ПОКУШАЈ КУВАЊА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (део први)

У спомен српских архијереја, чувара Вере.

„Двадесети век, век је Синедриона састављеног од Јуда крштених и од Јуда некрштених.“ (Свети владика Николај)

Митрополит Јоаникије Липовац

Година 1943. Комунисти-партизани су у Босни у својим џеповима носили слике краља Петра како би код Срба који су се углавном подизали на оружје изазвали симпатије према свом покрету и убедили их да они немају ништа против државног уређења у Краљевини Југославији.Година 1945. Највећи број убијених свештеника СПЦ од стране комуниста пострадали су у поратним годинама, често без суда и пресуде. Само код Зиданог Моста је стрељано 70 свештеника. Митрополит Јоаникије Липовац убијен је у Аранђеловцу. Гроб му се не зна. Иследници су свештенику Богољубу Николићу после држања неколико месеци у тамници понудили да изађе испред зграде Општинског суда у Крагујевцу и на збору, у свом обраћању народу, јавно изрази кајање што се није определио за комунисте „кад Бога ионако нема“. Уцењивали су га породицом рачунајући да ће га сломити. Чак су му довели супругу мислећи да ће га њене сузе и брига за децом натерати да промени одлуку. „Они ће ме свакако убити, те би се држањем говора само узалуд осрамотио и огрешио, а ви ћете довека патити и стидовати. Овако ћете ме неокаљаног лакше и достојније ожалити,“ говорио је протиници. Убијен је у Крагујевцу, а да му се, као и многима, до данас не зна гроб.

Година 1946. Тито је био гост на свечаности поводом прославе Светог Саве на Београдском универзитету. Комунисти учествују на литијама.

Епископ Дамаскин Грданички

Година 1947. Београдска патријаршија- Приликом избора Дамаскина (Грданичког) за Митрополита загребачког, Савезна верска комисија је била више него изненађена. Одмах су известили Броза, који је послао свог шефа кабинета Љубодрага Ђурића да убеди патријарха Гаврила (Дожића) да ову саборску одлуку повуче и изаберу неког другог. Ђурић је патријарху пренео Брозове поздраве и замерку што се Сабор није консултовао са властима око избора Дамаскина, кога наводно Загреб неће прихватити. Патријарх га је лепо саслушао, а онда буквално истерао из зграде Патријаршије. Броз, упоран у својој намери, шаље у Патријаршију Александра Ранковића, али и овај пролази попут Ђурића. Видевши да код патријарха нема попуштања, Броз преко Комисије, лично прети митрополиту Дамаскину „да ни по коју цену не иде у Загреб“. Митрополит се није дао заплашити, већ је храбро одговорио да је „за њега одлука Светог архијерејског Сабора СПЦ и реч патр. Гаврила закон“, те да ће је извршити „па макар не остао жив.» Епископ Дамаскин је физички нападнут и немилосрдно злостављан у Пакрацу, на дан 14. јула 1947., где је био дошао да преузме дужност администратора епархије. Верници комунистичке идеологије су га све време онемогућивали да преузме своју Загребачку митрополију.

Епископ Макарије (Манастир Свете Тројице- Пљевља)

Година 1948. Други дан Духова. Пљевља-Владика будимљанско-полимски Макарије је понижаван у цркви манастира Св. Тројице код Пљеваља, и док је од стране руље, предвођене Недељком Голубовићем, чиновником државне продавнице у Пљевљима, унутрашњост храма рушена и демолирана, он је неколико сати држан у олтару у смртној опасности. Том приликом је вршена нужда пред храмом и изметом мазана икона пред црквеним вратима. Храм је личио на пустош као да су вандали туда прошли, што је народ подсећало на тешке дане нашег робовања под Турцима… (из представке патријарха Гаврила Јосипу Брозу)

Године 1948. Социјалистичка Југославија је прекинула добре односе са СССР-ом. СССР је био држава у којој је Црква на најсвирепији могући начин уништавана. После овог прекида социјалистичка Југославија добија подршку од запада. Комунистичке власти, тј. верници комунистичке идеологије почињу своју тешњу сарадњу са анти-комунистичким блоком. Ова непринципијелна коалиција је значила и промене у друштву, те и наду да ће репресија над Црквом престати. Но, пошто су се власти окренуле од комунистичког блока и остале комунистима, овај лицемерни комунизам је значио и нови вид лицемерног односа према Цркви.

