ПОСЕТА ПАТРИЈАРХА КИРИЛА ПОЉСКОЈ

Завештање преподобног Теодосија кијево-печерског:

Ко хвали туђу веру, тај ипак на своју хули. А ако ко буде хвалио своју и туђу, тај је двоверац, близак јереси. 

Преподобни Теодосије кијево-печерски

Ако ти неко каже: „Ваша и наша вера су од Бога“, ти тада чадо реци овако: „Кривоверче! или ти и Бога сматраш двоверним? Не слушаш шта говори Писмо – Један Господ, једна вера, једно крштење“ (Ефес. 4,5). Не слушаш ли апостола Павла, који каже: „Ако вам и ангел, дошавши са неба, благовести другачије него што ми благовестисмо – да буде проклет“ (Гал. 1, 8). Јер Бог бјеше у Христу који помири свијет са собом, не урачунавши им гријехе њихове, и метнувши у нас ријеч помирења. (2 Kор. 5: 19)

Патријахр Кирил и надбискуп Михалик

Планирајући посету Пољској, патријарх Кирил је неколико пута рекао да иде на позив Пољске православне цркве, иако се на делу показало другачије -и римокатолици су дочекали поглавара РПЦ и он им је такође пожурио у сусрет ради успостављања односа, зближавања и других екуменистичких послова.

На празник Преображења Господњег, Литургији на Грабарској Гори коју је служио патријарх Кирил заједно са поглаваром Пољске православне цркве митрополитом Савом, присуствовали су представници римокатоличке заједнице. 

„А ви (Латини), одбацивши проповедање апостолско и подуку светих Отаца, прихватисте лажну веру и учење развраћено и пуно погибли. Ради тога бејасте одбачени и одлучени од нас, и стога нама не приличи да прихватамо живот с вама и општење у пречистим Тајнама, нити да имамо Причешће или да ви приступате нашој или ми вашој божанственој служби, јер ви сте мртви и мртву жртву приносите, а ми Живоме Богу- чисту, непорочну, како бисмо живот вечни наследили. Јер писано је -Даће вам се по делима вашим“.

На церемонији потписивања Заједничке посланице народима Русије и Пољске, Јожеф Михалик, председник Пољске бискупске конференције, рекао је да „су сусрет и документ који су потписали били диктирани духом Јеванђеља и осећајем одговорности за преношење Божије речи људима. Све то ће бити могуће, само ако се наше наде и наши снови заснивају на истини и љубави којој нас је учио  Исус Христос, ако можемо да испунимо Његово духовно завештање дато за време Тајне вечере: „Оче!…да сви једно буду“.

Текст заједничког обраћања патријарха Кирила и надбискупа Михалика још једном потврђује теорију о постојању више „цркава“, и опет се, по ко зна који пут, потире оно што исповедамо у Символу вере, а то је постојање само Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве- Цркве православне.

ЗАЈЕДНИЧКО ОБРАЋАЊЕ ПАТРИЈАРХА КИРИЛА И АРХИЕПИСКОПА ЈОЖЕФА МИХАЛИКА

Осећајући одговорност за садашњост и будућност наших Цркава и народа и покренути пастирском бригом, ми, у име Руске православне цркве и Католичке цркве у Пољској, обраћамо се речима помирења верницима наших Цркава, нашим народима и свим људима добре воље.

Исповедајући ту истину, да је Христос наш мир и помирење (ср. Еф. 2:14, Рим. 5:11) и схватајући свој позив поверен  нам духом Јеванђеља Христовог, желимо да допринесемо делу зближавања наших Цркава и помирењу наших наорда.

