„ДОЛЕ ВАТИКАН, ДОЛЕ НЕМАЧКИ ПАПА!“

(Пацифизам као ратна техника – део први)

«Тамо далеко где цвета бели крин,
Тамо су животе дали заједно отац и син.
Тамо су животе дали заједно отац и син.»

Препознали сте нашу познату песму, химну o српскоj голготи из Првог светског рата, па се, вероватно, питате какве везе ова песма има са «немачким папом». А, има.

Уколико објективно проучимо историју Првог светског рата, бићемо у прилици да се запитамо да није овај рат, уствари, верски рат, рат римокатолицизма против православља. Да има основе за овакву тезу, није тешко доказати. Учешће Ватикана у овом рату није било некако са стране, већ је Ватикан у овај рат уложио велики дипломатски (и доушнички) труд. Све вести са ратишта су обрађиване и жељно ишчекиване у Ватикану. Дипломатска представништва земаља Антанте (В. Британија, Француска, Русија) и Централних сила (Немачка, Аустроугарска) у Ватикану и Риму, званична и незванична, водила су огорчену борбу за сазнавање ставова и намера Ватикана и за утицај на ову истовремено минорну и силну државицу са специјалним потребама.

Да подсетимо, Први светски рат почео је 28.07.1914., месец дана после Видовдана, када је Гаврило Принцип у Сарајеву убио надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу. Аустроугарска је после тог атентата, оптужила Србију као организатора атентата и испоручила јој понижавајући ултиматум, који је Србија морала да прихвати у року од 48 сати. Садржај ултиматума, је, наравно био познат «духовним оцима»

"Аустрија води праведан рат."

Папа Пије 10.: „Аустрија води праведан рат.“

Аустроугарске још пре него је испоручен Србији. Барон Ото фон Ритер, баварски отправник послова у Ватикану је јављао својој влади: «Папа одобрава енергичну акцију Аустрије против Србије и … нема високо мишљење о армијама Русије и Француске…» Уколико Србија не би испунила ултиматум, Аустроугарска је била спремна да је нападне. Србија је ради мира била спремна, чак и на понижење, па је прихватила 8 од 10 тачака аустроугарског ултиматума, али није била спремна на потпуну и добровољну капитулацију, па је одбацила оне две тачке.

Пред своју смрт, августа 1914, папа Пије 10. изјавио је кнезу Станиславу Витену, официру папске гарде, да су многи од њега захтевали да делује за мир и интервенише код цара Фрање Јосипа да се избегне рат. Није то могао да учини „зато што Аустрија води праведни рат“ (Еngel-Janosi, The Roman Question in the First Years of Benedict XV). После му у биографији написали да је умро од жалости што није могао да спречи рат.

Оно што историјска наука прихвата преко својих најистакнутијих представника, је да су Аустроугарска (и Ватикан) желели рат по сваку цену са Србијом, сматрајући да ће “одрпане варваре“ поразити као од шале. Србија је била исцрпљена балканским ратовима, и са источне стране била је у суседству са расколничком (етнофилетистичком) Бугарском жељном освете за поразе у Другом балканском рату. Ватикан је тада гледао са симпатијама на Бугаре, које је напрасно престао да сматра за варваре, јер су они били у расколу са Православном Црквом и правили Православној Цркви невоље. Надао се Ватикан да их поунијати. Са друге стране, како каже историчар Хју Страхан: „Франц Фердинанд није био тип личности која је побуђивала популарност, и његов нестанак није бацио империју у најдубљу жалост“. Његово убиство се нашло као погодан тренутак да Аустроугарска (и Ватикан) испуне коначно своју жељу о аншлусу (и покатоличавању) Србије.

