„НЕЗАВИСНОСТ“ КОСОВА ИЗАЗВАЛА ПРОГОН ЦРКВЕ – И У АЛБАНИЈИ

Orthodox_Cathedral_Ringjallja_Tirana

Катедрала Васкрсења у Тирани

Мада је западна алијанса све „добро“ испланирала у вези са независношћу Косова, очигледно је да једно зло ланчаном реакцијом изазива друго, па треће, и тако у недоглед. Последње вести из Албаније говоре да је „независност“ Косова распалила националистичке тежње Албанаца и пожуде за новим територијама, као и уједињење Албаније са Косовом. Колико је то узело маха, говори и чињеница да је забринуло и саме покровитеље албанских империјалистичких тежњи, тј. америчке креаторе политике.

Недавно је буру у албанској читалачкој публици изазвао објављени документ-претећа порука политичарима у Тирани у коме им се из Сједињених Америчких Држава диктира да престану са националистичком реториком уколико не желе да дође до јавне осуде Албаније од стране САД:

dokument

Амерички документ

Ове изјаве не само да подстичу злу крв и скрећу пажњу са истинског напретка у рејону, већ такође потенционално изазивају насиље, угрожавају мир и стабилност и утичу на односе са Сједињеним Државама…

Употреба негативних етничких порука у политичким циљевима треба да престане одмах! Будући парламентарни избори нису оправдање за неодговорну реторику.

Позивамо албанске политичаре и политичке лидере да се понашају на одговоран начин да се не мешају у унутрашње ствари Србије. Место тога, фокусирајте се на напредак албанског народа у Албанији: слободне и часне изборе, интеграцију у Европску Унију, могућност за економски напредак итд.„, каже се у поруци која је „процурила“ из Министарства иностраних послова Албаније.

Из ове поруке се јасно види да забринутост САД да Албанци, као њени штићеници, својом незаситошћу не изазову неприлике у мирном привођењу крају „косовске независности“. Пошто су српски представници власти спремни да се коначно одрекну Косова, не треба оптерећивати ситуацију додатним захтевима (за уједињење Косова и Албаније), што би узнемирило јавно мњење у Србији. Посебна загонетка и претећи тон се очигледно огледа у томе што амерички диктат не говори о томе да се Албанци не мешају у послове Косова, већ да се не мешају у послове Србије. Да ли овим имплицитно и сами амерички политичари признају да се Косово налази у Србији?

Додатно објашњење даје нам једнa од најбољих познавалаца српско-албанских односа, албански антрополог Арманда Кодра. Прочитајмо неколико појашњења из њеног недавног интервјуа:

Национализам никада није нестао из албанског јавног говора, али је интензивиран након проглашења независности Косова… У току прошле године, ипак, по први пут је у политичком говору отворено коришћен језик екстремистичког национализма, са израженим шовинистичким елементима.

Сем пар изузетака, не постоји грађанска алтернатива, и националистичко-комунистичка историја никад није довођена у питање- на пример, националистичка прича о илирском или пелазгијском пореклу Албанаца, или концепт етнички албанских земаља „које су неправедно остале изван граница Албаније“. Текст „Историја Албаније“, објављен од стране Албанске академије наука у раним двехиљадитим, мало се разликује од текстова из 1959. године.

crveno-crna alijansa

Црвено-црна алијанса

То се догађа управо сада због тога што је независност Косова дала Косоварима слободу да траже оно што је елита у Тирани обећала- да ће бити једна нација. Ове идеје су сада све више изражене, јер препреке које би спречиле ове активности више не постоје. Имамо заједничке масовне медије, косовска страна жели уједињење, Албанија нема опозицију оваквим ставовима, јер се у школама учи да Албанско питање још увек није решено.

За сада не постоје никакве не-националне политичке организације… Црвено-црна алијанса, са својим активностима против патријарха Православне цркве у Албанији, захтевом за албанизацију „страних“ топонима, и одбацивањем мешовитих бракова, је фашистичка.

Постоје ли различити типови национализма?