1. Дијалог и помирење

Наше братске народе обједињава, не само вишевековно суседство, већ и богато хришћанско наслеђе Истока и Запада. Знајући ту дугу заједничку историју и традицију, израслу из Христовог Јеванђеља, која има одлучујући утицај на идентитет,  духовно обликовање и културу наших народа, а и на целу Европу, ми ступамо на пут искреног дијалога у нади, да ће нам он помоћи да залечимо ране из прошлости и да превазиђемо међусобне предрасуде и неразумевање, а такође нас укрепити у стремљењима ка помирењу. Грех, који је основни извор свих подела, индивидуалног и општег егоизма, као и политички притисак, довели су до отуђивања, отворених сукоба и борбе међу нашим народима. Овоме је претходио губитак првобитног хришћанског јединства. Поделе и расколи, супротни вољи Христовој, постали су велика саблазан и због тога ми улажемо велике напоре ради зближавања наших Цркава и народа, како бисмо били доследни сведоци Јеванђеља Христовог у савременом свету.

Након Другог светског рата и болног искуства са атеизмом који је наметнут нашем народу, ми данас ступамо на пут духовног и материјалног обнављања. Да бисмо били постојани у томе, обнављење најпре мора бити обнављење човека, а кроз то  и обнављање узајамних односа Цркава и народа. Један од начина тог обнављања је и братски дијалог. Он треба да нам помогне да боље упознамо једни друге, да успостави узајамно поверење и на тај начин доведе до помирења. Помирење подразумева спремност на праштање преживљених неправди. На то нас обавезује молитва „Оче наш… опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим..“ дата нам од Христа, коју ми изговарамо сваки дан.

Позивамо наше вернике да траже опроштај једни од других за неправду коју су нанели једни другима и за свако зло. Верујемо да је то први и најважнији корак ка успостављању међусобног поверења, без кога нема ни трајног јединства ни истинског помирења.

Опростити, наравно, не значи и заборавити. Памћење представља важан део наших идентитета. Ми смо, такође, дужни да памтимо због жртава прошлости које су биле мучене и дале своје животе за верност Богу и земаљској отаџбини, што представља основ за мирну будућност.

2. Прошлост у перспективи будућег

Све државе и народи Европе у одређеном степену преживели су трагично искуство двадесетог века. Болан је он био и за наше државе, народе и Цркве. Руски и пољски народ уједињује искуство из Другог светског рата и период репресије у тоталитарним режимима. Руководећи се атеистичком идеологијом, ти режими борили су се против свих видова религиозности, а нарочито су водили оштру борбу са хришћанством и нашим Црквама. Милиони невиних људи били су жртве, на које нас нарочито подећају места казни и убистава, која се налазе како на руској, тако и на пољској земљи. Догађаји из наше заједничке, сложене и трагичне историје понекад стварају заједничке претензије и оптужбе, које не дозвољавају да зацеле старе ране.

Објективно познавање чињеница, откривање драме прошлости и идентификовање размере те трагедије је сада постала хитна ствар историчара и стручњака. Са захвалношћу сагледавамо рад компетентних комисија и научника наших држава. Уверени смо да ће њихов рад омогућити да сазнамо нефалсификовану историјску истину, помоћи да се распрше сумње и да се ослободимо негативнх стереотипа. Сматрамо, да трајно помирење, као основ мира у будућности, може бити постигнуто само на основу потпуне истине о нашој заједничкој прошлости.

Обраћамо се свима, који теже добру, трајном миру и срећној будућности: политичарима, јавним личностима, научницима, људима од уметности и културе,  верујућим и неверујућим, представницима Цркве- уложите континуиране напоре ради развијања дијалога, подржите оно што нам омогућава узајамно поверење, сближава људе једне са другима и омогућава изградњу мирне будућности наших народа ослобођену од насиља и рата.

3. Заједно пред новим изазовима

Након политичких и социолошких промена крајем двадесетог века, Црква је добила могућност да испуни своју мисију евангелизације, а такође и да узме учешће у промени наших друштава, ослањајући се на традиционалне хришћанске вредности. У прошлости, хришћанство је имало велику улогу у духовном обликовању и култури наших народа. Ми данас тежимо, у времену религиозне индиферентности и настављеној секуларизицији, да учинимо све напоре како општи живот и култура наших народа не би изгубила своје основне моралне вредности, без којих будућност не може да буде мирна и стабилна.