Гроф Палфи, отправник послова аустроугарске амбасаде у Ватикану тврди да му је папа Пије 10., сутрадан по убиству, рекао о Србији: „Треба искоренити зло (Србију) које нагриза монархију (Аустроугарску) до сржи и које ће се завршити њеном пропашћу.“ Ипак, прелиставајући историју Првог светског рата, сазнајемо да се још 1913. у Аустроугарској разматало питање о превентивном рату против Србије и сазнајемо да је државни секретар Ватикана (еквивалент председнику владе) кардинал Гаспари признавао да убиство надвојводе није било узрок рата, већ су га изгледа у Ватикану сматрали за срећну околност. Папа Пије 10. је годину дана унапред предвиђао рат са Србијом баш за 1914. и по грофу Палфију о томе говорио са «необичном оштрином». Новембра 1913. је изразио мишљење да је било много боље да је Аустроугарска раније «казнила Србију за све преступе које је чинила» (E. Paris, Le Vatican contre l’Europe)

«Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо је српској војсци једини био пут.“

Прелазак преко Албаније српске војске, свакако је епопеја, и део идентитета српског народа. После Косовског боја, вероватно се мислило да сличан подвиг косовском није 238028_051316s6_fмогуће да понови један исти народ. Но, богоносни хришћани из двадесетог века истог су «материјала» као и они из четрнаестог века. Први светски рат однео је 850.000 живота само Срба у Србији што је четвртина становништва. Није ништа боље било ни у Црној Гори, ни западно од Дрине. Историчар Џон Р. Шиндлер каже да се српска победа над аустроугарском војском из 1914. рачуна међу главне војне победе двадесетог века. А, у делу „The European powers in the First World War: an encyclopedia“ се каже да је пробој Солунског фронта био „важан у надвлађивању над Бугарском и Аустроугарском, који је довео до коначне победе (Антанте) у Првом светском рату“.

Сви ови заборављени подаци добијају свој прави контекст и разумевање тек када се позабавимо против кога је, уствари, Србија бранила своју слободу те 1914, 1915, 1916 и 1918. године. Да, Ватикан је Први светски рат доживео као верски рат и своју велику шансу из којег је изашао, хвала Богу, поражен, и из којег је изашао са великом дозом злопамћења у односу на Србију и Србе. За тај свој пораз из 1914. Ватикан ће се осветити тек 1941. – у Јасеновцу. Ватикански нунције у Немачкој Еуђенио Паћели, који је током Првог светског рата био мешетар који је свим својим бићем помагао Немачкој, четрдесет прву годину ће дочекати као „непогрешиви“ папа са новим именом „Пије 12“. Оно што је пропустио у Првом светском рату са Аустроугарском и Немачком, покушаће да надокнади у Другом светском рату са НДХ, Степинцем и Павелићем. После оваквих злочина Ватикана, у Првом и Другом светском рату, Србија би можда требала да се трајно отрезни и да тражи да тај злочиначки подухват звани „Ватикан“ оде из њеног живота. Ипак, духовна отупелост и апостасија је учинила да се Србија заразила болешћу главе која би се могла назвати „заборавност“, „отупелост“, „инфатилна наивност“, па ће се и у двехиљадитим годинама играти ватром и тражити да прави добре односе са својим историјски највећим непријатељем – Ватиканом.

Речи из наслова «Доле Ватикан» нису део «песничке слободе» аутора овог текста, већ су се, заиста, догодиле. «Доле Ватикан!», узвикивала је не маса Срба ревнитеља или неких других који су били против папизма, већ маса Италијана римокатолика 1918. на демонстрацијама у Риму. Речи «Доле немачки папа!», нису узвикиване поводом овога папе Рацингера, који је свој одлазак најавио на дан када се овај чланак

Споменик папи Бенедикту 15. у Истамбулу

Споменик папи Бенедикту 15. у Истамбулу

објављује, 28.2.2013., већ су узвикиване поводом његовог узора – папе Бенедикта 15. Папа Бенедикт 15. био је на престолу «церкве лукавнујушчих» од 1914-1922. и његове ратне операције обележиле су Први светски рат. Успео је пацифизмом 1917. да порази италијанску војску код Кобарида (Капорета), када су је потпуно деморалисану разбили Аустроугари. То је разлог зашто су га Италијани називали «немачким папом» и демонстрирали против њега. Ипак, ако претражите о њему податке на интернету, углавном ћете наћи да је био «добар», «пацифиста», «иницијатор примирја» итд. То што пише о њему на интернету, наравно, шминкана је историја. Он је био папа који је сав свој труд уложио у победу Централних сила (Аустроугарске и Немачке, па и Турске). Његов споменик и дан данас стоји у Истамбулу, и заслужио је такву почаст борећи се за интересе антиправославне осовине.

