Нико није тако добар као Христос и нико није тако страшан као Христос

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

Људи говоре о моћи. Нико није тако моћан као Христос.

Људи говоре о величини. Нико није тако велики као Христос.

Људи говоре о доброти. Нико није тако добар као Христос.

Људи говоре о страшноме. Нико није тако страшан као Христос.

Људи говоре о слави. Нико није тако славан као Христос.

Не може нико имати на свету праве и трајне славе осим од Христа и кроз Христа. Јер због Његова страдања на крсту Њему се дадоше сви венци славе, и Он их дели коме хоће. Његова је слава непролазна, и Његови венци славе неувели.

Свака слава мимо Христа јесте не само пролазна и лажна, него и опасна. Што већу славу има један непријатељ Христов од људи, то ће му већа казна бити у свету мрака и шкргута зуба. Што год је већи број људи што таквога велича, то се већи број паклених демона весело спрема да му душу ишчупа из тела и одвуче у своје смрадне пештере.

Наша крштена браћа која се поведоше за папским и лутеранским јересима направише се веома мудри мимо Христа. И презреше нас православне хришћане као немудре и некултурне. Али ваистину и на њима се обистинила реч Павлова: Кад се грађаху мудри, полудјеше (Рим. 1, 22). Јер одбацише духовну мудрост по Христу, која ходи у оделу смерности и љубави, а обукоше се у телесну и светску мудрост, попут незнабожних философа, која је сва у гордељивости и злоби.

И претворише славу вечнога Бога у обличје смртнога човјека… па већма поштоваше и послужише твар него ТворцаТо јест скидоше сву славу са Христа Господа и ставише је на рамена смртних људи, ко је уздизаху за нове месије. Такав им је постао појам славе од небожје мудрости. А појам културе састоји се код њих у поштовању твари, тј. видљиве природе и служењу њој већма него Творцу природе. Смртни богови и обожена природа! То је за сада последња станица западног човечанства у незадржаном и вековном срљању са висина Христових у тартар сатанин. То је врхунац изједначења крштених људи на Западу са негдашњим паганизмом римским и садашњим азијским. Хиљаде књига годишње објављују они све у славу великих људи и похвалу своје културе, и хиљаде новина дневно стоје у служби исте пролазне лажне славе и у служби похвале човечијих дела под надувеним именом култура. Зато их предаде Богу у срамне сласти, те налазе задовољство само у оном што је земаљско а не небесно, и само у оно што производи код ђавола смех а код анђела Христових плач. Сласти су им у неговању тела, у грабежи туђега, у отмици од малих и слабих, у умножењу земаљског блага и проширењу своје државе и своје власти, у лукавом завојевању туђе отаџбине, у весељу и у игрању, у одбацивању сваке вере као сујеверице, у негирању Бога, у пуном биолошком животу, у бестидном називању мајмуна својим праоцем, у потопљењу антропологије у зоологију.

Питате ли, да ли ће се ово залутало покољење, најзалуталије у историји, моћи икад повратити ка истини и поштењу? Може. И нека би дао увређени Христос да то што скорије буде. А кад ће то бити?

То ће бити онда када наша западна браћа буду писала хиљаду књига годишње у славу Христа Бога нашега. И када хиљаде њихових новина дневно буду писале похвале хришћанским врлинама и хришћанским добрим делима, место што пишу о злочинима и о увредама Божјег Величанства, и о трговини са телесним инстинктима. Када се то преображење догоди, онда ће западно јеретичко човечанство јавити се пред видљивим небесима као окупано, очишћено и небесним кадом намирисано.

Тада ћемо се ми православни радовати, јер ћемо доби ти повраћену браћу своју.

Тада ће незнабожачки народи заволети Христа и тражити да се упишу у Његову децу, јер им неће више хришћани спречавати да буду Христови.

Тада неће бити злобе међу људима ни ратова међу народима, него ће бити Христов мир што превазилази разум и Христова слава којој нема равна ни у времену, ни у вечности. Нека би нас величанствени Христос испунио својим миром и увенчао венцима своје славе. Амин.

Припремила екипа ФБ странице “Православље живот вечни”

Advertisements
Овај унос је објављен под Кроз тамнички прозор. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Нико није тако добар као Христос и нико није тако страшан као Христос

  1. Svestenik Mihailo V. Mikic каже:

    Covjek moze da sazna i upozna neopisivu milost, silu i pravdu Boga Hrista u bilo kojem trenutku svoga zivota, a moze opet da prozivi i cijeli svoj ljudski vijek na zemlji, i zbog greha svoga koji covjeka sprecava da sazna za Gospoda Hrista, nikada u dusi svojoj da ne osjeti bozansku milost, silu i pravdu Boziju!

    Sve zavisi od naseg nacina zivota. U malenome srcu ljudskom moze da zivi samo Bog ili Satana, ali nikada Bog niti Satana ne mogu zajedno da zive u isto vreme u malenom srcu nasem. Covjek moze i treba zato da bude samo slika Bozija na zemlji. Ako covjek nije slika Bozija, on je tada slika palog andjela ili djavola, Lucifera ili Satane!

    Pomolimo se zato Jedinom Dobrom, Starom SRBskom Rodjaku, Gospodu nasem Isusu Hristua, da covjek bude uvijek slika Boga na zemlji a ne djavola, da se Tvorac neba i zemlje i Spasitelj svijeta useli u maleno srca ljudska, da Hristos kroz vjeru, nadu i ljubav koja se pokazuje kroz nasa dobra djela uvijek zivi u srcima ljudskim, u sve dane zivot naseg. Amin. Boze daj!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s