Први и најважнији задатак Цркве у сва времена јесте проповед Јеванђеља Христовог. Сви хришћани, не само свештенослужитељи, већ и мирјани, позвани су да проповедају Јеванђеље Господа и Спаса нашега Исуса Христа, да преносе Благу вест речима и да је доказују у приватном, породичном и друштвеном животу. Ми признајемо аутономије световне и црквене власти, али тражимо и њихово укључивање у питањима која се тичу породице, васпитања, општег поретка и другим питањима од општег значаја. Желимо да пропагирамо утврђивање толеранције и у исто време штитимо основне слободе, а пре свих религиозну слободу, а такође и да бранимо законско право да религија буде присутна у јавном животу.

Данас се наши народи налазе пред новим изазовима. Под изговором принципа секуларизма или заштите слободе избора, морални принципи, засновани на Божјим заповестима, се подвргавају сумњи. Пропагирају се абортуси, еутаназија, истополне везе, које се покушавају представити као један од видова брака, уводи се потрошачки начин живота, одбацују се традиционалне вредности и избацују се религиозни симболи са јавних места. Неретко се суочавамо са непријатељством према Христу, Његовом Јеванђељу и Крсту, а такође и са покушајима да се Црква искључи из свакодневног живота. Појам секуларизма прима форму фундаментализма и уствари постаје нека врста атеизма. Позивамо све да уважавају легитимно право свакога човека сазданог по образу и подобију Божјем. Ради будућности наших народа, залажемо се за то да се заштити и уважава живот сваког људског бића од зачећа до смрти. Сматрамо да се као тежак грех данашње цивилизације јављају не само тероризам и ратни сукоби, већ и абортус и еутаназија. Основа било ког друштва је породица, као постојана веза мушкарца и жене. Будући установљена од Бога (Пост. 1:28, 2:23-24), потребно је уважавати је и штитити. Породица је колевка живота, здрава васпитна средина, гарант социјалне стабилности и знак наде за целокупно друштво. Управо у породици сазрева човек који има одговорност за себе, за друге и за друштво у коме живи.

Са искреном бригом, надом и љубављу посматрамо омладину, коју желимо да заштитимо од деморализације и васпитамо у духу Јеванђеља. Желимо да научимо омладину љубави према Богу, човеку и земаљској отаџбини и привучемо је духу хришћанске културе , чији ће плодови бити уважавање, толеранција и праведност. Уверени смо да Васкрсли Христос јесте нада не само за наше Цркве и народе, него и за целу Европу и цели свет. Да нам Он пошаље Своју благодат како би сваки пољак у сваком Русу, и сваки Рус у сваком Пољаку видео пријатеља и брата. Како Руси, тако и пољаци, поштују Пресвету Дјеву Марију. Верујући у посредство Мајке Божије, предајемо под Њену покровитељство ово велико дело помирења и сближавања наших Цркава и народа. Сећајући се речи апостола Павла : „И мир Божији нека влада у срцима вашим (Кол.3,12-15)“- благословимо све у име Оца и Сина и Светога Духа.

†Кирил, Патријарх московски и целе Русије

†Јожеф Михалик, митрополит перемишлски

Варшава, 17.08.2012

32. правило Лаодикијског Сабора

Не треба примати јеретичких благослова, јер су они више злословља него ли благослови.