“Испуњен осећајима страха и захвалности, желим да говорим о томе зашто сам изабрао Nov29ArrivalIstanbulAP2име Бенедикт. На првом месту, сећам се папе Бенедикта 15., тог храброг пророка мира, који је водио Цркву кроз немирна времена рата. Његовом стазом, ја управљам моје служење помирења и хармоније између народа. Додатно, призивам светог Бенедикта Нурсијског, са-патрона Европе, чији живот подсећа на хришћанске корене Европе…“ – рекао је Јозеф Алојзије Рацингер приликом свог избора за папу.

Да су Срби, Руси, Италијани, Французи, Белгијанци, Американци и Енглези имали неко мало боље историјско памћење они би ове речи папе Рацингера сматрали као скандалом без преседана, јер папа Бенедикт 15. био је де факто савезник Централних сила, које су 1918. поражене. Није онда чудо што је Рацингер, прави Немац, узео име овог Бенедикта Де ла Кјезе, германофила. 1914. је далеко, а ватикански службеници су се потрудили да Бенедикту Де ла Кјези уреде биографију представљајући га као великог хуманисту.

M008_BenedictXV_PointdeVue_5-3-05

Бенедикт 15.

Разлози који су водили Де ла Кјезу да буде на страни Централних сила могу се објаснити најпре фобијом од Србије („Међу словенским земљама, Србија је симболизовала фобију „Свете столице“.“ – историчарка Лакроа) и од Русије. «Изнад свега, немачко царство је представљало снажну противтежу царској Русији… Став према хабзбуршкој монархији био је у том погледу друкчији. Она се сматрала правим и ефикасним бастионом против ширења православља и лутеранства према европском југу» -историчар Живојиновић. Хајде да кажемо, да је ово оправдано – «чува Ватикан своје римокатолике да их Срби и Руси насилно не покрсте». Али, методе… методе које је користио Бенедикт 15. и његови сарадници у борби против сила Антанте, биле су оно што задивљава својом «маштовитошћу».

Прво је Бенедикт 15. у листу Осерваторе, 18.10.1914, објавио «изричиту непристрасност». Шта му је то требало кад су сви знали да навија за Немце? Кад су Немци два месеца касније, исте 1914. упали у Белгију и срушили многе римокатоличке храмове, катедралу у Ремсу и чувени римокатолички универзитет у  Ливену, и извршили насиље над римокатолицима, папа је ћутке гледао иживљавање над својим народом.  Ово ћутање изазвало је велику забуну и љутњу према папи од стране целог цивилизованог света. Кад га је белгијски посланик Хевел питао зашто је ћутао,

досетљиви Бенедикт му је одговорио да је припремао протест «само да није пронашао праву формулу и није био уверен да је за то дошао прави моменат» (Хартије британског Форин Офиса). Када се Италија 1915. спремала за рат у циљу да од