Да, постоји национал-католицизам, национал-ислам, они који говоре да је левица продала Албанију Југославији, затим социјалисти који тврде да је краљ Зог био издајник и да су нас националисти продали нацистима. Наравно, сви они тврде да су истински националисти.

arhiepiskop

Архиепископ Анастасије

Анастасије, није патријарх Православне цркве Албаније, већ, архиепископ, али, осим ове омашке, госпођа Кодра је у свему у праву. Нацизам, или како она каже – фашизам, који је подстицан са стране у Албанији, има дубоке корене и његово даље напредовање сигурно неће зауставити уступци које Албанцима дају београдски политичари. Природно, и у овом случају се као мета нашла Православна Црква, која је била и биће непријатељ свим светским идеологијама које немају за основу веру у истинитог Бога.

Архиепископ Анастасије је почетком фебруара одговорио на нападе који су усмерени против Православне цркве Албаније. По његовим речима, постоји дуга листа оних који нападају Цркву, и то на различите начине. Велику пажњу у Албанији је недавно изазвао филм „Балкан базар“ у коме се на највулгарнији начин исмева Црква.

„Постоји још један други план, којим желе даље да се баве“, наставља архиепископ, „да представе као пример клирика православног шиптарског, једну особу која није нити клирик нити има достојанства.“ Овде архиепископ говори о једном проблематичном бившем богослову који је истеран из богословије у Албанији, али је рукоположен од стране „Македонске православне цркве“. Тренутно је у Елбасану и заузео је једну цркву. У медијским наступима је потписан као представник Православне цркве Албаније. Истовремено, цивилне власти не желе да га истерају из узурпираног храма.

„Не може да буде верска хармонија, када особе других вера нападају Православну Цркву“, каже архиепископ.

Господин Анастасије, иначе, Грк по рођењу, што додатно отежава његов положај у Албанији, је дао и речи охрабрења верницима: „Нека науче сви: не плашимо се. Нећемо дозволити да се светиње газе ногама, јер се тако гази будућност саме Албаније. Ми, који верујемо, знамо да са Богом не може нико да се исмева нити да се игра!“

„Ми немамо средстава, новине, телевизију да би одговорили. Они нешто напишу, ми одговоримо, али они не објаве нашу реакцију. Они праве цензуру наших написа, јер су омладинци комуниста прошлих времена.“ 

На крају беседе у цркви Васкрсења у Тирани, архиепископ, који је више пута поновио да су и православни патриоте Албаније, је додао: „Браћо, са миром и хладнокрвно настављамо да говоримо истину. Цело друштво зна да је Црква радионица поштења, истине и љубави. Када желе да сакрију истину, она има њене начине да се открије и да просија. Треба да будемо сви исповедници и проповедници истине. Није лака дужност, али је част да се брани ова истина.“

„Немамо“ или „имамо“ још понешто, осим истине?

Осим ових лепих порука, архиепископ Анастасије, који је иначе један од виђенијих чланова екуменистичких савеза је у својој беседи дао и две противречне изјаве. „Немамо средстава, новине, телевизију… Ми поседујемо једино Истину.“ Док на другом месту, у истој беседи, каже: „Направили су једну грешку; нисмо у времену прогона када смо се ми православни плашили да ће нас водити по тамницама и интернацији. Слободни смо у демократији, имамо снагу гласа нашег и имамо милионе пријатеља на свету који имају утицаја.“

а

Некадашња хармонија нарушена. Потписивање заједничке изјаве о моралу представника Цркве Албаније, римокатолика и исламских представника (фотографија од пре неколико година)

Није јасно, али се наслућује да архиепископ, под „милионима утицајних пријатеља“ сматра његове сараднике из екуменистичких савеза. Српско искуство је да припадност екуменистичком покрету, ако није одмогла, сигурно није ни помогла Српској православној цркви да се сачува од прогона и погрома који су извршени у новопеченој Републици Хрватској и на Косову и Метохији. „Светски савет цркава“, као водећа организација екуменистичке јереси, са неколико безутицајних и млаких позива није учинио ништа битно да се заустави погром над православнима нити су, пак, разне деноминације, чланице овог покрета учиниле ишта да буде обзнањено у државама у којима егзистирају о страдању и насилном покрштавању у Хрватској православног становништва, тако да су речи о утицајним пријатељима у свету, архиепископа Анастасија, вероватно, само покушај очајника да заустави страдање које албански православци доживљавају. Са друге стране, питање је и колико ће демократија помоћи, с обзиром да је недавно објављено да је у Албанији само 6% православних, док православни тврде да је ова цифра кривотворена, и да је проценат православних – 24 одсто од укупног становништва.

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Црква и друштво. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s