„БРАТ ЈЕ МИО, КОЈЕ ВЈЕРЕ БИО“

(речи Анте Павелића приликом стварања „Хрватске православне цркве“)

Година 1950. После изненадне смрти патријарха Гаврила, изабран је за патријарха митрополит црногорско-приморски Арсеније Брадваревић. Његово устоличење за патријарха су онемогућиле комунистичке власти. Место њега, уз помоћ комунистичке државе, постављен је за патријарха Викентије (Проданов). Ускоро потом је решено питање социјалног и пензионог осигурања свештенства, јер је црквени пензиони фонд након рата одлукама државних власти ликвидиран, а право на социјално и пензионо осигурање до тада имали су само лаици.

Епископ бањалучки Василије Костић

Година 1953. Бања Лука- „Један подофицир стално ми се уносио у лице и говорио: Ми смо материјалисти; верујемо само у материју, а не у бесмртност душе, како ви попови учите. Признај да је то бесмислица. Ти си сарађивао са окупатором, а нећеш са данашњим властима. Видиш, зато те народ тера. Признај да си погрешио. Покај се! … С времена на време неки су се пробијали између кордона милицајаца и шутирали ме, неки су ме ударали рукама по слабинама, бутовима и леђима. Највише су ме гађали по откривеној глави парадајзом, шљунком и каменицама. Тежу озледу добио сам каменицом по глави изнад десног увета, где је расечена кожа, те је дуго успут крварило. Каменицом су ме ударили по десној обрви и носу. Два пута сам био оборен на перону и пао преко шине. Једни су ме вукли на једну, а други на другу страну, те су ми поцепали пелерину и горњу мантију. Ударце сам добијао, иако су ме бранили милицајци, али нисам приметио да су милицајци било кога од нападача ма и једном ударили, премда су стално викали: Натраг, другови!…“ (Епископ бањалучки Василије Костић)

Митрополит Нектарије Круљ

Година 1953. Манастир Озрен- „Дана 19. августа 1953. године, око 19 часова дошла је у Озрен, где сам се налазио на одмору, једна група манифестаната, по прилици 150-200 лица, већина радници фабрике азбеста из Босанског Петровог Села. Они су уз узвике «доле издајник, фашиста, четник, квислинг, паписта, дражиновац, недићевац» и томе слично продрли у манастирски конак до моје собе на првом спрату. Пошто су врата од собе била закључана, почели су да лупају и траже да их отворим, иначе ће иста да разбију. Да не бих масу дражио, а у исто време да сачувам манастирску имовину од рушења, ја сам врата отворио и присутне запитао: Шта желите људи? Они су ми одговорили: Тражимо сместа да напустиш манастир Озрен. Одмах после тога, узели су ме између себе, почели гурати, вући и мувати у ребра. Једна од присутних жена вукла ме је за браду. За цело време нису престали узвици и погрде. Пошто патим од тешке срчане болести (ангина пекторис), добио сам јак срчани напад и стропоштао се на земљу. Тада сам замолио моје мучитеље да ме поштеде и оставе на миру, или, пак, да ме убију, али само да ме даље не мрцваре. Нико се од њих није обазирао на моју молбу, већ су продужили да ме вуку, гурају и злостављају. Том приликом добио сам више удараца по разним деловима тела, од којих је један нарочито био јак – у чланак моје леве ноге, тако да се на њу ни сада не могу да ослоним. Тежину тога ударца показује лекарски налаз…“ (Митрополит дабробосански Нектарије Круљ)

Година 1954. Ниш -„Ујутру су освануле многе пароле и плакати излепљени на телефонским и електричним стубовима и зградама по улицама којима ја пролазим, почев од Саборне цркве, па до мог стана, са разним натписима: „владика издајник, владика петоколонаш, владика шуровао са Немцима што смо му опростили, али ће му сада судити омладина итд.“ На огради око наше куће масном бојом и крупним словима исписано је: „владика издајник, доле мантијаши, доле петоколонаши“. (Епископ нишки Јован Илић)

Епископ хвостански Варнава Настић

Симбиоза је могућа само када два субјекта симбиозе нису међусобни непријатељи. Симбиоза рака и сасе описана је речима: „Рак сасу храни, рака саса брани.“ Црква и атеистички режим у Југославији били су опоненти, те је оваква симбиоза била немогућа, мада су на њој почели да инсистирају представници власти који су претходно погубили или отерали у затвор цвет свештенства Српске православне цркве, управо оне свештенике који су претекли од усташке каме и од каме бугарских фашиста. Међу затвореницима су били и од 1948. Епископ хвостански Варнава Настић коме никад није ни дата прилика да учествује на саборима Цркве, да доприноси одлукама; а од 1954. у затвору је и Митрополит црногорски Арсеније Брадваревић. После првог дана затвора, они су „завршили каријеру“ као битни чиниоци у вођству институција СПЦ.