Немачка ратна разарања у Белгији

Немачка ратна разарања у Белгији

Аустроугарске узме територије насељене Италијанима и стратешки важне, папа је кренуо у нову акцију. Тражио је да Аустроугарска поклони нешто мало територије Италији само да не би биле ослабљене Централне силе новим непријатељем, да би могле да се концентришу на остале фронтове. Немачки римокатолички политичар Ерцбергер тада је писао државном секретару Гаспарију да је интервенција папе «спасла ситуацију». Када је Русија у Пољској кренула у офанзиву на папиног миљеника Немачку онда се папа досетио да предложи «божићно примирје». Наравно, ни Француска ни Русија нису били толико наивне да прихвате «примирје». Овакве маневре папа Бенедикт (пацифиста) је предлагао и Мировном нотом из августа 1917., и Ускршњим примирјем 1918., дакле, увек када је то Германима одговарало. То је толико ишло далеко да се десило да су делови текста папске Мировне ноте били идентични деловима текста немачке иницијативе за мир. Немачки кајзер, иначе лутеран, Вилхелм Други је уживао у овом папи и његовом сервилном служењу немачким интересима. Он је уз мноштво увреда о папи иронично бележио: «Sancta simplicitas» (света простота), и давао благослов за Папску мировну ноту говорећи: «Добро, нема никакве опасности у томе што се говори о миру, али, у међувремену, настављамо са ратом…» Да, нунције Паћели (будући папа Пије 12.), добио је директиву из Берлина да покрене мировну акцију. Ето, суштине «пацифизма» Бенедикта 15. Документе о свим тим сплеткама на релацији Берлин-Ватикан Паћели је спалио, приликом пораза Немачке 1918. како се не би неким случајем открило шта је све планирала милитарно-пацифистичка коалиција «Берлин-Ватикан».

«Тамо где Тимок, поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад.»

Да, православне цркве су паљене на Тимоку од стране аустроугарског (и ватиканског) окупатора током  рата. Али, посебна нечовештва Аустроугари су чинили у Мачви, које је детаљно забележио чувени Швајцарац Арчибалд Рајс. Ватикан се надао да ће Србије нестати. Србија је потписала конкордат са Ватиканом само неколико дана пред атентат у Сарајеву. Циљ конкордата био је да се Аустроугарска више не бави римокатолицима у Србији јер се тим бављењем мешала у интерне ствари Србије, већ да то чини (у

"Распети". Аустроугарски масакар над Србима

Распети Срби. Аустроугарски масакар над народом Србије

српској глави тако доживљени) мало мање агресивни Ватикан. Ватикан није хтео да ратификује конкордат. „Зашто… дати свечани благослов дипломатским односима са земљом коју ће ови догађаји прецртати са карте?“ (Гаспари) „Света столица није више хтела ни да чује (после 1914.)… о намештењу акредитованог српског амбасадора“. Гавриловићу (не Иринеју, већ Михајлу који је требало да постане српски амбасадор у Ватикану) у јулу 1915. није било дозвољено да преда акредитивна писма.

Има још штошта да се напише о односу Бенедикта 15. према Србији и према рату из 1914. али за сада је довољно и оволико. Питање које је можда требало да се постави 2005. приликом Рацингеровог избора имена „Бенедикт“ постављамо сада, приликом његовог одласка: Шта је избором свог узора, Бенедикта 15., Бенедикт 16. хтео да каже?  

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Пацифизам као ратна техника, Црква и друштво, Uncategorized. Забележите сталну везу.

6 реаговања на „ДОЛЕ ВАТИКАН, ДОЛЕ НЕМАЧКИ ПАПА!“

  1. ZILOT каже:

    Zasto precutkujete ulogu masonerije i svetskog jevrejstva u organizovanju prvog svetskog rata.
    Takodje precutkujete da su ucesnici sarajevskog atentata bili svi od reda masoni.

    Precutkujete da je Srbija 1915 godine odbila ponudu Austrije, kojom joj se davala citava Bosna i Hercegovina, samo da pristane na primirje i neutralnost sa Austrijom. Precutkujete istinu da je prelazak preko Albanije bila najveca samoubilacka akcija u istoriji, da je srpska vlada radila protiv interesa srpskog naroda, da je ona djelimicno i odgovorna za sraman atentat na ustrijskog prestolonaslednika.

    Za sve je kriv papa i Vatikan, ali Boze sacuvaj da su za ista krivi Jevreji, Englezi, Amerikanci, masonerija itd.
    Opet nekome iz ove maloprije nabrojane grupe trebaju Srbi i njihova konfrotacija sa Njemackom.

    Vas tekst je posledica ili neznanja, ili planskog rada protiv interesa srpskog naroda.
    Inace pisac ovog teksta je zilot i antipapista od glave do pete. To ipak ne znaci da je budala.