Делови текстова преузети са сајтова Москва Третий Римmospat.ru и patriarchia.ru

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

5 реаговања на ПОСЕТА ПАТРИЈАРХА КИРИЛА ПОЉСКОЈ

  1. Stojadin Mrdjoharambasic i ostalo osakaceno svetosavsko jato каже:

    Srbljima u iseljenistvu dodjose dani pakleniji a za zdravoumne i jaka srca da biraju te da hode uskom, ne moz bit uze staze!Nema se kude otic na molitvu , nit proslavit praznik.Rusi nasa krvna i po muci duhovnoj i golgoti stradanja braca rusi , urusise Zagranicnu crkvu .Pravoslavno ostrvo spasa kada bejase najteze i kade na Hristovu nevestu jurisase legioni da satru ko sto vatrom i pljackom i odvodjenjem vernih u gulage satirase u velikoj Rusiji pravoslavlje.
    A Zagranicna crkva davase od svojijeh nedara svete…Podsetimo se nekih i to iz ovije zadnjih godina ,iz pred Apokalipticnih :Sv Jovan Sangajski , Sv Serafim Platinski , Sv Jelisaveta, Sv Matrona .
    Dodje vreme , crno vreme kade djavo dodje i do Oltara.
    U Zagranicnoj crkvi priznaju i prizivaju za blagoslov s postovanjem u molitavi , prizivaju na liturdjiji Kirila drugara s jezuiti , Kirila ekumenista.
    Nit u iseljenistvi imamo mogucnost ici u svoje teskim trudovima sagradjene serbske bogomolje , nit ici u zaklon kod brace nase jer tamo Kiril ekumenist stoluje a ni vladike njiove nisu bolje.
    Samo svemoguci Bog moze odagnat nepomenikove sluzitelje od nasijeh pravoslavni bogomolja.Bog popusta zlo iz celjusta nasih neprijatelja samo sebi znanom poukom za svoje stado!
    A da gresismo, i da gresijahu nasi preci istina je .Spas je u pokajnoj molitvi i pristojnu zivotu.

  2. Stojadin Mrdjoharambasic каже:

    Pogledte braco srblji,grke koji prvi pristupise ekumenizmu.Slave praznike sa novotarcima , okrenuvsi ledja danima obelezenim krvlju mucenika prolitom za Hrista Boga i Spasa.Onaj ko cita svaki dan srbsku Bibliju „Ohridski Prolog“ nasego Vladike Nikolaja Zickog, mora se prvo upitat :zar se odreci postovanja svakog Bozjega dana kojego svojom krvlju imucenickim podvigom osvestase mnogi sveti mucenici kojih sada na Nebesima imade vise nego li zvijezdica?
    Grci sada grcaju u svome odstupnistvu i platu svoju primaju.Skrsise ih neprijatelji koji ih pridobise uza se jos prosla i zloglasna veka(20ta),dok u ta (NE) vremena nasa vidovita pravoslavna Crkva prinese svetlu zrtvu otpora demonu ,zivot nasego Patrijarha (otrovana)Varnave kao i batine sto pretrpese nam vladike i svestenici a sve zarad muckoga konkordata pospesena od prodate duse kralja koji nase sveto mucenicko pleme prodade zarad svoje masonske sekte i zarad svoje licne vlastoljubive zedji i gordosti.Od tada i nama u topionici zvanoj Yugo (satanija)slavija podje po grdnijem stradanijem gdje se prepolovi nase fizicki osakaceno pleme izranijeg rata dje izgibosmo najvecma od svijeh naroda (I Svetski ).Al sto telesima izgibosmo,vecem sto nas saceka prava pogibelj gde nas otkosima posijece satana s rumenom(od covecje krvi) zvijezdom na celu koja duse nase pogubi. Tako predjosmo stazu stradanije a za kratka vakata obe pogibelji i bioloske i duhovne,pai dan danaske secu mnogi srblji po bela sveta ka zivi mrtvaci.Nek iz Otadzbine glednu na nas ovdje iseljenike uvek dusom odane Vidovdanskom zavetu ,nek poglednu na nasu muku kako nasti zivi mrci iz redova ispisani srblja i podmuklijeh uljeza mesanaca kako nas prognase ,ostavise na ledini a nase bogomolje zloupotrebljahu za I
    novotarenja,kindjurenja lazi uzupotrebu nasegnarodna bica za svoje lukave kamuflaze.I mi klizamo kao nekad grci ,samo sade je ova klizavica perfidnije spremljena i za one koji su vec predhodnim metodama umeksani ,zaludjeni dezorjentrani.Ako se ne oduprijemo na vreme ceka nas scenarijo da cemo se pogubit kroz novi kalendar, dacemo sjedit na molitvi kao beslovesna mlitava masa kad uvedu svud u crkvista nam klupe i postace Srbin Coek bez postivanja Gospoda i odrecice buducnost svojego stivanja i pred Bogom i pred ljudima.
    Pomolimo se ljudi svaki dan za pravoslavne od nesretnih nam brace grka ,pa nas satiranih srba i do brace rusa i sviju drugih jer se pravoslavnima odpodzemnih sila tek priprema zavrsni scenarij.
    A da imamo cime osolit,imademo ovu saku „malog stada“ , a da imamo pleve imademo mnogo al ona ce goreti kad dodje cas i prezivece katakombna crkvista uz nasego jedinog na Hristovom putu Vladiku preosvecenog Artemija.
    Amin Boze daj !