Не треба се варати, у годинама 1953/54. нису малтретирани сви епископи Српске православне цркве, већ само они који нису били апсолутно послушни власти. После избора првог патријарха са „благословом“ комунистичке партије, патријарха Викентија, отворена су врата за постављање епископа по жељи комунистичке партије.

Да је подела тада владала међу епископатом доказује и део извештаја еп. Јована Нишког Сабору, исте 1954: „На другој конференцији (у Нишу) у другој фронтовској (централној) организацији опет је говорио авијатичарски официр, чије име не знам. Он је, између осталог, говорио о посети Његове светости патријарха и чланова Синода маршалу Титу и о изјави коју су дали по питању Трста. Затим је потврдио да се ја и наредбама патријарха и Светог синода не покоревам, те да сам јеретик, да пљачкам манастире итд. Разуме се, све то не одговара истини.“

Један полицијски доушник је 1954. године то овако окарактерисао: „Епископат СПЦ на овогодишњем Сабору био је подељен углавном у две групе. Једну мању групу сачињавало је неколико млађих епископа око патријарха Викентија, који су још од почетка припрема за Сабор и у току читавог рада Сабора изражавали жељу и спремност за сарадњу са државом и за позитивно решење питања за које је држава заинтересована...“

Патријарх Викентије је био у мањини реформистичког епископата. Невољно је прихватао лидерство комунистичке партије над Црквом, мада се трудио да им не прогура баш све одлуке како су то они желели. Тако „ни студен, ни врућ“ за интересе социјалистичке интернационале „био је избљуван“ од стране истих, којима је требао човек који би енергичније проводио у живот одлуке Савеза Комуниста Југославије. Но, о томе у следећем наставку приче.

Литература: Утамничена Црква, Саво Б. Јовић

Припремила екипа странице „Православље живот вечни

Advertisements
Овај унос је објављен под Покушај кувања Српске Православне Цркве, Српска Црква. Забележите сталну везу.

2 реаговања на ПОКУШАЈ КУВАЊА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (део први)