  2. Овде се ради о аспекту учешћа Бенедикта 15. у уништењу Србије. Учешће масона је друга велика тема. Мислимо да улепшано доживљавате улогу Германа. Иначе, немамо никаквих симпатија према политици свих осталих које сте поменули. Ипак, албанску голготу доживљавамо као својеврстан хришћански подвиг, а не као „самоубиство“.

  3. Повратни пинг: СРПСКА НОВОВЕКОВНА ДИПЛОМАТИЈА КАО ИЗДАЈА ВЕРЕ | Православље Живот Вечни

  4. Stojadin Mrdjoharambasic i ostalo osakaceno svetosavsko jato каже:

    Nema Srbin samo jednog neprijatelja! Ako se ucini da su mnogi tabori Lukavagoga , suprostavljeni jedni spram drugi ,to je privid „kameleon“ s preobraca , car donjega sveta menja maske al`na „stadu malome „je da ga prepozna dusa cista to oseca jer zadah sto s` siri jes ta uma lukava i prefrigana zeljna krvi ljucke gladna pogibelji dusa .
    Svak` ko dise Svetosavljem zna ko nas izda , ko nas proda, ko nas navuce na tanki led, ko nas zavadi (da bi vlado), ko krete na Svetosavska cada da istrebi il da pritiskom pretnje i muka golemije pridobije duse nasijeh otaca : na predaju i na pogibelj vecnu..!

    Zato braco u Hristu , strazimo nad nasijem dusa! To se ne prodaje , tu se ne ustupa i pritom nema mesta strahu.
    Pa zar da sade, gresni bacamo se kamenom na zrtvu golemu ravnu podobiju Spasiteljeve zrtve kojom nam jagnje pokaza pravac i neodstupnost s Bozje uske staze? Ne greste duse kritikujuc` nase heroje i zrtvene sile.Da je tako , ne bi bilo ni Kosova polja , ni Milosa nit`cara Laze ali ni njiova preteca Stefana (venca-krune)Nemanje, potonjeg Simeona sto dusu ispusti na kamenu ozarena lika jer vidje u zadnejmu casu zivljenja istinu jedinu i bi sretan sto njome zadoji svoje ljubljeno pleme.
    Albanska golgota jest neprevazidjeno delo ,seme iz koga uvek Srbija moz `vaskrsnut sto pokaza i poslednjih ljeta kad s` izmigolji namucena al`ziva od ada komunisticka.
    Ko s baca kamenom i ruznijom recju na Albansku golgotu taj s` ispiso od srbina.

    Inglezi bili 30km.od nase napustene vojske , prokliktali oma cim zadnja ledja srbska vidjeli kako zamicu u ledenu pustos samrtnije grotla arbanaske nedodjije , rasirili vest inglezi da nema vise Srbije i kao ,zao im za to..
    Sto rece nesreco , nadam se da nisi od Srbskoga plemena i da s` na tebe ne moz odnosit Lazina kletva!Dal`s cu da u koloni zaglibljenoj u led , glad i pred celjusti smrti i pred arbanasi sto vrebahu skriveni iza ledeni cuvici uz puscanu cev , dal znajes da to bi cela stisnuta Srbijica uz vojsku : s decom , zenama , bolesnima , s iscrpljenim zivim kosturima , s kraljem , stranim novinarima koji ne htese ih napustit ,s bolnicarkama i s Hristom koji ih provede kroz strasnu katarzu.