    • Stojadin Mrdjoharambasic i ostalo osakaceno svetosavsko jato каже:

      Pa glednem ovog Drada Saracevica, u danasnjem clanku gde pise a sve govori o sebi.Misli ,srblji se nece dosetit` kratka je pamet njiova a pamcenje jos krace..E, nisu u pravu rascinjeni pope !Ta druga strana o kojoj piskaras jeste tvoj blizanac ili ako oces slikovitiji prikaz , to je tvoje ogledalo a ti si ova druga uljeza medj Srbe njegovo ogledalo.

      Sudijo si se bivsi pope Saracevicu sa crkvom i s njezini parohijani i debele pare si uzo od crkvenoskolske parohije koju si bacio na kolena , ostavio prazne kase .Uzeo si pare od pociv.dobrotvora pociv.Bolte koji zavesta jednu svoju kucu za potrebe novih narastaja , da se podigne skola u prostranoj porti ove Sydney-ske crkve u predgradju Blacktowne.Silne malverzacije prate zivotni put Saracevica.Iz Amerike pobeze glavom bez obzira , sluso sam kad je prico kako ni aljina nije mu imala posa kad su bezali iako ona voli luksuz iznad svega.Dodjose golje u Australiju , coek iz nase parohije ih obuce i kupi ono najpotrebnije ali oni sada su porodica znatnog imetka , iskapitalisali se na grbaci dobrodusnog naroda serbskog.

      Primeni coce Dragane na sebe ove reci kojim „opominjes“ slicnoga sebi , prvo pomeni se svoje duse , pa se brini za svoga pobra u zajednickom haracluku nad nama ovdje namucenima .Priseti se Saracevicu svojijeg greha , jest` da ih imas tusta i tma ali ipak moro bi ih ukupne imat na umu kad ti tako dobra memorija da znades i tudje.Jos kako umes da tudje otimljes , kos kako umes se sudit sa svojom crkvom i izlazit pred suce s laznom zakletvom.Jos kako se umes bratimit s ekumenistima .Skrasi se vec jednom covece u taboru gdje si prebego , pa naivne naknadno i nakaradom zavodis .Kad je boravijo medj nama otac Naume nastojatelj Manastira Sv Justina Celijskogo od eparhije u egzilu i pod blagoslovom Vladike Artemija , nisi mu dao da sluzi u nasoj crkvi Sv Djordja koju si zaposeo . U manastiru dodija svakome ko bese na liturdjiji , jerbo si ometo oca Nauma muvo se ko u nekom poslu pred njim i okolo njega jer ti Saracevicu bese nepozeljno i neprihvaceno da zajedno sluzis ko jeretik.Dok sluzise svetu Liturdjiju monah preosvecena Artemija dotlen ti nepomenice slikase verni narod ko da smo nedaj Boze na nekom TV sou.
      Svadi se sa Mirkom, al ostavi verni svetosavski narod na miru.Vas dvojica i jeste za taka megdana al to nema veze s pravoslavlje sveto.To ima vise veze s organizacijama gde pripadate svaki po svojemu izboru a ti Saracevicu odraste i nahrani se na crvenoj knjizici .Dodje s petokraku u srcu medj blagocestive svetosavce na Petom kont. zaradi na nami, nauziva se s egzoticna putovanja , zaposli svoju posu u nasim salama da zaradjuje ko u svojemu , naprcija se naseg espapa i muke.Nasa braca iz Ameriku znala ti biografiju pa na vreme proterala a ti kukavce gde bi , dodje da s udomis i zaklonis jopet medj australske srblje i dok nas ne satra ne smiri se i jopet se projavljujes virec iz grckih zaklonina a nama smisljajuc nove prevare.E, da znades niko nije zaboravijo tvoju biografiju , znamo ko si bijo u Srbijici od proletera s crvenu knjizicu do posednika nekretnina i fabrike bogatoga koj se vozi samo s mercedes .“ Slika si i prilika “ duhovnika , i dok nam se smejuljis iza ledja , dok ogovaras nase zenskinje i s njiovi bolom se iza ledja im sprdas , mislis samo na pare i sta prisvojit.Pa se doseti trgovat i s nasi grobna mesta na nasemu manastirskom groblju , pozdravijo tebe Saracevicu Gogolj kako nastavi da trgujes s mrtvim dusa.Nema se zasta cudit , vremena su ljuta svud ima vuci u jagnjecoj kozi a treba samo se naoruzat s mocugu i take ko ova dvojica terat daleko od srpskije torovi.
      Jadni srblji u Australija sto na vreme ne ocistise gubu pa sade muke muce , dok ovakije ko Saracevic se opet oblizuju oko nas , a mi ostasmo od Mirka i druzine osakaceni i na ledinu bez svojih mucno gradjenih dobara.