  1. Stojadin Mrdjoharambasic i ostalo osakaceno svetosavsko jato каже:

    Gornji tekst bi mogo da se nastavi dogadjajima u delu Srbske Crkve u rasejanju , s ovim dogadjajima u protekle decenije u Australiji.Nekada jednoj od najvecih duhovnih uporista srbske emigracije koja utece od dzelata Srbstva i koju nastavise da progone „slepi putnici „JAT- a cije skloniste, odmoriste i odstupnica bese Konzulat SFRJ.
    Promena , dolazak navodne „demokratije“ kad ponadasmo se da virnu i za nas sloboda , naprotiv pogubi nasu crkvu jer upakovano nam isporucise Jezuita.
    Pa u deobi izmedj`Jezuita i izmedj `komunista opasna popa Drakca Saracevica bivsa fabricka crvena metalca a u Australija obogacena na sudskim procesima gde se lazno zaklinjo protivu srba vernika /te i s tim parama koje ulozi u svoj biznis ovaj goljo komunist ispade srednjeg kalibra kapitalist!Pa u deobi izmedj ova dva inace „ljuta protivnika“narod ostade obogaljen!
    Pa u deobi s bratom mu po nekrstu Saracevic pomoze da se rasparca nase pravoslavno blago , nasa imanja crkvena , bogomolje s imanjem i manastirska dobra a sve kupljeno i otplacivano i gradjeno mukom i odricanjem nas goli i prognani koji utociste trazahu u slobodnom svetu.Sad jopet cestiti srbi ostase na ledini , dok skupljaju se uz ova dva besramnika samo oni koji vole ice i pice i popjevat pjesmice razne , te udri vjeru na provod!
    Dragi Saracevic metalac po obrazovanju i skrabopisac neumorni po vokaciji , preote nam par crkvista s imanjima i sto je najvecma bruka i bol i sramota preote nam najvece manastirsko imanje (u Austral.)s manastirskom crkvom posvecenom Sv Savi(uvecana kopija Kalenica) , sve to preoteto dade ka da je (Saraceviceva)njegova prcija , dade „crkvi“ u koju se on prikloni Pestakostalnoj sekti Grckih navodnih „starokalendaraca“.Ko da mi Srblji drukce postujemo kalendar ko da nas kalendar nije pravo (staro)kalendar!?Privio se ovaj pop uz grke , posto je isteran za mnoge nepravilnosti i ogresenija iz srbske crkve.Udomio se u njiovu crkvu , al` od nasih imanja nije mogo sklonit svoje gramzive lepljive ruke, te prevede zedne preko vode svoje malobrojne pristalice koje mu pomogose da nasa svetosavska imanja , nase bogomolje pokloni . Da manastir i crkve budu na vrhovno upravljanje grckom Ambroziju , njiovom nekom vladiki , koga Saracevic natura Srbskom Pravoslavlju , ne bi li licno mogo haracit medju vernima.Jer stalo Saracevicu do nasega groblja (na imanju manastirskom)gde trguje i araci saranama po svome cefu posto po savesti ne ce moci jerbo nema savesti!
    Te , braco SRBLJI , POCUJTE OVU MUKU I GRDNIJU NEVOLJU , pocujte na sve cetir strane sveta , da vasa braca po krvi i u Hristu sada podpadose pod jeres i da im je vladika jeretik Ambrozije koji stoluje umesto srbskoga vladike u manastirskom Konaku na imanju Sv Save kod Kanbere (prestonog grada Au)i da se po imanju razmileli grcki sektasi a barjaktar im izopsteni iz srbske crkve pop s crvenu komunisticku knjizicu Dragce Saracevic.
    Imanje i crkva sto su gradjeni rukama srba pristigli iz sabirni saveznicki logora koji samo glavu na rameni donesose bezeci od germana il ustaska noza , pa gradjeno rukama ekonomski migranta koji u kom.Yu nemadose leba za svoju decu a ni svoje slobode i prava , zatim nadgradjeno njiovom decom trudom i ukidanjem od dece dece nase …
    A sade nemogosmo ni otic na nase imanje , nas decji kamp koji je duzi od dve decenije zaposeli jeretici oni bi da poducavaju nasu decu a da mi matori s nasi unucici savijamo siju i ljubimo jeretika otpala i od grka i od Boga Ambrozija ljubimo mu ruku .I da postujemo nasego bivseg popa haracliju sto nam ugasi (pokupi novce)iz najjace parohije u Sydney-u , popa biznismena Saracevica.
    Boze, pogledni na nase muke , kojima okajavamo grehe da dodje kraj i mir medju nami jer nas u slobodnoj zemlji stize Lukavago sluga i njini marifetluci i podvale.

  2. Stojadin Mrdjoharambasic i ostalo osakaceno svetosavsko jato каже:

    E, pope pozadince, lepo nam uvali Amvrosija ne bil`ti jopet vlado Srbskijem imanjem i uvuko se med`srblje da ih vodas i zavodas .Al`da srblji ovi na slikama koji ima saka jada jer je to sve sto skupi jado od raspopa , nisu izgubili kompas a dusi im popala paucina pa neznadu vise sta je Svetosavlje , da taki srbi ne postoje kog bi pope Saracevicu iskoristavao?Isturijo si one koje si mogo prevest zedne preko brda!Pa sad mislis nek` bira narod kog oce jezuita jali jeretika ? Vazno da ti vladas iz pozadine i ubires kajmaka.Tebi ionako svi ekumenisti isti podjednako ti dragi pa se obrtjes ko vitlo cas s katolici , cas s otpali grci pa zabludeli rusi , a zelja ti neprebolna da t `nanova primi australski Irinej takoreci Mirko.Izede se sav pope Dragane , da te Mirce zovne na zvizduk ti bi dotrca ka` pasce hitronogo ko sto si se guro kad te postavijo na probu pre nekolke godine u Flemingtonskoj crkvi al`se uplasi od naroda te pobeze kroz zadnja vrata iz Oltara sveta .
    Ovi sto te birali Dragane, za sekretara laznjaka na ,pozajmljena imena a oteta imanja nase u mraku zasuznjene Svete slobodne svetosavske crkve , ista braca vole s omrse s nezaradjeni novci il`s razloga sto su svi oni nevernici pa nemaju Sveta Duha neblagodatnici te slepi da vidju istinu od lazi.
    Ma , u tom si u pravu Saracevicu ,da vise ti prilici da izigravas kustosa i vodica galerije gde se sliva turizam u sta pretvori
    nam hram Sv Georgija u Canberra.Parica laka zaradica te vodi pope ka roba na ularu , gdje namirises novce tu trava ne nice dok ih sve ne pozobas .I dje moz bit pop od radnika proletera metalca zakleta na crvenu knjizicu ? Vidosmo moz bit predsjednik s tompus al`svesteno lice nemere bit!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s