ВРАТИТЕ СЕ БОГУ ЖИВОМЕ, У КОМЕ ЈЕ СПАСЕЊЕ

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ

Овај славни Исаија, дакле, још је прорекао и ово: Кад устане Господ да потре земљу, тад ће се поноситост људска угнути а висина свељудска понизити и Господ ће сам бити узвишен у онај дан (Ис. 2, 11).

Кад устане Господ да потре земљу! тако отпочиње своје истинито сведочанство пророк Исаија. Не као самозвани пророци наших дана, који говоре: овако ће бити, па не буде; или овако ће се догодити, па се не догоди. Него ово је онај велики пророк, коме је анђел Божји ставио огањ небесни на уста, да би га очистио од сваке прелести и обмане, те да би прорицао само оно што је истинито, што је од Бога. Исаија – то је један од највећих пророка у историји рода људског, јер је прорекао највеће догађаје у божанској драми спасења. Он је прорекао рођење Спаситеља од пречисте Деве; прорекао је Његов земаљски родослов од колена Јесејева и од дома Давидова, коме су припадали праведни Јоаким и Ана, родитељи Деве Марије и праведни Јосиф, заштитник њен. Прорекао је Христовог Претечу, Јована Крститеља, као глас вапијућег у пустињи; као трубача доласка Месије и као уравнитеља пута за долазак Његов. Прорекао је велико дело Христово, описао из даљине Његов смерни карактер, Његову преданост вољи Оца небесног и Његову кротост при вођењу на распеће – јакоже овча на закољеније. Прорекао је најзад Његову победу и славу, беспримерну и непролазну, чега смо и ми данас сведоци са целим хришћанским светом. Јер, све се ово збило у стварности пред лицем целе васионе. Због тога су га злобни Јевреји жива престругали. Јер, Јевреји нису хтели небесно царство него земаљско, па нису очекивали месију са неба него са земље. Но тим злочином само су повећали Исаијину славу и своју срамоту.

И у старо време устао је Господ много пута да потре земљу због обожавања људи место Њега, јединога Бога; због наметнутих и охолих човекобогова. Устао је и у наше време и ваистину потро је сву земљу у праведном гњеву своме, да би охолост људску сломио и вештачку узвишеност људску понизио.

Такав устанак Божји против људи често је и неизбежно следовао устанку људи против Бога. Јеретички народи нашег времена посадили су Христа Господа на последње место за трпезом овога света, као последњег убожјака, док су на прва места посадили своје велике људе, политичаре, књижевнике, философе, баснословце, научнике, финансијере, па чак и туристе и спортисте. Сви погледи тих народа упрти су били у те великане, у те модерне богове, док се на Христа победиоца смрти мало ко обазирао. Оваквом одвратном устанку крштених но јеретичких народа против Свевишњег Бога морао је следовати устанак увређеног Бога против безаконих људи и народа. И заиста устао је Бог, да потре земљу. И догодило се небивало страдање народа земаљских, на наше очи и преко наших леђа. Не само да су се све обожаване величине људске показале погашеним ватрама, на којима нико више није ни покушавао да се огреје, него се догодило и оно даље што је Исаија прорекао: И људи ће се склањати у камене пећине и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова – кад устане да потре земљу. Зар се није ово буквално обистинило у минулом рату? Зар нису људи на неколико континената, као и у нашој земљи, бежали у пећине камене и у рупе земаљске да би нашли склоништа животу своме од европских сејача смрти? А ови сејачи смрти и јесу они великани, они људски идоли, који су за трпезом овога света седели у прочељу и који су се смејали Христу као просјаку на дну трпезе.

Онда даље прориче Исаија, да ће људи и народи од страха пред славом величанства једнога Бога небеснога полупати све своје идоле, одбацити све своје лажне богове и престати клањати се, вели кртицама и слијепим мишевимаЈасно је да пророк под кртицама овде разуме великане људске који неће да знају за Бога ни небесно царство, него уче људе да живе у мраку овога света, мислећи земљом и хранећи се земљом. А под слепим мишевима разуме пророк оне људе, који се боје светлости Христове па беже у мрак својих идејних пештера, тескобних, мрачних и хладних. Најзад завршује Исаија своје страшно пророчанство, овом опоменом: Прођите се човијека, којему је дах у носу„. Хоће да каже свима који могу да чују и разумеју па и вама Србима: Та прођите се поуздања у немоћне и смртне људе. Вратите се Богу живоме, у коме је спасење. Ко вас Србе превари да гурнете Христа Спаситеља на дну своје трпезе и да прва места понудите белосветским охолицама, празноглавцима и сејачима смрти? И хоћете ли се опет дати преварити? Бирајте живот или смрт.

И знајте да ако ви опет устанете против Бога за рачун лажних богова „Културе“ устаће и Бог противу вас. И деца ваша тада дрхтећи од страха у пећинама и рупама земаљским познаће славу и величанство Господа Бога, Створитеља и Сведржитеља. Али по скупу цену, скупљу од ваше. Амин.

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Кроз тамнички прозор. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s