  3. SRBin Svetosavac каже:

    Velike razlike izmedju ekumenskog carigradskog patrijarha i „svajtjesago“ patriajrha Rusije u pogledu novog uredjenja svijeta – uopste nema. Oni se sluze istim sredstvima i istim rijecima u ostvarivanju svojih nepravoslavnih ciljeva, a obadvojca se pozivaju na Boga u njihovoj krvolocnoj bore za prvenstvo vlasti u Crkvi. Sve je to daleko od Boga, Istine i Pravde Njegove. Gospod je rekao da ce u poslednje dane tako biti, jer „kada Sin Coveciji drugi puta dodje na zemlju u slavi Oca svojega sa svim Svetim Andjelima svojim, pitanje je da li ce naci vjere na zemlji“. Bice „vjere“ i bice „crkava“ ali one prave Hristove biti javno nece. Ona ce biti skrivena po sumama i gorama daleko od ociju javnosti.

    • Stojadin Mrdjoharambasic i ostalo osakaceno svetosavsko jato каже:

      Da je blagodat na nasoj svetoj sabornoj i apostolskoj Crkvi koja se zbila jednodusjem blagocestivogo Srbskog roda uz pastira casnogo preosvecena Episkopa Rasko Prizrenskoga (episkopa prava po muci i doslednosti veri otackoj )Artemija , vidi se iz dela njiovije kako se malo stado projavi sirom ove namucene zemlje Srbijice.
      Jer nasa je otadzbinska zemlja osvecena krvlju sto rece pesnik :“seljak ore izorao kosti“(predacke)i znaj novorodjeni srbine da je svaka stopa gdene prohodas i gdje budes hodio osvecena zrtvom za Hrista.
      Projavi se malo stado , te osoli ovu gresnu zemlju , kadi je tamjanom i svojim molitvami iz duse.Pa nicu bogomolje iz nicega , umnozavaju se , svetle svetila , prikupljaju razbijeno stado sto bega pred vuci u jagnjecoj kozi.
      Jos da srblji u Australiji podignu na ledini gde se nadjose nakon pohare Draga Saracevica i druga mu Mirka Amerikanca take bogomolje il spasu od istije otimaca svoje postojece bogomolje da ko braca njiova u otadzbini se saberu i proglednu ti slepi macici.Ovako prevode ih ko zedne prek vode , obogatise se se na njioovi muci al mora se priznat oboma ovdje pomenuti , obojci da im prica tece ko med i mleko slatkopojni su sve dok neki ne proba im ta meda i skonca od njiove sladoce.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s