јеванђелска наука народу, већ да “пастор” Кајшаров стекне следбенике у више градова. У току представе присутнима се делио пропагандни материјал о “Светом стопалу”, а била је и промовисана једна књига Кајшаровог.

Глумац Стојановски је следбеник секташког (раније и окултистичког) учења “Свето стопало” и учесник неопаганских ритуала на Кокину. Организатор је и “патриотске” манифестације Дионисове славе, која сада носи и богохулно име Дион-исусове славе. О учењу Кајшаровог и о његовим многим трансформацијама од гуруа, “исцелитеља” па преко “мастера” до “хришћанског пастора” сматрамо да нема потребе да говоримо. За један од локалних медија, глумци веле да су у прошлости “театар и црква били једно”.

Питамо се како су епископат и манастирско настојатељство, дозволили овакве антиправославне приредбе у једном од највећих светилишта у Македонији? Да ли вођени духом екуменизма и лажне толеранције треба да дозволимо да манастири постану места за неопротестанску проповед?

001581449-big

Осоговски манастир. Манастир је подигнут на месту пећине где се Свети Јоаким Осоговски подвизавао веома усрдно и строго, проводећи дане и ноћи своје у непрестаним молитвама.
У време византијског цара Манојла I Комнена (1143—1180) долази свештеник Теодор из Овчег Поља, који се ту и замонашио и узео име Теофан. Он је сакупио око себе велики број монаха и са њима подигао цркву и манастир преподобном Јоакиму, у коме је касније постао први игуман.
Манастир Светог Јоакима Осоговског више је пута посећиван, помаган и обнављан од стране српских владара Немањића, особито од Светог краља Милутина и његовог сина Светог Стефана Дечанског. У овом манастиру се замонашио и чувени подвижник српски и светогорски старац Исаија Серски (око 1350).
Манастир се спомиње у списима бугарског цара Калојана (1196—1207). У Карловачком летопису (из 1505) наводи се да је српски краљ Стефан Урош II Милутин (1282—1321) дао изградити цркву посвећену Светом Јоакиму Осоговски. Године 1330. српски краљ Стефан Урош III Дечански (1321—1331) боравио је у манастиру пре Битке код Велбужда.

Сегменте из представе погледајте на следећим линковима:

Први део

Други део

Додатак: По објављеним фотографијама на ФБ профилу на Кајшаровог, чланови клуба његових следбеника “Људи на путу” одсели су у конаку Осоговског манастира. Дружење су крунисали и молитвеним ритуалом у манастирском параклису.

Фотографије и припрема екипе ФБ странице «Православље живот вечни»

Advertisements
Овај унос је објављен под Вардарска Македонија. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s