  5. Rev. Fr. Mihailo Mikic каже:

    Zilota,
    U tvome izlaganju tacno je samo jedno da je Srbija sa svoje strane ucinili sve sto je mogla da izbjegne rat sa Austro-ugarskom. Tvoja prica o tome da je Srbija 1915 g. dobijala od Austro-ugarske cijelu Bosnu i Hercegovinu da bi pristala na primirje, jeste samo prica koja nema osnove u istorijskim izvorima. Isti je slucaj i sa tvojom tvrdnjom da su ucesnici Sarajevskog atentata na Austro-ugarskog Prestolonaslednika Franju Ferdinanda svi „odreda bili masoni“. To su masonske lazi i podvale i price za malu djecu koja ne umiju i ne znaju pravilno da razmisljaju. Gavrilo Princip, u vreme Atentata na Prestolonaslednika Franju Fredinanda je bio maloljetnik i kao takav sigurno nije mogao da pripada „Slobodnim zidarima“. Masoni ima obicaj da svojata sve poznate licnosti iz istorije. Tako su masoni dugo vremena po svijetu svojatali i Svetog Vladiku Nikolaja Velimirovica. Kao razlog da je Vladike Nikolaja „bio“ mason, navodjeni su njegova poznastva i prijateljski odnosi sa pojedinim Srbima-masonima. Tu masonsku laz o Vladici Nikolaju bilo je tesko pobijati i dokazivati da Vladika nije bio mason, sve dok promislu Bozijom nije pronadjeno njegovo pismo napisano rukom od 25 februara 1956 g. upuceno „dragom bratu Savi“ u kome Vladika Nikolaj osudjuje masonjeriju kao antihrscansku organizaciju i opominje Savu „da se cuva“ masonjerije i „moli Bogu da se i drugi sacuvaju u nasoj svetoj vjeri pravoslavnoj“. Zbog takvog ponasanja i rada masonjerije njihove price nikada ne treba bez provjere primati za istinite. Tacno je da se prica da su pojedini clanovi Rodoljubive srbke organizacije „Mlada Bosna“ imali veze sa masonima. Takve veze pojedinih clanova „Mlade Bosne“ sa masonima i drugim revolvucionarnim grupama nastajale su iz nuzde i potrebe sa nadom da se osim pustih obecanja dobije i stvarna podrska i pomoc u borbi bosansko hercegovacki Srba za oslobodjenje zemlje od Austro-ugarske okupacije i njezino ujedinjenje sa Srbijom. Medjutim, takvo njihovo ponasanje i snalazenje u borbi koju su vodili, za istoriju ne mogu biti nikakvi dokazi da su oni bili masoni, isto kao sto ni susret i razgovori izmedju Generala Draze Mihajlovica i Josipa Broza Tita 1941 godine ne mogu biti dokaz da je Draza bio komunista ili Tito da je bio cetnik. Takodje, tvoja tvrdnja da je Srbijanska vlada „radila protiv interesa naroda“ i da je ona „djelomicno odgovorna za sramni atentat“ nije tacna, jer istorijski je utvrdjeno i naucno dokazano da Srbijanska vlada nije znala za pripremu Atentata na Prestolonaslednika Franju Ferdinanda. „Mlada Bosna“ bila je sastavljena svojim vecim djelom od Srba koji su ratovali kao dobrovoljci u cetnickim jedinicama za oslobodjenje svoje brace u Staroj i Juznoj Srbiji, i oni su kao dokazani Srbski Rodoljubi u Kraljevini Srbiji imali samo podrsku „Crne Ruke“ na celu sa Apisom. Zilota, ja neznam zasto ti pljujes po ucesnicima Srajevskog Atentata, kada kazes da je to bio „sraman atentat“? Po cemu je za tebe „Srbine“ ako si uopste Srbin, Sarajevski Atentat „sraman“. Tako nesto mogu da kazu samo neprijatelji Srbskog Naroda a ne Srbi: Pravoslavci i Svetosavci. Da li si ti uopste svjestan sta si napisao? Da li si ti „junace“ visio na Austro-ugarskom konopcu, trunuo po njihovim zatvorima i poput Gavrila Pricipa umro u zatvoru slusajuci o tome kako se Sloboda radja. Zilota, moram da ti kazem da su takva misljenja produkt jugoslavensko komunistickog antisrbstva, a ne Srbskog Rodoljublja!

    • цврчак каже:

      Гаврило Принцип је имао 20 година кад је извршио атентат – значи није био малолетан!!! Не волим кад се неко служи лажима.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s